Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko uvodnih reči da bismo pojasnili šta je zadatak koji se nalazi pred nama i cilj koji želimo da ostvarimo.
U julu prošle godine Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o radiodifuziji; to je prvi zakon koji se ticao oblasti medija i jedna od najradikalnijih promena koju smo mi uneli u naše društvo. Ovaj zakon podrazumeva nezavisnost tela, radiodifuzne agencije koja će voditi, nadam se, nakon ove sednice, računa o tome da li se ovaj zakon sprovodi; imenovaće upravni odbor Radio-televizije Srbije, doneti strategiju razvoja radiodifuzije u Srbiji i na kraju, možda i najvažnije, raspisati javne konkurse za raspodelu dozvola za korišćenja frekvencija, odnosno dozvola za emitovanje televizijskog programa. Po tada usvojenom zakonu, određeni su i ovlašćeni predlagači.
Ovlašćeni predlagači su Skupština AP Vojvodine, Vlada Republike Srbije, Izvršno veće AP Vojvodine, rektori univerziteta, udruženja radiodifuznih i javnih glasila, domaće nevladine organizacije, udruženja građana i crkve i verske zajednice.
Procedura je, dakle, sledeća: kada mi imenujemo ovih osam članova Saveta oni će se sastati na prvoj sednici i predložiće Narodnoj skupštini devetog člana, koji pored svih ostalih uslova definisanih zakonom mora da ispunjava uslov da živi i radi na teritoriji Kosova i Metohije.
Svi predlagači su podneli predloge; ukoliko je to dozvoljeno, ja ću te predloge pročitati. Skupština AP Vojvodina predložila je gospodina Dimitrija Boarova i gospodina doktora Vladimira Marka; Vlada Republike Srbije predložila je Nenada Cekića i Janka Baljka, Izvršno veće AP Vojvodine Draganu Rogavac i Nataliju Šašvari; rektori univerziteta u Republici Srbiji profesora doktora Aleksandra Todorovića i profesora doktora Miroljuba Radojkovića; udruženja novinara, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika i profesionalna udruženja kompozitora u Republici Srbiji predložili su Snježanu Milivojević i Nina Brajevića; domaće nevladine organizacije i udruženja građana, koja se bave prevashodno zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece, predložili su profesora doktora Vladimira Vodinelića i gospodina Miljenka Deretu, i verske zajednice su preložile Njegovo Preosveštenstvo vladiku jegarskog Porfirija i gospođu Aleksandru Sajkov.
Mi smo, kao nadležni odbor, odnosno kao članovi tog odbora, sve biografije umnožili i podelili narodnim poslanicima, tako da ja ne bih govorio više o ovome, a naročito imajući u vidu to da se ovde radi o ovlašćenim predlagačima i da mi kao parlament možemo da prihvatimo ili odbijemo ponuđene predloge. Na tome se i zasniva nezavisnost ove agencije.
Ono o čemu bih ja govorio, to su predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, zakonom je predviđeno da Narodna skupština Republike Srbije takođe imenuje svog kandidata za člana radiodifuznog saveta.
Na Odboru smo jednoglasno doneli odluku da prepustimo poslaničkim grupama, odnosno strankama u Skupštini da svoje kandidate i predlože. Većina stranaka je svoje kandidate predložila; manjina, u pravu ste, četiri, odnosno pet stranaka, ja se izvinjavam, predložilo je svoje kandidate. Birajući način na koji ćemo doći do glasanja u Skupštini, a imajući na umu da Odbor nije nadležan da odluči koji od kandidata će se naći na glasanju, Odbor je jednoglasno doneo odluku da će se dva kandidata čiji predlagači prikupe najveći broj potpisa narodnih poslanika koji podržavaju njihovu kandidaturu naći na sednici, na glasanju.
Ti kandidati koji su prikupili najveći broj potpisa su gospođa Ljiljana Smajlović, čiji je predlagač poslanička grupa DSS-a i profesor doktor Vladimir Cvetković, čiji je predlagač poslanička grupa DOS.
Njihove biografije su vam takođe podeljene; svako može odlučiti da li će ili neće dati svoj glas bilo kome od kandidata, međutim, neophodno je da se savet radiodifuzne agencije imenuje u što je moguće kraćem roku.
Moram da podsetim da su rokovi predviđeni ovim zakonom, koji takođe nisu prekluzivni, dakle ne podrazumevaju nikakve sankcije, nas obavezivali da poslednji dan za imenovanje kandidata saveta za radiodifuziju bude u oktobru prošle godine. Taj rok je odavno za nama, političke i društvene okolnosti nisu dozvolile da se mi ranije o tim kandidatima izjasnimo, a ja vas molim da to učinimo danas i da omogućimo članovima Saveta radiodifuzne agencije da urade u sledeća tri do četiri meseca sledeće stvari.
Pre svega, da imenuju svog devetog člana, zatim da donesu strategiju razvoja radiodifuzije u Srbiji, da po toj strategiji raspišu javne konkurse za dodelu frekvencija i omoguće radio-televizijskim stanicama da dobiju svoje frekvencije i konačno počnu da rade u skladu sa zakonom i, kao paralelnu stvar, omoguće formiranje upravnog odbora radiodifuzne ustanove Srbije, transformisanog RTS-a i time omoguće njegovo potpuno, konačno i formalno odvajanje od države.
Nadam se da ćete imati u vidu sve ove zahteve i da ćete omogućiti da danas izaberemo članove saveta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, pa narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslanička grupa DSS.

Poštovane koleginice i kolege, neću ja oduzeti mnogo vremena, želim da upozorim samo na nekoliko činjenica koje su bitne za donošenje ove današnje odluke. Ne sporim potrebu izbora saveta. Kao član Odbora za kulturu glasao sam da se ova tačka stavi na dnevni red. Predsednik je rekao da je to bilo jednoglasno, što je sasvim u redu i korektno. Mi smo iznosili svoje primedbe da taj savet nije formiran u okviru rasprave o pojedinim tačkama koje su bile na dnevnom redu ove skupštine, upravo sa aspekta ovog vrlo značajnog organa, odnosno saveta radiodifuzne agencije.
Predsednik je rekao šta je sve u sastavu ovog saveta, to nije sporno. Mi ovde imamo jedan problem o kome sam govorio danas i na Odboru i na koji želim da upozorim Skupštinu. Problem je u sledećem. Zakon je predvideo tačno ovu proceduru, da ovih sedam subjekata predlažu po dva kandidata. Skupština je vlasna da predloži takođe dva kandidata, na način predviđen zakonom.
Znači, 126 poslanika od ova dva kandidata mora da izabere jednog na separatnoj listi pojedinačno, kod svakog predlagača. Znači, njih osam biraju ovog devetog. Mi danas imamo dupli posao. Prvo da utvrdimo dva kandidata koja su danas predložena, a, kako je rečeno, četiri ili pet kandidata su bili u igri. Mi smo imali predlog koji je juče povučen. Danas je utvrđen novi predlog za novog kandidata ove skupštine za ovaj savet.
Prema tome, nama predstoji ovde da utvrdimo ta dva kandidata. Na koji način ćemo utvrditi, zakon nije precizan. Ima nešto što posle člana o kome je govorio predsednik Odbora Andrić, uvaženi kolega, dolazi član 24. koji konstituiše novu obavezu, da lista koja je utvrđena članom 24, ne znam koji stav, nije ni važno, treći odozdo. Skupština će najmanje 30 dana pre odlučivanja o izboru članova saveta na pogodan način javno objaviti sve važeće liste kandidata koje su ovlašćeni predlagači podneli sa osnovnim biografskim podacima predloženih kandidata. Znači, danas kada utvrdimo ova dva, i ovi su već utvrđeni, trebalo bi tu listu da objavimo, obnarodujemo i da ona bude 30 dana obnarodovana, pa da onda pristupimo glasanju.
Moje zalaganje na odboru je danas bilo da mi utvrdimo odmah kandidate, da listu obnarodujemo, da postupimo po zakonu, ako ne želimo da dovedemo u pitanje ove ljude za koje kažemo da su po zakonu i po pravilima igre oko njihovog izbora to najuticajniji, ugledni ljudi iz profesije. Ako ih biramo na jedan način koji nije do kraja zakonit, mislim da samim tim dovodimo njihov integritet u pitanje.
Stoga molim da ova skupština se odredi oko ove stvari, da prvo utvrdimo ova dva, da damo oglas, znači, da na prigodan način obnarodujemo ovu listu, a da u primernom roku, odnosno po zakonu ne kraćem od 30 dana, izvršimo izbor, a ne imenovanje. Ovde se često govori o imenovanju. Imenovanje nije definisano ovim zakonom, već izbor. Moramo da biramo između dva kandidata jednog kandidata i to vrlo strogim kriterijumom, kriterijumom po kom se bira Vlada, znači 126 glasova za, odnosno više od polovine od ukupnog broja poslanika, koliko broji ova skupština.
Prema tome, molim da se ovo uzme u obzir prilikom odlučivanja. Molim skupštinsku većinu koja je vlasna da predlaže (i kao što smo videli, dala je predlog), ako želi da se oko ovog postigne konsenzus i izaberu pravi kandidati, da se upravo ispoštuje i sve ovo što je zakonom predviđeno oko izbora saveta. Neću da iznosim razloge zbog čega se to do sada nije uradilo. Oni su već rečeni, nema potrebe da se ponavljamo. Nestrpljenje je poprilično, jer dosta dugo radimo. Ne želim da se učini kao da na ovakav način želimo da opstruiramo, već želim da upozorim na ovo što je vrlo važno kod današnjeg donošenja odluke.
Želeo bih da ukažem na još jednu stvar. Moramo da vodimo računa na koji ćemo način izvršiti izbor ovih ljudi. Poslovnik je jasan i definisan, a nismo čuli na koji ćemo način izvršiti izbor. Mislim da je vrlo važno da znamo da li je to tajnim glasanjem elektronskim sistemom, za koji lično smatram da nije dobar, pošto može da favorizuje prvog za koga se glasa. Već da se, shodno Poslovniku, bira tajnim glasanjem, znači sa separatne liste od dva kandidata, uz komisiju i glasanje, da mi izvršimo izbor ovih kandidata.
Mislim da je najkorektnije, najpoštenije i najdemokratskije na takav način izabrati ove ljude, koji će od sutra imati glavnu reč i voditi osnovnu politiku u ovoj zemlji što se tiče radiodifuznih organizacija, odnosno najznačajnijeg segmenta informisanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dugo se čekalo na ovaj zakon i da dođemo u poziciju da krenemo sa uređivanjem medijskog prostora u našoj državi. S obzirom da smo država koja ima jako puno TV i radio-stanica i da veći deo njih radi bez ikakve dozvole i bez ikakve kontrole jačine predajnika i uopšte finansijske kontrole, svakako da je ovo jako važno; potreba za konstituisanjem saveta se pokazala ne sada, nego i mnogo ranije, od samog preuzimanja vlasti, trebalo je što pre ovo uraditi.
One koji su svakako imali nelegalne zgrade, poput Televizije "Pink", i frekvencije i sve ostalo, trebalo je adekvatno sankcionisati za sve ono što su nam činili i u čijoj su funkciji bili, a protiv čega smo svi mi bili do 5. oktobra. Nakon toga, očigledno da ima i onih koji nisu više tako protiv toga. Naprotiv, za to su. Uživaću i čekaću odluku saveta za radiodifuziju kome će dodeliti frekvenciju. Živo me zanima kako će biti podeljene te četiri nacionalne frekvencije o kojima se priča, s obzirom da su dve namenjene RTS-u, odnosno nasledniku RTS-a.
To će za mene biti prilično interesantno, ko je, kako i šta uradio i da li će svi oni koji su predlagali lustraciju insistirati da se lustracija izvrši i na prostoru medija i da svi oni koji su radili to što su radili i bili u funkciji jedne političke opcije to i urade.
Znači, ovaj savet je svakako važan. Jednako je važan i sam sastav, da u taj savet pre svega uđu ljudi od profesionalnog, ličnog i moralnog integriteta, sposobni i kadri da se odupru političkim uticajima. To je jako važno, ne zbog nas, nego zbog države i izgradnje jednog zdravog medijskog prostora i uvođenja reda na ovaj medijski prostor.
Takođe je važno da se napomene da odredbe ovog zakona pri predlaganju poslednja dva kandidata za jedno mesto koje bira Skupština Srbije nisu ispoštovane. Lista kandidata mora da bude objavljena, obnarodovana 30 dana pre nego što se o toj listi kandidata odlučuje. To je imperativna odredba iz ovog zakona. Znači, mi danas ne možemo da odlučujemo o listi kandidata koju predlaže Skupština Srbije, zato što smo predlog za kandidata u savet za radiodifuziju, gospodina Cvetkovića, dobili danas.
To je nešto što, ukoliko hoćemo da poštujemo zakon koji smo sami doneli, moramo da uradimo, odnosno da se ispoštuje odredba od 30 dana. Naravno da će to, neki će reći, onemogućiti konstituisanje saveta za radiodifuziju i da će to još mesec dana odložiti rešavanje ovog procesa. O tome je trebalo voditi računa kada su se predlagali kandidati.
Smatram da ne treba mediji da snose odgovornost za nesmotrenost pri predlaganju kandidata, kada se nije vodilo računa o tome ko se predlaže. Možda se sudilo na osnovu njegovih stručnih kvaliteta, koji su, iz biografije Zorana Petrovića, ukoliko je ona takva kako se navodi, definitivno nesporni, ali ona druga strana koja je potrebna za članstvo u savetu za radiodifuziju, a to je nesporan moralni kvalitet koji treba da omogući da taj čovek bude otporan na pritiske kojih će sigurno biti za dve preostale frekvencije, a nišane ih četiri - pet televizija, ostaje da se vidi.
Zato mi ne možemo danas, ako ćemo poštovati zakon u prvom koraku koji moramo da napravimo, da odlučujemo o kandidatu Skupštine Srbije za to mesto, jer nije prošlo 30 dana svojevrsnog vida javne rasprave o predloženim kandidatima. Ta javna rasprava doprinela je i tome da Zoran Petrović povuče svoju kandidaturu, upravo zato što je imao u prošlosti odgovornost za primenu nekih zakona, koje smo mi okarakterisali kao nedemokratske i anticivilizacijske, o otpuštanju profesora u vreme jednog nedemokratskog režima koji je iza nas.
Ta javna rasprava, ne sudim o kvalitetu gospodina Cvetkovića, koji je nesumnjiv s obzirom na njegov renome, ali jednostavno tih 30 dana mora da se poštuje kao odredba ovog zakona. Jer, u zakonu stoji da mora da prođe 30 dana, i upravo ovaj zakon precizno i detaljno definiše postupak izbora članova radiodifuznog saveta, baš zato što je potrebna velika pažnja i velika obazrivost, velika odgovornost u postupku izbora članova. Ovo je jako osetljiva oblast i zato što imamo puno televizija koje će sigurno lobirati i činiti sve da baš oni budu ti koji će dobiti frekvenciju i važno je da prođe tih 30 dana.
Ovo jeste objektivna prepreka za izbor jednog člana saveta. Mi kao Demokratska stranka Srbije ne sporimo potrebu da danas izaberemo ostalih sedam članova saveta, ali s ozbirom na zakonsku odredbu svakako ne može biti danas izabran, jer je prošlo tek par sati otkako smo dobili njegovu kandidaturu, a kamoli 30 dana.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po prijavama za reč narodnih poslanika. Prvi prijavljeni narodni poslanik je narodni poslanik Milorad Mirčić, posle njega narodni poslanik Stevan Kesejić, a zatim narodni poslanik Veroljub Arsić, i to je lista prijavljenih govornika po ovoj tački dnevnog reda.

Zakon kaže da savet agencije ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti agencije. Kaže - medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi.

To je zakon koji je izglasala ova skupština, a predlog o tome ko bi trebalo da bude član saveta, koji smo dobili od odbora ili od ovlašćenih predlagača, najviše obuhvata poslednju stavku, a to je ovo - i drugi. Gospodo, savet agencije odlučuje o mnogo važnim stvarima, o ključnim stvarima. Odlučuje prvenstveno o prirodnom bogatstvu ove države koje se zove frekvencija. Odlučuje o sudbini medija, odlučuje na neki način o sudbini ove države, a znamo koliko su moćni mediji. Šta mi radimo ovde? Ovde smo dobili predloge koji su na prvi pogled jasno proistekli iz trgovine unutar političkih partija.

Neke od ovih predloženih kandidata, koje ste ovde u biografiji naveli kao stručnjake, konkretno za marketing, koji rade u nekim trgovačkim organizacijama, lično sam kao opozicioni poslanik osetio na svojoj koži kakvi su bili kao novinari, kakvi su bili dok su bili zaposleni u medijima, šta su sve radili i kakva su moćna i udarna pesnica bili, kako vi kažete onog bivšeg Miloševićevog režima. Sada ih vi, gospodo, promovišete u eksperte, u stručnjake, u demokrate, u ljude koji će moći da doprinesu svojim znanjem, prethodno stečenim iskustvom, razvoju agencije, odnosno razvoju demokratije ili medija.

Gospodo, grdno se varate. Ima dosta nas ovde u Skupštini koji smo dugo godina ovde. Neke od ovih kandidata, za koje obrazlažete u biografiji da su vrsni novinari, isto tako lično poznajem i osetio sam na sudbini opozicionog poslanika koliko su oni bili protivnici i koliko su bili uporni za borbu za demokratiju. Bili su do poslednjeg dinara odani i verni svakom režimu.

Kada je nestalo para kod prethodnog režima, brzo su pretrčali kod vas. Mnogi su se već 6. oktobra 2000. godine našli u vašim redovima. Naravno, nisu mogli u ovu veću partiju ili u ove veće partije, i onda su se sklonili u manje partije. Sklonili su se u manje informativne kuće, a onda kada je prošlo dovoljno vremena predstavili su se ili ste ih vi svesno predložili da ponovo odlučuju o medijskoj sudbini ove države.

Gospodo, morate da shvatite da je ovo i te kako značajna odluka. Nije bilo razloga da se ovako naprečac donosi. Kako je profesor Petrović podneo ostaku ili povukao svoju kandidaturu, bilo bi dobro da porazgovarate ponovo sa ovim kandidatima. Možda će neki da odluče konačno, pošto evo i ja otkrivam njihovu karijeru, njihovu prošlost, da se povuku. Bolje da povuku kandidaturu nego da se ponovo brukaju.

Vi, gospodo, želite po svaku cenu to da uradite i koliko je sada iskrena želja vodeće partije u koaliciji DOS-a, o tome neću da raspravljam. Čisto sumnjam da je to njihovo insistiranje, ali iz nekih pouzdanih izvora saznajem da je to na insistiranje malih, minornih partija, koje su već odavno istorijska prošlost. Hoće sada da vas ucene sa pet - šest svojih glasova da bi svoje kandidate, svoje članove stavili na ovako odgovorne funkcije, kako bi sebi napravili preduslov u predizbornoj kampanji kada vas napuste. Gospodo iz Demokratske stranke, vama govorim, oni će vas napustiti, a onda će imati ulaznicu na svim medijima, moći će da se predstavljaju. Nemojte to dozvoliti.

Bolje je ipak sačekati, bez obzira kolika je važnost. Ništa se neće izgubiti do sledeće Skupštine, da malo unutar DOS-a, a i na odboru, pa i poslanici malo da prikupe podatke, pogotovo za novopredložene kandidate, pa na bazi toga da donesemo jednu odluku, odluku koja nije nimalo bezazlena.

A vi, gospodo, i pored dobrih saveta koje mi srpski radikali dajemo, očito imate zadatak, imate instrukcije. Evo vam najprostiji primer, baš primer iz ovih vaših predloga - Izvršno veće i Autonomna Pokrajina Vojvodina; pa nemojte meni da objašnjavate da to nije politička trgovina.

Pa, jednog kandidata je predložilo Izvršno veće, a drugog je predložila Autonomna pokrajina. I drugo, ovo je nepotpuni predlog, gospodo. Svaki predlagač ima memorandum, a ovde se predlagač potpisao - predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad Čanak (u zaglavlju nema u ime koga je potpisao, ko je to predlagao). Ne, to je trgovina, to se odavno zna, nema šta da krijemo. Nenad Čanak je odavno ucenio Demokratsku stranku, DOS, sa svojih šest glasova, ucenio je kada je bio izbor Vlade, sada vas ponovo ucenjuje. Nažalost, imate puno takvih Čanaka unutar DOS-a.

Sada je prilika da presečete, da im kažete da ne mogu da vas ucenjuju. Ovo nije nešto što je neodložno, ova odluka može da se donese i na prvoj narednoj skupštini, a vama od volje.

 

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.

Gospodo narodni poslanici, imao sam nameru i želju da vam plastično prikažem kako nemam poverenja u predlagače, koji su potpisnici u ime Narodne skupštine Republike Srbije. No, jedan od potpisnika, koji je u medijima, pobegao je kad je čuo da ću ja da izađem i zato neću ni spominjati ime toga predlagača.
Bilo bi vam mnogo jasnije zašto je ovde samo šest potpisa, a ima 11 članova Odbora za kulturu i informisanje. To je jako interesantno. Dakle, i ovde se kroz iglene uši provlači jedan predlog, koji treba da se donese po hitnom postupku, iako je još u julu mesecu 2002. godine donesen Zakon o informisanju.
Shodno tom zakonu, naravno da je predlagač dužan da donese odluku, odnosno da izabere članove Saveta Republičke radiodifuzne agencije. Iako smo mi srpski radikali protiv agencija u principu, posebno ove agencije koja bi vodila kontrolu i cenzuru nad medijima u Srbiji, nad medijskim nebom u Srbiji, smatramo da bi to bilo daleko celishodnije, objektivnije informisanje i medijska dodela frekvencija, da to radi Narodna skupština Republike Srbije.
Naravno, ukoliko nije moguće da ovoliko veliko telo to čini, onda bismo mogli da napravimo određeni savet u okviru Odbora za kulturu i informisanje, koji bi radio ovo što radimo. Međutim, ovo će se raditi sve "ispod tepiha".
Naime, ovde se radi, kako reče moj prethodnik, gospodin Milorad Mirčić, o političkoj trgovini, jer, očigledno, Zakon propisuje izbor devet članova Saveta - ovde najmanje ima onih koje taj zakon propisuje, a ima ih najviše iz ovih nevladinih organizacija. Ja bih se posebno zadržao na ovoj nevladinoj organizaciji koja se prevashodno bavi zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece.
Pa, gde je ta nevladina organizacija do sada bila, zar ona ne vidi šta se ove dve i po godine dešava u medijima u Srbiji, da li je ikada učinila bilo šta da se monopol nasleđen od pređašnje vlasti usredsredi i usmeri prema građanima Srbije da budu objektivno informisani, da budu svi ravnomerno i ravnopravno zastupljeni u sredstvima informisanja itd.
Medijske kuće koje će konkurisati za frekvencije neće biti u ravnopravnom položaju, i to je očigledno na osnovu predloženih kandidata, za koje ćete vi ovde bez procedure danas doneti odluku. Jer, procedura oko izbora Saveta jasno kaže da mora da se izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije objavi, a zatim se vrše izbori. Mi smo danas dobili novog kandidata za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, i naravno da i po toj osnovi nije moguće danas vršiti izbor, jer nismo bili ni u mogućnosti da se upoznamo sa svim potrebnim kvalifikacijama koje taj kandidat ima.
Ali, postavljamo pitanje - gde vam se izgubi ovaj kandidat, ovaj kandidat koga ste "mrežom hvatali", gde vam se izgubi čovek za koga ste smatrali u Vladi, još 26. septembra 2002. godine, kada je Vlada donela odluku o predlogu za člana Saveta, pa je sada preinačena ta odluka i predloženi neki novi kandidati. Gde vam se izgubiše za šest meseci ti vaši kandidati, za koje ste pre šest meseci doneli odluku na Vladi?
Iz toga se može zaključiti da postoji neozbiljnost predlagača i neozbiljnost Vlade. Jedino što ovim predlogom vi želite da učinite to je da stavite pod strogu cenzuru sve one neposlušne medije, da poslušnima date frekvencije i da na taj način jednostavno stvorite jednoumlje u Srbiji, i da se ništa u ovoj državi ne sme reći i da sloboda govora u potpunosti ostane van javnih glasila.
Zbog toga poslanička grupa SRS ne može ovakve paušalne predloge prihvatiti, jer ova strategija razvoja, kako ovde reče predstavnik predlagača, u stvari je ogledalo vaše vladavine uopšte: sve je smušeno, nedorečeno, na brzinu doneseno, i na jedan veoma neukusan i nedemokratski način.
To zaista liči na vas i smatramo da ovde postoji još mogućnosti da se u ovaj savet kandiduju i građani, udruženja građana "potrošačke korpe", koji bi sigurno bili daleko objektivniji kod određivanja frekvencija, jer bi na taj način svoju volju, svoje stomake mogli da prezentuju putem medija, koje vi želite da ugasite.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. To je, prema redosledu prijavljenih poslanika, poslednji prijavljeni za reč po ovoj tački dnevnog reda.