Mi smo ovim amandmanom izneli naš stav u pogledu prestanka mandata predsednika i članova komisije. Gospodin Kesejić je ukazao na neke detalje ukoliko bi se prihvatio prvi naš amandman i onda bi to činilo jednu logičku celinu, ali hoću da ukažem i na neke probleme koje prouzrokuje član 14. Ne možda toliko direktno koliko po logici stvari dolaze problemi.
Prvo i osnovno, u ovom zakonu nije rešeno pitanje ko je osnivač agencije. Može da se zaključi na bazi nekih odredbi ovog predloga zakona da je osnivač Narodna skupština Republike Srbije, ali takođe postoji još 10 odredbi koje ukazuju da osnivačka prava nad agencijom vrši Vlada Republike Srbije u pogledu izveštaja, u pogledu finansijskog plana, u pogledu utvrđivanja da li su nastupili razlozi za razrešenje itd.
To može biti veliki problem prilikom primene odredbe člana 14; i još jedan takođe veliki problem, ne znam kako je Vlada prihvatila da sama sebi veže ruke, jer u uvodnim članovima ovog zakona predlagač se izjasnio i rekao jasno da je agencija, između ostalog, dužna i da obezbedi sprovođenje i unapređenje utvrđene politike u ovoj oblasti. To po logici stvari i treba da bude tako.
Međutim, već u sledećim članovima predlagač je rekao da je agencija samostalna, odnosno nezavisna, regulatorno telo, kontrolno telo, telo koje donosi opšte akte, propisuje standarde, propisuje sve i svašta, nezavisno telo od bilo koga. Pa ako je nezavisno, onda je nezavisno i od utvrđene politike.
Zbog čega to kažem - politika je u domenu programa, političkog stava, ali ono što se pretoči u jedan opšti akt, to je već pravni akt. I, ukoliko taj pravni akt donosi agencija koja je samostalna i nezavisna i u tom opštem aktu nema političkih stavova, strategije razvoja ili plana numeracije itd, onda je pogrešan posao, onda je član 14. praktično neprimenjiv.
Zbog toga, ovom grupom amandmana mi jednostavno želimo da izvršimo dodatni pritisak na predlagača da promeni kompletno poglavlje II, da se ministarstvo ne odriče onih nadležnosti, koje mora da ima po Ustavu, da ne formira ovu agenciju kao naddržavni organ. Ona je u suštini naddržavni organ, koji neće biti ni pod čijom kontrolom. Osim toga, zakonodavno telo, kao i izvršno telo snabdeveno je punim kapacitetom prava; zakonodavno telo u oblasti donošenja propisa, Vlada kao izvršni organ u oblasti sprovođenja zakona.
Mi sada formiramo organ da sprovodi zakon, a on nema apsolutno nikakve dodirne veze sa onim organom, a to je Vlada, koji po Ustavu mora biti odgovoran za izvršenje zakona. To je ta opasnost koju nosi ovaj koncept zakona i praktično devalvira sve ovo što ste naveli u članu 14.
Ovo u članu 14. biće nesprovodivo, ne zbog sadržaja člana 14, nego onoga što prethodi članu 14, gde je data agencija kao nešto što je nedodirljivo, što niko ne sme ni da pomene, da se ne bi ugrozila neka njena navodna nezavisnost i samostalnost. To je opasnost jer Vlada snosi punu političku odgovornost, a imaće jedno telo na koje neće imati apsolutno nikakav uticaj.