Za ovaj član Predloga zakona, važi ono što sam govorio juče za član 2. Naime, ovde se u razlozima govori da je došlo do povećanja broja izvršenih krivičnih dela, što se uopšte ne uklapa u izveštaj MUP-a, gde se govori o padu kriminala. Tačnije, ukupno je krivičnih dela 2002. u odnosu na 2003. manje za 6.500. Privredni kriminal je opao za hiljadu dela, opšti kriminal za 5.500. Koja su to onda pojedina krivična dela u porastu?
Drugo, ne daje se uopšte analiza da li su kazne zatvora i kaznena politika uticale na izvršenje tih krivičnih dela. Dakle, amaterski pristup je nešto krajnje neozbiljno u vanrednom stanju, gde se govori da ozbiljnost trenutka zahteva da to prihvatimo. Ako neko ovo ozbiljno analizira, upoređuje sa podacima MUP-a koje smo dobili od gospodina Šutanovca, onda mislim da neko ne shvata dovoljno ozbiljno svoj rad.
S druge strane, ovde u amandmanu se ukazuje na grešku koja je nastala, a to je bio previd ili omaška. Ne može se spajanjem kazni predvideti veća kazna od 15 godina zatvora, jer je maksimalna kazna 15 godina, a za najteža dela 40 godina. Dakle, ne možete menjati član 48. a ne promeniti član 38, koji kaže da je minimalna kazna 30 dana, a maksimalna 15 godina. To znači da se i kod krivičnih dela gde se može izreći 40 godina, može izreći do 15 godina zatvora, tako da obrazloženje ministra da Predlog zakona predviđa da se može izreći i preko 15 i preko 40 godina nije tačno.
Pored toga, treba predvideti i kakva su rešenja u drugim državama. Od Nemačke do Belorusije ovakvog predloga nema. Dakle, ovo nema veze sa harmonizacijom prava sa Evropskom unijom. Najgore što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a ako je bilo omaški kod predloga, onda je amandman podstakao na razmišljanje. Treba ljudi iz Vlade da isprave grešku.
U članu 2. se predlaže nešto što je već predloženo, a u članu 8. se predlaže nešto što je nemoguće. Zato mislim da ovaj amandman treba prihvatiti. Prema ovome, kako se ovde izlaže, moguće je da neko izvrši pet teških krađa, da za svaku dobiju po 10 godina i da to u zbiru onda iznosi 50 godina zatvora, a ne menja se član 38. Morate da promenite član 38. ako držite do zakonitosti. Ovo govorim zato što verujem da se drži do zakonitosti. A da ne verujem, ne bih se pojavljivao na govornici.
S druge strane, pogledajte praksu drugih sudova. Jedna gospođa je u Hagu za genocid dobila 11 godina ili samo 11 godina. Znači, kaže nagodba, dobro, nagodba za genocid 11 godina, a ovde za pet krađa može 50 godina. Treba voditi računa, a mislim da su primedbe stigle iz Evropske komisije i Evropskog saveta, samo nisu javno saopštene. Ministar pravde bi mogao da povede računa.
Pored toga, trebalo je konsultovati profesora Pihlera sa novosadskog Pravnog fakulteta, Boru Čejovića sa kragujevačkog, profesora Lazarevića sa beogradskog i Đorđevića. Videlo bi se šta oni, kao ljudi koji su priznati u struci, misle. U redu, možda ministar smatra da oni ne zaslužuju njegovu pažnju i njihov rad, budući da ih stranci citiraju. Pored toga, treba imati na umu kod ovog člana da krivično pravosuđe najmanje može da postigne onda kada državni aparat od njega najviše očekuje.
(Predsednik: Peti minut.)
Znam. Uz to, gospodin Batić je rekao da su uslovi u našim zatvorima, a što je u vezi sa ovim članom, bolji nego u Ševeningenu. Ako je to tako, onda će kazna zatvora početi, ako već nije da se doživljava kao nagrada, a ne kao kazna. Moglo bi da se desi, zbog tako poboljšanih uslova, da zatvorenici pišu molbe upravama zatvora da im se zbog dobrog vladanja produži boravak. Zato uvažite ovaj amandman.