ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 11.04.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

11.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:45 do 20:25

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za prestanak funkcije_izbor_imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Predlog kandidata Narodne skupštine za izbor jednog člana Saveta RRA i izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agecije sa lista ovlašćenih predlagača (2003)
  • Glasanje o tačkama Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Narodni poslanici Olgica Kirćanski, Nataša Milojević, Aleksandar Vatović, Dragan Milentijević i Slavica Tatomir zajedno su podneli amandman kojim su predložili da se posle člana 15. doda član 15a.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    U ime podnosilaca amandmana, narodna poslanica Olgica Kirćanski.
    ...

    Olgica Kirćanski

    Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, unapred se izvinjavam što ne baratam i ne vladam bravuroznim pravničkim rečnikom. Ovde smo danas, juče i prekjuče imali prilike da uživamo u izvanrednim izlaganjima ovim rečnikom. Probaću vrlo jednostavno, direktno i precizno da vam obrazložim svoj amandman i da još jednom skrenem vašu pažnju na neophodnost prihvatanja ovog amandmana, u skladu sa svim onim što nas okružuje i u skladu sa svim onim što se stvarno dešava u našem društvu i u svetu uopšte.
    Trgovina ljudima je jedan od tri najunosnija posla organizovanog kriminala u svetu, pored trgovine drogom i trgovine oružjem. Ne treba da podvlačim ništa u ovoj rečenici. Kakva je situacija kod nas, većina vas jako dobro zna. Već dve i po godine se u našoj zemlji vodi vrlo ozbiljna i vrlo organizovana kampanja. Još 2000. smo konstituisali jugoslovenski tim za borbu protiv trgovine ljudima, a od aprila 2001. postoji i republički tim za borbu protiv trgovine ljudima.
    Baš zbog neadekvatne zakonske regulative, odnosno baš zbog toga što krivično delo - trgovina ljudima uopšte ne postoji u našem krivičnom zakonodavstvu, veliki problemi postoje na terenu, u suzbijanju, onemogućavanju i kažnjavanju organizatora, ljudi koji učestvuju, koji su posrednici i koji se dobro bogate na ovom poslu.
    Postoji veliki broj međunarodnih dokumenata koji sadrže odredbe relevantne za definisanje krivičnog dela trgovine ljudima. Regulativa Ujedinjenih nacija u pogledu zaštite prava stranih migranata, zaštite ljudskih prava žena je brojna. Ja ću vas podsetiti samo na neke.
    Na zasedanju Saveta Evrope, januara 2002. godine, usvojen je zvanični proglas o trgovini ženama, što znači da nijedna zemlja ne može postati članica Evropske unije ukoliko na adekvatan način ne reaguje na ovaj problem u odnosu na zakon i u pogledu zaštite žrtava i prevencije.
    Svi zakoni bi trebalo da budu izmenjeni i dopunjeni u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Protokolom o trgovini ljudskim bićima, koje je naša zemlja potpisala u Palermu 2000. godine.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Odbor za pravosuđe nije prihvatio ovaj amandman. U uvodnom delu gospodina ministra čuli smo da je samo jedan amandman prihvaćen, a izveštaj Vlade sa obrazloženjem zašto naš amandman nije prihvaćen nismo dobili u pismenoj formi. Služim se samo delom obrazloženja člana Vlade, odnosno zamenika ministra, koji je bio prisutan na Odboru za pravosuđe i koji je tom prilikom rekao da se amandman ne prihvata, jer u Krivičnom zakonu postoji član 155. koji se zove "Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu" koji pokriva ovu oblast.
    Svi pojavni oblici nisu pokriveni ovim članom. Velike probleme imaju naši istražni organi, organi gonjenja i pravosudni organi, baš zbog toga što se ovim članom ne navode svi mogući detalji koji se u vezi sa ovim krivičnim delom mogu pojaviti i pojavljuju se na terenu.
    Taj član počinje sa "Ko kršeći pravila međunarodnog prava stavi drugog u ropski ili njemu sličan odnos" itd. - normalno mi je da u ovom članu postoji ropski odnos, kao da je to nešto što je pojava koja je prisutna, a "ko kršeći pravila međunarodnog prava" je tako širok pojam da će retko ko moći da se snađe u takvoj formulaciji.
    Naš amandman počinje sa: "Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili teških prilika drugog" to su sve situacije iz kojih se polazi, to su premise, "vrbuje, prevozi, prebacuje, prodaje, predaje, kupuje, posreduje", a i u obrazloženju smo vrlo detaljno istakli sve momente i sve prednosti ovako formulisanog krivičnog dela trgovine ljudima i nedovoljnost ove formulacije krivičnog dela zasnivanje ropskog odnosa i prevoza lica u ropskom odnosu. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 16. na koji je amandman podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Član 155, o kome je i prethodni govornik pričao - naziv tog krivičnog dela je: "Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu"; u prvom stavu je navedena i radnja kupoprodaje lica. Međunarodna pravila o suzbijanju i sprečavanju prinudnog rada, ropskog odnosa postoje. Ona datiraju još iz onog perioda antikolonijalne borbe i 1949. i 1950. godine doneti su ti dokumenti. Ako se vratimo unazad, oni datiraju još iz 1777. godine, naročito u Americi, a kasnije je i u Evropu to preneto i Evropa je jedinstvena u tom stavu da se ropski odnos ne sme zasnovati, bez obzira na moderne pojavne oblike.
    Moderni pojavni oblici ropskog odnosa su sredstva ekonomske prinude, politička i druga uslovljavanja, koja takođe postoje. Međutim, ovaj član se tiče konkretnog fizičkog lica koje se bavi ovim poslom, može čak i grupa lica koja se bavi ovim poslom da posreduje u trgovini.
    Dobro je što je Vlada predložila da se ovaj član menja. Međutim, mi smo napravili jednu korekciju i predlažemo da minimalna i maksimalna kazna budu određene, a ne da minimalna bude određena a maksimalna odrediva, jer ta proizvoljnost može da bude vrlo opasna. Prilikom određivanja granica u kojima može da se kreće kazna zatvora, vodili smo računa i o kaznama koje su predviđene za neka druga krivična dela, koja po posledicama mogu da budu slična posledicama ovog krivičnog dela. Zbog toga je pri određivanju ovog raspona određeno od - do.
    Nema razloga da Vlada ne prihvati ovaj amandman, ali ne znam zašto insistira na slobodi određivanja maksimalne kazne, kada je to već limitirano na drugi način. Ne ulazim u razloge Vlade. Vlada može to da prihvati, da odbije i da Vrhovni sud zauzme stav i da u sudskoj praksi zaživi ovo što je ovde predloženo.
    Važno je da smo i ovom diskusijom i ovom raspravom danas o Predlogu ovog zakona i o konkretnom članu nedvosmisleno stavili do znanja da ljudsko biće ne sme biti predmet trgovine; ljudsko biće koje ima ekskluzivno pravo da samo jedanput boravi na ovoj planeti, a verovatno i dužnost da se muči, zaslužuje posebnu pažnju. Svi ljudi koji se bave politikom verovatno 90% svojih motiva da rade taj posao nalaze u ljudskim pravima i pre svega u očuvanju prava na život.
    Čovek koji je predmet trgovine - pitanje je da li je to ljudsko biće, da li je to obična roba. Slično pitanje možemo da postavimo i kada su u pitanju sposobnosti nekih ljudi. Ne želim da otvaram temu fudbalera, košarkaša koji za novac menjaju klubove, koji jednostavno pristaju da budu roba u delu njihovih sklonosti i sposobnosti. Ali, smatram da Vlada treba da prihvati ovo upravo da bi sudovi mogli lakše da rade, lakše da odlučuju, a nadam se da i policija napokon treba da privede te Zarubice i njemu slične, koji trguju ljudima.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 17. na koji je amandman podneo narodni poslanik Aleksandar Stefanović.
    Ovaj amandman su prihvatili Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik Vlade, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć i konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovo je vrlo opasno krivično delo, tiče se neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Mi sledimo tu ideju da se pooštre kazne i naš amandman je u tom smislu i podnet, s tim da ta kazna bude od pet do 10 godina, a u tački 3. da se propiše i kazna od 40 godina. Znači, nadam se da smo sve one koji u ime Vlade, u ime Narodne skupštine daju javne izjave i ukazuju kako navodno opozicija nije za pooštravanje kaznene politike, za ova protekla dva-tri dana ubedili (kao i sve narodne poslanike) da je SRS čak išla i malo dalje od Vlade - gde je bilo šest meseci, mi smo predlagali godinu dana.
    Evo, kod ovog vrlo opasnog krivičnog dela koje razara sve, posledice su teške po psihu, porodicu, pojedinca, normalno rasuđivanje, utiče na sistem društvenih vrednosti, mi predlažemo da se propiše kazna koja je, po našoj proceni, dosta teška, ali i adekvatna za to delo.
    Moram da kažem da do pre 15 godina mi nismo imali narkomane na izdržavanju kazne zatvora. Oni su obično bili smešteni u posebne ustanove, gde su izdržavali te mere bezbednosti, ali za proteklih 15 godina desila se promena u našim ustanovama za izdržavanje krivičnih sankcija. Sve veći broj lica je tamo i sve veći broj osuđenika nastavlja sa uživanjem droge u kazneno-popravnom domu.
    Možda ova rečenica nema baš direktne veze sa konkretnim članom, ali je, šire posmatrano, u temi proizvodnje, distribucije i posledica koje se prouzrokuju korišćenjem tih opojnih sredstava. Mislim da s pravom moramo da razmišljamo o tome da ta lica koja izdržavaju kaznu zatvora, a kod narkomana vam je to, on je i prodavac i proizvođač i korisnik, i ono što je rekao juče gospodin Batić, on nije u pravu zašto idu te uslovne presude.
    Idu uslovne presude, zato što je i sud puno puta u neprilici, zbog ovakvih odredaba našeg krivičnog zakona, da ne zna koja je ta količina droge za ličnu upotrebu narkomana koji je priveden i da li je ta količina neophodna, odnosno neka optimalna količina sa kojom se on legitimiše da stavlja u promet, trećem licu. Tu realno postoji problem.
    Onaj amandman koji je podnet, mislim da je to prihvaćeno, a ako nije prihvaćeno, trebalo bi da bude prihvaćeno, samo posedovanje tih opojnih sredstava treba da bude krivično delo. Ja znam da paralelno sa ovim što, da kažem, domaćinski i konzervativni deo Srbije gura, postoji ovaj napredni deo Srbije koji čak skuplja neke potpise da se legalizuju tzv. slabe droge itd.
    Mislim da bi bilo potrebno da u Narodnoj skupštini posebnu raspravu otvorimo o tom pitanju, da se ne bi jednostavno i Skupština i poslanici, a na taj način posredno i javno mnjenje, delili na one koji su za legalizaciju, kao i one koji su za jedno oštro kažnjavanje.
    Siguran sam da kada pričamo o posedovanju ulazimo u deo ljudskih prava, ali postoje međunarodna dokumenta koja kažu da korisnik tih opojnih droga može biti lišen slobode, to smo istakli kod onog Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana nije tu.
    Da li neko drugi želi reč? (Da.)
    Reč ima Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovo je krivično delo omogućavanja uživanja opojnih droga. "Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice, ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogući drugom da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina".

    Mi tražimo da se promeni sledeći stav koji kaže: "Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletniku ili prema više lica ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina". Mi kažemo - najmanje od tri do 10 godina.

    Znači, oni koji truju našu decu, a pretpostavljam, ima ovde puno roditelja, valjda komuniciraju sa svojom decom, školska dvorišta su nam puna špriceva, u svakom školskom dvorištu postoji diler opojnih sredstava, ne pomaže tu ni policija, ne pomažu ni druge mere, porodica je doživela svoj tektonski poremećaj za ovih 15-tak godina.

    Ta navodna demokratizacija i slobodoumnost, puštanje na volju svega i svačega nas prosto tera da se vratimo u neke konzervativne vode, da se vratimo našoj tradiciji, da spasimo te naše generacije i zato i predlažemo da ova minimalna kazna bude veća, da država preduzme akciju, da raščisti sa tim zlom.

    Verovatno je na dobrom putu, ako je tačno da je velika organizovana grupa koja se bavila prometom narkotika u zatvoru, međutim, znate i sami, verovatno je cena narkotika na tržištu za poslednjih mesec dana skočila, jer i tu postoji nekakva konkurencija.

    Verovatno su se pojavili neki novi, da li su Bugari ili drugi, nije bitno. Verovatno da država prati i to. Ja verujem i želim da verujem, ako je to tačno, dobro je da se veliki broj narkomana dobrovoljno javlja radi lečenja, jer na tržištu ne postoje ta sredstva. Ako je to tako, onda je to dobro.

    Ali, MUP i druge ustanove treba da preduzmu akcije da primenimo ovaj član u praksi, da svi oni koji truju našu decu završe na onom mestu gde i treba da završe, jer trebalo bi da se branimo od tog zla i zbog te naše dece i zbog naših pokolenja i da bi očuvali psihu i kolektivni duh ovog naroda, da nam se ne bi kroz slobodoumnost nenormalnost uvlačila, i preko televizije i preko drugih sredstava javnog informisanja, da jednostavno formiramo sistem vrednosti, da idoli mladih generacija ne budu oni koji su na šmrkanju ili na igli.

    Mi imamo tu situaciju. Estrada, javne ličnosti, sve to javno pričaju. Pred Novu godinu jedan čuveni petooktobarski pevač je rekao - ja nigde ne pevam za Novu godinu, a pitala ga novinarka zašto, a on kaže - znate, ne uklapam se. Kako se ne uklapate?

     
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Vreme i tema. Nećemo valjda i anegdote da pričamo.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Pričam o prometu droge. Kaže - niti pijem niti šmrčem, pa ne mogu da dobijem tezgu.