Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, i nema više prijavljenih za reč o ovoj tački dnevnog reda. Izvolite.

Poštovane kolege, kako ne bih bio pogrešno shvaćen, u ovoj skupštini je bio lep običaj da uz imena kandidata dobijemo i njihove biografije. Mislim da je to zaista propust, jer će nas neko za tri, pet, deset godina pitati, a za koga ste vi to glasali.
Možda neko nekoga zna, kada i gde je rođen, koju je školu završio, šta je do sada radio, koje je partije bio član itd. Naravno, imam razloga da verujem većini kojoj sam pripadam, da su ovi ljudi dobri i da to tako treba uraditi. Želeo bih da dobijem njihove biografije, pa da vidim šta su sami o sebi napisali, o svojoj prošlosti, kako bih zaista mirne savesti mogao da glasam.
Ne znam ko je, recimo, Kurtović Zlatan, ne znam ko je Kostić Mojse, a želeo bih da vidim šta je o sebi čovek napisao, kako se kvalifikovao, ko je on. Ne sporim da je najbolji, da je dobar, da je sjajan itd, ali valjda vredi shodna primena Poslovnika, jer ako se za članove Vlade prilaže njihova biografija, ako se u drugim slučajevima gde ne piše opet da je to deo procedure prilaže biografija, šta nas je koštalo da umnožimo njihove biografije i da vidimo koji su to ljudi, tim pre što svako svakoga ne poznaje. To bi možda i nas ubedilo da glasamo baš za te ljude.
Prema tome, nisam, da ne budem pogrešno shvaćen, protiv ovih ljudi, ali jesam da tačno znamo ko su oni. Hvala.

Pošto na listama više nema prijavljenih za reč, da li želi reč neko ko to pravo iz člana 89. nije iskoristio? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Pre svega, želeo bih da kažem još koju reč o nekoj, da kažem, hajci koja se vodila na one sudije koji su u ovoj skupštini gotovo aklamacijom bili izabrani. Tu govorim o Zoranu Ivoševiću, Leposavi Karamarković, Vidi Petrović-Škero, kao i svim onim pritiscima na sudstvo kojih je bilo i koji su verovatno uzrokovali da mi nemamo sudstvo kakvo želimo.
Leposava Karamarković i svi ostali, pa i njihovo bivstvovanje na tim mestima bilo je prepreka za borbu protiv organizovanog kriminala i upravo njihovo smenjivanje treba da omogući borbu protiv organizovanog kriminala. Mislim da dovođenjem u vezu ovih ljudi sa tim stvarima apsolutno nije na mestu i da su ti ljudi u vremenu iza nas bili osnivači Društva sudija Srbije, društva koje se usprotivilo Miloševićevim promenama u pravosuđu, nasilnim smenama, imenovanjima u pravosuđu, kakvih je bilo. Gospodin Vučetić, Ivošević, Leposava Karamarković, to su ljudi koji su se data pobunili protiv toga.
Ovde mi o njihovom radu, o radu Leposave Karamarković, nismo čuli ni jednu reč, a trebalo je. Nismo čuli ni jednu reč ni o radu gospodina Ivoševića, a trebalo je. Nismo čuli ni jednu reč ni o radu Vide Petrović-Škero. Te stvari po meni nisu u skladu sa našim namerama da izgradimo nezavisno i slobodno pravosuđe, da izgradimo institucije države u kojima treba jedni druge da kontrolišu, izvršna, zakonodavna i sudska.
Imamo potpuno podjarmljenu sudsku vlast, vlast koja nije imuna na pritiske, koja je neprestano pritiskana i u njoj su ljudi od autoriteta, koji su mogli da počnu sa izgradnjom nezavisnog pravosuđa, upravo bili najviše gaženi i napadani. Smene Leposave Karamarković i Zorana Ivoševića upravo treba da posluže kao primer onim sudijama koji nisu imali možda snage ni pod Miloševićem, a neće imati ni sada da se suprotstave hajkama na sudije i nasilnim promenama u pravosuđu.
Smatramo da su to sudije koje su časno odradile svoj posao, časno se borile za promene do kojih smo svi zajedno došli. Mislim da je odnos ove skupštine prema njima potpuno neprihvatljiv, niko nije izašao da kaže nešto o tim sudijama, kako su radile, šta su radile, jednostavno je moralo drugačije da prođe. Ukoliko se odnosimo tako prema kadrovima koje je ova skupština gotovo aklamacijom prihvatila, to nas ne približava demokratskoj, parlamentarnoj kulturi.
DSS takođe ne može da prihvati imenovanje Baćovića za predsednika Okružnog suda u Beogradu. Da li je to nagrada za to što je on potpuno kriminalnu kandidaturu Nebojše Pavkovića za predsednika Srbije prihvatio, iako je imala 5.000-6.000 potpisa. Da li je to nagrada što nije hteo da pročisti biračke spiskove i što je služio u svrhu bojkota i neuspeha izbora. Da li je to njemu nagrada sada? Da li ćemo da se vratimo u vreme Miloševića, kada je sudija Janković nagrađen mestom ministra pravde, zato što je krao lokalne izbore 1996. godine.
Da li se mi vraćamo u ta vremena kada je Baćović Nebojšu Pavkovića, koji je sada optužen za šta je već optužen, jednostavno kandidovao ili promovisao u predsedničkog kandidata, a skupio je 5.000 potpisa. Da li je to nagrada za te radnje? Ova skupština se uopšte ne razlikuje od vremena u kojem je radio Milošević, gde je posebno nagrađivan Balša Govedarica, gde je nagrađivan Dragoljub Janković, gde su sve te sudije nagrađivane zato što su prekrajale i krale volju građana. Mi se upravo u ta vremena vraćamo i to nisu dobra rešenja, to su preveliki skokovi, kao ovo o čemu je govorio gospodin Pavlović za Sonju Brkić.
Jednostavno, vi na najviša mesta u pravosuđu dovodite ljude koji nemaju stručni autoritet, nisu autoritet u sudstvu i svojim kolegama ne imponuju kao stručnjaci, kao borci, kao što su bili Leposava Karamarković i Zoran Ivošević, već dovodite ljude koji imaju političku zaštitu i političku zaleđinu koja će stati iza njih i verifikovati njihove, u jednom trenutku, možda protivzakonite odluke.
Sve to nam govori da su ove izmene na štetu sistema pravosuđa, a mi smo krenuli da ga gradimo kao deo države koji će biti samostalan, nezavisan i odgovoran. Mi opet radimo ono što se radilo i mislim da će posledice takvog postupanja biti katastrofalne i nijedno vanredno stanje ne može da pokrije ovo što se radi, već je ovo uvođenje vanrednog stanja u pravosuđe, gde se više ni struka, ni bilo šta drugo poštuje, već se poštuje ko je član koje partije, pa će tako biti u slučaju gospodina Mojsea Kostića, neko je spomenuo Kurtovića, mislim da je to sve sporno i mi ćemo glasati izdvojeno za one koje smo pomenuli, za šta smo već tražili da se glasa izdvojeno, a ovo ostalo je potpuno neprihvatljivo.

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko nam predlaže i ko kadrira u oblasti pravosuđa? Advokatski lobi koji postoji u Narodnoj skupštini, a iz Novog Sada; zna se ko - MK Komerc.
Svi koji su pristli da budu kandidati za određene komisije, odnosno funkcije, sada na dnevnom redu za razna imenovanja, očigledno je da su pristali da završe neki krupan posao, a koji je to posao, vi to najbolje znate. Pretpostavljam da je to produženje vanrednog stanja.
Nećemo mi sa ovakvim kadrovima imati ni nezavisno, ni profesionalno sudstvo. Da li su ovi kandidati profesionalni? Nisu. Kako to znamo? Znamo iz iskustva i da ne čitamo predloge, znamo kada ste ih postavljali na funkcije vršilaca dužnosti, a sada nas niste udostojili ni biografske podatke o tim kandidatima da date.
Volela bih da nađete jednog sudiju, ne predsednika suda, koji nema aktivan predmet iz 2000. godine; nema takvog. Kamo sreće da smo došli do toga da sve predmete ažuriramo za dve godine. Nažalost, nismo i sigurno je da nećemo još dugo moći.
Mi smo tražili izuzeće, SRS je tražila izuzeće Đorđa Mirkovića u predmetu vezanom za magistrat u kome se nalazi sedište SRS, pa nismo naišli na sluh kod onih koji su o tome morali da odlučuju. Bilo je brojnih nedostataka u njegovom radu. Blokirao nam je jednom i žiro račun bez ikakvog pravnog osnova. Ukazivali smo na taj nemar, sada nam se ovde pro forme daju neka obrazloženja zbog čega se Đorđe Mirković razrešava, a istini za volju moramo da kažemo, poznajući strukturu ličnosti gospodina Mirkovića, da on ni tog Bagzija ne bi pustio da mu neko nije rekao ili naredio da to uradi. On je toliko plašljiv čovek da nema šanse da uradi nešto sa čim se nisu usaglasili oni koji su ga na tu funkciju doveli, a vi ste ga birali za predsednika Četvrtog opštinskog suda.
Što se tiče gospodina Baćovića, predsednika Republičke izborne komisije, pretpostavljam da je to nagrada za brojne nepravilnosti koje su se dešavale u izbornom ciklusu, u oba kruga oko izbora predsednika Republike, dva neuspela izbora, priznavanje kandidature kandidatima koji su falsifikovali potpise - Ivkoviću, Pavkoviću, Radenoviću, Laloševiću, Vuku Obradoviću, a sve sa ciljem da do izbora predsednika ne dođe.
Ne bi me čudilo da je lično v.d. predsednika Republike intervenisala da gospodin Baćović bude imenovan na ovu funkciju, jer je zahvaljujući njemu ona postala vršilac dužnosti predsednika, preselila se na Dedinje, uz ovakvu pratnju dolazi u Skupštinu Srbije. Ne razumem onda njenu nervozu kada iz spavaće sobe uđe u oklopni auto, dođe pred Skupštinu i uđe u Skupštinu, valjda bi mi obični građani koji se maltretiramo po prevozu, gledamo ta maskirana lica neprestano na svakom ćošku, trebalo da budemo nervozni. Dešava se nešto suprotno onome što je za očekivati, zašto je ko nervozan, a verovatno ćemo ubrzo saznati.
Možda zbog toga što to v.d. stanje ipak ne može da traje večito, ono jednom mora da se završi, jednom do izbora mora doći ili ovde u parlamentu, ako se promeni Ustav, ili na nekim izborima, a posle toga opet treba prošetati ulicama kao običan čovek, pa da vidimo da li će ko i kako smeti i imati obraza da se pojavi.
Zbog svega ovoga, zaista ne verujući u vašu kadrovsku politiku, smatramo da vršite negativnu selekciju, da birate samo ljude koji su spremni da izvrše sve naloge, utičući tako na pravosuđe, na sve načine da se presude donose onako kako je to po volji vladajuće većine, a kako bi to trebalo da bude u ime naroda, mi nećemo glasati za ove predložene kandidate.

Da li se još neko prijavljuje za reč od predsednika poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, predsednik poslaničke grupe "Nova Srbija".

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zaista se pridružujem kritikama poslanika da su ovi predlozi nepotpuni. Bilo bi poželjno da uz imena i prezimena lica, predlažu se za visoke pravosudne funkcije, zaista stoje i elementi biografije. To je bilo posebno zanimljivo da vidimo šta piše u biografiji izvesnog Zlatana Kurtovića, koga predlažu za predsednika suda u Novom Pazaru.
Ne poznajem ostale kandidate, i o njima ne mogu da svedočim. Poznajem imenovanog Kurtovića. Usput ističem, dok je "Nova Srbija" bila u DOS-u bio sam na nekim koordinacijama (mi smo sa Bogom i sa pravdom, a vi gde ćete, ne znam to). Svedočim samo o onome što znam. Tada sam opominjao ljude da je u pitanju kontroverzna, opskurna ličnost, vrlo sumnjivog moralnog digniteta, a i sada svedočim o tome.
Prvo, osuđivan je jer je vršio carinski prekršaj, uvozio je auto na ime lica koje je umrlo. Bio je sudija u Novom Sadu i kada sam bio u skupštinskom sazivu 1992. godine, tada su komunisti, kao vlast, imali jedan dobar običaj da su pozivali poslanike iz krajeva odakle se biraju sudije, a naravno sistem je bio većinski i poslanici su po tom principu birani, da kažu reč o tim ljudima. Ni onda nisam mogao ništa lepo reći o Kurtoviću, ni sada ne mogu ništa. Ni pre godinu dana u DOS-u nije se moglo ništa lepo reći, ali za ovih godinu dana očito se čovek naglo popravio. Ne znamo samo kako je to bilo moguće, nije bilo moguće popraviti njegovu biografiju.
Usput, nezavisno od svega toga, ističem da je Kurtović bio organizovani član Komunističke partije, da je 1988. i 1989. godine bio aktivista ispred Komiteta i ubeđivao nas u prednosti sistema u kome su komunisti avangarda. Ne znam šta je sada, da li se sada ovaj DOS odriče svoje antikomunističke orijentacije, koja se meni činila poželjnom. Onog momenta kada je moja stranka pristupila DOS-u verovala je da je DOS prekinuo kontinuitet sa ranijom komunističkom vlašću. O ostalim kandidatima za visoke pravosudne funkcije neću reći ništa iz prostog razloga što ne znam o njima ništa. O onome što znam, o tome svedočim.

 Da li ste vi osporili predlog gospodina Kurtovića za predsednika? Niste se izjasnili, zbog glasanja. Da li ste osporili kandidata Kurtovića? Da ili ne, samo mi to treba.

Kada sam bio na koordinaciji osporio sam.