Dame i gospodo, naravno mislim da niko ovde od poslanika u Skupštini Srbije ne spori potrebu da se raspravlja o jednom ovakvom zakonu, imajući u vidu da je prethodni zakon, bez obzira na odgovarajuće promene, usvojen pre 10 godina i da je u međuvremenu došlo do velikih promena, ili bolje reći, do uvođenja novih tehnologija koje ovaj zakon sada tretira. Da ne govorim sada i o Internetu, mobilnoj telefoniji i sličnim stvarima.
Međutim, ako već govorimo o novom zakonu, mislim da je neophodno, a ovde se pozivamo na evropska iskustva, da pokušamo maksimalno da uskladimo ovaj zakon i ta evropska iskustva, a ne da posle par meseci ili godinu dana ponovo pod formom transparentnosti reforme ili prinuđeni na zahtev Saveta Evrope usklađujemo ovaj zakon i ugrađujemo one elemente koji trenutno nisu u samom zakonu tretirani, ili bolje reći, nisu usklađeni sa nekim evropskim načelima.
Tu se pre svega misli o članu 3. i o nekim novim pitanjima koja nisu uopšte ovde tretirana, u samim načelima nisu regulisana: i kad je reč o liberalizaciji propisa, liberalizaciji tržišta, infrastrukturi u ovoj oblasti i pristupu javnim telekomunikacijama. Naravno, mislim da i sa te pozicije treba ugraditi ove elemente, kako bi se o ovom zakonu moglo ozbiljno razgovarati.
Drugo, o agenciji je bilo dosta reči, ali šta radi sada trenutno Skupština usvajanjem ovog zakona - ona faktički ono što je njeno ovlašćenje i najveća obaveza, da se bavi ovom oblašću koja nije samo pitanje regulisanja, nekih zakonskih normativa, nego treba da bude neki razvojni potencijal Srbije u oblasti telekomunikacija, i jeste neki razvoj, neka ekonomska perspektiva ove države, ona faktički to ne prenosi ni na Vladu, nego na neku agenciju koju bira Vlada.
Hajde čak i da se bavi ovim poslom agencija, ali u tom slučaju bi bilo logično da tu agenciju, za koju se kaže - biraće se od stručnih lica, bira ova skupština i da faktički bude podređena ovoj skupštini, a ne Vladi. Na predlog Vlade se biraju i članovi upravnog odbora i faktički ovu agenciju vodi Vlada. Na primer, prema članu 5, u oblasti telekomunikacija Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija, usvaja politiku i Strategiju itd.
Kad je reč o "Telekomu" ili bolje reći o fiksnoj mreži, pa čak i o mobilnoj, fali jedan element, fali neophodan segment, ukoliko želimo ravnomerni razvoj Republike Srbije. Mislim da ova skupština ima obavezu da razmišlja o tome na koji će način tretirati ravnopravno sve građene, bez obzira da li oni žive u nekoj zabiti (da se ne bi ti ljudi uvredili) ili u centru Beograda. Naravno, mi sada govorimo ovde transparentno da su svi ravnopravni, da svi mogu biti vlasnici fiksne mreže.
Objektivno, iz ovog zakona proističe, a i iz onoga čime raspolaže Srbija u potencijalu fiksne mreže, da niko sem "Telekoma" neće biti (kad kažem "Telekom", ne govorim o vlasničkim odnosima, jer se vlasnički odnosi mogu menjati, sada je vlasnik država preko 50%, sutra može biti više ili manje, to je manje važno) na ovom tržištu zainteresovan da pravi novu fiksnu mrežu. Naravno, teorijski je moguće, a praktično, ekonomski i kako god hoćete, to nije realno, budimo iskreni među nama, nemojmo da razgovaramo o nečemu što je potpuna fikcija, imajući u vidu i broj pretplatnika, mogućnost svega toga. Znači, nije to realno.
Ali, čak i ako postoji mogućnost da to bude realno, čak i u tim uslovima, neophodno je ovde u zakonu predvideti za onoga ko ima monopol, a to je sada "Telekom", ili onoga ko ima veći tržišni udeo u oblasti fiksne mreže, a mislim da to čak treba da se odnosi i na mobilnu mrežu, da ima obavezu pokrivenosti svih mesta u Republici Srbiji.
Budimo i tu realni. Slovenija je pre 10 - 15 godina čak uvela tu obavezu da PTT ima obavezu da svako naseljeno mesto iznad određenog broja domaćinstava mora biti pokriveno fiksnom mrežom. Šta sada, seljaci skupljaju pare tamo po selu; prvo, zašto bi oni to radili? Sada znate, i po sudskoj presudi u Sloveniji PTT ima obavezu da im vrati sredstva uložena u uvođenje tih mreža. Prema tome, to će doći i ovde, bez ikakve dileme. Ali, zašto država kroz ovaj zakon ne obaveže onoga ko ima monopol u fiksnoj mreži ili onoga ko ima dominantno tržišni uticaj, odnosno tržišni udeo u fiksnoj mreži, da sva naseljena mesta pokrije fiksnom mrežom.
Naravno, može se to uraditi i na drugi način, da obavezno uvodi jednu baznu stanicu, pa da ih poveže onda u okviru te teritorije, gde bi oni plaćali ne po ceni mobilne mreže, nego po ceni fiksne mreže. Ako ima ekstraprofit jedna dominantna kuća kao što je "Telekom", kad neko ko ima fiksnu mrežu u svojim rukama ima od toga profit, mora da ima od ove skupštine i obavezu da rešava neka pitanja vezana za građane Srbije, valjda sa željom ove skupštine da ti građani ostanu na toj teritoriji, a ne da se sele i da mi praznimo Srbiju.
Tačno, npr. kod tebe, u tvom mestu, nema šanse da ti seljaci skupe dovoljno sredstava da pokriju to područje, ukoliko država ne interveniše. Država treba da interveniše tako što obaveže onoga ko je dominantan da uloži sredstva i da pokrije to područje. To ovim zakonom sada nije regulisano.
Sada govorim o ovom zakonu, na koji način ćete vi to rešiti, a to se isto odnosi čak i na mobilnu mrežu, i kad je reč o javnim govornicama. Ukoliko bi se to na taj način rešilo, onda bi onaj ko ima ekstraprofit imao obavezu da iz tog ekstraprofita (kad kažem ekstraprofit, to nije u negativnom smislu, nego u pozitivnom smislu, a ekstraprofit je u tome što ima monopol) uloži u razvoj te mreže i pokrije teritoriju Srbije svim ovim obavezama koje mi želimo.
Naravno, kad je reč o ovim drugim pitanjima, mi smo podneli odgovarajući broj amandmana i mislimo da bi tim tehničkim rešenjima, ukoliko bi se ovi amandmani prihvatili, ovaj zakon mogao da bude u skladu sa evropskim standardima. U tom slučaju bismo mogli ovo da podržimo. Ali, ako ministar ne prihvati ove naše amandmane, mi ne možemo da podržimo nešto što nije u skladu sa evropskim standardom.