ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 11.04.2003.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Nešović, Borivoje Drakulović, Slobodan Pavlović, Miodrag Jaćimović, Jelena Maslovara-Ralević, Miroslav Markićević, Zlata Đerić i Ljubiša Maravić (popodne); zakašnjenje je najavio Rajko Baralić.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE (pojedinosti)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula, Petar Cvetković, Dragan Jočić i Dušan Budišin.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin.

Dušan Budišin

Poštovani narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije predložila je da se član 6. Predloga zakona briše. Evo zbog čega. Ako se to tako ne uradi, nastaće jedna vrlo nezgodna situacija. Ovde nije reč o politici, ovde je reč o jednom praktičnom rešenju. Vidite o čemu se radi.
Ukoliko se predložena izmena ne bi usvojila, došli bismo u situaciju da se svi oni koji su osuđeni po ovoj odredbi Predloga zakona kasnije žale i upotrebe pravno sredstvo radi kršenja načela zakonitosti, koje jasno kaže da nema kazne koja nije predviđena zakonom.
Takva žalba bi morala da bude usvojena i proizilazi da bi se ova predložena odredba vratila kao bumerang - ne bi dovela do onoga što se želi Predlogom, odnosno predlogom ovog zakonskog člana, nego bi upravo podstakla izvršavanje ovih krivičnih dela. Naravno, pri tome nećemo ulaziti u to da li se ovde radi o dobrom opštem maksimumu ili ne. Maksimum je jedno, i kada smo pisali ovaj amandman to smo ostavili po strani.
Kažemo samo da je nemoguće to učiniti na ovakav način, jer se Predlogom zakona krši načelo zakonitosti člana 3. Krivičnog zakona Jugoslavije. Ona bi, doduše, bila moguća, ali bi se prethodno morao menjati maksimum kazne zatvora iz člana 38. Krivičnog zakona Jugoslavije, međutim, to predlagač nije učinio.
Šta kaže član 38. Krivičnog zakona? Vrlo je precizan i određuje da zatvor ne može biti duži od 15 godina ni po jednom osnovu. Izuzetak je zamena za smrtnu kaznu, a posle izmena Krivičnog zakona može se propisati kazna od 40 godina. Međutim, kazna od 40 godina uvek se može propisati samo uz kaznu od 15 godina i to samo zbog toga da bi se naglasio opšti maksimum kazne zatvora koji se ne može prevazići. Može da se izrekne kazna od 15 godina zatvora ili samo 40 godina. Međutim, nema nikakve mogućnosti, ni teoretske, da se izrekne kazna između 15 i 40 godina zatvora.
Isto stanje je i u Krivičnom zakonu Jugoslavije - za sva ona dela koja su predviđala smrtnu kaznu do izmene Krivičnog zakona Jugoslavije, 1993. godine. I kada su se donosile ove izmene smrtna kazna je zamenjena kaznom zatvora od 20 godina. Dakle, nije se mogla izreći kazna između 15 i 20 godina zatvora, nego samo jedno ili drugo.
Stoga bi neusvajanje ovog amandmana dovelo do ozbiljnih posledica, vratilo bi se kao bumerang i ne samo da ne bi postiglo svrhu koju je hteo predlagač, nego bi se desilo suprotno - onemogućavalo bi se adekvatno kažnjavanje počinilaca ovakvih krivičnih dela. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 6. Predloga zakona, koji se odnosi na član 46. postojećeg Zakona.
Delimično se slažemo sa intervencijom Vlade Republike Srbije, ali nikako se ne možemo složiti da se iz naslova ovog člana kod pooštravanja kazne u slučaju povratka izbaci reč "višestrukog". Možda će gospodin Šabić, kao advokat, i gospodin Batić, takođe kao advokat, biti saglasni sa našom intervencijom. Kao članovi Vlade verovatno imaju nekakvo drugačije mišljenje ili poštuju stav ostalih učesnika u Vladi, ali desiće se slučajevi u praksi da neko zbog neke slučajne tuče u kafani bude osuđen na 12 ili 13 meseci zatvora i ako mu se to samo još jednom desi može da dobije veoma strogu kaznu.
Zbog toga smatramo da treba da postoji i dalje određena vremenska kazna za slučaj višestrukog povrata. Pogledajte kako to u Zakonu piše: "Kada sud odmerava kaznu učiniocu za krivično delo učinjeno u povratu, posebno će uzeti u obzir da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela učinjena iz istih pobuda i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izdržane ili oproštene kazne".
Mislimo da nije zgoreg da to i sada postoji. Bez obzira što kažete da će ovi zakoni možda biti privremenog karaktera i možda će se posle tri ili četiri meseca izvršiti preispitivanje tih zakona, ukoliko se nekom od lica učini šteta, ona će biti nepopravljiva.
Zbog toga predlažemo da u Predlogu zakona za izmenu i dopunu Zakona ostane i dalje ova institucija tzv. višestrukog povrata. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Predlagač zakona napravio je veliku grešku kada je menjao ovaj član. Ne znam koji su motivi i koji su razlozi zašto je predložio da se ovaj član menja; on može da sadrži neku gramatičku ili lingvističku nepravilnost, višestruki povrat deluje malo rogobatno, ali to u pravu ima tačno svoje određeno značenje i to značenje se nije promenilo 200 i nešto godina. To treba da bude jedan od instituta koji omogućava sudu i sudiji da prilikom individualizacije primeni vrlo precizan kriterijum, a to je ranije osuđivanje tog lica, što ukazuje na njegovu sklonost, znači, dokazanu sklonost da čini krivična dela.
Ako se izbaci reč - višestruki, onda to pooštravanje gubi taj svoj značaj nekog naročitog slučaja i sklonost nekog izvršioca. Zbog toga tražimo da praktično ostane i dalje taj pojam, višestruki povrat, da ukaže na kontinuitet, možda i psihičko stanje jedne ličnosti koja je sklona kriminalu. Čak više za ovaj član nije ni bitno da li je ta sklonost prema vršenju samo određenih krivičnih dela, ali višestruki povrat ukazuje na to da se radi o konfliktnoj ličnosti, pa u nekim varijantama i psihopatskoj strukturi ličnosti, koja jednostavno ne može da prihvati norme ponašanja u jednom zdravom društvu i svoj prostor, svoje bitisanje nalazi u činjenju društveno opasnih i zabranjenih dela.
Zato reč "višestruki" posebno potencira tu sklonost. To je prvi razlog zbog koga smo podneli ovaj amandman i tražimo da se zadrži nešto što je klasičan institut materije krivičnog prava.
Druga intervencija koju smo izvršili ovim amandmanom odnosi se na stav 2. postojećeg člana 46. a taj stav 2. glasi: "Stroža kazna ne sme preći dvostruku meru propisane kazne." U osnovnom tekstu sada stoji, znači, "ni 15 godina zatvora", a mi tražimo amandmanom da se izbriše ovo "ni 15 godina". Zbog čega?
Ostatak teksta nije toliko bitan za ovaj amandman, a glasi - a ako je propisana kazna zatvora od 40 godina zatvora, ne sme preći 40 godina. Ovo ograničenje je prihvatljivo, ali ovo za 15 godina, smatramo da treba da se izbriše, mada to ukazuje na sticaj, a ova odredba ne tretira sticaj. Ova odredba tretira situaciju da je lice protiv koga se vodi postupak ranije već imalo izvršeno krivično delo za koje je osuđeno, za koje je izrečena kazna, a kod sticaja jednom presudom se rešava situacija i rasvetljava pet, šest i više dela.
Znači, ne sme da se pravi to povezivanje i ta greška, ali ova norma i ovaj deo "ni 15 godina" praktično ništa ne znači u ovoj odredbi i samo može da zbuni sud prilikom odmeravanja kazne za najnovije delo pošto je to očigledno pojedinac, a on je onda jedna mašina za činjenje krivičnih dela.
Zato predlažemo da se ove reči "ni 15 godina" izbace; naravno, ovo se odnosi samo na kaznu zatvora, a na novčanu kaznu ne može da se odnosi, jer taj član ne tretira tu vrstu pooštravanja.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Peti minut, dobro.
Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Janković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Slobodan Tomović i zajedno narodni poslanici Đorđe Mamula, Petar Cvetković, Dragan Jočić i Dušan Budišin.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zaknodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.

Slobodan Tomović

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik SPS-a podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ.
Naime, u tom članu 8. predlaže se da se u članu 48. stav 2. tačke 1) i 2) ranijeg zakona brišu. Dakle, mi amandmanom koji smo podneli predlažemo da se ovaj član briše, a zašto? Hajde malo da pogledamo obrazloženje zašto treba postojeće rešenje u starom zakonu promeniti.
Naime, članom 8. (kaže se u obrazloženju Predloga zakona) predviđeno je da se pri izricanju kazne učiniocu koji je učinio više krivičnih dela (sticaj krivičnih dela) može izreći jedinstvena kazna zatvora koja može biti veća od 15, odnosno 40 godina zatvora, s tim da ne sme biti veća od zbira utvrđenih kazni za pojedina krivična dela.
Kako je stajalo u postojećem zakonu? Tamo kaže, u stavu 1: "Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.
Jedinstvenu kaznu sud će izreći po sledećim pravilima: 1) ako je za neko krivično delo u sticaju utvrdio kaznu zatvora od 40 godina izreći će samo tu kaznu".
Drugo, ako je za krivično delo u sticaju utvrdio kazne zatvora, jedinstvena kazna zatvora mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazne, ali ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, odnosno ne sme preći 15 godina.
Šta je to i zašto se zalažemo da ostane postojeće rešenje starog zakona?
Ako bih, srpski rečeno, hteo da teram mak na konac, mogao bih da kažem - dobro, kada smo usvajali taj član 48. i kada smo rekli šta treba da stoji u stavu 1. i šta treba da stoji u stavu 2. valjda smo imali nešto kao uzor, neki model; tada smo tom prilikom kazali da moramo da se primerimo zakonima Evropske unije, to nam je neka ulaznica tamo.
Otuda bi moje pitanje logično bilo, ako smo to imali kao model i ako smo to primenili, šta to sada menja? Ako nismo, zašto nismo, ali nije suština zamajavanja da li jesmo ili nismo, suština je u nečemu drugom. Podsećam da sam se i sa ove govornice zalagao da se ne ukine smrtna kazna, međutim, rečeno je da to treba da se uradi, jer nećemo moći drugačije u Evropu. Tada smo mi kao najveću kaznu odredili kaznu od 40 godina zatvora.
Šta sada mi ovim radimo? Mi sada kažemo, ako je za dela u sticaju najveća kazna 40 godina, pa ima i neku drugu, pa još 40 godina, mi sada teorijski možemo nekoga da osudimo na 120 godina zatvora. Pazite, najveća kazna zatvora je 40 godina, ne postoji doživotna robija. Ljudski vek je ipak ograničen, čovek ne živi kao kornjača sa Galapagosa ili neka vrsta gavrana, znači ovaj ne vredi.
Ako je smisao kazne i odmeravanja kazne da se za učinjeno delo utvrdi period u kome je potrebno da dođe do resocijalizacije, onda je verovatno ta kazna od 40 godina sasvim dovoljna. U protivnom, ako je nešto drugo i veće, to više nije kazna i ne vodi resocijalizaciji, nego je to odmazda. Treba onda da vidimo šta i kako dalje, šta mi ovim hoćemo. Šta hoćemo preko 40 godina, da li hoćemo da uvedemo na mala vrata doživotnu robiju koje ovde nema, jer je ovo najveća kazna ili hoćemo da uradimo nešto drugo, ili ćemo da kažemo - neko je teorijski osuđen na 120 godina, a biće mu samo 40 godina.
(Predsednik: Pet minuta.)
To su stvari, zahvaljujem, koje svakako treba razjasniti. Otud je naša intervencija bila da se uzme u obzir ovo o čemu smo pričali, pre nego što se donese konačna odluka i pre nego što se utvrdi kako ovaj problem rešiti. Što se nas tiče, očekujemo da bi ovo, o čemu sam govorio, moglo da bude podržano. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Đorđe Mamula.

Đorđe Mamula

Za ovaj član Predloga zakona, važi ono što sam govorio juče za član 2. Naime, ovde se u razlozima govori da je došlo do povećanja broja izvršenih krivičnih dela, što se uopšte ne uklapa u izveštaj MUP-a, gde se govori o padu kriminala. Tačnije, ukupno je krivičnih dela 2002. u odnosu na 2003. manje za 6.500. Privredni kriminal je opao za hiljadu dela, opšti kriminal za 5.500. Koja su to onda pojedina krivična dela u porastu?
Drugo, ne daje se uopšte analiza da li su kazne zatvora i kaznena politika uticale na izvršenje tih krivičnih dela. Dakle, amaterski pristup je nešto krajnje neozbiljno u vanrednom stanju, gde se govori da ozbiljnost trenutka zahteva da to prihvatimo. Ako neko ovo ozbiljno analizira, upoređuje sa podacima MUP-a koje smo dobili od gospodina Šutanovca, onda mislim da neko ne shvata dovoljno ozbiljno svoj rad.
S druge strane, ovde u amandmanu se ukazuje na grešku koja je nastala, a to je bio previd ili omaška. Ne može se spajanjem kazni predvideti veća kazna od 15 godina zatvora, jer je maksimalna kazna 15 godina, a za najteža dela 40 godina. Dakle, ne možete menjati član 48. a ne promeniti član 38, koji kaže da je minimalna kazna 30 dana, a maksimalna 15 godina. To znači da se i kod krivičnih dela gde se može izreći 40 godina, može izreći do 15 godina zatvora, tako da obrazloženje ministra da Predlog zakona predviđa da se može izreći i preko 15 i preko 40 godina nije tačno.
Pored toga, treba predvideti i kakva su rešenja u drugim državama. Od Nemačke do Belorusije ovakvog predloga nema. Dakle, ovo nema veze sa harmonizacijom prava sa Evropskom unijom. Najgore što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a ako je bilo omaški kod predloga, onda je amandman podstakao na razmišljanje. Treba ljudi iz Vlade da isprave grešku.
U članu 2. se predlaže nešto što je već predloženo, a u članu 8. se predlaže nešto što je nemoguće. Zato mislim da ovaj amandman treba prihvatiti. Prema ovome, kako se ovde izlaže, moguće je da neko izvrši pet teških krađa, da za svaku dobiju po 10 godina i da to u zbiru onda iznosi 50 godina zatvora, a ne menja se član 38. Morate da promenite član 38. ako držite do zakonitosti. Ovo govorim zato što verujem da se drži do zakonitosti. A da ne verujem, ne bih se pojavljivao na govornici.
S druge strane, pogledajte praksu drugih sudova. Jedna gospođa je u Hagu za genocid dobila 11 godina ili samo 11 godina. Znači, kaže nagodba, dobro, nagodba za genocid 11 godina, a ovde za pet krađa može 50 godina. Treba voditi računa, a mislim da su primedbe stigle iz Evropske komisije i Evropskog saveta, samo nisu javno saopštene. Ministar pravde bi mogao da povede računa.
Pored toga, trebalo je konsultovati profesora Pihlera sa novosadskog Pravnog fakulteta, Boru Čejovića sa kragujevačkog, profesora Lazarevića sa beogradskog i Đorđevića. Videlo bi se šta oni, kao ljudi koji su priznati u struci, misle. U redu, možda ministar smatra da oni ne zaslužuju njegovu pažnju i njihov rad, budući da ih stranci citiraju. Pored toga, treba imati na umu kod ovog člana da krivično pravosuđe najmanje može da postigne onda kada državni aparat od njega najviše očekuje.
(Predsednik: Peti minut.)
Znam. Uz to, gospodin Batić je rekao da su uslovi u našim zatvorima, a što je u vezi sa ovim članom, bolji nego u Ševeningenu. Ako je to tako, onda će kazna zatvora početi, ako već nije da se doživljava kao nagrada, a ne kao kazna. Moglo bi da se desi, zbog tako poboljšanih uslova, da zatvorenici pišu molbe upravama zatvora da im se zbog dobrog vladanja produži boravak. Zato uvažite ovaj amandman.