PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.04.2003.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Prema službenoj evidenciji sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Sprečeni su da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stanko Kovačević, Dragan Jočić, Borivoje Drakulović, Slobodan Pavlović; (pre podne) Miomir Tadić i Branislav Kovačević.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Arsić, Stevan Kesejić, Dragoljub Stamenković, Zoran Krasić, Dragan Ljubojević, Miloš Radivojčević i zajedno Rade Bajić i Nebojša Jović.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o finansijskim transkacijama.
Predlagač je ovom parlamentu želeo da skrene pažnju da po hitnom postupku donese određene mere, a kaže da su razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku sadržani pre svega u potrebi što ranije primene predloženih rešenja. Zatim, u oblasti proširenja poreskih oslobađanja, rekao bih - oslobođenja, i to pre svega u oblasti prometa hartija od vrednosti.
Kako predlagač obrazlaže da su to glavni razlozi, upravo to jeste predmet našeg amandmana da se član 5. briše. On je u vezi sa članom 7. Zakona o porezu na finansijske transakcije, a odnosi se na tačku 2) podtačka (8), u kojoj se govori da se reč "kupovina" zamenjuju rečju "kupoprodaja", što praktično znači da se na taj način vrši oslobađanje poreskih obaveza, odnosno poreza na finansijske transakcije i to na sekundarnom tržištu hartija.
Po mišljenju srpskih radikala to je potpuno gotovo nelogično, ako se uzme u obzir da se sva ostala roba po više puta oporezuje ovim porezom, a da se sekundarna hartija oslobađa poreza na finansijske transakcije. Ta reč "kupoprodaja" treba da se briše, odnosno ceo član, jer se u samom Predlogu zakona govori o oslobađanju tih dažbina, koje treba da se plaćaju preko finansijskih transakcija putem banaka.
Ovde ne znamo koje su banke validne. Šta je to Narodna banka Jugoslavije, a šta je to hartija od vrednosti koju izdaje Republika Srbija? To čitavo zamešateljstvo, koje je ovih dana prisutno, vezano za Narodnu banku, gde se premijer i Dinkić, ne znam mu sada pravi naziv, da li je on u Narodnoj banci Jugoslavije ili u Srbiji, prepucavaju oko toga da li je falsifikat izvršen u Narodnoj banci Jugoslavije ili u Narodnoj banci Srbije, treba pre toga da se razreši, da bismo mogli da se odlučimo za oslobađanje koga i čega.
Iz tih razloga predlažem da se član 5. briše i da ostane važeći član i tačke 2) podtačka (8), a da će se nakon utvrđivanja legitimiteta narodnih banaka moći da vrše izmene i dopune ovog zakona.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grups SRS.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, članom 5. precizira se da se poresko oslobađanje po osnovu kupoprodaje hartija od vrednosti, koje emituje Republika Srbija i Narodna banka Jugoslavije, odnosi na promet hartija od vrednosti i na primarnom i na sekundarnom tržištu.
Amandmanom, koji je obrazlagao gospodin Kesejić, mi tražimo da se zadrži postojeće stanje, odnosno da se poreza na finansijske transakcije ne oslobađa promet hartija od vrednosti, odnosno predviđeno je da samo prva kupovina, prema našem amandmanu, trebalo bi da bude oslobođena plaćanja ovog poreza. Sadašnjim predlogom se favorizuju hartije od vrednosti u odnosu na drugu robu, naročito robu široke potrošnje, one osnovne životne namirnice - hleb, mleko, meso, hrana za bebe, lekovi i tome slično, na koju se porez na finansijske transakcije plaća i po 10 puta dok ne stigne do krajnjeg potrošača.
Nas predlagač nije ubedio u potrebu oslobađanja od poreza na finansijske transakcije za sekundarno tržište hratija od vrednosti, nije nas udostojio obrazloženja ni u Predloga zakona, niti ovde u parlamentu. Znamo da je prošle nedelje bio odsutan zbog puta u Ameriku, ali ne znamo gde se danas nalazi.
Zaista smo uložili veliki trud povodom čitavog seta zakona koji se tiču poreza. Bilo nam je stalo da ministra ubedimo u potrebu prihvatanja određenih amandmana i, evo, do samog glasanja niti ćemo u pismenoj, niti u usmenoj formi čuti od predstavnika Vlade šta o tim amandmanima misli, niti ćemo imati priliku da čujemo njegovu završnu reč po pitanju svih ostalih amandmana.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)

Miloš Radivojčević

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ukupno četiri amandmana na Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na finansijske transakcije iz jednog jedinog razloga. Izmene ovog zakona idu u dva pravca: jedan je smanjenje stope, to je pozitivno i naravno treba podržati; drugi ide u pravcu da se obračunavanje poreza na finansijske transakcije ubuduće prebaci na sve poreske obveznike, na sva pravna i fizička lica.
Kako bi vam bilo jasnije o čemu se radi, u dosadašnjoj praksi, dok je platni promet bio u Narodnoj banci Jugoslavije, tj. bivšoj SDK, taj obračun je automatski vršio nosilac platnog prometa. U zakonskim rokovima automatski su se ti računi praznili i priliv u budžet od tog poreza je bio kontinuiran.
Prelaskom na nov način poslovanja, pošto platni promet sada vrše poslovne banke, zadržano je to rešenje i obračun poreza na finansijske transakcije do sada su vršili nosioci platnog prometa, dakle poslovne banke. Izmenama koje se predlažu ovim zakonom ta obaveza se sada sa poslovnih banaka izmešta na sve poreske obveznike. To je po mom dubokom ubeđenju vrlo neracionalno i doneće negativne posledice svima, pre svega biće manji priliv para u budžet. Svi poreski obveznici nisu dovoljno vični da izvrše obračun poreza na finansijske transakcije, jer sve promene koje se dešavaju na računima ne podležu oporezivanju. Prema tome, sam obračun poreza nije jednostavan.
S druge strane, zbog toga što svi poreski obveznici neće moći na pravi način da obračunaju porez, biće automatski manji priliv u budžet. Znači, budžet će biti oštećen. S treće strane, nosioci platnog prometa, a u ovom slučaju sada poslovne banke, od tog posla ubiraju određenu proviziju, i oni će biti oštećeni. Dakle, ulazimo u promenu koja nikome neće doneti dobro.
Uz to, istakao bih činjenicu da je po svojoj suštini porez na finansijske transakcije parafiskalna kategorija koju treba ukinuti. Dakle, taj porez će u svakom slučaju najverovatnije krajem ove godine biti ukinut. Zbog toga sada vršiti ovakve izmene i promenu načina njegovog obračunavanja i doznačavanja na određeni račun budžeta, mislim da je potpuno neracionalan.
Prema tome, zbog svega toga sam podneo četiri amandmana na članove 2, 6, 8. i 10. i svi idu u tom pravcu da se zadrži postojeći način obračuna. Dakle, da obračun i doznačavanje na odgovarajući uplatni račun budžeta i dalje rade nosioci platnog prometa, a to su u ovom slučaju poslovne banke.
Na kraju, rekao bih da u prilog argumentima kako će se znatno iskomplikovati nešto što sada funkcioniše po automatizmu, jeste da od nove godine i prelaskom na novi sistem obračuna svi poreski obveznici mogu da otvore koliko god žele računa kod poslovnih banaka. Znači, svi imaju već više računa, tako da je potpuno neracionalno da sada svi sami to obračunavaju. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Na član 6. podnela je amandman SRS koji obrazlažem. Njime se u članu 6. stav 2. tačka 1) Predloga zakona menja i glasi: "Za finansijske transakcije izvršene u tekućem mesecu, do petog dana u narednom mesecu", a tačka 2) se briše.
Obrazloženje; dakle, mi ovim amandmanom ne tražimo da se ukine iznos poreza na finansijske transakcije, već da se umanje provizije banaka kod kojih se te transakcije vrše, s obzirom da su često te provizije veće nego što je sam iznos poreza na finansijske transakcije. Tako će i poreski obveznici imati motiv da redovno plaćaju svoje obaveze. Država neće biti uskraćena, a posao će biti olakšan tako što će provizija kod poslovnih banaka biti manja. Dakle, i vuk sit i ovce na broju, i svi zadovoljni, i pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj amandman SRS.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.) Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač u efektima predloženih mera negoveštava da će budžet Republike Srbije u 2003. godini biti smanjen za oko 2,8 milijardi dinara zbog smanjenja stope poreza na finansijske transakcije. Sada imamo jedinstvenu stopu od 0,22%, iako smo mi u načelnoj raspravi, a i kroz raspravu u pojedinostima obrazlažući amandmane podsećali Vladu na neophodnost ukidanja ovog poreza, jer je on izgubio svoju osnovnu funkciju, onu zbog koje je svojevremeno, krajem 1998. godine, i uveden.
Do sada je obračun poreza na finansijske transakcije vršio nosilac platnog prometa, a to su bile poslovne banke koje su očigledno nespremno dočekale preuzimanje poslova Službe društvenog knjigovodstva. Sada predlagač ovu obavezu obračuna ovog poreza prebacuje sa poslovnih banaka na obveznika poreza na finansijske transakcije. Obavezuje ga da jednom mesečno sastavlja prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na finansijske transakcije. Smatramo da je to suvišno, ako se ima u vidu da se za sve ostale poreze to radi kvartalno, dakle jednom u tri meseca i da su poreska zaduženja za ostale poreze često i po sto puta veća od poreza na finansijske transakcije.
Prihvatanjem ovog amandmana SRS smatramo da bi se nepotrebno administriranje smanjilo, pogotovo ako idemo u smislu da poreskog obveznika treba osloboditi nepotrebnog administriranja, kada se ima u vidu koliki su iznosi ovih poreza na finansijske transakcije i da su to često simbolični iznosi. Ovakva obaveza da to mora jednom mesečno da radi i da mora on da radi, po nama nema nikakve ni logike, niti uporište u obrazloženju ovog zakona. To je trebalo, do ukidanja ovog poreza za koji očekujemo da će biti ukinut, da ostane obaveza poslovnih banaka.