PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.04.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

22.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 20:00

  • TAGOVI

  • Peta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na finansijske transakcije (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za prestanak funkcije_ izbor_imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Glasanje o tačkama Pete sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o telekomunikacijama (načela) (2003)
  • Predlog zakona o telekomunikacijama (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radivojčević.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovim amandmanom SRS je htela samo da skrene pažnju predlagaču da nisu sve promene dobre i da je ovo jedna od loših promena koja može da stvori blokadu i u tako lošem rešenju, kao što je porez na finansijske transakcije. To je jedna vrsta poreza koja potpuno odudara od našeg pravnog sistema.
    On je uveden verovatno zbog neke nužde i potrebe da se obezbede sredstva i kao jedini kriterijum za utvrđivanje materijalnog položaja i ekonomske snage poreskog obveznika uzeto je stanje sredstava na žiro računu. Tako sve što se dešava sa tim žiro računom, svaka promena podleže oporezivanju, a u suštini tu se radi praktično o državnoj proviziji koja ne sme tako da se nazove.
    Ne želim da osporavam ovo rešenje i uopšte postojanje ovog poreza, pošto je sasvim očigledno da je on promešen, jer praktično oporezuje onoga ko ima sredstava na svom žiro računu, a valjda nam je želja da svi drže sredstva na žiro računu, da sredstva ne sklanjaju sa žiro računa, da ne idu u neke sive tokove ta sredstva, ali nije ni dobro kada se novac javi kao ekvivalent, prilikom svake promene robe u novac ili usluge u novac da se to sve posebno oporezuje, tim pre što je već oporezovano porezom na promet i roba i usluga.
    Naravno, neki budući poreski sistem može to vrlo efikasno da reši. Neefikasnost ovog predloženog rešenja ogleda se u tome što se ovim zakonom obaveza obračuna i plaćanja svodi na poreskog obveznika i na ovaj način, praktično, predlagač prati onu svoju osnovnu nit iz Zakona o poreskom postupku.
    Međutim, odredbe tog zakona u ovoj materiji su neprimenljive jer stvaraju štetu. A zbog čega? Ako je to nekada radio nosilac platnog prometa, odnosno ZOP, pa sada poslovne banke, sada je potpuno nelogično da taj posao radi vlasnik tih sredstava koji daje nalog za plaćanje, tim pre što on pored toga što mora da pravi obračun, on mora opet da odlazi do poreske uprave, da evidentira sve mesečne obaveze, a ima vrlo kratke rokove i dodatne poslove koje treba da radi; sem toga, ovim članom 8. predviđa se i obaveza tromesečnog izveštavanja, i to u nekim rokovima koji su potpuno neprimereni. pa mi amandmanom tražimo da se taj rok promeni, naravno svesni toga da i ovo nije dobro rešenje.
    Želimo da upozorimo predlagača da je ovom promenom nepotrebno napravio veliko administriranje, prihodi po osnovu ovog poreza su skromni, jer nadam se da ste imali prilike da čujete, već nekoliko dana se podnose ovi tromesečni porezi, odnosno obračuni poreza na promet, mnogo je više firmi koje imaju promet nula, jednostavno sve je stalo i svakim danom sve više staje, jer nema ni sredstava ni poslova, a nema ni para kod budućih korisnika, tako da privredni život zamire, a nepotrebno se povećava administriranje i praktično svrha ove promene će biti što možda i neće da poraste prihod po osnovu ovog poreza, ali će verovatno porasti po osnovu kazni zbog neispunjavanja obaveza po ovom zakonu.
    Treba da znamo da postoje privredni subjekti koji nikada ovaj posao nisu radili, niti su danas u stanju da ovaj posao rade, te nije dobro da i ovim zakonom praktično sputavamo i platni promet i našu privredu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radivojčević.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana želi reč, izvolite.
    ...

    Dragan Ljubojević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da svi poreski obveznici treba da izmiruju svoje obaveze prema državi i da država svoje obaveze prema građanima namiruje iz poreza, odnosno iz zahvatanja od privrednih subjekata i građana, pa se postavlja pitanje da li poreska politika koju Vlada Srbije vodi odgovara moći privrednih subjekata i moći građana.
    Što se tiče ovog zakona o finansijskim transakcijama, prihodi iz ovog zakona nisu veliki, ovim sada predlogom izmena i dopuna zakona te skale se svode na 0,22% po svakoj finansijskoj transakciji, a imamo obećanje od strane predlagača ovog zakona, od strane resornog ministra, da će u neko skorije vreme taj zakon biti ukinut, odnosno ta obaveza biti ukinuta, tako da se postavlja pitanje zašto se pribeglo izmenama i dopunama ovog zakona ako je plan predlagača da ovaj zakon ukine.
    SRS je podnela amandman na član 10. Predloga zakona u tom pravcu da se ne kažnjavaju oni koji ne uplate porez propisan ovim zakonom. Država ima mehanizme da, ako neko obračuna porez a ne uplati ga, prinudno naplati taj porez, znači da pribegne prinudnoj naplati.
    Ako ostane član 12. ovako kako je predlagač predložio, možemo doći u situaciju da će poreski obveznici veće iznose u državni budžet uplaćivati od strane kazni, odnosno kažnjavanjem, jer raspon novčane kazne za onoga ko ne obračuna i ne uplati porez koji je propisan ovim zakonom, tako stoji u Predlogu zakona, kreću se u rasponu od 2.000 do 200.000 dianra.
    Ako neko u toku meseca ima promet, odnosno uplate u iznosu od 1.000.000 dinara, njegova obaveza prema državi je 2.200 dinara, 1% od milion je deset hiljada, znači 0,22% je 2.200 dianra. Ako kojim slučajem obračuna, a na žiro računu nema novca da izmiri te obaveze, odnosno da plati porez, država može da ga kazni u rasponu od dve do dvesta hiljada dinara.
    Znači, najmanji iznos kazne je identičan gotovo poreskoj obavezi. Onaj ko ne može, a desiće se i dešava se da ne može da izmiri svoju obavezu prema državi u smislu poreza, doći će u situaciju da će morati mnogo veću kaznu da plati, nego što mu je sama poreska obaveza.
    S obzirom na visinu poreza, sigurno je da neće biti onih preduzeća, onih privrednih subjekata koji namerno neće plaćati taj porez. Može da dođe do neplaćanja ovog poreza iz dva razloga: da obveznik nema sredstava na žiro računu da izmiri ovu poresku obavezu ili da nije u stanju da obračuna porez, pošto je po dosadašnjim zakonskim rešenjima ovaj posao radila, odnosno ovo je do sada radio ZOP, odnosno poslovne banke po prelasku platnog prometa u poslovne banke. Mnoga preduzeća nisu i neće biti u stanju da ovaj tehnički deo poreza, odnosno posao oko plaćanja poreza urade, tako da smatram da bi ovaj član morao da se izmeni i da se izbaci ovaj deo "i ne uplati porez propisan ovim zakonom".
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, članom 10. menja se postojeći član 12, kazne doduše ostaju iste, one su od 2.000 do 200.000 dinara, ali gube svaki smisao ukoliko se prihvati ovakav predlog člana 12. ovog zakona, jer je sada obaveza za obračun i plaćanje ovog poreza na finansijske transakcije prelazi na obveznika poreza, a ne kao što je to do sada bilo na poslovnu banku koja je bila nosilac platnog prometa.
    Dakle, kada dođemo do ovog člana vidimo šta je predlagača navelo na predlog izmena i dopuna ovog zakona. Poslovne banke je trebalo osloboditi ove obaveze i ove odgovornosti i sve to prebaciti na obveznika poreza.
    Ovo su veoma mali iznosi poreza. Obračunavaju se za period od mesec dana i rekli smo već u više navrata da ne prelaze par stotina dinara, ili što je još gore, ista kazna je zaprećena poreskom obvezniku koji porez obračuna po zakonu, ali ga ne uplati na vreme, jer nije imao sredstva na računu.
    Danas uopšte nije čudno i neobično da privredni subjekti danima nemaju priliv novca na svoje račune, što je posledica ukupne ekonomske politike u zemlji i čula sam za slučaj da je jedna velika špediterska firma u Beogradu bila blokirana zbog 0,01 dinara, a obaveza plaćanja su praktično bile neke usluge advokatu za neki postupak koji je bio pred sudom. Dakle, nisu ni imali obaveštenje da to treba da plate. Skinuli su taj novac po automatizmu i firma je ušla u taj minus za 0,01 dinar i bila u blokadi. Evo, i naš skupštinski račun bio je prošle nedelje u blokadi i vidimo kakvo je stanje u državnom budžetu, a da ne govorimo o firmama.
    Plate ko zna da li ćemo do Vaskrsa dobiti i verovatno ćemo čitave godine imati problema sa finansijskim sredstvima u budžetu, o čemu smo govorili kada smo planirali budžet, počevši od 2001. godine pa naovamo, smatrajući da treba da negujemo poreskog obveznika i da mu celokupnom ekonomskom politikom omogućimo da zaradi za sebe i za radnike, da isplati plate i sve one obaveze koje ima prema državi da bi država mogla da servisira svoje dugove prema stanovništvu. Nažalost, ovce se šišaju samo jednom, a to naša Vlada nije htela da shvati kada je planirala budžet za ovu godinu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Nebojša Jović.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Ovo je poslednji amandman.
    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a predstavnik predlagača nije prisutan i ne može dati završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
    Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
    Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka - Predlozi za prestanak funckije, izbor, imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija.
    Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka - Predlozi za prestanak funkcije, izbor, imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija.
    Za 116, protiv 35, uzdržan jedan, nije glasalo 32, ukupno 184 narodna poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog Odbora za pravosuđe i upravu.
    Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZA PRESTANAK FUNKCIJE, IZBOR, IMENOVANjA I RAZREŠENjA NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
    Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge: Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog suda Srbije, Predlog odluke o prestanku funkcije Republičkog javnog tužioca, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Opštinskog suda u Kanjiži (predlagač Odbor za pravosuđe i upravu), Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koji je podnelo Veće za pitanja sudske uprave, Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podnelo Veće za pitanja sudske uprave, kao i Predlog za izbor Republičkog javnog tužioca, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Molim poslaničke grupe da predaju liste sa prijavljenim za reč o ovoj tački dnevnog reda.
    Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
    Da li želi reč predstavnik predlagača, prof. dr Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu?
    ...
    Demokratska stranka

    Dragor Hiber

    Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko formalno-pravnih objašnjenja. Odbor za pravosuđe i upravu prosledio je Narodnoj skupštini Republike Srbije predloge koje su mu uputili ovlašćeni predlagači, shodno Zakonu o sudijama i Zakonu o javnom tužilaštvu.
    Shodno Zakonu o sudijama, Veće za pitanja sudske uprave predložilo je Narodnoj skupštini razrešenje na lični zahtev pojedinih predsednika sudova, čiji spisak ste dobili i pošto se o ostavkama ne može raspravljati, Odbor za pravosuđe je ove predloge prosledio Narodnoj skupštini.
    Vlada Republike Srbije je prosledila Narodnoj skupštini predlog da se funkcije Republičkog javnog tužioca razreši na lični zahtev Republički javni tužilac Siniša Simić i Odbor za pravosuđe je ovaj predlog prosledio Narodnoj skupštini. Isto tako Veće za pitanja pravosudne uprave je uputilo Narodnoj skupštini predloge da se imenuju predsednik Vrhovnog suda Srbije, predsednik Okružnog suda u Beogradu, predsednik Okružnog suda u Novom Sadu, predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, predsednik Opštinskog suda u Novom Pazaru i predsednik Opštinskog suda u Alibunaru. Odbor za pravosuđe i upravu je ove predloge podržao, izuzev predloga za imenovanje predsednika Opštinskog suda u Alibunaru.
    Vlada Republike Srbije je, shodno zakonu, uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog da se za Republičkog javnog tužioca imenuje Đorđe Ostojić. Odbor za pravosuđe i upravu je ovaj predlog podržao i prosledio Narodnoj skupštini. Dozvolite na kraju da konstatujem da je, u odnosu na sve ove predloge za razrešenje i za imenovanje, u celosti poštovana procedura predviđena zakonima.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

     Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, uopšte nisam imao nameru da govorim o ovoj tački dnevnog reda, s obzirom da je i nenadano stavljena na dnevni red Skupštine i nenadano o njoj razgovaramo i odlučujemo, ali ipak nisam mogao, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, da pređem preko onoga što stoji u obrazloženju za prestanak dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, onoga što je napisala gospođa Leposava Karamarković.
    Mislim da je potrebno da se to prokomentariše i da saznamo, ako je moguće, šta iza ovog zahteva stoji. Naime, SPS nije glasala za izbor gospođe Karamarković za predsednika Vrhovnog suda Srbije. Nismo glasali ni protiv, jer nismo imali ništa protiv žene, uglednog pravnika, iz bilo kog razloga, i smatrali smo sasvim logičnim da jednostavno na taj način pokažemo da nemamo ništa protiv, ali to nije bilo na naš predlog.
    Mislim da njeno obrazloženje daje odgovore na mnoga pitanja o odnosu izvršne i pravosudne vlasti. Naime, gospođa Karamarković kaže: "Obaveštavam Veće za pitanja sudske uprave da sam zbog grubih političkih i medijskih pritisaka onemogućana da obavljam dužnost predsednika Vrhovnog suda. Zato sa ogorčenjem i žaljenjem napuštam pravosuđe, u koje sam uložila sve svoje znanje i sposobnosti".
    Politički i medijski pritisak na pravosuđe, činjenica je, traje već više meseci, i molim vas, pre nego što kažem još nekoliko reči o ovome, da nekome ne padne na pamet da eventualno ovo ili slično izlaganje podvede pod to - ako ste protiv predloga, vi ste protiv onoga što se trenutno radi od strane Vlade. Naime, i mi želimo da se ta borba protiv kriminala dovede do kraja, da bude što efikasnija, da zločinci i kriminalci budu uhvaćeni, kažnjeni i da pravosuđe radi svoj posao.
    Ali podsećam, gospođa Karamarković je bila izabrana kao prva među najboljima, kao kvalitetan sudija, čovek, pravnik itd, ali je činjenica da je bilo stvarno višemesečnih pritisaka na rad Vrhovnog suda, da je od strane predstavniak izvršne vlasti bilo apsolutnog mešanja u rad pravosuđa, da je bilo komentarisanja sudskih odluka, da je bilo upućenih javnih pretnji, ti javni napadi su bili od strane predstavnika izvršne vlasti dugotrajno, oni su apsolutno medijski bili potpomognuti, a to pokazuje i nameru izvršne vlasti da pravosuđe apsolutno stavi u svoju funkciju.
    Nije bilo dovoljno što je izvršena, čini mi se više puta, promena nosilaca pravosudnih funkcija, nego se očigledno i preko Vrhovnog suda, najviše sudske instance u ovoj zemlji, želi uspostaviti apsolutna kontrola. Da podsetim, i gospođa Vida Petrović-Škero, zbog dugog jezika i jasnog stava, sklonjena je iz Okružnog suda, pa je prebačena u Vrhovni sud, i ova ostavka, obrzaloženje od gospođe Karamarković pokazuje da ona apsolutno ne čini to svojevoljno, već verovatno kao čovek, izložena ovolikim pritiscima, čini nešto što smatra najlogičnijim potezom.
    Moram reći da formulacija - politički pritisak, ima svoj smisao, iza njega stoji apsolutno DOS. Ne verujem da bi se zbog političkog pritiska bilo koje opozicione stranke gospođa Karamarković odlučila na tako nešto, jer je opozicione stranke nisu ni izglasale i mislim da ovo za pravosuđe nije dobro. Da li će pravosuđe biti dobro samo onda kada bude potpuno stavljeno pod kontrolu DOS-a ili bude radilo ono što DOS smatra da treba; mislim da to nije dobro za pravosuđe i mislim da to nije dobro za Srbiju.
    Mislim da to neće biti dobro za građane i mislim, jednostavno, da ova stvar na koju ukazuje obrazloženje sama po sebi nije dobra. Hvala vam.