Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. ovog krivičnog zakona.
U članu 13. stav 1. Predloga zakona menja se i glasi: U članu 136. stav 1. reči "najmanje tri godine" zamenjuju se rečima "od tri do deset godina".
Ako bi bio prihvaćen predlog po kome postoji samo minimalna kazna, onda bi za mnoga krivična dela mogla da bude izrečena kazna do 40 godina zatvora.
Ovaj zakon nije sistematičan i kao takav trpeo je konstantne promene. Po vašim komentarima ovaj zakon će trpeti određene kodifikacije, a glavni komentar je da treba da se briše ime Savezne Republike Jugoslavije i da taj zakon nazovete opštim zakonom, što će dovesti do pravne nelogičnosti i zabune kod sudskih organa. To je kao kada bih ja kao šumar sadio sadnice naopako. Tako da će svi zakoni biti privedeni Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore.
U izveštajima vaših ministarstava, uglavnom se misli na Ministarstvo unutrašnjih poslova, prilikom podnošenja izveštaja u sredstvima javnog informisanja stiče se utisak da to ministarstvo izuzetno deluje i radi i da po evropskim standardima ima najmanji porast kriminaliteta. To je samo komentar za vas, a sada ovaj zakon treba hitno da se koriguje zbog povećanog procenta kriminaliteta u našoj državi.
Čudne li igre sa zakonima. Verovatno vam mentori nisu izvršili detaljan uvid u naslov, već ste samo detaljno razrađivali njihove postavke na naše zakonske uslove. Vraćate nas u period 1950. godine, tako da time činite korak unazad, a ne korak napred. To je evidentno i vidljivo iz svih vaših zakonskih projekata.
Amandman na član 13. ovog zakona, koji sam predložio ispred Srpske radikalne stranke, sigurno nećete usvojiti. Ako, neka ostane pisani trag, i to nama čini satisfakciju. Zar da mi prećutimo sve ovo što vi radite? Nećemo ćutati. Od sredstava informisanja nam jedino ostaje ova skupštinska govornica i zapisi stenografa. Smešan je, pomalo i neshvatljiv, stav vaše većine da sve ove zakone objedinjujete. To samo može da radi grupa kojoj se jako žuri.
Iako se SRS zalaže za primerene kazne za teška krivična dela, ovim zakonom koji danas donosite i neprihvatanjem ovog amandmana pokazujete vaš bes zbog povećanja krivičnih dela od kada ste vi na vlasti.

Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.

U pitanju je krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti. Ono ima jednu trapavu formulaciju, odavno postoji prigovor da ovo delo možda kao takvo ne treba da postoji, možda treba da pretrpi neke izmene. Neću da se osvrćem na taj deo prigovora i primedbi, neka to teorija raspravi i budući zakonodavci, ali ono zbog čega smo mi podneli prigovor tiče se visine, odnosno dužine mere.
Smatramo da minimalna i maksimalna kazna treba da se propiše i u tom smislu smo podneli i amandman, a naročito se to odnosi na stav 1, da je kazna zatvora od tri do deset godina. Da bi se shvatila težina ovog krivičnog dela, moram da kažem da su oba zakona o amnestiji, jedan donet 2000. godine, a drugi 2001. godine, obuhvatila baš ovo krivično delo, jer je ono tako široko postavljeno da je pod neprijateljskom delatnošću moglo da se podrazumeva sve i svašta.
Međutim, ovde postoji i opasnost da se pogrešno ne protumači, u uslovima euforije, ova odredba. Pa, pročitaću prvi stav koji kaže: "Ko stvara zaveru, bandu, grupu ili drugo udruženje lica radi vršenja krivičnih dela iz člana 114. do 119. st. 2, 120. do 123, 125. do 127. i člana 132. ovog zakona, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina".
Naravno, Vlada je predložila da se to menja, mi smo takođe predložili da taj opseg bude primeren. Radi se možda o trapavoj formulaciji ovog člana, ali ovaj član, preformulisan, potreban nam je ako želimo da vratimo ili da uspostavimo suverenitet na našoj teritoriji, ukoliko želimo da mi odlučujemo o našim suverenim pravima.
Da smo kojim slučajem u bliskoj i daljoj prošlosti bili istrajni u primeni ove glave zakona, mislim da ne bismo danas bili u ovoj situaciji, u situaciji totalne destrukcije, u situaciji da većina ne zna ni granice svoje države, da većina ne zna koji je to sistem društvenih vrednosti, jer je naprosto sve poremećeno, a oni koji su se bavili terorizmom i nasilnim otcepljenjem dela teritorije Republike Srbije nagrađeni su od, navodno, međunarodne zajednice.
Nedavno smo imali prilike da čujemo u jednoj TV emisiji da su razmišljanja bila, 1999. godine, da na Kosovu i Metohiji ne ostane nijedan Srbin, tako da su ovih 120.000 praktično nekako pretekli, ostali, oduprli se i međunarodnoj zajednici; svemu i svačemu su se oduprli, ali su pokazali da žele da žive na svom kućnom pragu, ne žele da se pomire sa nečim što im je neko smislio. A one koji su doprineli tome, koji su vršili neprijateljsku delatnost i neprijateljsku propagandu, ova vlast je pustila u dve etape.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Čolić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ i tražim da se on menja, i nakon toga glasi: "U članu 137. stav 1. reči "najmanje tri godine" zamenjuju se rečima "od tri do deset godina".
Ako bi bio prihvaćen predlog po kome postoji samo minimalna kazna, onda bi za mnoga krivična dela mogla da bude izrečena kazna od 40 godina zatvora. Predlagač zakona po ko zna koji put predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije set pravosudnih zakona, izrazito nejasnih i nedorečenih, a koji sami po sebi predstavljaju dokaz da se niste ozbiljno ovim veoma važnim poslom bavili, ili je predlagača neko požurivao.
Krivično zakonodavstvo za predlagača nije bio ozbiljan posao, pa je tako shvaćen i tako nama prezentiran. Da ste ozbiljno shvatili, mogli ste da preinačite termin SRJ, koje vašom premudrom politikom nema.
Diskutabilno je i nejasno, neprecizno određena maksimalna kazna. Po mišljenju nas, srpskih radikala, racionalno je da se tačno odredi minimalna i maksimalna kazna. Zašto ste precizno odredili samo minimalnu kaznu, da li je ostavljen prostor za eventualnu zloupotrebu, a od vaše neozbiljnosti i infantilnosti zavise sudbine ljudi. Da li 40 godina zatvora istovremeno znači i doživotnu robiju?
Iluzorno je očekivati od vas da racionalnost i stručnost pokažete bar u sferi krivičnog zakonodavstva. Pošto ste vi DOS-manlije najbolji izdanci najgore moguće vlasti koju je Srbija kroz svoju istoriju ikada imala, nemam iluziju da ćete moj amandman pravilno shvatiti i eventualno za njega glasati.
Vi ste do sada pokazali izuzetno mnogo uspeha u sferi obmana, paljenja i rušenja itd, a građenje i konstrukcija vam ne ide od ruke, jer ste vi i vaša ideologija pravi majstori za destrukciju. Sa puno optimizma možemo uskoro očekivati nove predloge i dopune Krivičnog zakona, samo je pitanje koliko ćete prilika još imati, jer vam vreme nije najbolji saveznik. Vi ste, gospodo, u cajtnotu, vreme vam polako ističe, pokazali ste šta ste znali, i sva je prilika da će oblast krivičnog zakonodavstva urediti SRS, posle vanrednih izbora.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom predlažemo da se uredi kazna i da ona bude od tri do deset godina.
Ali, član 137. reguliše krivično delo koje ima naziv - pružanje pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Ovo je izvučen poseban oblik saučesništva, odnosno pomoći nakon izvršenog nekog od ovih teških krivičnih dela iz glave 15.
U biću ovog krivičnog dela nalazi se sledeće - ko učinioca nekog krivičnog dela iz članova 114. do 129. i članova 132. do 136. kao i članova 138. i 139. ovog zakona krije, daje mu sklonište, hranu, materijal, novac ili druga sredstva, služi mu za održavanje veze, preduzima radnje upravljene na ometanje otkrivanja ili hvatanja učinioca, ili mu na drugi način pruža pomoć, kazniće se zatvorom - u zakonu stoji od jedne do deset godina, Vlada predlaže najmanje tri, mi kažemo - od tri do deset godina.
Vidite, moguće radnje izvršenja ovog krivičnog dela su, praktično, prikrivanje učinioca krivičnog dela, prikrivanje organizovanih grupa koje rade na ugrožavanju ustavnog uređenja i bezbednosti naše države, bez obzira kako da je definišemo, da li je to savezna republika, državna zajednica ili Republika Srbija.
Kada već pričamo o ovom članu zakona, onda treba da se malo vratimo u našu blisku prošlost i da kažemo da je na ovim prostorima bilo i onih dela omogućavanja stvaranja organizovanih grupa od strane krivično odgovornih pojedinaca sa teritorije Republike Srbije. Znate one čuvene afere prebacivanja oružja sa ove teritorije prema Kosovu i Metohiji, naročito iz Republike Crne Gore, a da ne pričam o onom što je dolazilo iz inostranstva, poput Albanije itd.
Ovo krivično delo mora da postoji. Znate, nije dovoljno da postoji propisano samo u zakonu, već taj zakon mora i da se primeni tako da se organizovane grupe terorista i svi oni koji su bitno ugrožavali ustavno uređenje i bezbednost, kao i svi oni koji su pomagali tim ljudima posle izvršenih krivičnih dela, privedu sudu pravde.
Očekujem da se u ovom raščišćavanju ukupnog galimatijasa, generalno posmatrano, kriminala u Srbiji, izvade i ovi primeri krivičnih dela pomaganja nakon izvršenih terorističkih napada. Ukoliko je ova euforija usmerena samo na organizovani kriminal, kao na jednu varijantu grupe za vršenje krivičnog dela, a budu izostavljeni teroristi i drugi, onda smo loš posao uradili.
Moram da podsetim da nam one dve amnestije i ona pojedinačna pomilovanja stalno stoje nad glavom. Moramo toga da se otkačimo i da počnemo sa primenom zakona.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Ovim članom se kažnjava pripremanje krivičnog dela. Znači, ne radi se o pojedinačnom krivičnom delu, kakvo je propisano, nego se kaže - ko priprema bilo koje od ovih krivičnih dela iz Glave 15; sama priprema je nezavisno krivično delo za koje je propisana sankcija od jedne do 10 godina.
Vlada je predložila da se to promeni, da tu kazna bude najmanje tri godine zatvora, a mi našim amandmanom sledimo pooštravanje krivičnih sankcija i predlažemo da to bude od tri do 15 godina. Znači, definišemo u kom rasponu treba da se kreće kazna zatvora za ovo krivično delo, za onoga ko priprema izvršenje krivičnih dela; pripremanje je kada više lica učestvuje u nekom krivičnom delu iz člana 18. stav 3. Krivičnog zakona, a onda se navode konkretna krivična dela iz ove glave.
Ova član je izvorno pretrpeo jednu promenu u pogledu sankcije, jer je tu bila propisana daleko ozbiljnija sankcija u zakonu iz 1977. godine. Mi, otprilike, na ovaj način vraćamo tu sankciju, određujemo tu gornju i donju granicu, u kom rasponu može da se kreće kazna zatvora.
Smatramo da je i pripremanje ovih krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti nezavisno krivično delo, takođe opasno krivično delo, jer se radi o pripremama za uništavanje nečega što se zove država, bez obzira da li je ona nacionalna, ali, u svakom slučaju, država kao jedna kapa ispod koje su svi građani, jedno građansko društvo, gde ljudi ostvaruju svoja ljudska prava, za koja se mi zalažemo i koja, nadam se, i ovaj ustav treba da garantuje; ne samo da garantuje na papiru, nego da garantuje njihovo ispunjavanje, odnosno poštovanje ljudskih prava, a pre svega to obavezuje državu.
Znači, pripremanje ovih krivičnih dela je ta opasnost i zaslužuje kaznu, jer priprema je ta tzv. logistika za nešto što može da bude i te kako krvavo u svakoj državi. Zbog toga predlažemo da se ove kazne omeđe, a u potpunosti podržavamo tu ideju da minimalna kazna treba da se poveća.
Moram da kažem da je malo čudno da predlagač ove promene bude onaj ko je donosio zakone o amnestiji. Malo je čudno, sumnjamo u iskrenost. Ako je neko pomilovao izvršioce tih krivičnih dela, a sada povećava kaznu za pripremu tih krivičnih dela, gde je tu doslednost, ljudi moji? Neko u politici treba da bude dosledan. Ako je razmišljao o tome da treba da se povećaju kazne, onda nije smeo da amnestira, nije smeo da pomiluje. To je nelogično. Za ta dela date su amnestije, data su pomilovanja, prošlo je godinu dana, a sad - puj pike, ne važi se, ajde da povećamo kazne.
Kada Vlada predlaže da se u određenom članu Krivičnog zakona poveća novčana kazna, kazna zatvora ili izrekne neka druga sankcija, nama Vlada jasno poručuje na kom je političkom kursu. Mi podržavamo ovaj kurs, ali postavljamo pitanje - zar je Vladi bilo potrebno dve i po godine da shvati da je pogrešila kad je dala amnestiju, kad je dala pomilovanje?