Narodni poslanik Dragan Todorović nije tu, narodni poslanik Milutin Prodanović nije tu. Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega narodni poslanik Milan Radulović. On je poslednji prijavljeni govornik po redosledu narodnih poslanika, a po prijavama za reč u pretresu Predloga zakona o telekomunikacijama.

Uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi mog javljanja jesu da pokušam da zajednički sa vama razrešim neke od dilema i da dobijem odgovore na neka od pitanja koja se nameću analizom predloženog zakona o telekomunikacijama.
U tom smislu, najpre bih krenuo sa pitanjima koja se nameću studiranjem ovlašćenja državnih organa u oblasti telekomunikacija, a zatim nadležnosti iz resora agencije. Dakle, u članu 5. se kaže: "U oblasti telekomunikacija, Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija, utvrđuje politiku u oblasti telekomunikacija i donosi Strategiju razvoja telekomunikacija u Republici i Plan namene radio frekvencijskih opsega". Onda: "Ministarstvo je ovlašćeno da pripremi predlog strategije", itd.
Dakle, vidimo šta su ovlašćenja Vlade. Na drugoj strani, vidimo šta su ovlašćenja Ministarstva, ali ne vidimo iz ovoga šta su ovlašćenja Skupštine ili šta bi trebalo da budu ovlašćenja Skupštine, sem kako je ovde predloženo, da aminujemo i da dignemo ruku.
Ako nešto po definiciji predstavlja strategiju i to razvoja sistema telekomunikacija, mislim da je to od esencijalnog značaja i da bi odluku o strategiji trebalo da donosi Skupština, a da ne ulazim u to ko će sada to da priprema i ko će sprovesti tu tehnologiju - šta će u tom smislu uraditi nadležno ministarstvo, šta Vlada?
Ako je nešto strateški, ako je nešto esencijalno, ako je nešto što samo po sebi mora da bude vrhunac zbira dokumenata, propisa, akcija, aktivnosti itd. o tom razvoju, o tome treba da odlučuje Skupština ili bi bar trebalo da ima priliku da se o tome izjasni. Iz ovoga to ne vidimo.
Treća stvar, kad god pričamo o nekom novom zakonu ili o potrebi donošenja nekog novog zakona, uz već klasične atribute "reformski" odmah kažemo - da bi sve to bilo efikasno i sprovodilo se tu pridodamo i neku agenciju.
Nije ovo jedina agencija koja se ovde pridodaje. Možda agencija treba da postoji, možda je to zaista i efikasnije, samo iz ovoga što sam ovde čitao ne vidim zašto je to efikasnije. Možda je to neki pokret, možda je to neki svetski trend, ali mi bismo morali znati ko je do sada, dok nismo imali agenciju, obavljao ove poslove i ove aktivnosti u nadležnosti agencije.
Ako je to do sada obavljalo nadležno ministarstvo, a mislim da jeste, onda bi trebalo da mi kažemo šta se sada menja u tom ministarstvu, za koliko se smanjuje broj zaposlenih, ako se smanjuje, da li se menja organizacijska struktura tog i takvih ministarstava? Mi znamo šta je organizacijska struktura, da sad sa ove govornice ne razvijamo tezu o tome šta je to i kako to treba da izgleda. Ako to treba, onda to takođe negde treba da bude stipulisano.
Opet mislim da to treba da bude stipulisano ovde, u ovom zakonu, a ne u nekoj uredbi ili na nekoj drugoj strani, ako to jesmo radili. Ako nismo, onda se kaže - mi te poslove do sada uopšte nismo radili i zato nam treba agencija. To je logično obrazloženje i takvo se bez daljeg može prihvatiti.
O tome da li je i u kojoj meri agencija samostalna itd, o tome ću na kraju, jer želim da citiram član 7. i jednu od odredbi gde se takođe govori o agenciji, pa će se jasno videti kontradiktornost člana 7. i onoga što tamo piše. Nama je svima jasno da de iure agencija jeste nezavisna, a da de facto nije, ali kažimo to tako i u obrazloženju. Ozbiljni smo ljudi, nismo deca. Dozvolite da i poslanici koriste mozak kao misaoni aparat, a ne samo zbog toga da bi on bio predmet manipulacije.
Još neka pitanja, da kažem u maniru by the njay ili usput, hteo bih da postavim. Izvinjavam se što ne govorim razumljivim jezikom. Jedno od tih pitanja je vezano za mandat članova upravnog odbora. Ovde se u čl. 12. kaže: "Predsednik i članovi Upravnog odbora biraju se na period od pet godina, s tim što se prilikom prvog izbora predsednik imenuje na pet godina, dva člana na četiri i dva člana na tri godine". Opet pitam - koji je kriterijum da to bude pet, zašto nije sedam? Ako bi bilo sedam, da li bi sad važila regresija, pa predsednik pet, dva četiri, dva tri i dva člana dve godine. Ako je neka matematska zakonitost, da znamo da je to. Ako je nešto drugo, onda da znamo šta je to drugo. Ništa nije sporno. To je lako rešivo.
Sledeća stvar, ovde u čl. 13. se kaže: "Članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u upravnom odboru, koja ne može bidi manja od plate sudije Vrhovnog suda". Pitam - šta je kriterijum? Što ne Ustavnog suda, što ne Okružnog suda, što ne Apelacionog suda? Da li je to nešto što sada na mala vrata uvodi platne razrede ili je to nešto drugo što mi ne znamo, a ima smisla. Dakle, treba to da objasnimo.
Mi smo već u okviru amandmana rekli da ne mislimo da je to što se zove numeracija resurs koji je ograničen, jer ne poznajemo takvu praksu, makar iz onoga što znamo šta je u SAD, Kanadi i na drugim mestima. Možda to tamo nije, a možda ovde treba da bude i opet pitamo zašto i molimo za objašnjenje.
Konačno hoću da vašoj pažnji predočim definiciju koja kaže da se osniva repbulička agencija kao samostalna, nezavisna organizacija, koja vrši javna ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom i pratećim propisima, a njen finansijski plan odobrava Vlada. Njen upravni odbor predlaže Vlada i mi ovde usvajamo. Konačno se u obrazloženju kaže, predloženi mehanizmi treba da osiguraju i omoguće nezavisnost agencije i ostvarivanje, u punoj meri, njene funkcije regulatornog tela.
Međutim, odgovarajućim predloženim rešenjima, kao što su obaveza dosledne primene Strategije razvoja telekomunikacija, sudska kontrola rada agencije itd, omogućava se da ona ne bude neki "naddržavni organ" i da ne zloupotrebi svoj položaj, pa kažem - e, nazdravlje joj takva samostalnost.
Naravno, mi smo pokušali da odgovarajućim primedbama i amandmanima poboljšavamo ovo ovde, jer naša namera nije bila da se tera mak na konac, nego da predlagaču ukažemo, ako je već nešto reformsko, progresivno, onda napravimo još jedan mali napor, prihvatimo te amandmane SPS i dobijamo onda zakon za koji možemo reći da će predstavljati fundament budućeg razvoja telekomunikacionog sistema u našoj zemlji.

Narodni poslanik Milan Radulović, kao poslednji prijavljeni govornik, nije prisutan.
Pošto na listi poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, koji imaju vreme za obraćanje na raspolaganju? (Ne.)
Ako ne, zaključujem načelni pretres i saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, predlažem da se član 1. proširi. Samo ću pomenuti šta da se unese u taj član. Prvo, da se eksplicite kaže da ovaj zakon treba da je u skladu sa Ustavom međunarodnog saveza za telekomunikacije i Međunarodnom konvencijom o telekomunikacijama Evropskog parlamenta i Saveta.
U članu se uopšte ne pominju koncesije, licence, odobrenja i ovlašćenja za obavljanje delatnosti. Ne pominju se numeracije, standardi i uslovi za eksploataciju telekomunikacija, zaštita pretplatnika.
Predlažem u amandmanu da se sve to stavi u član 1. i on bi glasio kako sam to napisao. Obrazloženje je vrlo kratko, citirao sam šta sve treba da se unese u taj član, da bi bio potpun i prilagođen nečemu što bi više odgovaralo potrebama ovog zakona.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na isti član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam u amandmanu da se u članu 1. brišu reči: "osniva se Republička agencija za telekomunikacije". Ako se setimo malo uvodne reči predlagača zakona, odnosno gospođe ministra, ta uvodna reč je trajala oko 7 minuta, a o republičkoj  agenciji za telekomunikacije trajala je oko 6 minuta, tako da jedan minut raspravljamo o ostatku zakona. Imao sam utisak da ovde nije reč o zakonu o telekomunikacijama, nego o Predlogu zakona o republičkoj agenciji za telekomunikacije.
Da stvar bude još gora, čini mi se da gospođa ministar ne zna svoj posao u Vladi Repbulike Srbije ili misli da je ovo ovde neka televizijska emisija, gde ima nemuštog voditelja i auditorijum, koji se u to ništa ne razume, pa ovde iznosi razne neistine, koje su rezultat neznanja ili namere.
Prvo, kada je u pitanju finansiranje Republičke agencije za telekomunikacije, reče da će ona da se finansira iz sopstvenih prihoda. Međutim, koliko se razumem u budžet, ti sopstveni prihodi Republičke agencije za telekomunikacije su sada već izvorni prihodi budžeta Republike Srbije. Pa ćete još da finansirate i to iz budžetske rezerve privremeno, a mi ovde poslanici u Skupštini Srbije znamo da su blokirani računi budžeta Republike Srbije. Tako se postavlja pitanje, kako će to da se finansira iz budžeta koji je u deficitu. Čak i da ima istine da će da se finansira samostalno, u svakom slučaju ta agencija mora da se prikaže u budžetu Republike Srbije.
Kad je samo u pitanju agencija, stiče se utisak da je to pomodarstvo u ovoj vladi, da svaki ministar mora da ima svoju agenciju, koja će o nečemu da brine. Kako reče moja koleginica Gordana Pop-Lazić, ovo će se izgleda sada zvati Ministarstvo saobraćaja, po principu brigo moja pređi na drugoga, jer ste vi verovatno previše zauzeti asfaltiranjem puteva po Srbiji sa Čumetom.

Ima reč ovlašćeni predstavnik SRS Zoran Krasić.

U pitanju je amandman SRS na 1. član ovog zakona. To je uvodni član koji po pravilu definiše predmet zakona. Nažalost, ova definicija, pored principijelne primedbe koju izlaže SRS, a tiče se agencije, sadrži i druge nedostatke.
Ako se već u ovom članu nabraja šta sve uređuje ovaj zakon, onda je prosto neshvatljivo kako ste ispustili u prvom članu da zapišete makar da se uređuje i zaštita prava korisnika. To imate u poglavlju 8, tako ste ga naslovili - zaštita korisnika. Znači, u ovom uvodnom članu nemate ni tu naznaku.
Prva rečenica počinje sa konstatacijom, naravno sa pozivom na međunarodne standarde, uređuju se uslovi i način obavljanja delatnosti. Zakonom se regulišu, uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti, kao regulativa za prava i pravne interese. To je u redu.
Ali, kada se pročita vaš predlog zakona, osim nekoliko odredaba, kojima regulišete način obavljanja delatnosti, gotovo da nemate ni jednu odredbu o uslovima potrebnim da se ispune da bi se neko bavio tom delatnošću.
Vi imate samo upućujuće odredbe na kontrolno regulaciono telo koje bi to propisalo. To bi delovalo plastično. Otprilike bi to bilo ovako, ako pođemo od pretpostavke da su svi narodni poslanici vozači i da imaju vozačke dozvole, da li biste učestvovali u saobraćaju ako ne znate unapred poznata pravila ponašanja. Naravno da niko ne bi učestvovao, jer nema elementarnu sigurnost. Ako vam kažem, učestvovaćete u saobraćaju, s tim što kada dođete na raskrsnicu i kada zateknete milicajca, on će da vam kaže koje pravilo važi. Onda će samo odabrani da se upuste u taj rizik da sednu i da voze kola. Taj saobraćajac je Republička agencija za telekomunikacije. Zato predlažemo da se izbriše iz člana 1. osnivanje ove agencije.
Moguće je da se jednim zakonom osnuje nešto što se zove organizacija ili još dalje, organ kome se zakonom poverava da vrši javna ovlašćenja. Sve što ste dali ovoj agenciji u sledećim odredbama zakona, to prevazilazi javna ovlašćenja, tu se nalaze ovlašćenja da se donose opšti akti kao obavezujući, donose se standardi, sprovodi se javno nadmetanje, daju se dozvole, reguliše se monopol, suzbija monopol, vodi se prvostepeni, drugostepeni, trećestepeni postupak itd.
Ako već želite da oponašate zapad, imajte u vidu da agencija u Nemačkoj nije isto što i agencija u Srbiji. Nije zbog prostora, zbog nadležnosti, zbog pravno-političkog sistema. Možete vi da menjate koliko god želite Ustav, ali ove odredbe o značaju i prenosu javnih ovlašćenja teško da mogu da se promene i to iz jednog prostog razloga, što ambijent ne zaslužuje preslikavanje, da bude kao što je u Nemačkoj, Austriji ili Francuskoj.
Kada već nešto prepisujete i kada nas ubeđujete da je to u skladu sa modernim evropskim tokovima, onda kažite da u Francuskoj ministar donosi dozvolu, a ne agencija, ministar donosi akt kojim se dozvoljava nekom da se bavi nekom delatnošću. Naravno, Francuska je demokratska zemlja. Mi sa ove pozicije i naše pravne logike možemo da kritikujemo francuski ustav, ali niko ne može da ospori demokratiju u Francuskoj. Znači, uvažite ove specifičnosti koje su prisutne, jer ovaj zakon se primenjuje u ovom okruženju, u ovoj realnoj sferi, u postojećem stanju i zakon treba da bude primenljiv. A ne saobraćajac koji čeka na raskrsnici i reguliše, a vi ne znate šta reguliše.

Pet minuta.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Velimir Simonović i narodni poslanik Rade Bajić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

U amandmanu predlažem da se član 2. samo malo proširi, a time se izbegava mogućnost da se odredbe zakona o telekomunikacijama ne odnose na kablovsku mrežu namenjenu distribuciji radio-televizijskih programa. Uzgred budi rečeno, to je usklađivanje sa tekstom člana 4. stav 2. tačka 23).