Interesantno je da u članu 57, dame i gospodo, mi ovde prejudiciramo šta će sud da uradi. To šta će sud da uradi, to on sam odlučuje u postupku, kakvu će odluku da donese, na osnovu činjenica i dokaza do kojih dođe, i ne može da stoji ovde da odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor, odnosno sud neće narediti odgovornom uredniku da objavi odgovor.
Odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor ako je odgovor podnet od neovlašćenog lica, ako je već objavljen, ako je postupak u toku, pa se čeka da se vidi šta će sud da kaže, da li treba ili ne, to je što se tiče stava 1. ovog člana.
U tački 8. se kaže - "ako se odgovor odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, kao i ako odgovor ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje. Vi kao psiholog sigurno možete da nam date ovde objašnjenje šta je mišljenje, šta je tvrdnja, šta je ideja, šta je misao, šta je tu najširi, a šta najuži pojam. Vi verovatno možete, ali sumnjam da će moći oni koji treba da tumače tačku 8) i na šta se ona odnosi.
Tačka 9. kaže: "Ako se odgovorom ne osporava istinitost, postupnost ili tačnost prenosa informacije, kao i ako se odgovor odnosi na informaciju koja, i da je neistinita, nepotpuna ili netačno preneta, nije podesna da povredi pravo ili interes lica".
Molim vas, kako će to glavni urednik da dođe do zaključka da nije dužan da objavi odgovor, jer informacija nije podesna da povredi pravo ili interes lica. Neistina je neistina, i to mora da se poveže sa članom 46. stav 3. i 4. u kome se kaže: U parnici radi objavljivanja odgovora raspravlja se samo o činjenicama određenim ovim zakonom, od kojih zavisi obaveza odgovornog urednika da objavi odgovor; i lice čiji su pravo ili interes povređeni neistinitim, nepotpunim ili netačno prenetim informacijama može tužbom zahtevati da sud o tome odluči.
Evo, sada smo na jeziku, u tački 10), ne objavljuje se ako odgovor nije sastavljen na jeziku na kome je objavljena informacija na koju se odgovara, niti je naknadno prevedena na taj jezik. Mi smo apsolutno bili u pravu. Na meni je da biram na kom ću jeziku da odgovorim, a imam pravo na demanti na svom jeziku, kao što i onaj Rusin ili Mađar imaju pravo, a onaj ko objavljuje dužan je da obezbedi prevod i da odštampa, ako treba i na mom maternjem jeziku, i na jeziku na kome je glasilo štampano.