Uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi mog javljanja jesu da pokušam da zajednički sa vama razrešim neke od dilema i da dobijem odgovore na neka od pitanja koja se nameću analizom predloženog zakona o telekomunikacijama.
U tom smislu, najpre bih krenuo sa pitanjima koja se nameću studiranjem ovlašćenja državnih organa u oblasti telekomunikacija, a zatim nadležnosti iz resora agencije. Dakle, u članu 5. se kaže: "U oblasti telekomunikacija, Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija, utvrđuje politiku u oblasti telekomunikacija i donosi Strategiju razvoja telekomunikacija u Republici i Plan namene radio frekvencijskih opsega". Onda: "Ministarstvo je ovlašćeno da pripremi predlog strategije", itd.
Dakle, vidimo šta su ovlašćenja Vlade. Na drugoj strani, vidimo šta su ovlašćenja Ministarstva, ali ne vidimo iz ovoga šta su ovlašćenja Skupštine ili šta bi trebalo da budu ovlašćenja Skupštine, sem kako je ovde predloženo, da aminujemo i da dignemo ruku.
Ako nešto po definiciji predstavlja strategiju i to razvoja sistema telekomunikacija, mislim da je to od esencijalnog značaja i da bi odluku o strategiji trebalo da donosi Skupština, a da ne ulazim u to ko će sada to da priprema i ko će sprovesti tu tehnologiju - šta će u tom smislu uraditi nadležno ministarstvo, šta Vlada?
Ako je nešto strateški, ako je nešto esencijalno, ako je nešto što samo po sebi mora da bude vrhunac zbira dokumenata, propisa, akcija, aktivnosti itd. o tom razvoju, o tome treba da odlučuje Skupština ili bi bar trebalo da ima priliku da se o tome izjasni. Iz ovoga to ne vidimo.
Treća stvar, kad god pričamo o nekom novom zakonu ili o potrebi donošenja nekog novog zakona, uz već klasične atribute "reformski" odmah kažemo - da bi sve to bilo efikasno i sprovodilo se tu pridodamo i neku agenciju.
Nije ovo jedina agencija koja se ovde pridodaje. Možda agencija treba da postoji, možda je to zaista i efikasnije, samo iz ovoga što sam ovde čitao ne vidim zašto je to efikasnije. Možda je to neki pokret, možda je to neki svetski trend, ali mi bismo morali znati ko je do sada, dok nismo imali agenciju, obavljao ove poslove i ove aktivnosti u nadležnosti agencije.
Ako je to do sada obavljalo nadležno ministarstvo, a mislim da jeste, onda bi trebalo da mi kažemo šta se sada menja u tom ministarstvu, za koliko se smanjuje broj zaposlenih, ako se smanjuje, da li se menja organizacijska struktura tog i takvih ministarstava? Mi znamo šta je organizacijska struktura, da sad sa ove govornice ne razvijamo tezu o tome šta je to i kako to treba da izgleda. Ako to treba, onda to takođe negde treba da bude stipulisano.
Opet mislim da to treba da bude stipulisano ovde, u ovom zakonu, a ne u nekoj uredbi ili na nekoj drugoj strani, ako to jesmo radili. Ako nismo, onda se kaže - mi te poslove do sada uopšte nismo radili i zato nam treba agencija. To je logično obrazloženje i takvo se bez daljeg može prihvatiti.
O tome da li je i u kojoj meri agencija samostalna itd, o tome ću na kraju, jer želim da citiram član 7. i jednu od odredbi gde se takođe govori o agenciji, pa će se jasno videti kontradiktornost člana 7. i onoga što tamo piše. Nama je svima jasno da de iure agencija jeste nezavisna, a da de facto nije, ali kažimo to tako i u obrazloženju. Ozbiljni smo ljudi, nismo deca. Dozvolite da i poslanici koriste mozak kao misaoni aparat, a ne samo zbog toga da bi on bio predmet manipulacije.
Još neka pitanja, da kažem u maniru by the njay ili usput, hteo bih da postavim. Izvinjavam se što ne govorim razumljivim jezikom. Jedno od tih pitanja je vezano za mandat članova upravnog odbora. Ovde se u čl. 12. kaže: "Predsednik i članovi Upravnog odbora biraju se na period od pet godina, s tim što se prilikom prvog izbora predsednik imenuje na pet godina, dva člana na četiri i dva člana na tri godine". Opet pitam - koji je kriterijum da to bude pet, zašto nije sedam? Ako bi bilo sedam, da li bi sad važila regresija, pa predsednik pet, dva četiri, dva tri i dva člana dve godine. Ako je neka matematska zakonitost, da znamo da je to. Ako je nešto drugo, onda da znamo šta je to drugo. Ništa nije sporno. To je lako rešivo.
Sledeća stvar, ovde u čl. 13. se kaže: "Članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u upravnom odboru, koja ne može bidi manja od plate sudije Vrhovnog suda". Pitam - šta je kriterijum? Što ne Ustavnog suda, što ne Okružnog suda, što ne Apelacionog suda? Da li je to nešto što sada na mala vrata uvodi platne razrede ili je to nešto drugo što mi ne znamo, a ima smisla. Dakle, treba to da objasnimo.
Mi smo već u okviru amandmana rekli da ne mislimo da je to što se zove numeracija resurs koji je ograničen, jer ne poznajemo takvu praksu, makar iz onoga što znamo šta je u SAD, Kanadi i na drugim mestima. Možda to tamo nije, a možda ovde treba da bude i opet pitamo zašto i molimo za objašnjenje.
Konačno hoću da vašoj pažnji predočim definiciju koja kaže da se osniva repbulička agencija kao samostalna, nezavisna organizacija, koja vrši javna ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom i pratećim propisima, a njen finansijski plan odobrava Vlada. Njen upravni odbor predlaže Vlada i mi ovde usvajamo. Konačno se u obrazloženju kaže, predloženi mehanizmi treba da osiguraju i omoguće nezavisnost agencije i ostvarivanje, u punoj meri, njene funkcije regulatornog tela.
Međutim, odgovarajućim predloženim rešenjima, kao što su obaveza dosledne primene Strategije razvoja telekomunikacija, sudska kontrola rada agencije itd, omogućava se da ona ne bude neki "naddržavni organ" i da ne zloupotrebi svoj položaj, pa kažem - e, nazdravlje joj takva samostalnost.
Naravno, mi smo pokušali da odgovarajućim primedbama i amandmanima poboljšavamo ovo ovde, jer naša namera nije bila da se tera mak na konac, nego da predlagaču ukažemo, ako je već nešto reformsko, progresivno, onda napravimo još jedan mali napor, prihvatimo te amandmane SPS i dobijamo onda zakon za koji možemo reći da će predstavljati fundament budućeg razvoja telekomunikacionog sistema u našoj zemlji.