Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Nebojša Jović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Ovo je poslednji amandman.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a predstavnik predlagača nije prisutan i ne može dati završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka - Predlozi za prestanak funckije, izbor, imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka - Predlozi za prestanak funkcije, izbor, imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija.
Za 116, protiv 35, uzdržan jedan, nije glasalo 32, ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog Odbora za pravosuđe i upravu.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZA PRESTANAK FUNKCIJE, IZBOR, IMENOVANjA I RAZREŠENjA NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge: Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog suda Srbije, Predlog odluke o prestanku funkcije Republičkog javnog tužioca, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Opštinskog suda u Kanjiži (predlagač Odbor za pravosuđe i upravu), Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koji je podnelo Veće za pitanja sudske uprave, Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podnelo Veće za pitanja sudske uprave, kao i Predlog za izbor Republičkog javnog tužioca, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe da predaju liste sa prijavljenim za reč o ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li želi reč predstavnik predlagača, prof. dr Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu?

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko formalno-pravnih objašnjenja. Odbor za pravosuđe i upravu prosledio je Narodnoj skupštini Republike Srbije predloge koje su mu uputili ovlašćeni predlagači, shodno Zakonu o sudijama i Zakonu o javnom tužilaštvu.
Shodno Zakonu o sudijama, Veće za pitanja sudske uprave predložilo je Narodnoj skupštini razrešenje na lični zahtev pojedinih predsednika sudova, čiji spisak ste dobili i pošto se o ostavkama ne može raspravljati, Odbor za pravosuđe je ove predloge prosledio Narodnoj skupštini.
Vlada Republike Srbije je prosledila Narodnoj skupštini predlog da se funkcije Republičkog javnog tužioca razreši na lični zahtev Republički javni tužilac Siniša Simić i Odbor za pravosuđe je ovaj predlog prosledio Narodnoj skupštini. Isto tako Veće za pitanja pravosudne uprave je uputilo Narodnoj skupštini predloge da se imenuju predsednik Vrhovnog suda Srbije, predsednik Okružnog suda u Beogradu, predsednik Okružnog suda u Novom Sadu, predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, predsednik Opštinskog suda u Novom Pazaru i predsednik Opštinskog suda u Alibunaru. Odbor za pravosuđe i upravu je ove predloge podržao, izuzev predloga za imenovanje predsednika Opštinskog suda u Alibunaru.
Vlada Republike Srbije je, shodno zakonu, uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog da se za Republičkog javnog tužioca imenuje Đorđe Ostojić. Odbor za pravosuđe i upravu je ovaj predlog podržao i prosledio Narodnoj skupštini. Dozvolite na kraju da konstatujem da je, u odnosu na sve ove predloge za razrešenje i za imenovanje, u celosti poštovana procedura predviđena zakonima.

 Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

 Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, uopšte nisam imao nameru da govorim o ovoj tački dnevnog reda, s obzirom da je i nenadano stavljena na dnevni red Skupštine i nenadano o njoj razgovaramo i odlučujemo, ali ipak nisam mogao, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, da pređem preko onoga što stoji u obrazloženju za prestanak dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, onoga što je napisala gospođa Leposava Karamarković.
Mislim da je potrebno da se to prokomentariše i da saznamo, ako je moguće, šta iza ovog zahteva stoji. Naime, SPS nije glasala za izbor gospođe Karamarković za predsednika Vrhovnog suda Srbije. Nismo glasali ni protiv, jer nismo imali ništa protiv žene, uglednog pravnika, iz bilo kog razloga, i smatrali smo sasvim logičnim da jednostavno na taj način pokažemo da nemamo ništa protiv, ali to nije bilo na naš predlog.
Mislim da njeno obrazloženje daje odgovore na mnoga pitanja o odnosu izvršne i pravosudne vlasti. Naime, gospođa Karamarković kaže: "Obaveštavam Veće za pitanja sudske uprave da sam zbog grubih političkih i medijskih pritisaka onemogućana da obavljam dužnost predsednika Vrhovnog suda. Zato sa ogorčenjem i žaljenjem napuštam pravosuđe, u koje sam uložila sve svoje znanje i sposobnosti".
Politički i medijski pritisak na pravosuđe, činjenica je, traje već više meseci, i molim vas, pre nego što kažem još nekoliko reči o ovome, da nekome ne padne na pamet da eventualno ovo ili slično izlaganje podvede pod to - ako ste protiv predloga, vi ste protiv onoga što se trenutno radi od strane Vlade. Naime, i mi želimo da se ta borba protiv kriminala dovede do kraja, da bude što efikasnija, da zločinci i kriminalci budu uhvaćeni, kažnjeni i da pravosuđe radi svoj posao.
Ali podsećam, gospođa Karamarković je bila izabrana kao prva među najboljima, kao kvalitetan sudija, čovek, pravnik itd, ali je činjenica da je bilo stvarno višemesečnih pritisaka na rad Vrhovnog suda, da je od strane predstavniak izvršne vlasti bilo apsolutnog mešanja u rad pravosuđa, da je bilo komentarisanja sudskih odluka, da je bilo upućenih javnih pretnji, ti javni napadi su bili od strane predstavnika izvršne vlasti dugotrajno, oni su apsolutno medijski bili potpomognuti, a to pokazuje i nameru izvršne vlasti da pravosuđe apsolutno stavi u svoju funkciju.
Nije bilo dovoljno što je izvršena, čini mi se više puta, promena nosilaca pravosudnih funkcija, nego se očigledno i preko Vrhovnog suda, najviše sudske instance u ovoj zemlji, želi uspostaviti apsolutna kontrola. Da podsetim, i gospođa Vida Petrović-Škero, zbog dugog jezika i jasnog stava, sklonjena je iz Okružnog suda, pa je prebačena u Vrhovni sud, i ova ostavka, obrzaloženje od gospođe Karamarković pokazuje da ona apsolutno ne čini to svojevoljno, već verovatno kao čovek, izložena ovolikim pritiscima, čini nešto što smatra najlogičnijim potezom.
Moram reći da formulacija - politički pritisak, ima svoj smisao, iza njega stoji apsolutno DOS. Ne verujem da bi se zbog političkog pritiska bilo koje opozicione stranke gospođa Karamarković odlučila na tako nešto, jer je opozicione stranke nisu ni izglasale i mislim da ovo za pravosuđe nije dobro. Da li će pravosuđe biti dobro samo onda kada bude potpuno stavljeno pod kontrolu DOS-a ili bude radilo ono što DOS smatra da treba; mislim da to nije dobro za pravosuđe i mislim da to nije dobro za Srbiju.
Mislim da to neće biti dobro za građane i mislim, jednostavno, da ova stvar na koju ukazuje obrazloženje sama po sebi nije dobra. Hvala vam.

Da li se još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo Predlog odluke o izboru predsednika sudova u jednom broju sudova u Republici Srbiji. Za predsednika Vrhovnog suda Srbije bira se Sonja Brkić, v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, nakon neopozive ostavke Leposave Karamarković, za koju poslanici SRS nisu glasali u momentu njenog izbora, jer nije ispunjavala osnovne uslove, ne što se tiče njene stručnosti, eventualno, nego one osnovne uslove, jer trenutno nije radila u pravosuđu, a zakon je to nalagao.
Zatim, da se za predsednika Okružnog suda u Novom Sadu izabere Slobodan Nadrljanski, za predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu nam predlažu Antu Boškovića, v.d. predsednika Četvrtog opštinskog suda; ni za jednog od predloženih kandidata nemamo ni osnovne podatke u Predlogu, što je inače uobičajeno, pa ne možemo ništa više o njihovoj stručnosti ili tome šta su do sada radili i kako su te poslove obavljali ni da kažemo.
Pretpostavljamo da je Baćović Radoslav, v.d. predsednika Okružnog suda u Beogradu, i ovu funkciju dobio zahvaljujući svom angažmanu u Izbornoj komisiji, kako je to inače bivalo i ranije, ali nas posebno zaprepašćuje odluka o prestanku dužnosti predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, ne zbog toga što Đorđu Mirkoviću prestaje ova dužnost, nego zbog obrazloženja koje nam ovde kao predlagač dostavlja Veće za pitanje sudske uprave.
Tu se navodi da je Veće utvrdilo određene nepravilnosti u radu predsednika Četvrtog opštinskog suda i onda nam se nabraja nezakonita naplata sudske takse, koju vrši neovlašćeno lice u gotovom novcu, na osnovu interne priznanice, koja se predaje po naplati takse taksenom obvezniku, a dokaz su izvršene uplate, na koji način je u potpunosti onemogućena evidencija i kontrola naplate takse, protivno uputstvu Ministarstva pravde i Zakonu o javnim prihodima i rashodima.
Ne sporimo da je ovo jedan oblik nesavesnog rada, da li je za razrešenje ili nije, to bi mogao da bude predmet rasprave. Zatim, u sudu postoji veći broj predmeta starijih od dve godine, po kojima se ne postupa prioritetno i u kontinuitetu, i tu se navode neki od tih primera. To je verovatno slučaj u svakom sudu. Nije ovo nikakva posebna situacija.
U određenim predmetima, po predlogu poverioca, u kojima je dužnik Ministarstvo pravde Republike Srbije, u stvari je dozvoljeno i sprovedeno izvršenje, iako nije bilo izvršne isprave, iako je Ministarstvo pravde blagovremeno, na ime naknade štete poveriocu, isplatilo dugovani iznos.
Navodi se broj predmeta koji je u pitanju i zbog toga je Veće za pitanja sudske uprave, na sednici održanoj 18. aprila ove godine, nakon razmatranja spiska predmeta, utvrdilo da postoji nezakonito postupanje predsednika Četvrtog opštinskog suda, što je, kako oni kažu, adekvatan pojam za nestručno i nesavesno poslovanje Đorđa Mirkovića, čime su se stekli uslovi da se donese odluka o razrešenju.
Pravi razlog nam ovde predlagač nije naveo i to je jedini naš prigovor, jer celokupna javnost zna da je to puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija, kako je to ministar pravde obrazlagao u sredstvima javnog informisanja, u 17,00 časova po podne, dakle van radnog vemena suda; a u stvari, uobičajeno je da se u bilo koje doba dana odlučuje po žalbi, ako je pritvor u pitanju, a tada je to bilo moguće, određen je rok i računa se u satima.
Dakle, rok je bio 48 sati i normalno je da je rok za podnošenje žalbi i odlučivanje u časovima koji mogu biti i popodnevni. To je bilo normalno. Predlagač verovatno nije mogao da nam napiše da je to razlog za razrešenje, ali celokupna javnost zna da je u pitanju upravo puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija i da je zbog toga Đorđe Mirković morao da bude smenjen.
Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije da se za Republičkog javnog tužioca izabere Đorđe Ostojić, dosadašnji v.d. Republičkog javnog tužioca. Kao da nam nije potrebno nikakvo dodatno obrazloženje, niti da poznajemo bilo kakve druge generalije ovog predloženog kandidata, uz predlog u materijalu ne piše ništa o Đorđu Ostojiću.
Obzirom da je on ove godine izabran za vršioca dužnosti javnog tužioca, i to u vreme vanrednog stanja, da je 2001. godine postao načelnik SUP-a, 2003. vršilac dužnosti Okružnog javnog tužioca i sada okružni javni tužilac, a da dana radnog iskustva u tužilaštvu nema, dovoljno je da se mi izjasnimo protiv svih ovih predloga, smatrajućih ih neozbiljnim i da Vlada i predlagači vode politiku negativne selekcije, koja će se i te kako odraziti na rad i tužilaštva i pravosuđa.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

DSS je uvek, prilikom bilo kakvih promena u oblasti pravosuđa i tužilaštva, insistirala da je to veoma osetljivo pitanje i da tu treba da se vrše kadrovske promene sa većom dozom pažnje nego u drugim  oblastima. Tako smo bili i protiv kada je imenovan tužilac Siniša Simić po hitnom postupku.
Nismo bili protiv čoveka, ali smo bili protiv tog načina. Uvek smo bili protiv toga da se bilo ko smenjuje, a da se ne vodi rasprava o nečijoj odgovornosti i radu.
Mi ovde raspravljamo o imenovanju novog tužioca, a nemamo izveštaj o radu Siniše Simića, smenjenog tužioca, odnosno on je razrešen ili biće razrešen na lični zahtev, a u suštini je on protivustavnom odlukom v.d. predsednika države smenjen sa mesta Republičkog javnog tužioca; to je po nama duboko protivustavno, jer ovlašćenje za to ne postoji, niti vanredno stanje suspenduje pravo Skupštine da imenuje i razrešava javne tužioce.
Mi smo i prilikom rasprave o setu pravosudnih zakona iznosili ove primedbe, naročito kada se govorilo o promeni načina imenovanja javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca. Smatrali smo da Skupština ima to ekskluzivno pravo da raspravlja o imenovanju, radu i razrešenju.
Mi ovde čak ne raspravljamo o razrešenju i o ostavci, a trebalo bi i o izveštaju o radu tužioca koga je ova skupština imenovala. Razumem što nismo raspravljali o radu nekih tužilaca koje je imenovala prethodna vlast, ali treba da raspravljamo o radu tužilaca koje je imenovala ova skupština.
Mislim da bi to bilo najcelishodnije, da vidimo ko je decembra prošle godine imenovao Sarajlića na to mesto i ako treba da raspravljamo o tome. Zašto se tada nije vodilo računa o tim njegovim potencijalnim vezama, ukoliko ih je imao? Koja je odgovornost samog ministra za to, jer on sedi u tom Visokom savetu pravosuđa. Koja je odgovornost samog Republičkog tužioca, koji je predložio imenovanje Sarajlića za zamenika tužioca.
Svakako su to stvari o kojima mi moramo ovde da raspravljamo. Ne može se prelaziti preko nekih veoma krupnih omaški ili grešaka kojih je bilo u prethodnom periodu. Ako tako budemo radili, nikada nećemo doći do sistema koji će moći da ima one tri osnovne funkcije demokratskih institucija, a to je izbornost, odgovornost i smenjivost. Mi ovde nikada o odgovornosti ne raspravljamo, nikada ne raspravljamo o radu bilo kog organa kojeg smenjujemo.
Javni tužilac, naročito Republički, veoma je važan i možemo da kažemo da, pored nekih drugih organa, on spada u najvažnije sa pozicija zaštite javnog poretka, društvenog interesa, samim tim što on goni počinioce krivičnih dela.
Posebna pažnja je ovde važna, naročito zbog mogućnosti da se pri izboru tužilaca učini pogreška, kao što je bilo u slučaju, sada je to očigledno, gospodina Sarajlića, razrešenog zamenika Republičkog javnog tužioca. Zato razumem da su imenovanja po hitnom postupku uzrokovana, verovatno, današnjim ukidanjem vanrednog stanja, pa i imenovanje Republičkog javnog tužioca. To sve može ili ne može, ali za nas nije racionalno objašnjenje.
Nije objašnjenje to što se vanredno stanje koristi da bi se zataškalo šta se radilo u prethodnom periodu i čija je odgovornost za ono što se radilo u prethodnom periodu. Svakako da neko mora da bude odgovoran. Da li je to Siniša Simić, da li su to ostali članovi Visokog saveta pravosuđa ili možda neka druga služba koja je Siniši Simiću trebalo informiše o Sarajliću i sve ono što znači neku prethodnu proveru svih koji se imenuju na ovako važne funkcije.
Mi o tome ovde nismo razgovarali, niti postoji namera bilo koga da se o tim važnim pitanjima ovde razgovara. Po meni, to je veliki problem. Kao i onda mi i sada upozoravamo da se ne mogu po hitnom postupku ovako važne odluke donositi.
O gospodinu Ostojiću, koji je sada predložen za Republičkog javnog tužioca, mogu da kažem da mi ništa loše nismo čuli. Naprotiv, sve govori da je to kvalitetan čovek koji je krajnje dobro obavljao svoj posao i kao zamenik opštinskog tužioca i kao načelnik SUP-a u Novom Sadu. Očigledno je nesporno da bi taj čovek, ukoliko postoji spremnost da se ovde razgovara, verovatno dobio podršku najvećeg dela poslanika u ovoj skupštini.
Takođe je sporno to što se sve ovo radi po hitnom postupku, bez ikakve mogućnosti da se javnost i poslanici upoznaju sa gospodinom Ostojićem, ko je on, šta je radio, kako je radio. To su za nas veoma važne stvari, jer se ne menja tužilac svaki dan. Država koja menja tužioce svakog dana nije ozbiljna država.
Zato je važno da u postupku imenovanja Republičkog javnog tužioca, od koga posle zavisi mnogo toga u samoj tužilačkoj organizaciji pošto ima priličan uticaj na imenovanje zamenika javnih tužioca, mora se ostaviti mogućnost i za razgovor sa njim i za upoznavanje svih poslanika i javnosti s gospodinom Ostojićem.
Jedino što ostavlja i baca senku na sve ovo, a to je što smo mi menjali zakon kako bi ga uskladili sa stažom i svim onim što ima gospodin Ostojić. Smanjili smo broj godina radnog staža na šest, kako bi gospodin Ostojić mogao formalno da bude kandidat za Republičkog javnog tužioca, ne u vanrednom, nego u redovnom stanju. To je jedino sporno. Očigledno je da je poslanička većina preuzela odgovornost za to što je menjala zakon kako bi ga uskladila sa kvalifikacijama gospodina Ostojića i što po hitnom postupku, kao i po pitanju gospodina Simića, insistira da se ovo donese.
DSS smatra da o gospodinu Simiću treba posebno da se izjašnjavamo.
Takođe je sporno imenovanje Mojsea Kostića za predsednika Opštinskog suda u Alibunaru. Potpuno sam saglasan sa stavom Odbora, koji nije prihvatio imenovanje Kostića za predsednika Opštinskog suda u Alibunaru i isto bih tražio da se posebno glasa o tom slučaju.
Taj čovek je bio partijski aparatčik, poslednji predsednik Komiteta Saveza komunista u Alibunaru. Po nekim, koji su završili razne kumrovačke škole, možda je to kvalifikacija da glasaju za njega i da ga podrže. Mi smatramo da to ne bi trebalo da bude posebna kvalifikacija, da su sudije i naročito predsednici sudova iz tog vremena bili malo više partijski nego pravni, više su nekad gledali stav komiteta i gotovo je bilo nespojivo da tada neko bude u komitetu, predsednik komiteta, a da bude i sudija. Ovaj gospodin je to bio.
Ne ulazeći u izveštaje o njegovom radu i sve ostalo, ali nespojivo je da se sudija bavi politikom. Gospodin Kostić se očigledno bavio i ima sklonosti da to radi i sada. Tokom raznih kampanja u poslednjih 10 godina pojavljivao se kao politički aktivista.
Mi ćemo podržati stav Odbora za pravosuđe i upravu da gospodin Mojse Kostić ne bude izabran, a da se o gospodinu Đorđu Ostojiću glasa odvojeno od ostalih imenovanja.

Da li se još neko prijavljuje za reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika. Postoje samo dve prijave. Odbila sam prijavu poslaničke grupe SRS zato što je nisu blagovremeno podneli. Izlaze iz sale, pa onda dođu kad hoće. Postoji član 89, koji kaže da se prijave podnose od početka pretresa.
Izvolite, povreda Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, postoje i pravila lepog ponašanja. Uopšte nije potrebno da mlatite rukom, da se sa mnom raspravljate, da pokazujete jed, srdžbu. Govor mržnje ne bi trebalo da bude svojstven jednom parlamentu, pogotovo ne ovakvom parlamentu za kakav se vi zalažete. Prema tome, kada se ophodite sa mnom...