Šteta je što je ovom intervencijom koju je učinila Vlada kao predlagač zakona to urađeno samo kada je u pitanju krivični postupak. Verovatno da se motivi nalaze u aktuelnim krivičnim postupcima i krivičnim postupcima koji tek treba da se pokrenu, pa je verovatno to taj trenutni interes da treba zapretiti sa većom kaznom u slučaju lažnog svedočenja u krivičnom postupku.
Mi prihvatamo da kazna za ovo krivično delo treba da bude teža, ali koristimo priliku da ukažemo da ta kazna treba da bude teža i kada se radi o lažnim iskazima datim u parničnom ili u bilo kom drugom postupku, jer se u svim tim postupcima najdirektnije rešava o pravima jednog čoveka, o njegovim interesima i onome što mu pripada.
Problem ovog krivičnog dela je, između ostalog, u tome što naš Zakonik o krivičnom postupku ne sadrži neke odredbe na osnovu kojih bismo nesumnjivo mogli da utvrdimo da li je ovo krivično delo izvršeno. Svako ko je kojim slučajem bio prisutan u sudnici na nekom od ročišta, na glavnom pretresu, mogao je da ima izuzetnu priliku i da vidi kako sudija interpretira ono što je rekao okrivljeni, kako diktira u zapisnik one reči koje je rekao svedok i kako prenosi misli svedoka date pred sudom.
Da bismo bili sigurni da postoji ovo krivično delo siguran sam da je potrebna kvalitetna izmena Zakonika o krivičnom postupku, i to u smislu vođenja stenografskih beleški za vreme glavnog pretresa, jer ono što izdiktira sudija, verujte, u 70 - 80% slučajeva je ono što lice koje je došlo do suda i dalo izjavu pred sudijama nije ni mislilo, nije to čak ni reklo.
Okrivljeni nema pravo da diktira svoju izjavu na zapisnik, već, po Zakoniku o krivičnom postupku, on to saopštava sudiji, a sudija prenosi i diktira. U tome se nalazi možda i najveći problem, zbog čega je ovo krivično delo vrlo retko bilo predmet krivičnih postupaka, a ono direktno zadire u pitanje istine u krivičnom postupku.
To je možda centralno pitanje krivične odgovornosti. Nekoliko hiljada knjiga je napisano na temu - istina u krivičnom postupku. Teorija nije došla do pravog odgovora gde je mera i gde treba tražiti istinu.
Koristim ovu priliku da kažem odsutnom predlagaču zakona, valjda će da čita beleške sa ove sednice, u kom pravcu treba da dogradi krivične propise.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Podnosilac amandmana nije prisutan.)
Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman se odnosi na krivično delo falsifikovanja službene isprave, a zna se ko može biti izvršilac ovog krivičnog dela. Mi predlažemo promenu u stavu 1. člana 248. da to što je Vlada predložila da bude šest meseci, bude jedna godina. Razloge za ovo pronalazimo u tome da se falsifikovanje takvih isprava na direktan način tiče prava svakog građanina. Na taj način onaj ko je ovlašćen da primenjuje propise i da poštuje Ustav i zakon praktično pravi neku virtualnu stvarnost, sa namerom da ostvari bilo kakvu korist, ili nanese štetu bilo kome. I to spada u grupu teških krivičnih dela koja vrše službena lica, i to treba sankcionisati na najoštriji način.
I na samom kraju, s obzirom da je ovo poslednji amandman na čitav kompleks ovih zakona, samo pozivam sve narodne poslanike da prilikom glasanja o ovim predlozima zakona i o ovom amandmanu imaju u vidu da ova brza promena seta krivičnih zakona, trapavo izvedena, nedorečena, ukazuje da se nešto ozbiljno priprema, da nismo na dobrom putu, da će ovi krivični postupci koji nam slede dobiti neki čudan tok, a imamo iskustva za protekle dve i po godine, da sve što je brzo, to je i kuso, to je loše, to se u praksi pokazalo loše.
Jedan od tih primera je i Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit. On nije, narodski rečeno, "pukao" zbog toga što neko nije pokazao upornost, nego zato što postoje sistemski promašaji koji ga čine neprimenjivim.
Mi smo pokušali sa velikim brojem amandmana da ukažemo na problem i da nešto poboljšamo, ako je moguće da se poboljša. Međutim, očigledno da će identifikacione kartice da reše problem nečega što duboko zadire u ljudska prava. Na koji način i čiji je to interes, neka svako proceni, pa kada se završi glasanje, neka se pogleda u ogledalo i neka kaže kojim smo to putem krenuli.
Na krivičnim zakonima se radi godinama, to da znate. Prave se studije, ima vremena i za studije, i za procene, i za programe, i za promene bitnih obeležja svakog krivičnog dela, i za pronalaženje novih krivičnih dela, opisivanje novih krivičnih dela, utvrđivanje novog stepena društvene opasnosti u izmenjenim okolnostima, ali ova brzina sve treba da nas zabrine, pogotovu te odredbe da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Danas je 11. april, simbol da je na današnji dan, pre godinu dana, jedan čovek izvršio samoubistvo, verovatno zbog toga što je osetio da se prema njemu čini neki grupni zločin. Donet je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Svi oni koji su rekli - neka idu tamo, pa neka dokazuju svoju nevinost, pokazali su koliko poznaju osnove prava.
I znajte, ne postoji razlika između onih koji krše propise i čine krivična dela, i onih koji donose uredbe, pa kažu - znamo da je protivustavno, ali donosi korist. I ljudi čine krivična dela, zato što znaju da je to protiv zakona, ali imaju neku korist.

Da li se po ovom amandmanu još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i pošto predstavnik predlagača nije prisutan da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZA PRESTANAK FUNKCIJE, IZBOR, IMENOVANjA I RAZREŠENjA NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge odluka:
1) Predlog odluke o izmeni Odluke o broju sudija i sudija porotnika u sudovima, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
2) Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
3) Predlog odluke o prestanku dužnosti nosiocima javnotužilačke funkcije, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
4) Predlog odluke o izboru sudija, sa obaveštenjem od 7. aprila 2003. godine, o odustajanju od predloga da se za sudiju Okružnog suda u Beogradu izabere Zoran Tejić, sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koje je podneo Visoki savet pravosuđa, i
5) Predlog odluke o izboru članova Veća za pitanja sudske uprave, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Pored toga, primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka koje je podneo Visoki savet pravosuđa.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova. Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu liste sa prijavljenim narodnim poslanicima koji žele da govore o ovoj tački dnevnog reda i, saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.