ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.04.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

23.04.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o telekomunikacijama (pojedinosti) (2003)
  • Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog odluke o izboru članova Ustavne komisije (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.

    Radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

    Konstatujem da smo, primenom elektronskog sistema, utvrdili da postoji kvorum potreban za rad Narodne skupštine.

    Sprečeni su da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stanko Kovačević, Petar Mišić, Borivoje Drakulović, Slobodan Pavlović, Jon Čizmaš, Živica Predojev, Branimir Trajković, Marko Jakšić, Jelena Milenković-Orlić i Miloš Radivojčević; (pre podne) Pal Šandor i Teodora Vlahović.

    Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA (pojedinosti)

    Na član 12. amandman je podnela Skupština AP Vojvodine.

    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.

    Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Podnosilac amandmana, odnosno ovlašćeni predstavnik Skupštine AP Vojvodine nije prisutan.

    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)

    Sledeći je amandman na naslov iznad člana 13. i na član 13.

    Na naslov iznad člana 13. i na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

    Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.

    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

    Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman da se naslov iznad člana 13. i član 13. brišu iz ovog zakona.
    Srpska radikalna stranka smatra da agenciju za telekomunikacije treba izbaciti iz Predloga ovog zakona iz razloga što bi ova agencija bila naddržavni organ.
    Ako bi se na ovakav način dozvolilo osnivanje agencije, mi bismo imali paralelni organ u oblasti telekomunikacija. Agencija za telekomunikacije bi bila samostalni organ, koji bi imao monopol u pogledu telekomunikacija, te smatramo da je to ovlašćenje i da spada u nadležnost Vlade.
    Smatramo da neko radno telo može da postoji u okviru Ministarstva za telekomunikacije. To može biti komisija i ona može biti pomoćno radno telo Ministarstva za telekomunikacije.
    Ne mogu se davati ovlašćenja agenciji, koja bi bila samostalni organ, rešavala u prvom i u drugom stepenu, donosila samostalno određene akte bez ovlašćenja, odnosno bez dozvole ministarstva ili Vlade.
    Srpska radikalna stranka smatra da je necelishodno osnivanje agencije za telekomunikacije, jer bi bila paralelni organ, ali naddržavni, nad kojim ne bi bilo kontrole, a potrebno je da bude uspostavljena. Kao suvišno radno telo, smatramo da je treba brisati iz ovog predloga zakona.
    Podzakonski akti koje bi donosila agencija ne bi mogli da se uklope ni u naše pravo, a nije poznato ni u uporednom pravu da jedna agencija može da uspostavi monopol paralelno sa ministarstvom.
    Zbog toga smatramo da je potrebno ovu agenciju apsolutno izbaciti iz Predloga. Pored toga, ova agencija će mnogo koštati državu. Sve agencije koje Vlada formira su paralelni organi ministarstava. Ovde se ne kaže koliko će da broji članova ili radnika ta agencija. Drugo, gde su objekti i radne prostorije za tu agenciju? Koliko je ostalih troškova koji će biti prouzrokovani formiranjem jedne ovakve agencije. Veliki su to troškovi, smatramo da je ovo skromna država i da ovoj državi, našoj Vladi i nama ne trebaju agencije koje će biti paralelni organi.
    Primetio sam u članu 13. da će predsednik upravnog odbora da predstavlja agenciju. Da se ne poveruje, predlagač se usudio da normira da plata člana upravnog odbora ne može biti manja no sudije Vrhovnog suda. Što je mnogo, mnogo je.
    Zbog toga smatramo, dame i gospodo narodni poslanici, da treba brisati agenciju predviđenu u ovom zakonu i ostaviti na miru da radi, u okviru svojih ovlašćenja iz Ustava, upravo Ministarstvo za telekomunikacije. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovim amandmanom tražimo da se izbriše član 13. Predloga zakona zbog koncepcijskog neslaganja sa našim viđenjem kako treba da se uredi ova oblast. Ali, pošto verovatno postoji većina za usvajanje ovog predloga zakona, samo bih vam ukazao na neke propuste, loša rešenja u vašem članu 13. Predloga.
    U stavu 2. počinjete sa rečima "predsednik upravnog odbora predstavlja i zastupa Agenciju". To isto imate u članu 8. stav 3. To stoji u odredbama koje se tiču pravnog subjektiviteta agencije, tako da nema potrebe da ovo ponavljate ovde jer ništa ne znači, a može samo da zbuni.
    Naslov ovog člana je "Način rada upravnog odbora". Naša Vlada nam kaže preko ovog člana da ona smatra da je ovim članom uredila način rada i u okviru toga pominje naknadu za rad.
    Način rada upravnog odbora je valjda kako se saziva sednica upravnog odbora, kojom većinom glasova se donose odluke, kako se formira predlog dnevnog reda i valjda su to neke stvari kojima se definiše način rada nekog organa. Ovde nam Vlada poručuje da ona smatra da je način rada upravnog odbora i to da je predsednik upravnog odbora dok mu traje mandat u radnom odnosu kod agencije. To nije način rada jednog organa. To je statusno pitanje predsednika upravnog odbora, za koga se u prethodnom stavu kaže da ima položaj, prava i ovlašćenja direktora kada su u pitanju radni odnosi ljudi zaposlenih u agenciji. To po materiji ne pripada ovom članu.
    Dalje, kaže se da članovi upravnog odbora imaju pravo na novčanu naknadu u upravnom odboru i visina te novčane naknade je u visini plate sudije Vrhovnog suda Srbije. Naknada, plata i način rada su dve pomešane teme i jedno sa drugim apsolutno ne može da ide, ne može da se stavi nikako da bude u okviru ovog člana.
    Upravni odbor je kolegijalni organ i sada su iz kolegijalnog organa izvukli predsednika upravnog odbora i dali mu prava, dužnosti i ovlašćenja koja pripadaju pojedincu kada predstavlja neki organ. Direktor je organ, ali je i pojedinac, čovek koji vrši taj posao. Verovatno da je prilikom različitih prevoda nešto pobrkano ovde, a da jeste pobrkano samo da vas podsetim da je u ovom konceptu zakona agencija neka organizacija koja vrši javna ovlašćenja, a u drugom članu je rečeno da to što radi su povereni poslovi.
    Ko to bude dobro shvatio verovatno će biti u prilici i da primeni, a kako će ovo da protumače sudski organi u onom trenutku kada se pojavi sporno pitanje rada, načina rada, odlučivanja i druga pitanja vrlo značajna za ovu agenciju. Kako ste vi postavili, verovatno da ćemo imati i različitu sudsku praksu, jer ovaj predlog zakona ne sadrži do krajnjih konsekvenci ideju i duh onih načela na koje se predlagač pozvao, čini mi se u članu 3, 4. ili 6. ovog predloga zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na naslov iznad člana 14. i na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
    Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
    Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 14. ovog zakona i može biti nekome dosadno što smo uporni i insistiramo na određenom konceptu. Iz tih razloga gde god se pojavljuju nadležnosti za koje smatramo da nisu adekvatne demokratskom razvoju, reformskom razvoju ovog društva, za koji ste se zaklinjali, ukazujemo na to kako bi to ušlo u stenogram i kako biste shvatili gde činite velike greške.
    Naime, ovaj amandman je usledio posle amandmana na član 1. da predložena republička agencija nije u duhu demokratskog društva i lične odgovornosti za koju se zalažemo. Ovo je jedan koncept, rekao bih možda iz Kardeljevog doba, kolektivne odgovornosti i zaista treba da amnestira neuspšnost rada u ovom delu koji obuhvata nadležnost, kako vi kažete, ove agencije i da Vlada bude čista kada se tiče promašaja i izvršenih, odnosno neizvršenih radova vezanih za poslove statutom predviđene u toj agenciji. Rekao bih da se takođe ovde obezvlašćuje, odnosno izbija iz ruku Zakonodavnom odboru mogućnost kontrole rada ove agencije, jer između agencije i parlamenta postoji upravni odbor, koji je predviđen da obavlja nadležnosti agencije za telekomunikacije.
    Što bi narod rekao, vi idete onom parolom - daleko od očiju, daleko od srca i na taj način jednostavno želite da ovo ne bude ni transparentno, niti da se može imati pravi uvid u to šta agencije u stvari
    rade, odnosno sve to što će agencije raditi radi Vlada, ali ne piše u ovom zakonu da su to nadležnosti Vlade nego neke paraorganizacije u okviru Vlade. Znači, u pitanju je neka vladina organizacija i zbog toga predlažemo da se naslov iznad člana 14. briše, jer sledi logičan tok da mandat predsednika, odnosno člana upravnog odbora ne treba da postoji, jer je to suvišno ako se izbriše naslov - Prestanak mandata predsednika i člana upravnog odbora.
    Naime, mi smatramo da bi mandat predsednika i članova komisije trebalo da prestane u sledećim slučajevima: istekom vremena na koje je izabran; odlukom Vlade Republike Srbije o razrešenju, a ne odlukom agencije; zatim podnošenjem ostavke, kako inače i stoji u zakonu; i sa onim najnemilijim događajem - smrću. Iz tih razloga poslanička grupa SRS insistira na tome da se nadležnosti Vladi ostave, što je u skladu sa demokratskim normama i reformama koje ste vi, kako kažete, započeli.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     Mi smo ovim amandmanom izneli naš stav u pogledu prestanka mandata predsednika i članova komisije. Gospodin Kesejić je ukazao na neke detalje ukoliko bi se prihvatio prvi naš amandman i onda bi to činilo jednu logičku celinu, ali hoću da ukažem i na neke probleme koje prouzrokuje član 14. Ne možda toliko direktno koliko po logici stvari dolaze problemi.
    Prvo i osnovno, u ovom zakonu nije rešeno pitanje ko je osnivač agencije. Može da se zaključi na bazi nekih odredbi ovog predloga zakona da je osnivač Narodna skupština Republike Srbije, ali takođe postoji još 10 odredbi koje ukazuju da osnivačka prava nad agencijom vrši Vlada Republike Srbije u pogledu izveštaja, u pogledu finansijskog plana, u pogledu utvrđivanja da li su nastupili razlozi za razrešenje itd.
    To može biti veliki problem prilikom primene odredbe člana 14; i još jedan takođe veliki problem, ne znam kako je Vlada prihvatila da sama sebi veže ruke, jer u uvodnim članovima ovog zakona predlagač se izjasnio i rekao jasno da je agencija, između ostalog, dužna i da obezbedi sprovođenje i unapređenje utvrđene politike u ovoj oblasti. To po logici stvari i treba da bude tako.
    Međutim, već u sledećim članovima predlagač je rekao da je agencija samostalna, odnosno nezavisna, regulatorno telo, kontrolno telo, telo koje donosi opšte akte, propisuje standarde, propisuje sve i svašta, nezavisno telo od bilo koga. Pa ako je nezavisno, onda je nezavisno i od utvrđene politike.
    Zbog čega to kažem - politika je u domenu programa, političkog stava, ali ono što se pretoči u jedan opšti akt, to je već pravni akt. I, ukoliko taj pravni akt donosi agencija koja je samostalna i nezavisna i u tom opštem aktu nema političkih stavova, strategije razvoja ili plana numeracije itd, onda je pogrešan posao, onda je član 14. praktično neprimenjiv.
    Zbog toga, ovom grupom amandmana mi jednostavno želimo da izvršimo dodatni pritisak na predlagača da promeni kompletno poglavlje II, da se ministarstvo ne odriče onih nadležnosti, koje mora da ima po Ustavu, da ne formira ovu agenciju kao naddržavni organ. Ona je u suštini naddržavni organ, koji neće biti ni pod čijom kontrolom. Osim toga, zakonodavno telo, kao i izvršno telo snabdeveno je punim kapacitetom prava; zakonodavno telo u oblasti donošenja propisa, Vlada kao izvršni organ u oblasti sprovođenja zakona.
    Mi sada formiramo organ da sprovodi zakon, a on nema apsolutno nikakve dodirne veze sa onim organom, a to je Vlada, koji po Ustavu mora biti odgovoran za izvršenje zakona. To je ta opasnost koju nosi ovaj koncept zakona i praktično devalvira sve ovo što ste naveli u članu 14.
    Ovo u članu 14. biće nesprovodivo, ne zbog sadržaja člana 14, nego onoga što prethodi članu 14, gde je data agencija kao nešto što je nedodirljivo, što niko ne sme ni da pomene, da se ne bi ugrozila neka njena navodna nezavisnost i samostalnost. To je opasnost jer Vlada snosi punu političku odgovornost, a imaće jedno telo na koje neće imati apsolutno nikakav uticaj.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, povreda Poslovnika.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiran član 169. Poslovnika u kome stoji da su sednice Narodne skupštine i njenih odbora javne.
    Pročitaću ceo član: "Sednice Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti zatvorene za javnost, u slučajevima određenim zakonom, ako to predloži Vlada, odbori ili najmanje 20 narodnih poslanika. Predlog mora biti obrazložen. O tom predlogu glasa se u Narodnoj skupštini bez pretresa".
    Podsetila bih vas da smo nakon uvođenja vanrednog stanja od strane predsednika Narodne skupštine bili obavešteni o tome da neće više biti direktnih prenosa sednica Narodne skupštine. U tom momentu se Skupština o tome nije izjašnjavala, iako smo insistirali na tome da Skupština treba da donese takvu odluku, da to ne može biti sastavni deo Naredbe o uvođenju vanrednog stanja, pa vas molim za objašnjenje, mislim da nam to dugujete, s obzirom da smo čuli na televiziji juče, i ovde u sali, od predsednika Skupštine, da je ukinuto vanredno stanje, pa ne znamo u čemu se to ukidanje ogleda, s obzirom da i dalje nema direktnih TV prenosa sednica Narodne skupštine, da i dalje policajci u maskiranim uniformama i dugim cevima stoje ispred državnih institucija, da i dalje na putevima postoji veći broj policijskih punktova, nego što je to bilo do juče, pa bi neko obrazloženje trebalo da nam date, mada ste nam onda rekli, kada ste zabranili direktan prenos sednica Narodne skupštine, da time javnost rada neće biti ugrožena.
    Kako nije bila ugrožena, mislim da smo svi osetili onakvu cenzuru kakvu su sredstva javnog informisanja imala u toku ovih mesec i kusur dana. Mislim da to ne bi trebalo da se nastavi i sada, kada smo Srbiju, navodno, vratili u redovno stanje.