ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 11.04.2003.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Golub Rajić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije prisutan.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Goran Cvetanović.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS je podneo amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ. Član 9. glasi: "U članu 114. reči "pet godina" zamenjuju se rečima "sedam godina"."
Vlada je u obrazloženju predloženog rešenja definisala da član 9. treba da se promeni da bi se pooštrile kazne za krivična dela koja u ovom trenutku predstavljaju povećanu društvenu opasnost, s obzirom na broj izvršenih krivičnih dela. Pre svega, treba da se definiše, jer kad se kaže "u ovom trenuktu", to je kratak vremenski period - da li se misli na period od mesec dana u toku ove godine ili na period dok traju vanredne mere? Znači, moramo tačno da znamo na koji trenutak se odnosi, da ne bi ponovo bile promene, dopune i izmene tog zakona.
Samim tim, kada se definiše da je povećana društvena opasnost, opet je pitanje šta je to društvena opasnost - da li je to organizovani kriminal, mafija, sprega između vlasti i mafije, da li su to problemi koji se nalaze u sudstvu i sudska rešenja i sudski postupci koji nisu blagovremeno urađeni, da li su to problemi koji postoje u zdravstvu, ili su politički protivnici društvena opasnost. Očigledno, za postojeću vlast su upravo društvena opasnost politički protivnici. Ova vlast, nažalost, samo zna da preti sankcijama, povećanjem nekih već postojećih rešenja, bilo da su novčane kazne ili neke druge kazne u pitanju.
Predstavnici SRS bi to uvek prihvatili, kada bi to bilo adekvatno za sve druge poslanike. Ako Administrativni odbor pokušava da i radne odnose poslanika reguliše, zamolio bih predsedavajuću da pogleda treći red, gde sede predstavnici Demokratske stranke, gde imate šest kartica, a nemate nijednog narodnog poslanika. Molim vas da posmatrate i sa jedne i sa druge strane i da adekvatno reagujete.
Što se tiče samog amandmana na član 9, naslov Glave 15 i član 114. menjaju se i glase: "Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije". Pre svega, to je upravo napad na ustavno uređenje, u članu 114. Član 114. glasi: "Ko pokuša da upotrebom sile ili pretnjom upotrebe sile promeni ustavno uređenje državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije ili da svrgne najviše državne organe, kazniće se zatvorom od najmanje sedam godina".
Što se tiče promene ustavnog uređenja nasilnim putem, SRS nema ništa protiv da se sankcije povećaju. Podsetiću vas samo da su ministar Batić i poslanici njegovog poslaničkog kluba bili za samostalnu Srbiju i pokušali su na sve moguće načine da ...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu, to nema nikakve veze sa temom.)
I te kako ima veze. Predsedavajuća, pored toga što žvaćete žvaku, mogli biste malo i da slušate. Ovde piše "državna zajednica Srbija i Crna Gora", a u Ustavu piše "Savezna Republika Jugoslavija". Ako Savezna Republika Jugoslavija više ne postoji, kako onda može da u Ustavu stoji Savezna Republika Jugoslavija, ako je promenjeno - zajednica Srbija i Crna Gora. Znači, zakon je potpuno drugačije definisao te stvari. Molim vas da zaista vi obratite pažnju na to, jer su upravo vaši poslanici učestvovali u promeni i sada pokušavaju da promene Ustav i da Jugoslavija više ne postoji, nego neka zajednica Srbija i Crna Gora. Ipak, vi treba malo više pažnje da obratite na sve to.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Mi smo juče pokušali gospodina Batića da ubedimo da je neophodna, nužna, ne znam koju reč još da upotrebim, intervencija predlagača u pogledu svih krivičnih dela iz Glave 15 Saveznog krivičnog zakona, iz jednog prostog razloga što ta glava danas ima naziv - Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ. Naslov mora da se promeni, zbog ovih reči - SRJ.
Ali, promena tih reči nije puki pravopis, pa gde je SRJ da stoji državna zajednica Srbija i Crna Gora, iz prostog razloga što je krivično zakonodavstvo, po Ustavnoj povelji, i materijalno i procesno dato državama članicama. Onda se postavlja pitanje - ako je savez država, državna zajednica zaštićeno dobro, ko ga štiti, čime ga štiti i da li je teoretski moguće da mi u Srbiji državnu zajednicu štitimo na ovaj način, a ovi u Crnoj Gori na potpuno drugačiji način i da oni imaju potpuno drugačije viđenje šta je društvena vrednost koja se štiti ovom ili sličnom glavom, bez obzira na naslov, ali ukoliko je upućeno na zaštitu ustavnog poretka.
Znači, ne radi se o gramatici, ne radi se o pravopisu, nego se radi o suštinskoj stvari. Oni koji su pisali sporazum, koji su pisali Ustavnu povelju, definisali su gde je krivično zakonodavstvo i morali su da kažu šta su to zaštićena dobra kad je u pitanju taj savez. To je prvi problem.
Drugi problem je u tekstu postojećeg člana. Svi ćemo da se složimo da u toj glavi zakona postoje sankcionisani verbalni delikti. Ovo konkretno krivično delo o kome je gospodin Cvetanović pokušao da vas obavesti, da vas ubedi, zove se napad na ustavno uređenje. Tu se sankcioniše pokušaj i kaže: "Ko pokuša da upotrebom sile ili pretnjom upotrebe sile promeni ustavno uređenje SRJ". Gde je ustavno uređenje Republike Srbije? Nema ga, niko ga ne štiti, a mi donosimo republički zakon, kao da ustavno uređenje Republike Srbije nije bitno.
Ova odredba i Glava 15 primenjivala se na celoj teritoriji bivše SFRJ, zato što je takvo ustavno uređenje bilo, pa se kroz zaštitu SFRJ štitila i svaka republika unutar te federacije. Promenile su se stvari u međuvremenu, promenilo se šta je zaštićeno dobro, promenio se potencijalni izvršilac krivičnog dela.
U nekim članovima ove glave stoji: "građanin SRJ". Ako to prevedemo, to je građanin državne zajednice. Ako idemo šire, to je građanin državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije. U nekim odredbama stoji: "ko". Znači, može i stranac, može svako lice, ali ne znamo šta se štiti. Ovo poglavlje je predlagač morao da promeni, ne samo terminološki, morao je da ga promeni i u smislu bića krivičnog dela, elemenata krivičnog dela, ko je izvršilac, ko je potencijalni izvršilac ...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Peti minut.
Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dragan Ljubojević podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 9. doda član 9a.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević, podnosilac amandmana na član 9. Predloga zakona.

Dragan Ljubojević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanjem amandmana na član 1. izmena i dopuna Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, kojim je praktično ovaj zakon preimenovan u Osnovni krivični zakon Republike Srbije, predlagač je u neku ruku prihvatio i prethodni amandman i amandman koji ja sada obrazlažem u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, odnosno amandman kojim dodajemo član 9a, koji se odnosi na član 115. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, koji ne zadire u onaj deo odredaba koji je predlagač ovim izmenama i dopunama zakona menjao, dakle u kaznene odredbe, odnosno u povećanje kazni zatvora za određena krivična dela.
Ovim amandmanom i jednim brojem amandmana koje je Odbor za pravosuđe i upravu odbio, menja se suština ovog zakona, ali u pravcu da tačno identifikuje određene počinioce krivičnih dela, odnosno da identifikuje i precizira ono što se ovim zakonom brani.
Glava 15, u kojoj se nalazi član 115, na koji sam podneo amandman, nosi naziv: "Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije". Postavlja se pitanje da li mi danas na tom saveznom nivou ili na nivou državne zajednice imamo ustavno uređenje?
Ako uzmemo da Ustavna povelja zamenjuje ustav, da je to ustavno uređenje, moramo precizirati koje države - državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer možemo doći u situaciju da, ako ovakav zakon ostane u pravnom prometu, niko neće biti potencijalno u mogućnosti da prekrši ovaj zakon, odnosno neće doći pod udar ovog zakona. Ako ne znate, Savezna Republika Jugoslavija već više od mesec dana ne postoji. Dakle, ovim zakonom nemamo šta da štitimo.
Sa druge strane, imamo ovde u nekoliko članova "građanin Savezne Republike Jugoslavije", u članu 116. "teritorija Savezne Republike Jugoslavije", u članu 118. ponovo "građanin Savezne Republike Jugoslavije". Možemo doći u situaciju o kojoj smo pričali kada su bile na dnevnom redu izmene Zakona o javnom tužilaštvu i malo smo se dotakli pravosuđa, da se nosiocima pravosudnih funkcija ostavi širok prostor tumačenja. Ako se podnese krivična prijava protiv građanina Savezne Republike Jugoslavije ili da je neko pokušao da nasilno promeni ustavno uređenje Savezne Republike Jugoslavije, sudija može da tumači da to jednostavno nije bilo moguće, jer ustavno uređenje Savezne Republike Jugoslavije ne postoji, odnosno građanin Savezne Republike Jugoslavije ne postoji.
Takođe, u jednom delu ove Glave 15. pominju se "predsednik Savezne Republike Jugoslavije", "predsednik veća Savezne skupštine", "predsednik Savezne vlade". Nosioci takvih funkcija više ne postoje, dakle, nemamo predsednika Savezne Republike Jugoslavije, nemamo predsednika veća Savezne skupštine i nemamo predsednika Savezne vlade. Dakle, ovim članom 122. mi praktično nikog ne štitimo, odnosno ako neko uvredi ili učini neki napad na pobrojana lica, odnosno na predsednika državne zajednice, predsednika Skupštine državne zajednice, on će biti gonjen po nekom redovnom krivičnom zakonu, a ne po ovom krivičnom zakonu koji je ovakav kakav je i koji se odnosio na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Zato smatram da bi ovaj amandman, koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke, trebalo usvojiti i da bi Odbor za pravosuđe i upravu trebalo, u toku rasprave, da zaseda i da usvoji još jedan broj amandmana, odnosno da sam predloži jedan broj amandmana, kako bi ovaj zakon učinio smislenim i celishodnim.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
I ovim amandmanom hteli smo da skrenemo pažnju predlagaču da je morao mnogo ozbiljnije da krene u promene ovog Osnovnog krivičnog zakona, kako ga je sada nazvao.
Radi se o članu 115. iz Glave 15. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije i radi se o krivičnom delu koje se zove priznavanje kapitulacije i okupacije.
Stav prvi tog člana počinje rečima: "Građanin SRJ" i evo prvog problema za sudiju, koji ne bi mogao da protumači na koga se to odnosi. Ako pogledate Ustavnu povelju, ako pogledate druga dokumenta koja su usvojena za proteklih mesec i po dana, dokumenta koja pretenduju da budu ustav, videćete da ni tamo ne postoji jasan pojam da li uopšte takav građanin postoji ili se ide na neko šire tumačenje da su to državljani Republike Srbije i Republike Crne Gore, što može biti problematično prilikom primene ovog konkretnog člana.
U tom članu se kaže - koji potpiše ili prizna kapitulaciju ili pojedinog njegovog dela, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili kaznom zatvora od 40 godina. Iz ove druge kazne vidite da je u pitanju bila smrtna kazna. Znači, jedno vrlo ozbiljno krivično delo - kapitulacija i priznavanje okupacije.
Ukoliko je predlagač i dalje mišljenja, shodno teoriji ograničenog suvereniteta, da država ne raspolaže u pogledu suvereniteta kompletnim obimom zaštite vrhovne i jedine vlasti na teritoriji države, već ide ka nekim integracijama, onda ste zbog vas morali da promenite ovaj član iz prostog razloga što možda u slučaju promene vlasti, ako ostane ovaj član, neko primeti da to što se dešava u Bujanovcu, Preševu, Medveđi liči na jedan akt i jednu radnju koja je opisana u članu 115, a to bi moglo da znači da se neko odrekao dela suverene teritorije.
Na jednom primeru pokušavam da vam dokažem koliko je ozbiljna ova glava Zakona i ova krivična dela, i ukoliko se ovo ne precizira budite uvereni da ne bi bilo dobro da ga svako primenjuje po svom nahođenju i da akte kapitulacije i okupacije tumači na neki svoj poseban način, jer bi pod udar ovog člana došli mnogi ljudi, a ja ne želim da se to desi, već želim da se ovo precizira i reguliše.
Ukoliko smatrate da je ovo krivično delo nepotrebno, izbacite ga iz Krivičnog zakona, ne treba da stoji ovde. Ukoliko smatrate da je potrebno, a da pitanje okupacije i kapitulacije u uslovima približavanja treba da dobije neki drugi značaj - definišite ga, jer po ovome kako je napisano mnogi se nalaze u zoni krivične odgovornosti, a što javni tužioci ne pokreću postupke, to je već jedan drugi problem koji će, nadam se, da se reši za nekoliko meseci.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Ispred poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.
"Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije liši života predsednika Srbije i Crne Gore, predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore, predsednika Republike Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije, kazniće se zatvorom najmanje 12 godina".
Obrazloženje - stepen državnog intervencionizma u društvenom životu je različit, s obzirom da je država materijalizacija organizovanog nasilja i svaka njena intervencija smanjuje mogućnost i domete slobodne ljudske delatnosti. To u svakom konkretnom slučaju otvara pitanje stepena društvene opravdanosti države i dopustivosti primene njenog aparata sile.
Kroz pravosudni sistem država provodi princip ustavnosti i zakonitosti kao temeljnu odrednicu ukupnog političkog sistema i najmoderniji izraz načela o vladavini prava kao osnovi pravnog poretka. On podrazumeva uspostavljanje i poštovanje hijerarhije opštih pravnih akata koji već izvorno imaju različitu pravnu snagu. To je motivisano i potrebom da se obezbedi puna pravna sigurnost svih fizičkih i pravnih lica kao subjekata pravnog saobraćaja. Načelo ustavnosti i zakonitosti je prvenstveno politički princip jer se bez adekvatne političke volje ne može stvoriti država s modernim pravnim poretkom, bazirano prvenstveno na stranačkom uvažavanju političkih sloboda i ličnih prava čoveka i građana.
Policijska država ne poštuje principe prethodnog opšteg sankcionisanja konkretnih prekršaja niti primarne vrednosti građanskih prava i ljudskih sloboda u odnosu na postojeći normalan poredak. Oni nasilje primenjuju prema onima koji pripadaju različitim političkim neistomišljenicima, ideološkim neistomišljenicima i stranačkim protivnicima. Nikakva pravna sigurnost građana ne postoji, pa je politički život zasnovan na strahu, maksimalnoj manipulaciji, sistematskom sumnjičenju, uhođenju i potkazivanju.
Član 10. se zasniva na starom zakonu i članu 122. Vi u stvari primenjujete zakone Savezne Republike Jugoslavije koju ste sahranili 4. marta 2003. godine, tj. da li je moguće da predlagač zakona nije primetio da su ova krivična dela protiv Savezne Republike Jugoslavije koje više nema. Hvala.