REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

ŠESTA SEDNICA

PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

22. april 2003. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 13,40 časova. Predsedava Nataša Mićić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.

Sednici prisustvuje 185 narodnih poslanika.

Ssprečeni su da prisustvuju, sledeći narodni poslanici: Stanko Kovačević, Dragan Jočić, Borivoje Drakulović i Slobodan Pavlović.

Dostavljen vam je zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održane 8, 9, 10. i 11. aprila 2003. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, a i proverom u Službi je utvrđeno da Administrativnom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnik sa prethodne sednice, stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, održane 8, 9, 10. i 11. aprila ove godine.

Za 119, uzdržana dva, nije glasalo 78, od ukupno 199 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sa prethodne sednice.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljan, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, u celini.

Za 119, protiv 59, uzdržan jedan, nije glasalo 26, od 205 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

U skladu sa članom 34, u kome se kaže u kom roku i kada može zakon doći na dnevni red Skupštine, povređen je Poslovnik, s obzirom da je zakon ušao u skupštinsku proceduru 4. decembra 2002. godine, a da je, po Poslovniku, maksimalan rok po kome mi možemo da raspravljamo o zakonu 90 dana. Taj rok je prošao i postupak predlaganja zakona Skupštini mora da se ponovi.

Mi imamo ovaj nevalidan predlog zakona pred nama. Ukoliko hoćemo da držimo sednicu, Vlada bi iznova trebala zakon da predloži Skupštini Srbije i da mi iznova zakažemo sednicu. Tu je član 134. Poslovnika potpuno tačan i jasan i ne ostavlja nikakve dileme. Jednostavno, to je nešto što je za nas prihvatljivo i toga se treba držati.

Konstatujem da nije povređen Poslovnik, naročito zato što je Narodna skupština već usvojila predlog dnevnog reda Šeste sednice. Takođe, postoji otežavajuća okolnost što imamo dosta zakona u proceduri, preko 40, tako da je vrlo teško ispoštovati taj rok od 60 dana.

Ako niste zadovoljni, Administrativni odbor će dati odgovor na vaše primedbe. Da ili ne? (Ne.)

Po Poslovniku, narodni poslanik Siniša Mitrović.

Poštovane kolege poslanici, obzirom na dinamiku ove sednicu i obzirom na predstojeće uskršnje praznike, na osnovu člana 81, predlažem da danas, ovu sednicu produžimo do 20,00 časova.

Molim da se Skupština izjasni o tome.

Molim da se Skupština izjasni o predlogu narodnog poslanika Siniše Mitrovića, zamenika predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, da produžimo radno vreme večeras do 20,00 časova.

Za 106, protiv 71, nije glasalo 20, od 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je prihvaćen predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Velimir Simonović, zajedno Gordana Čomić i Bojan Kostreš, Miroslav Hristodulo, Branislav Kovačević, zajedno Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Miloš Todorović, Veroljub Arsić, Milovan Radovanović, Vjerica Radeta, Branislav Vakić, Srboljub Živanović, Nataša Jovanović, Slobodan Janjić, Milorad Mirčić, Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Stevan Kesejić, Gordana Pop-Lazić, Ljubomir Kragović, Dragan Ljubojević, Lazar Marjanski, Dragan Slavka Pavlović, Vitomir Plužarević, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Dragan Čolić, Branislav Blažić, Rade Bajić, Ljubomir Mucić, Bora Stanimirović, zajedno Dragan Todorović i Žarko Obradović, Joca Arsić, Hranislav Perić, zajedno Radojko Petrić i Dragan Jovanović, Rajko Baralić, Slobodan Tomović, zajedno Nebojša Jović i Dragan Jovanović, Miloš Nešović, Ljubiša Maravić, Golub Rajić, Miomir Ilić i Đura Lazić, Skupština Autonomne Pokrajine i Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanik Branislav Kovačević pisanim putem povukao je amandmane, koje je podneo na Predlog zakona 18. aprila ove godine.

Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora.

Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača Marija Rašeta-Vukosavljević, ministar saobraćaja i telekomunikacija, želi reč? (Da.)

Poštovane dame i gospodo, ovaj zakon o telekomunikacijama je pred vama posle godinu i po dana javne rasprave i dobijenih mišljenja priznatih međunarodnih institucija u ovoj oblasti; u prilog rezultata dvogodišnjeg rada su i potvrde Evropske komisije o tome da je ovaj zakon apsolutno usklađen sa kompletnom regulativom međunarodne zajednice kada su u pitanju telekomunikacije.
Jedan od osnovnih razloga zašto je neophodno jako brzo doneti ovaj zakon, a smatram da smo dosta dugo radili na njemu i da na neki način i kasni, jeste zastarela zakonska regulativa u ovoj oblasti. To je pre svega važeći Zakon o sistemima veza iz 1991. godine, čija je jedina promena bila 1997. godine, učinjena da bi mogao jedan deo PTT da se izdvoji i da se formira novo preduzeće "Telekom".
U trenutno važećem zakonu u ovoj oblasti, koja se izuzetno brzo razvija i proteklih 12 godina razvijala se neverovatnom brzinom, mi smo kaskali. Puno različitih servisa, formulacija, sistema trenutno uopšte ne postoji u tom zakonu i obuhvaćeni su nekim podzakonskim aktima i regulativama.
Novi zakon pre svega omogućava da sistem telekomunikacija napravi iskorak i omogući nam da napravimo u ovoj oblasti, u privrednoj delatnosti koja se bavi telekomunikacijama, brz napredak, koji je trebalo da bude mnogo ranije, ali evo nas sa ovim zakonom pred vama i nadam se da ćemo ga i usvojiti u toku ovog zasedanja.
Suština reforme, koja je predviđena ovim zakonom, jeste pre svega slobodno i otvoreno tržište, ravnopravnost i nediskriminatorni položaj na tržištu svih učesnika, koji se bave telekomunikacionom delatnošću, sprečavanje bilo kog vida monopolskog ponašanja, podizanje nivoa i kvaliteta telekomunikacionih usluga i zaštita korisnika. Ono što je bitno, to je deregulacija, odnosno izmeštanje regulatorne funkcije iz državnih organa u nezavisno regulatorno telo, odnosno agenciju za telekomunikacije, koja je i pravno i funkcionalno odvojena kako od države, tako i od uticaja interesnih grupa.
Ovako slično rešenje smo već videli kod Zakona o radiodifuziji, gde smo imali Agenciju za radiodifuziju. Ovakvo sistemsko rešenje je u skladu sa kompletnom međunarodnom regulativom, koju smo obavezni da primenjujemo. S obzirom da imamo nameru i tendenciju da brzo ulazimo u Evropsku zajednicu, osnovna je pretpostavka da nam zakonska regulativa bude usklađena sa pozitivnom regulativom Evropske unije.
Navedeni principi imaju cilj da postojeće, kao i buduće telekomunikacione operatere, dovedu u poziciju da mogu razviti svoju delatnost, naravno uz obavezu da svoje ponašanje usklade sa utvrđenim principima, ukoliko žele da opstanu na telekomunikacionom tržištu.
Donošenjem ovog zakona stvaraju se osnovi za formiranje agencije za telekomunikacije, koja ima svojstvo pravnog lica, što je čini samostalnim pravnim subjektom, a nadležnost i ovlašćenja koja joj se daju ovim zakonom, kao i sastav, položaj, način izbora i razrešenja organa agencije, obezbeđuju da ona bude nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od uticaja subjekata na koje se neposredno ili posredno proteže delovanje agencije.
Predložene nadležnosti agencije stvaraju zakonski okvir da do punog izražaja dođe njena regulatorna funkcija i vršenje prenetih javnih ovlašćenja. Pored toga, agencija ima i kontrolnu funkciju, tj. vrši kontrolu nad obavljanjem delatnosti u oblasti telekomunikacija i nad korišćenjem radiofrekventnog opsega, što joj daje ovlašćenja da u skladu sa zakonom izriče i odgovarajuće mere u slučaju kršenja odredaba ovog zakona, odnosno u slučaju ponašanja protivnog uslovima sadržanim u izdatoj dozvoli.
Delimično agencija preuzima i funkciju arbitra između telekomunikacionih operatora i korisnika njihovih usluga, kao i između samih operatora.
Kada je u pitanju finansiranje agencije za telekomunikacije, prihodi za njen rad čine sredstva od naknada koje agencija naplaćuje od operatora u skladu sa godišnjim finansijskim planom. Principin finansiranja agencije iz sopstvenih prihoda takođe treba da bude jedna od garancija njene nezavisnosti.
Za prvu godinu rada agencije predložena sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve u vidu kratkotrajne pozajmice u skladu sa zakonom, a na osnovu finansijskog plana; donosi ga Vlada i njime utvrđuje dinamiku i vraćanje sredstava u budžet iz redovnih prihoda agencije.
U radu agencije bitna je javnost, mogućnost i obaveza nezavisne spoljne revizije finansijskih izveštaja i finansijskih obračuna agencije; dakle, obaveza javnosti rada; takođe, ustavno - sudska i sudska kontrola rada agencije; uspostavlja se potrebna i u skladu sa međunarodnim normama maksimalna društvena ravnoteža i garancija da se regulatorno telo neće pretvoriti u naddržavni organ i da neće zloupotrebiti svoju samostalnost.
U okviru agencije predviđa se savet od pet članova, predlaže ih Vlada, a bira Skupština.
Moram naglasiti da je agencija za telekomunikacije isključivo stručno telo, u rukovodstvo i savet agencije imenuju se isključivo ljudi iz struke - iz oblasti prava, ekonomije, tehničkih nauka. U ovom slučaju telekomunikacije bi morale biti potpuno odvojene od politike i bilo kakvih drugačijih uticaja, naročito finansijskih.
Ostavili smo u prelaznim odredbama ovog zakona, što izaziva primedabe, postojeći monopol "Telekoma" u okviru fiksne telefonije. S obzirom da je monopol "Telekoma" garantovan ugovorom koji je međunarodno priznat, bilo je neophodno i na zahtev međunardnih institucija da se ovakav član nađe u okviru ovog zakona. U zakonu piše da je to monopol, moguć do juna 2005. godine, što ne znači da se pre toga ne može skratiti ili ukinuti, naravno u dogovoru sa akcionarima u okviru samog preduzeća "Telekom".
U okviru mobilne telefonije, što spada u ograničene resurse, prirodno bogatstvo jedne države, ostaje pojam licence, odnosno pojam takmičenja za dobijanje određenih resursa i tendera, sprovodi ih agencija za telekomunikacije. Sve ostale delatnosti će raditi prema tržišnim kriterijumima i svi pod jednakim uslovima.
Na osnovu ovog što sam rekla i potrebe za reformom u oblasti telekomunikacija, predlažem da se ovaj zakon usvoji. Hvala vam. (Aplauz.)

Određeujem pauzu i u popodnevnom delu nastavljamo rad u 15,00 časova. Po redosledu i saglasno članu Poslovnika dalje reč imaju izvestioci nadležnih odbora, predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa.

(Posle pauze - 15,45.)

 

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi nastavka sednici utvrdimo da li imamo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora: Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Dragan Marković ili predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne žele.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Izvolite, reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Miloš Nešović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svoje izlaganje ili diskusiju o Predlogu zakona o telekomunikacijama počeću obrazloženjem za donošenje zakona koje je dato od strane predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije.
U obrazloženju ovog zakona stoji da je prvi razlog za donošenje novog zakona kojim bi se uredili odnosi u telekomunikacijama, to što je važeći republički Zakon o sistemima veza, čiji su predmet uređivanja i telekomunikacije donet juna 1991. godine, a što je tačno. Drugi razlog, što je važeći zakon u velikoj meri neprimenljiv na čitav niz pitanja i odnosa u oblasti savremenih telekomunikacija, kao što su Internet usluge, interkonekcija telekomunikacionih operatora - to ne razumem, mislim da treba govoriti o interkonekciji telekomunikacionih mreža - zatim, kablovske distributivne mreže, zakup linija i drugo.
Napred navedene tvrdnje su neosnovane, jer se navodi samo Zakon o sistemima veza Republike Srbije, a ne i zakoni koje je donela SFRJ; po ustavu, SFRJ je uređivala sisteme veza, odnosno pošta i telekomunikacija. To se vidi iz sledećih činjenica: sistem veza, pošta i telekomunikacija su uređeni Zakonom o sistemima veza, "Službeni list SFRJ" broj 24/74; zatim Zakonom o sistemima veza, "Službeni list SFRJ" broj 41/88; ovlašćenja Zajednici jugoslovenskih PTT da donosi tehničke propise i druga akta data su u Zakonu o udruživanju u zajednicu jugoslovenskih PTT, pošta, telegrafa i telefona, "Službeni list SFRJ", broj 18/78.
Po ovlašćenjima iz Zakona o udruživanju jugoslovenskih PTT, Zajednica je donosila tehničke propise radi uređivanja telefonske mreže; tako je donela generalni plan telefonske mreže, generalni plan telegrafske mreže i generalni plan za prenos podataka. Od svega navedenog, tačno je da se ne pominje Internet. U vreme pisanja saveznog Zakona o sistemima veza 1988. godine i Zakona o sistemima veza Republike Srbije 1991. godine Internet se nije ni koristio. Međutim, odredbama člana 6/11a stav 2. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemima veza ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 20/97) omogućio je korišćenje Internet usluga; ovaj stav je glasio - Vlada može izdati dozvolu, odnosno licencu za obavljanje telekomunikacionih usluga koje ne spadaju u usluge fiksne telekomunikacione mreže.
Međutim, narodni poslanici mogu se lično uveriti da se u Predlogu zakona o telekomunikacijama ne uređuje oblast Interneta, odnosno pružanje usluga i pristupa globalnoj Internet mreži, pružanje usluga Interneta i sprečavanje zloupotreba. U Predlogu zakona reč "Internet" je pomenuta samo u članu 4. tačka 30), gde se objašnjava značenje izraza; zatim u članu 38. poslednji stav tačka 4) koja glasi - Usluge Interneta. Uzimajući u obzir trend razvoja Interneta i posebno korišćenje internet telefonije i u budućim multimedijalnim uslugama, u ovom zakonu mora u posebnom poglavlju da se detaljno uredi pružanje usluga pristupa globalnoj internet mreži, pružanje usluga Interneta i sprečavanje zloupotreba.
U Predlogu zakona kablovska distributivna mreža je pomenuta u članu 4. stav 1. tačka 24), gde se objašnjava značenje izraza, a u članu 38. poslednji stav tačka 5) piše - usluge kablovske distributivne mreže koje se odnose na distribuciju radio i TV programa. Ni jednom odredbom Nacrta zakona nije regulisano pod kojim uslovima pravno ili fizičko lice, domaće ili strano, dobija pravo da gradi kablovske distributivne mreže, odnosno kablovske distributivne sisteme.
Umesto da se proda koncesija, Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija je dozvolilo privatnicima da haraju Srbijom i varaju građane, uzimajući od 75 do 150 evra, ministre, pa i više, za gradnju kablovske televizije, ali najnižeg tehničkog nivoa; odnosno postoji samo jednosmerna komunikacija: korisnici primaju program koji im davaoci usluga šalju. Ovo je upropašćavinje budućnosti telekomunikacija u Republici Srbiji radi ostvarivanja sitne dobiti velikog broja pojedinaca.
U dosadašnjem zakonu oblast telekomunikacija su uređivali i vršili nadzor i kontrolu savezno Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, Ministarstvo saobraćaja i veza Republike Srbije i Zajednica jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona. Sada agencija za telekomunikacije preuzima sve poslove organa državne uprave i Zajednice jugoslovenskih PTT, ali dobija i nova prava u vezi usklađivanja rada između vlasnika telekomunikacionih mreža oko međusobnog povezivanja mreža. Stvara se nova obaveza osnovnih univerzalnih usluga zaštite korisnika, a posebno zaštite računa, tehničkog pregleda izgrađenih objekata itd, koji nisu radili napred navedeni organi, niti Zajednica jugoslovenskih PTT.
Predlagači zakona o telekomunikacijama nisu sagledali obim poslova, jer se nikada nisu praktično bavili rešavanjem problema i poslovima u telekomunikacijama. Oni moraju da shvate da je sve ovo lako napisati, ali moraju da budu i odgovorni za to, da se to mora i sprovoditi sutra.
U Predlogu zakona o telekomunikacijama nema nadzornog odbora, za nadzor nad radom agencije. Mislim da je bilo potrebno predvideti i savet korisnika. Agencija ima u velikom obimu sve tri vrste vlasti. Ima zakonodavnu, jer donosi opšte akte i propise, daje koncesije, licence, odobrava dozvolu za radio stanice, vrši tehničke preglede i daje sertifikate, vrši inspekcijski nadzor itd, što predstavlja izvršnu vlast, a ima i deo sudske vlasti u rešavanju sporova između koncesionara.
Prema dominantnim vrstama usluga za koje se koriste javne telekomunikacione mreže trebalo je u zakonu označiti u jednom posebnom članu - vrste mreža. Ako smo rekli da zakonom jedno pravno lice ne može vršiti dve javne telekomunikacione usluge, očekujemo da će se u Telekomu Srbije formirati tri preduzeća: jedno će se baviti stacionarnom mrežom, jedno mobilnom telefonijom Srbije i jedno Internetom.
Mislim da je, prema dominantnim vrstama usluga za koje se koriste javne telekomunikacione mreže, trebalo u zakonu označiti u posebnom članu vrste mreža. Mi danas imamo javnu fiksnu telefonsku mrežu, javnu mobilnu telefonsku mrežu, javnu fiksnu kablovsku distributivnu mrežu za dvosmernu komunikaciju; radiodifuznu mrežu; javnu fiksnu međumesnu i međunarodnu mrežu kablova i sistema prenosa; to su optokablovi.