Da li se još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo Predlog odluke o izboru predsednika sudova u jednom broju sudova u Republici Srbiji. Za predsednika Vrhovnog suda Srbije bira se Sonja Brkić, v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, nakon neopozive ostavke Leposave Karamarković, za koju poslanici SRS nisu glasali u momentu njenog izbora, jer nije ispunjavala osnovne uslove, ne što se tiče njene stručnosti, eventualno, nego one osnovne uslove, jer trenutno nije radila u pravosuđu, a zakon je to nalagao.
Zatim, da se za predsednika Okružnog suda u Novom Sadu izabere Slobodan Nadrljanski, za predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu nam predlažu Antu Boškovića, v.d. predsednika Četvrtog opštinskog suda; ni za jednog od predloženih kandidata nemamo ni osnovne podatke u Predlogu, što je inače uobičajeno, pa ne možemo ništa više o njihovoj stručnosti ili tome šta su do sada radili i kako su te poslove obavljali ni da kažemo.
Pretpostavljamo da je Baćović Radoslav, v.d. predsednika Okružnog suda u Beogradu, i ovu funkciju dobio zahvaljujući svom angažmanu u Izbornoj komisiji, kako je to inače bivalo i ranije, ali nas posebno zaprepašćuje odluka o prestanku dužnosti predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, ne zbog toga što Đorđu Mirkoviću prestaje ova dužnost, nego zbog obrazloženja koje nam ovde kao predlagač dostavlja Veće za pitanje sudske uprave.
Tu se navodi da je Veće utvrdilo određene nepravilnosti u radu predsednika Četvrtog opštinskog suda i onda nam se nabraja nezakonita naplata sudske takse, koju vrši neovlašćeno lice u gotovom novcu, na osnovu interne priznanice, koja se predaje po naplati takse taksenom obvezniku, a dokaz su izvršene uplate, na koji način je u potpunosti onemogućena evidencija i kontrola naplate takse, protivno uputstvu Ministarstva pravde i Zakonu o javnim prihodima i rashodima.
Ne sporimo da je ovo jedan oblik nesavesnog rada, da li je za razrešenje ili nije, to bi mogao da bude predmet rasprave. Zatim, u sudu postoji veći broj predmeta starijih od dve godine, po kojima se ne postupa prioritetno i u kontinuitetu, i tu se navode neki od tih primera. To je verovatno slučaj u svakom sudu. Nije ovo nikakva posebna situacija.
U određenim predmetima, po predlogu poverioca, u kojima je dužnik Ministarstvo pravde Republike Srbije, u stvari je dozvoljeno i sprovedeno izvršenje, iako nije bilo izvršne isprave, iako je Ministarstvo pravde blagovremeno, na ime naknade štete poveriocu, isplatilo dugovani iznos.
Navodi se broj predmeta koji je u pitanju i zbog toga je Veće za pitanja sudske uprave, na sednici održanoj 18. aprila ove godine, nakon razmatranja spiska predmeta, utvrdilo da postoji nezakonito postupanje predsednika Četvrtog opštinskog suda, što je, kako oni kažu, adekvatan pojam za nestručno i nesavesno poslovanje Đorđa Mirkovića, čime su se stekli uslovi da se donese odluka o razrešenju.
Pravi razlog nam ovde predlagač nije naveo i to je jedini naš prigovor, jer celokupna javnost zna da je to puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija, kako je to ministar pravde obrazlagao u sredstvima javnog informisanja, u 17,00 časova po podne, dakle van radnog vemena suda; a u stvari, uobičajeno je da se u bilo koje doba dana odlučuje po žalbi, ako je pritvor u pitanju, a tada je to bilo moguće, određen je rok i računa se u satima.
Dakle, rok je bio 48 sati i normalno je da je rok za podnošenje žalbi i odlučivanje u časovima koji mogu biti i popodnevni. To je bilo normalno. Predlagač verovatno nije mogao da nam napiše da je to razlog za razrešenje, ali celokupna javnost zna da je u pitanju upravo puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija i da je zbog toga Đorđe Mirković morao da bude smenjen.
Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije da se za Republičkog javnog tužioca izabere Đorđe Ostojić, dosadašnji v.d. Republičkog javnog tužioca. Kao da nam nije potrebno nikakvo dodatno obrazloženje, niti da poznajemo bilo kakve druge generalije ovog predloženog kandidata, uz predlog u materijalu ne piše ništa o Đorđu Ostojiću.
Obzirom da je on ove godine izabran za vršioca dužnosti javnog tužioca, i to u vreme vanrednog stanja, da je 2001. godine postao načelnik SUP-a, 2003. vršilac dužnosti Okružnog javnog tužioca i sada okružni javni tužilac, a da dana radnog iskustva u tužilaštvu nema, dovoljno je da se mi izjasnimo protiv svih ovih predloga, smatrajućih ih neozbiljnim i da Vlada i predlagači vode politiku negativne selekcije, koja će se i te kako odraziti na rad i tužilaštva i pravosuđa.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

DSS je uvek, prilikom bilo kakvih promena u oblasti pravosuđa i tužilaštva, insistirala da je to veoma osetljivo pitanje i da tu treba da se vrše kadrovske promene sa većom dozom pažnje nego u drugim  oblastima. Tako smo bili i protiv kada je imenovan tužilac Siniša Simić po hitnom postupku.
Nismo bili protiv čoveka, ali smo bili protiv tog načina. Uvek smo bili protiv toga da se bilo ko smenjuje, a da se ne vodi rasprava o nečijoj odgovornosti i radu.
Mi ovde raspravljamo o imenovanju novog tužioca, a nemamo izveštaj o radu Siniše Simića, smenjenog tužioca, odnosno on je razrešen ili biće razrešen na lični zahtev, a u suštini je on protivustavnom odlukom v.d. predsednika države smenjen sa mesta Republičkog javnog tužioca; to je po nama duboko protivustavno, jer ovlašćenje za to ne postoji, niti vanredno stanje suspenduje pravo Skupštine da imenuje i razrešava javne tužioce.
Mi smo i prilikom rasprave o setu pravosudnih zakona iznosili ove primedbe, naročito kada se govorilo o promeni načina imenovanja javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca. Smatrali smo da Skupština ima to ekskluzivno pravo da raspravlja o imenovanju, radu i razrešenju.
Mi ovde čak ne raspravljamo o razrešenju i o ostavci, a trebalo bi i o izveštaju o radu tužioca koga je ova skupština imenovala. Razumem što nismo raspravljali o radu nekih tužilaca koje je imenovala prethodna vlast, ali treba da raspravljamo o radu tužilaca koje je imenovala ova skupština.
Mislim da bi to bilo najcelishodnije, da vidimo ko je decembra prošle godine imenovao Sarajlića na to mesto i ako treba da raspravljamo o tome. Zašto se tada nije vodilo računa o tim njegovim potencijalnim vezama, ukoliko ih je imao? Koja je odgovornost samog ministra za to, jer on sedi u tom Visokom savetu pravosuđa. Koja je odgovornost samog Republičkog tužioca, koji je predložio imenovanje Sarajlića za zamenika tužioca.
Svakako su to stvari o kojima mi moramo ovde da raspravljamo. Ne može se prelaziti preko nekih veoma krupnih omaški ili grešaka kojih je bilo u prethodnom periodu. Ako tako budemo radili, nikada nećemo doći do sistema koji će moći da ima one tri osnovne funkcije demokratskih institucija, a to je izbornost, odgovornost i smenjivost. Mi ovde nikada o odgovornosti ne raspravljamo, nikada ne raspravljamo o radu bilo kog organa kojeg smenjujemo.
Javni tužilac, naročito Republički, veoma je važan i možemo da kažemo da, pored nekih drugih organa, on spada u najvažnije sa pozicija zaštite javnog poretka, društvenog interesa, samim tim što on goni počinioce krivičnih dela.
Posebna pažnja je ovde važna, naročito zbog mogućnosti da se pri izboru tužilaca učini pogreška, kao što je bilo u slučaju, sada je to očigledno, gospodina Sarajlića, razrešenog zamenika Republičkog javnog tužioca. Zato razumem da su imenovanja po hitnom postupku uzrokovana, verovatno, današnjim ukidanjem vanrednog stanja, pa i imenovanje Republičkog javnog tužioca. To sve može ili ne može, ali za nas nije racionalno objašnjenje.
Nije objašnjenje to što se vanredno stanje koristi da bi se zataškalo šta se radilo u prethodnom periodu i čija je odgovornost za ono što se radilo u prethodnom periodu. Svakako da neko mora da bude odgovoran. Da li je to Siniša Simić, da li su to ostali članovi Visokog saveta pravosuđa ili možda neka druga služba koja je Siniši Simiću trebalo informiše o Sarajliću i sve ono što znači neku prethodnu proveru svih koji se imenuju na ovako važne funkcije.
Mi o tome ovde nismo razgovarali, niti postoji namera bilo koga da se o tim važnim pitanjima ovde razgovara. Po meni, to je veliki problem. Kao i onda mi i sada upozoravamo da se ne mogu po hitnom postupku ovako važne odluke donositi.
O gospodinu Ostojiću, koji je sada predložen za Republičkog javnog tužioca, mogu da kažem da mi ništa loše nismo čuli. Naprotiv, sve govori da je to kvalitetan čovek koji je krajnje dobro obavljao svoj posao i kao zamenik opštinskog tužioca i kao načelnik SUP-a u Novom Sadu. Očigledno je nesporno da bi taj čovek, ukoliko postoji spremnost da se ovde razgovara, verovatno dobio podršku najvećeg dela poslanika u ovoj skupštini.
Takođe je sporno to što se sve ovo radi po hitnom postupku, bez ikakve mogućnosti da se javnost i poslanici upoznaju sa gospodinom Ostojićem, ko je on, šta je radio, kako je radio. To su za nas veoma važne stvari, jer se ne menja tužilac svaki dan. Država koja menja tužioce svakog dana nije ozbiljna država.
Zato je važno da u postupku imenovanja Republičkog javnog tužioca, od koga posle zavisi mnogo toga u samoj tužilačkoj organizaciji pošto ima priličan uticaj na imenovanje zamenika javnih tužioca, mora se ostaviti mogućnost i za razgovor sa njim i za upoznavanje svih poslanika i javnosti s gospodinom Ostojićem.
Jedino što ostavlja i baca senku na sve ovo, a to je što smo mi menjali zakon kako bi ga uskladili sa stažom i svim onim što ima gospodin Ostojić. Smanjili smo broj godina radnog staža na šest, kako bi gospodin Ostojić mogao formalno da bude kandidat za Republičkog javnog tužioca, ne u vanrednom, nego u redovnom stanju. To je jedino sporno. Očigledno je da je poslanička većina preuzela odgovornost za to što je menjala zakon kako bi ga uskladila sa kvalifikacijama gospodina Ostojića i što po hitnom postupku, kao i po pitanju gospodina Simića, insistira da se ovo donese.
DSS smatra da o gospodinu Simiću treba posebno da se izjašnjavamo.
Takođe je sporno imenovanje Mojsea Kostića za predsednika Opštinskog suda u Alibunaru. Potpuno sam saglasan sa stavom Odbora, koji nije prihvatio imenovanje Kostića za predsednika Opštinskog suda u Alibunaru i isto bih tražio da se posebno glasa o tom slučaju.
Taj čovek je bio partijski aparatčik, poslednji predsednik Komiteta Saveza komunista u Alibunaru. Po nekim, koji su završili razne kumrovačke škole, možda je to kvalifikacija da glasaju za njega i da ga podrže. Mi smatramo da to ne bi trebalo da bude posebna kvalifikacija, da su sudije i naročito predsednici sudova iz tog vremena bili malo više partijski nego pravni, više su nekad gledali stav komiteta i gotovo je bilo nespojivo da tada neko bude u komitetu, predsednik komiteta, a da bude i sudija. Ovaj gospodin je to bio.
Ne ulazeći u izveštaje o njegovom radu i sve ostalo, ali nespojivo je da se sudija bavi politikom. Gospodin Kostić se očigledno bavio i ima sklonosti da to radi i sada. Tokom raznih kampanja u poslednjih 10 godina pojavljivao se kao politički aktivista.
Mi ćemo podržati stav Odbora za pravosuđe i upravu da gospodin Mojse Kostić ne bude izabran, a da se o gospodinu Đorđu Ostojiću glasa odvojeno od ostalih imenovanja.

Da li se još neko prijavljuje za reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika. Postoje samo dve prijave. Odbila sam prijavu poslaničke grupe SRS zato što je nisu blagovremeno podneli. Izlaze iz sale, pa onda dođu kad hoće. Postoji član 89, koji kaže da se prijave podnose od početka pretresa.
Izvolite, povreda Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, postoje i pravila lepog ponašanja. Uopšte nije potrebno da mlatite rukom, da se sa mnom raspravljate, da pokazujete jed, srdžbu. Govor mržnje ne bi trebalo da bude svojstven jednom parlamentu, pogotovo ne ovakvom parlamentu za kakav se vi zalažete. Prema tome, kada se ophodite sa mnom...

Koji član Poslovnika je povređen? Nemojte mi govoriti o lepom ponašanju.

Molim vas da me, uz puno uvažavanje kao narodnog poslanika, pozovete i date mi mogućnost da izađem za govornicu, jer mislim da vam uopšte ne dajem povoda za bilo kakvu raspravu.
Izašla sam da reklamiram povredu Poslovnika, član 89. stav 4, u kome stoji da prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika podnose poslaničke grupe i narodni poslanici, koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa. To je jasno iz naše prakse u parlamentu do sada, uvek predstavnik predlagača počne raspravu i tek nakon toga mi imamo mogućnost da podnesemo prijave za diskusiju, naravno, ukoliko dnevni red nije unapred dat, kao što je to bio ranije običaj, nego se ovako po hitnom postupku dobije materijal, i to nepotpun, nemamo ovlašćenog predlagača, gospodin Batić nije u sali.
Kako onda mislite da dobijete prijavu za reč pre nego što Hiber izađe za govornicu? To je praktično fizički nemoguće. Ja sam bila za govornicom i nisam stigla da potpišem prijavu za reč, koja je već bila sastavljena u međuvremenu.
Ali, morate da uvažite i to da se samo izuzetno stavlja po hitnom postupku kao tačka dnevnog reda izbor i imenovanje određenih funkcionera. To je u članu 158. stav 3. U toku sednice Narodne skupštine izuzetno se može po hitnom postupku staviti na dnevni red. Znači, treba da pogledamo materijal, treba sa njim da se upoznamo i da vidimo ko će od članova naše poslaničke grupe govoriti.
Trebalo bi da uvažite tu situaciju, s obzirom da zaista radimo u vanrednom stanju, neprestano nam je dnevni red i zakazivanje sednica po hitnom postupku, onemogućavate nas da pružimo maksimum u svom radu. Sada, kada ste nam na tri minuta pre uvršćivanja ove tačke dnevnog reda stavili ovo na stolove, zaista nismo mogli da vam to pre nego što je Dragor Hiber izleteo za govornicu dostavimo. Na vam je da odlučimo kako hoćete. Ako ne date mogućnost poslanicima da govore, znači da im uskraćujete pravo, a očigledno je i razlog tome strah od onoga što eventualno možete da čujete.

Već sam odlučila, neću prihvatiti vašu prijavu za reč. Imali ste vremena. Predstavnik predlagača, predsednik Odbora za pravosuđe Dragor Hiber, imao je uvodno izlaganje i nakon njega narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS, imao je izlaganje, vi niste bili prisutni. Ne možete da koristite prava samo kada vama odgovara, postoje i određene obaveze, Poslovnik se mora poštovati. Smatram da nema povrede Poslovnika.
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč.
Ima reč narodni poslanik Branko Pavlović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Pal Šandor.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo nekoliko stvari koje bi valjalo raspraviti danas, kada govorimo o ovim predlozima. Jedno je ko više nije u pravosudnom sistemu. Tu pre svega mislim na gospođu Leposavu Karamarković i gospodina Đorđa Mirkovića. Drugo je pitanje koga mi to predlažemo za pravosudne i tužilačke funkcije i kako. Treće je nešto oko ukupnog metoda našeg rada.
Mi govorimo o tome da moramo menjati propise, kadrove, pre svega da bi mogli da se uhvatimo u koštac sa kriminalom, korupcijom i nekim drugim patološkim problemima u društvu. Ovo što mi radimo nema veze sa borbom protiv kriminala. Dakle, ovde postoji zabluda kako se predloženim izmenama stvari poboljšavaju, omogućava bolja borba protiv kriminala. To nije tačno. Nije bilo tačno ni u paketu onih zakona, koji su bili doneti, ni u ovim predlozima.
Dobro, kod predloga za razrešenje gospođe Karamarković je to na lični zahtev, ali da vidimo pod kojim uslovima. U samom obrazloženju se vidi pod kojim uslovima. Kod gospodina Đorđa Mirkovića to što je on razrešen je tipičan primer pritiska na pravosuđe. U obrazloženju imate, jednu za drugom, stvari koje uopšte ne stoje kao mogući razlog za razrešenje predsednika suda. Možete to silom, ali u stvarnom razumevanju ne.
Kada neko kaže da može da plati taksu i da dobije priznanicu, pa to je lakše za stranku. Sad je pitanje samo daljeg prenosa tog novca u budžet. Niko i ne spori da je taj novac stigao u budžet. Kakve to veze ima sa našom borbom protiv korupcije i kriminala? Nikakve. Kakva je to strašna stvar? Nije nikakva. Bolje je i lakše za stranke. U mnogo sudova je bilo primenjeno i pokazalo se da je mnogo bolje.
U ovim situacijama gde vam je navedeno kako postoje neke greške u izvršnim postupcima, pa mora prvo da bude razrešen sudija koji je postupao po tim predmetima, ako je uopšte u pitanju greška. Mi ovde nigde nemamo da je izjavljen pravni lek, pa da se po pravnom leku ne znam šta uradilo.
Dakle, ispitivanje zakonitog postupanja u konkretnom predmetu vezano je za onoga ko je sudio u tom predmetu ili za odluku višeg suda. Uopšte ne može nikako ministarstvo da ceni da li je to ispravno ili nije, da li treba ili ne treba, tako da je cela ta priča potpuno iskonstruisana. Meni je zaista žao gospodina Mirkovića. Ako mene pitate, on je potpuno na pravdi boga došao pod udar iz sasvim drugih razloga, a ne ovih koji se navode.
Imam malo vremena. Koga mi predlažemo, šta predlažemo i da li će to biti bolje? Neće biti bolje. Dakle, kada dođete u situaciju da nešto poboljšate u sistemu - svakako smo nasledili pravosudni sistem koji nije dobar, nesumnjivo - onda dođete u situaciju da nešto u njemu menjate. Zatičete odlične, dobre, solidne, lenje, korupmirane, raznorazne druge, sudije do dna.
Kada vi u tom kadriranju izvučete ljude koji nisu vrh i stavite ih na vrh, vi ste time upropastili sistem, zato što oni najbolji neće da rade i ne veruju vam. Oni su čekali 10 godina da dođe neko na potez i kaže, cenim stručnost, vrednoću, inteligenciju, upornost. Onda vi izvučete nekoga ko nije to i stavite da mu bude šef. On kaže, neću da radim i neću da dam sve od sebe.
Šta to znači? To znači sledeće: gospođa Sonja Brkić nikada u svojoj karijeri nije bila sudija okružnog suda, osim što je bila izabrana za predsednika okružnog suda. Već je to bio vrlo veliki skok od dugogodišnjeg sudije opštinskog suda do predsednika okružnog suda; to je teorijski moguće, ali u izuzetnim slučajevima. To sam tada podržao, kvalitetan kadar, ali to je maksimum.
Vi sada osobu koja nikada u stvari u karijeri nije bila ni sudija okružnog suda, stavljate da bude sudija Vrhovnog suda i odmah predsednik tog suda. To ne može. Takvim postupkom upropaštavate sistem, mislite da je moguće nekakvim kadrovskim rešenjima, po nekim drugim kriterijumima, podobnosti, rešavati probleme; nije moguće. To se obilo o glavu kada se postavljao ranije republički tužilac, gospodin Simić. On je čovek dobar, pošten, ali nije imao kapacitet da iznese tu funkciju. Tada, kada vam je to bilo rečeno, tada ste rekli, neka, važno je da imamo nekakav politički dogovor. Ne vredi, ne može dati rezultat.
Imate gospodina Baćovića za predsednika Okružnog suda u Beogradu. Molim vas, na osnovu čega se on nama preporučuje kao dobar kandidat? Čovek je bio nešto oko godinu dana predsednik Petog opštinskog suda u Beogradu, a to vreme je uglavnom proveo kao predsednik RIK-a. Ta RIK je radila nikada gore. To je najgori rad RIK-a.
Pre nego što je postao predsednik Petog opštinskog suda, uzmite njegove podatke u zadnje dve godine pre tog izbora, pre našeg dolaska na vlast, najgori rezultati i najneažurniji sudija. Pogledajte statističke podatke i videćete: čovek sa najgorim rezultatima. Onda nekoga ko dana nije bio sudija okružnog suda postavljate da bude predsednik okružnog suda. To ne može.
Sve najbolje u tom okružnom sudu će vam otići u rikverc, odnosno radiće onoliko koliko mora da ova vlast prođe, pa da više ne razmišljaju o tome. Vi ne motivišete one najbolje u tim sudovima da sada stvarno krenu i daju sve od sebe. Ne vredi, vi ste kod tog sudije imali situaciju da mu je čovek preležao u pritvoru. Ovde razrešavate čoveka zbog sudskih taksi, zato što se naplaćuju priznanicom a ne na račun. Ovoga koga predlažete za predsednika Okružnog suda u Beogradu, njemu je čovek u njegovom predmetu preležao u pritvoru. To je kao pravi kadar koji će da nam reši probleme. Nije.
Samo još jedna rečenica. Nemam biografije ovih ostalih, ali znam da je gospodin Kurtović Zlatan, o Novom Pazaru govorim, sve do sada bio sporan i nije slučajno što nije bio predsednik, jer je obavljeno sijaset konsultacija i videlo se da to nije dobro rešenje. Sada se u vanrednom stanju nešto što je bilo najavljeno pre dve godine u stvari realizuje. Dakle, put kojim se ide i dalje nije dobar.