Mi ovim amandmanom želimo da poboljšamo član 43, ali očigledno da teško možemo da uspemo da poboljšamo, jer predlagač otprilike ovakvom formulacijom pokazuje da on u suštini ne zna ovu materiju, ne zna Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, šta je to tarifa usluga, jer ovako nešto je mogao da napiše samo čovek koji jednostavno nema dodirnih tačaka sa telekomunikacijama, a pogotovo nema dodirnih tačaka sa onim što mi zovemo fiksna i mobilna telefonija. Zamolio bih poslanike da malo obrate pažnju, to će biti vrlo značajno prilikom glasanja o amandmanu. Treba da znate da postoji nekoliko režima na koji način se regulišu cene usluga u ovoj oblasti.
Zašto postoje ti režimi? Zbog toga što je očigledno fiksna telefonija, ukoliko je jedan jedini davalac tih usluga, monopolista i te cene su kod fiksne telefonije uvek bile na nekom režimu kontrole, da li prethodne saglasnosti, da li prethodnog obaveštavanja, neki put na saveznom nivou, neki put na republičkom nivou, ali uvek su bile pod nekom kontrolom.
Kada su u pitanju cene impulsa mobilne telefonije, zbog ekskluzivnosti one nisu bile na režimu tarife, saglasnosti, već su slobodno bile formirane i onda se dešavalo da je preseljena mogućnost sticanja koristi i dobiti iz fiksne u mobilnu telefoniju. Mi smo to nekada uspešno rešavali dogovorima, razgovorima, kako da cenu impulsa očuvamo na nekoj visini koja je prihvatljiva i podnošljiva za telefonske pretplatnike, ali smo takođe nivelisali cene u dolazu i odlazu da ne bi došlo do seobe kapitala, pa smo u jednom periodu morali da smanjujemo naše cene kada razgovor odavde kreće prema inostranstvu, da se ne bi desilo da onaj u inostranstvu kaže - ja ću da platim trošak i pošto je niži trošak, onda realno gubi naš monopolista ovde. Znači, cenovnik i tarifa je vrlo značajna oblast. Ovu oblast ova agencija ne može da reguliše i to je prva stvar koja mora da se kaže.
Ne može da reguliše, jer agencija po definiciji, kako je navedeno u ovom predlogu zakona, nije dužna da štiti interese operatera, nije u obavezi da štiti te interese. Ko je taj ko treba da zaštiti interese? Verovatno su to akcionari. Verovatno kada je u pitanju "Telekom" i većinsko vlasništvo Republike Srbije da onaj ko vrši osnivačka prava u ime Republike, a to je Javno preduzeće PTT saobraćaja, odnosno holding, treba da štiti te interese, jer mi nemamo mogućnosti ovde da razvijamo pet-šest nosilaca poslova razvoja fiksne telefonije. To je ozbiljan posao.
Mi smo ovim amandmanom samo podržali naš osnovni stav gde treba ti poslovi da budu, ali smatram da postoji obaveza da vam ukažemo da agencija neće biti u mogućnosti da zaštiti očigledno prisutne nacionalne interese kada je u pitanju fiksna telekomunikacija i jedan jedini pružalac tih usluga.
Ukazujem na još jednu stvar. Ako se ovim zakonom prenose javna ovlašćenja Agenciji, onda svi koji budu glasali o ovom zakonu treba da znaju da i "Telekom" i Javno preduzeće PTT saobraćaja takođe poseduju javna ovlašćenja, da se ne desi da dođemo do sukoba javnih ovlašćenja, a da se to vrlo negativno odrazi kada je u pitanju tarifa i mogućnost agencije da sputava našeg jedinog posednika mreže fiksne telefonije. Budite oprezni, jer od nepromišljenih odluka i nepromišljenih članova, koji daju ovlašćenja fantomskom organu, šteta može da bude velika.