Ovim članom se reguliše finansijski plan agencije. Naravno, mi smo amandmanom pratili onaj naš prvi amandman, gde smatramo da deo poslova koji su ovim predlogom zakona namenjeni agenciji treba da vrši posebna komisija koja bi organizaciono bila u sastavu ministarstva, naravno, poprilično nezavisna od ministarstva, a sredstva i uslove za rad bi obezbeđivalo ministarstvo, radi pre svega efikasnosti i celishodnosti obavljanja tih poslova.
Naravno, taj koncept Vlada ne prihvata, ona zastupa potpuno drugačiji koncept i taj koncept izražava u pogledu finansijskog plana u članu 18. Predloga zakona i opet moram da konstatujem neke stvari koje poprilično zbunjuju. Kaže se - finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u Agenciji.
Znači, politika zarada u Agenciji. Verovatno nijedno ministarstvo nema takvo neko ovlašćenje, to ovlašćenje pripada Vladi, i ne samo za ministarstva, nego i za druge organe. Ovde vidite da je to poseban problem.
Dalje, u četvrtom stavu stoji konstatacija u pogledu rashoda da ne mogu biti veći od realnih troškova rada. Šta to znači - realni troškovi rada? Valjda neki optimalni, neophodni, minimalni, šta su to realni, ko će to da procenjuje, onaj ko daje saglasnost?
Onaj ko bude davao saglasnost, on će je davati u zavisnosti od toga kako je agencija radila sa dozvolama, licencama, menjala uslove, menjala minimalne uslove za obavljanje te delatnosti i kako je koji, verovatno, proizvođač opreme ili onaj koji pruža neke usluge, ostvario neko pravo. Verovatno zbog toga stoji ovo "realnih troškova".
Dalje, kaže se "ukupno ostvarenih rashoda", verovatno se misli na realizovane rashode. I ovde se vidi problem ko je osnivač? Ko vrši osnivačka prava? Zašto saglasnost daje Vlada? Agencija je pravno lice. Ministarstva nisu pravna lica. Vlada i država su pravno lice. Oni su agenciji dali isti pravni status kao što ima država. Razmislite malo o tome. Jedno pravno lice daje saglasnost drugom pravnom licu.
Zato predlagač insistira na ovom rešenju da ova agencija bude ovako nedodirljiva, fluidna, finansijskim planom može sve i svašta da predvidi. Verovatno ste usvojili i amandman DOS-a, a to je taj autonomaški deo, gde otprilike u tom planu treba da se sagleda posebno za Vojvodinu. Nisam navodio prethodne članove gde je to Vlada usvajala, ali sve se posebno iskazuje za Vojvodinu. U jednom tehnološkom sistemu, u jednom kontrolnom organu koji kontroliše jedinstveni tehnološki sistem, posebno izdvajati i posebno prikazivati sredstva prema užim teritorijalnimi područjima, to je razarajuće za državu.
Pitanje je da li uopšte imamo prava da ovu oblast na nivou Republike regulišemo. Ako se pozovemo na Ustavnu povelju, verovatno da ima pravnog osnova, obzirom da je Ustavna povelja doneta u cilju razgradnje države, ali ti tehnološki sistemi imaju potrebu širenja. Zbog toga imate i one interkonekcije, povezivanja. Tu se najbolje oslikava ideal imperijalizma, zajedničkog kriterijuma, jedinstvenog kriterijuma da obuhvati što veće područje.
Kod tehnoloških sistema postoji izuzetna potreba. Nažalost, usvajanjem amandmana DOS-a mi ćemo verovatno u tim izveštajima imati za sada Srbiju i Vojvodinu, a posle ovog srpskog ustava, verovatno regione, subregione, potkantone, dokantone, ko zna koja rešenja nam se pripremaju.