Koji član Poslovnika je povređen? Nemojte mi govoriti o lepom ponašanju.

Molim vas da me, uz puno uvažavanje kao narodnog poslanika, pozovete i date mi mogućnost da izađem za govornicu, jer mislim da vam uopšte ne dajem povoda za bilo kakvu raspravu.
Izašla sam da reklamiram povredu Poslovnika, član 89. stav 4, u kome stoji da prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika podnose poslaničke grupe i narodni poslanici, koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa. To je jasno iz naše prakse u parlamentu do sada, uvek predstavnik predlagača počne raspravu i tek nakon toga mi imamo mogućnost da podnesemo prijave za diskusiju, naravno, ukoliko dnevni red nije unapred dat, kao što je to bio ranije običaj, nego se ovako po hitnom postupku dobije materijal, i to nepotpun, nemamo ovlašćenog predlagača, gospodin Batić nije u sali.
Kako onda mislite da dobijete prijavu za reč pre nego što Hiber izađe za govornicu? To je praktično fizički nemoguće. Ja sam bila za govornicom i nisam stigla da potpišem prijavu za reč, koja je već bila sastavljena u međuvremenu.
Ali, morate da uvažite i to da se samo izuzetno stavlja po hitnom postupku kao tačka dnevnog reda izbor i imenovanje određenih funkcionera. To je u članu 158. stav 3. U toku sednice Narodne skupštine izuzetno se može po hitnom postupku staviti na dnevni red. Znači, treba da pogledamo materijal, treba sa njim da se upoznamo i da vidimo ko će od članova naše poslaničke grupe govoriti.
Trebalo bi da uvažite tu situaciju, s obzirom da zaista radimo u vanrednom stanju, neprestano nam je dnevni red i zakazivanje sednica po hitnom postupku, onemogućavate nas da pružimo maksimum u svom radu. Sada, kada ste nam na tri minuta pre uvršćivanja ove tačke dnevnog reda stavili ovo na stolove, zaista nismo mogli da vam to pre nego što je Dragor Hiber izleteo za govornicu dostavimo. Na vam je da odlučimo kako hoćete. Ako ne date mogućnost poslanicima da govore, znači da im uskraćujete pravo, a očigledno je i razlog tome strah od onoga što eventualno možete da čujete.

Već sam odlučila, neću prihvatiti vašu prijavu za reč. Imali ste vremena. Predstavnik predlagača, predsednik Odbora za pravosuđe Dragor Hiber, imao je uvodno izlaganje i nakon njega narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS, imao je izlaganje, vi niste bili prisutni. Ne možete da koristite prava samo kada vama odgovara, postoje i određene obaveze, Poslovnik se mora poštovati. Smatram da nema povrede Poslovnika.
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč.
Ima reč narodni poslanik Branko Pavlović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Pal Šandor.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo nekoliko stvari koje bi valjalo raspraviti danas, kada govorimo o ovim predlozima. Jedno je ko više nije u pravosudnom sistemu. Tu pre svega mislim na gospođu Leposavu Karamarković i gospodina Đorđa Mirkovića. Drugo je pitanje koga mi to predlažemo za pravosudne i tužilačke funkcije i kako. Treće je nešto oko ukupnog metoda našeg rada.
Mi govorimo o tome da moramo menjati propise, kadrove, pre svega da bi mogli da se uhvatimo u koštac sa kriminalom, korupcijom i nekim drugim patološkim problemima u društvu. Ovo što mi radimo nema veze sa borbom protiv kriminala. Dakle, ovde postoji zabluda kako se predloženim izmenama stvari poboljšavaju, omogućava bolja borba protiv kriminala. To nije tačno. Nije bilo tačno ni u paketu onih zakona, koji su bili doneti, ni u ovim predlozima.
Dobro, kod predloga za razrešenje gospođe Karamarković je to na lični zahtev, ali da vidimo pod kojim uslovima. U samom obrazloženju se vidi pod kojim uslovima. Kod gospodina Đorđa Mirkovića to što je on razrešen je tipičan primer pritiska na pravosuđe. U obrazloženju imate, jednu za drugom, stvari koje uopšte ne stoje kao mogući razlog za razrešenje predsednika suda. Možete to silom, ali u stvarnom razumevanju ne.
Kada neko kaže da može da plati taksu i da dobije priznanicu, pa to je lakše za stranku. Sad je pitanje samo daljeg prenosa tog novca u budžet. Niko i ne spori da je taj novac stigao u budžet. Kakve to veze ima sa našom borbom protiv korupcije i kriminala? Nikakve. Kakva je to strašna stvar? Nije nikakva. Bolje je i lakše za stranke. U mnogo sudova je bilo primenjeno i pokazalo se da je mnogo bolje.
U ovim situacijama gde vam je navedeno kako postoje neke greške u izvršnim postupcima, pa mora prvo da bude razrešen sudija koji je postupao po tim predmetima, ako je uopšte u pitanju greška. Mi ovde nigde nemamo da je izjavljen pravni lek, pa da se po pravnom leku ne znam šta uradilo.
Dakle, ispitivanje zakonitog postupanja u konkretnom predmetu vezano je za onoga ko je sudio u tom predmetu ili za odluku višeg suda. Uopšte ne može nikako ministarstvo da ceni da li je to ispravno ili nije, da li treba ili ne treba, tako da je cela ta priča potpuno iskonstruisana. Meni je zaista žao gospodina Mirkovića. Ako mene pitate, on je potpuno na pravdi boga došao pod udar iz sasvim drugih razloga, a ne ovih koji se navode.
Imam malo vremena. Koga mi predlažemo, šta predlažemo i da li će to biti bolje? Neće biti bolje. Dakle, kada dođete u situaciju da nešto poboljšate u sistemu - svakako smo nasledili pravosudni sistem koji nije dobar, nesumnjivo - onda dođete u situaciju da nešto u njemu menjate. Zatičete odlične, dobre, solidne, lenje, korupmirane, raznorazne druge, sudije do dna.
Kada vi u tom kadriranju izvučete ljude koji nisu vrh i stavite ih na vrh, vi ste time upropastili sistem, zato što oni najbolji neće da rade i ne veruju vam. Oni su čekali 10 godina da dođe neko na potez i kaže, cenim stručnost, vrednoću, inteligenciju, upornost. Onda vi izvučete nekoga ko nije to i stavite da mu bude šef. On kaže, neću da radim i neću da dam sve od sebe.
Šta to znači? To znači sledeće: gospođa Sonja Brkić nikada u svojoj karijeri nije bila sudija okružnog suda, osim što je bila izabrana za predsednika okružnog suda. Već je to bio vrlo veliki skok od dugogodišnjeg sudije opštinskog suda do predsednika okružnog suda; to je teorijski moguće, ali u izuzetnim slučajevima. To sam tada podržao, kvalitetan kadar, ali to je maksimum.
Vi sada osobu koja nikada u stvari u karijeri nije bila ni sudija okružnog suda, stavljate da bude sudija Vrhovnog suda i odmah predsednik tog suda. To ne može. Takvim postupkom upropaštavate sistem, mislite da je moguće nekakvim kadrovskim rešenjima, po nekim drugim kriterijumima, podobnosti, rešavati probleme; nije moguće. To se obilo o glavu kada se postavljao ranije republički tužilac, gospodin Simić. On je čovek dobar, pošten, ali nije imao kapacitet da iznese tu funkciju. Tada, kada vam je to bilo rečeno, tada ste rekli, neka, važno je da imamo nekakav politički dogovor. Ne vredi, ne može dati rezultat.
Imate gospodina Baćovića za predsednika Okružnog suda u Beogradu. Molim vas, na osnovu čega se on nama preporučuje kao dobar kandidat? Čovek je bio nešto oko godinu dana predsednik Petog opštinskog suda u Beogradu, a to vreme je uglavnom proveo kao predsednik RIK-a. Ta RIK je radila nikada gore. To je najgori rad RIK-a.
Pre nego što je postao predsednik Petog opštinskog suda, uzmite njegove podatke u zadnje dve godine pre tog izbora, pre našeg dolaska na vlast, najgori rezultati i najneažurniji sudija. Pogledajte statističke podatke i videćete: čovek sa najgorim rezultatima. Onda nekoga ko dana nije bio sudija okružnog suda postavljate da bude predsednik okružnog suda. To ne može.
Sve najbolje u tom okružnom sudu će vam otići u rikverc, odnosno radiće onoliko koliko mora da ova vlast prođe, pa da više ne razmišljaju o tome. Vi ne motivišete one najbolje u tim sudovima da sada stvarno krenu i daju sve od sebe. Ne vredi, vi ste kod tog sudije imali situaciju da mu je čovek preležao u pritvoru. Ovde razrešavate čoveka zbog sudskih taksi, zato što se naplaćuju priznanicom a ne na račun. Ovoga koga predlažete za predsednika Okružnog suda u Beogradu, njemu je čovek u njegovom predmetu preležao u pritvoru. To je kao pravi kadar koji će da nam reši probleme. Nije.
Samo još jedna rečenica. Nemam biografije ovih ostalih, ali znam da je gospodin Kurtović Zlatan, o Novom Pazaru govorim, sve do sada bio sporan i nije slučajno što nije bio predsednik, jer je obavljeno sijaset konsultacija i videlo se da to nije dobro rešenje. Sada se u vanrednom stanju nešto što je bilo najavljeno pre dve godine u stvari realizuje. Dakle, put kojim se ide i dalje nije dobar.

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, i nema više prijavljenih za reč o ovoj tački dnevnog reda. Izvolite.

Poštovane kolege, kako ne bih bio pogrešno shvaćen, u ovoj skupštini je bio lep običaj da uz imena kandidata dobijemo i njihove biografije. Mislim da je to zaista propust, jer će nas neko za tri, pet, deset godina pitati, a za koga ste vi to glasali.
Možda neko nekoga zna, kada i gde je rođen, koju je školu završio, šta je do sada radio, koje je partije bio član itd. Naravno, imam razloga da verujem većini kojoj sam pripadam, da su ovi ljudi dobri i da to tako treba uraditi. Želeo bih da dobijem njihove biografije, pa da vidim šta su sami o sebi napisali, o svojoj prošlosti, kako bih zaista mirne savesti mogao da glasam.
Ne znam ko je, recimo, Kurtović Zlatan, ne znam ko je Kostić Mojse, a želeo bih da vidim šta je o sebi čovek napisao, kako se kvalifikovao, ko je on. Ne sporim da je najbolji, da je dobar, da je sjajan itd, ali valjda vredi shodna primena Poslovnika, jer ako se za članove Vlade prilaže njihova biografija, ako se u drugim slučajevima gde ne piše opet da je to deo procedure prilaže biografija, šta nas je koštalo da umnožimo njihove biografije i da vidimo koji su to ljudi, tim pre što svako svakoga ne poznaje. To bi možda i nas ubedilo da glasamo baš za te ljude.
Prema tome, nisam, da ne budem pogrešno shvaćen, protiv ovih ljudi, ali jesam da tačno znamo ko su oni. Hvala.

Pošto na listama više nema prijavljenih za reč, da li želi reč neko ko to pravo iz člana 89. nije iskoristio? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Pre svega, želeo bih da kažem još koju reč o nekoj, da kažem, hajci koja se vodila na one sudije koji su u ovoj skupštini gotovo aklamacijom bili izabrani. Tu govorim o Zoranu Ivoševiću, Leposavi Karamarković, Vidi Petrović-Škero, kao i svim onim pritiscima na sudstvo kojih je bilo i koji su verovatno uzrokovali da mi nemamo sudstvo kakvo želimo.
Leposava Karamarković i svi ostali, pa i njihovo bivstvovanje na tim mestima bilo je prepreka za borbu protiv organizovanog kriminala i upravo njihovo smenjivanje treba da omogući borbu protiv organizovanog kriminala. Mislim da dovođenjem u vezu ovih ljudi sa tim stvarima apsolutno nije na mestu i da su ti ljudi u vremenu iza nas bili osnivači Društva sudija Srbije, društva koje se usprotivilo Miloševićevim promenama u pravosuđu, nasilnim smenama, imenovanjima u pravosuđu, kakvih je bilo. Gospodin Vučetić, Ivošević, Leposava Karamarković, to su ljudi koji su se data pobunili protiv toga.
Ovde mi o njihovom radu, o radu Leposave Karamarković, nismo čuli ni jednu reč, a trebalo je. Nismo čuli ni jednu reč ni o radu gospodina Ivoševića, a trebalo je. Nismo čuli ni jednu reč ni o radu Vide Petrović-Škero. Te stvari po meni nisu u skladu sa našim namerama da izgradimo nezavisno i slobodno pravosuđe, da izgradimo institucije države u kojima treba jedni druge da kontrolišu, izvršna, zakonodavna i sudska.
Imamo potpuno podjarmljenu sudsku vlast, vlast koja nije imuna na pritiske, koja je neprestano pritiskana i u njoj su ljudi od autoriteta, koji su mogli da počnu sa izgradnjom nezavisnog pravosuđa, upravo bili najviše gaženi i napadani. Smene Leposave Karamarković i Zorana Ivoševića upravo treba da posluže kao primer onim sudijama koji nisu imali možda snage ni pod Miloševićem, a neće imati ni sada da se suprotstave hajkama na sudije i nasilnim promenama u pravosuđu.
Smatramo da su to sudije koje su časno odradile svoj posao, časno se borile za promene do kojih smo svi zajedno došli. Mislim da je odnos ove skupštine prema njima potpuno neprihvatljiv, niko nije izašao da kaže nešto o tim sudijama, kako su radile, šta su radile, jednostavno je moralo drugačije da prođe. Ukoliko se odnosimo tako prema kadrovima koje je ova skupština gotovo aklamacijom prihvatila, to nas ne približava demokratskoj, parlamentarnoj kulturi.
DSS takođe ne može da prihvati imenovanje Baćovića za predsednika Okružnog suda u Beogradu. Da li je to nagrada za to što je on potpuno kriminalnu kandidaturu Nebojše Pavkovića za predsednika Srbije prihvatio, iako je imala 5.000-6.000 potpisa. Da li je to nagrada što nije hteo da pročisti biračke spiskove i što je služio u svrhu bojkota i neuspeha izbora. Da li je to njemu nagrada sada? Da li ćemo da se vratimo u vreme Miloševića, kada je sudija Janković nagrađen mestom ministra pravde, zato što je krao lokalne izbore 1996. godine.
Da li se mi vraćamo u ta vremena kada je Baćović Nebojšu Pavkovića, koji je sada optužen za šta je već optužen, jednostavno kandidovao ili promovisao u predsedničkog kandidata, a skupio je 5.000 potpisa. Da li je to nagrada za te radnje? Ova skupština se uopšte ne razlikuje od vremena u kojem je radio Milošević, gde je posebno nagrađivan Balša Govedarica, gde je nagrađivan Dragoljub Janković, gde su sve te sudije nagrađivane zato što su prekrajale i krale volju građana. Mi se upravo u ta vremena vraćamo i to nisu dobra rešenja, to su preveliki skokovi, kao ovo o čemu je govorio gospodin Pavlović za Sonju Brkić.
Jednostavno, vi na najviša mesta u pravosuđu dovodite ljude koji nemaju stručni autoritet, nisu autoritet u sudstvu i svojim kolegama ne imponuju kao stručnjaci, kao borci, kao što su bili Leposava Karamarković i Zoran Ivošević, već dovodite ljude koji imaju političku zaštitu i političku zaleđinu koja će stati iza njih i verifikovati njihove, u jednom trenutku, možda protivzakonite odluke.
Sve to nam govori da su ove izmene na štetu sistema pravosuđa, a mi smo krenuli da ga gradimo kao deo države koji će biti samostalan, nezavisan i odgovoran. Mi opet radimo ono što se radilo i mislim da će posledice takvog postupanja biti katastrofalne i nijedno vanredno stanje ne može da pokrije ovo što se radi, već je ovo uvođenje vanrednog stanja u pravosuđe, gde se više ni struka, ni bilo šta drugo poštuje, već se poštuje ko je član koje partije, pa će tako biti u slučaju gospodina Mojsea Kostića, neko je spomenuo Kurtovića, mislim da je to sve sporno i mi ćemo glasati izdvojeno za one koje smo pomenuli, za šta smo već tražili da se glasa izdvojeno, a ovo ostalo je potpuno neprihvatljivo.

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko nam predlaže i ko kadrira u oblasti pravosuđa? Advokatski lobi koji postoji u Narodnoj skupštini, a iz Novog Sada; zna se ko - MK Komerc.
Svi koji su pristli da budu kandidati za određene komisije, odnosno funkcije, sada na dnevnom redu za razna imenovanja, očigledno je da su pristali da završe neki krupan posao, a koji je to posao, vi to najbolje znate. Pretpostavljam da je to produženje vanrednog stanja.
Nećemo mi sa ovakvim kadrovima imati ni nezavisno, ni profesionalno sudstvo. Da li su ovi kandidati profesionalni? Nisu. Kako to znamo? Znamo iz iskustva i da ne čitamo predloge, znamo kada ste ih postavljali na funkcije vršilaca dužnosti, a sada nas niste udostojili ni biografske podatke o tim kandidatima da date.
Volela bih da nađete jednog sudiju, ne predsednika suda, koji nema aktivan predmet iz 2000. godine; nema takvog. Kamo sreće da smo došli do toga da sve predmete ažuriramo za dve godine. Nažalost, nismo i sigurno je da nećemo još dugo moći.
Mi smo tražili izuzeće, SRS je tražila izuzeće Đorđa Mirkovića u predmetu vezanom za magistrat u kome se nalazi sedište SRS, pa nismo naišli na sluh kod onih koji su o tome morali da odlučuju. Bilo je brojnih nedostataka u njegovom radu. Blokirao nam je jednom i žiro račun bez ikakvog pravnog osnova. Ukazivali smo na taj nemar, sada nam se ovde pro forme daju neka obrazloženja zbog čega se Đorđe Mirković razrešava, a istini za volju moramo da kažemo, poznajući strukturu ličnosti gospodina Mirkovića, da on ni tog Bagzija ne bi pustio da mu neko nije rekao ili naredio da to uradi. On je toliko plašljiv čovek da nema šanse da uradi nešto sa čim se nisu usaglasili oni koji su ga na tu funkciju doveli, a vi ste ga birali za predsednika Četvrtog opštinskog suda.
Što se tiče gospodina Baćovića, predsednika Republičke izborne komisije, pretpostavljam da je to nagrada za brojne nepravilnosti koje su se dešavale u izbornom ciklusu, u oba kruga oko izbora predsednika Republike, dva neuspela izbora, priznavanje kandidature kandidatima koji su falsifikovali potpise - Ivkoviću, Pavkoviću, Radenoviću, Laloševiću, Vuku Obradoviću, a sve sa ciljem da do izbora predsednika ne dođe.
Ne bi me čudilo da je lično v.d. predsednika Republike intervenisala da gospodin Baćović bude imenovan na ovu funkciju, jer je zahvaljujući njemu ona postala vršilac dužnosti predsednika, preselila se na Dedinje, uz ovakvu pratnju dolazi u Skupštinu Srbije. Ne razumem onda njenu nervozu kada iz spavaće sobe uđe u oklopni auto, dođe pred Skupštinu i uđe u Skupštinu, valjda bi mi obični građani koji se maltretiramo po prevozu, gledamo ta maskirana lica neprestano na svakom ćošku, trebalo da budemo nervozni. Dešava se nešto suprotno onome što je za očekivati, zašto je ko nervozan, a verovatno ćemo ubrzo saznati.
Možda zbog toga što to v.d. stanje ipak ne može da traje večito, ono jednom mora da se završi, jednom do izbora mora doći ili ovde u parlamentu, ako se promeni Ustav, ili na nekim izborima, a posle toga opet treba prošetati ulicama kao običan čovek, pa da vidimo da li će ko i kako smeti i imati obraza da se pojavi.
Zbog svega ovoga, zaista ne verujući u vašu kadrovsku politiku, smatramo da vršite negativnu selekciju, da birate samo ljude koji su spremni da izvrše sve naloge, utičući tako na pravosuđe, na sve načine da se presude donose onako kako je to po volji vladajuće većine, a kako bi to trebalo da bude u ime naroda, mi nećemo glasati za ove predložene kandidate.