ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.04.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

23.04.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Joca Arsić

Poštovane koleginice i kolege, poštovani potpredsedniče, nema drugarice Milke da je posebno pozdravim, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 17; doduše poslaničke grupe koja je oštećena za pet mandata, ali ovako kako jeste, funkcioniše dobro.

U članu 17. predložili smo da se stav 3. menja i da glasi: "Upravni odbor donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova Upravnog odbora". Mislim da je ovaj amandman smislen, da ima svoju svrhu i ne razumem motivaciju i razloge, niti matičnog odbora, niti predlagača, što ovakav amandman nisu prihvatili.

Vlada i nadležno ministarstvo predložili su da Upravni odbor većinom glasova od ukupnog broja članova donosi statut, poslovnik o radu, akt o uređenju organizacija i stručnih službi i vrši izbor zamenika predsednika upravnog odbora, ovom većinom od najmanje tri, pošto je upravni odbor sastavljen od pet članova, predsednik i još četiri člana.

Mislimo da je ovo rešenje bolje, ako se prihvati izmena stava 3, gde se kaže da odbor donosi sve svoje odluke većinom glasova od ukupnog broja Upravnog odbora, što će reći od najmanje tri člana. To rešenje obezbeđuje funkcionalniju, da tako kažem, mogućnost upravnog odbora, ne sa aspekta da se lakše sastane, već može da se desi da imamo tri člana na samoj sednici upravnog odbora i da se sa dva glasa donese odluka.

Pošto inače upravni odbor, kako je rečeno, broji malo, relativno malo članova, znači pet, smatramo da je neophodno da se sve odluke donose sa najmanje tri glasa, i ako su prisutni oni, neka postignu konsenzus i neka tu svoju odluku donose sa najmanje tri glasa.

Još jedanput ponavljam, ne vidim nijedan razlog zbog čega ovaj amandman koji ima smisla nije prihvaćen, molim ovu skupštinu da naročito obrati pažnju na ovaj naš amandman na član 17. i da u tom smislu, kada bude dan za glasanje, glasamo o ovom amandmanu, koji ne menja ni koncept, ne menja ni suštinu zakona, već traži odgovorniji pristup članova upravnog odbora pri donošenju svih odluka od interesa za rad agencije i za sprovođenje ovog zakona.

Toliko od mene, ne bih imao potrebe da duže obrazlažem potrebu usvajanja ovog amandmana.

 

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman.

Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li se u ime predlagača neko javlja za reč? (Ne.)

Da li neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)

Na naslov i podnaslov iznad člana 18. i na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.

Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Da li u ime podnosioca amandmana želite reč? (Da.)

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovim članom se reguliše finansijski plan agencije. Naravno, mi smo amandmanom pratili onaj naš prvi amandman, gde smatramo da deo poslova koji su ovim predlogom zakona namenjeni agenciji treba da vrši posebna komisija koja bi organizaciono bila u sastavu ministarstva, naravno, poprilično nezavisna od ministarstva, a sredstva i uslove za rad bi obezbeđivalo ministarstvo, radi pre svega efikasnosti i celishodnosti obavljanja tih poslova.
Naravno, taj koncept Vlada ne prihvata, ona zastupa potpuno drugačiji koncept i taj koncept izražava u pogledu finansijskog plana u članu 18. Predloga zakona i opet moram da konstatujem neke stvari koje poprilično zbunjuju. Kaže se - finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u Agenciji.
Znači, politika zarada u Agenciji. Verovatno nijedno ministarstvo nema takvo neko ovlašćenje, to ovlašćenje pripada Vladi, i ne samo za ministarstva, nego i za druge organe. Ovde vidite da je to poseban problem.
Dalje, u četvrtom stavu stoji konstatacija u pogledu rashoda da ne mogu biti veći od realnih troškova rada. Šta to znači - realni troškovi rada? Valjda neki optimalni, neophodni, minimalni, šta su to realni, ko će to da procenjuje, onaj ko daje saglasnost?
Onaj ko bude davao saglasnost, on će je davati u zavisnosti od toga kako je agencija radila sa dozvolama, licencama, menjala uslove, menjala minimalne uslove za obavljanje te delatnosti i kako je koji, verovatno, proizvođač opreme ili onaj koji pruža neke usluge, ostvario neko pravo. Verovatno zbog toga stoji ovo "realnih troškova".
Dalje, kaže se "ukupno ostvarenih rashoda", verovatno se misli na realizovane rashode. I ovde se vidi problem ko je osnivač? Ko vrši osnivačka prava? Zašto saglasnost daje Vlada? Agencija je pravno lice. Ministarstva nisu pravna lica. Vlada i država su pravno lice. Oni su agenciji dali isti pravni status kao što ima država. Razmislite malo o tome. Jedno pravno lice daje saglasnost drugom pravnom licu.
Zato predlagač insistira na ovom rešenju da ova agencija bude ovako nedodirljiva, fluidna, finansijskim planom može sve i svašta da predvidi. Verovatno ste usvojili i amandman DOS-a, a to je taj autonomaški deo, gde otprilike u tom planu treba da se sagleda posebno za Vojvodinu. Nisam navodio prethodne članove gde je to Vlada usvajala, ali sve se posebno iskazuje za Vojvodinu. U jednom tehnološkom sistemu, u jednom kontrolnom organu koji kontroliše jedinstveni tehnološki sistem, posebno izdvajati i posebno prikazivati sredstva prema užim teritorijalnimi područjima, to je razarajuće za državu.
Pitanje je da li uopšte imamo prava da ovu oblast na nivou Republike regulišemo. Ako se pozovemo na Ustavnu povelju, verovatno da ima pravnog osnova, obzirom da je Ustavna povelja doneta u cilju razgradnje države, ali ti tehnološki sistemi imaju potrebu širenja. Zbog toga imate i one interkonekcije, povezivanja. Tu se najbolje oslikava ideal imperijalizma, zajedničkog kriterijuma, jedinstvenog kriterijuma da obuhvati što veće područje.
Kod tehnoloških sistema postoji izuzetna potreba. Nažalost, usvajanjem amandmana DOS-a mi ćemo verovatno u tim izveštajima imati za sada Srbiju i Vojvodinu, a posle ovog srpskog ustava, verovatno regione, subregione, potkantone, dokantone, ko zna koja rešenja nam se pripremaju.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)

Prelazimo na sledeći amandman.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.

Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li se neko javlja za reč?

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Hranislav Perić

 Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 18. stav 7, na kraju, briše tačka i dodaju reči "u najmanje dva dnevna lista".
Vlada je predložila da obračuni prihoda i rashoda Agencije podležu kontroli nezavisnog revizora. Takođe je predložila da se obračun prihoda i rashoda objavljuje najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.
Manjkavo je to što Vlada nije predložila gde se ti obračuni objavljuju - da li je to u nekom biltenu, oglasnoj tabli ili slično.
Uzimajući u obzir značaj rada Agencije i iznos sredstava koji predstavljaju njene prihode i rashode agencije, amandmanom predlažemo da se obračun prihoda i rashoda Agencije obavezno objavi u najmanje dva dnevna lista.
Amandman je jasan. Želi se samo javnost u radu. To ste stalno obećavali. Ne postoji ni jedan razlog da se ne prihvati ovaj amandman. Hvala.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Hvala. Da li se neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)

Prelazimo na sledeći amandman.

Na član 18. amandman je podnela Skupština AP Vojvodine.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman.

Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li se neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne.)

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Bojan Kostreš.

Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Prelazimo na sledeći amandman.

Na naslov iznad člana 19. i na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Slavka Pavlović.

Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Da li se neko u ime predlagača javlja za reč?

Reč ima narodni poslanik Dragan Slavka Pavlović.

Dragan S. Pavlović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke amandmanom sam predložio brisanje člana 19. i naslova iznad tog člana.

Moj amandman je posledica amandmana na član 1. Predloga zakona. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da je nespojivo da Ministarstvo prenosi svoje nadležnosti na nekakve agencije. Ako će poslove iz oblasti telekomunikacija obavljati ova vaša agencija, kakva je onda uloga Ministarstva?

Ko će po ovom vašem predlogu kome da odgovara - Ministarstvo agenciji ili agencija Ministarstvu; i šta znači ovo što reče gospođa ministar da je agencija nezavisna od svih državnih organa; koga će to ova agencija da kontroliše i kome će da arbitrira?

Član 19. Predloga zakona reguliše pitanje finansiranja Agencije, što zaslužuje posebnu pažnju. Ako predlagač ne prihvati ovaj moj amandman za brisanje člana 19, onda bi bilo dobro da nam predstavnik predlagača objasni odakle će to ova vaša neuspešna Vlada obezbediti budžetska sredstva za prvu godinu rada ove vaše agencije?

Verovatno planirate da uzmete još jedan nepovoljan inostrani kredit, da još više opteretite građane Srbije, da bi finansirali rad ove vaše agencije, koja će polako, ali sigurno uništiti Telekom. Pitam se samo u čijem je to interesu?

Zato vam, dame i gospodo, predlažem da prihvatite ovaj moj amandman i, naravno, amandmane mojih kolega i da nas oslobodite vašeg manira formiranja paralelnog ministarstva koje vi nazivate agencija. Hvala.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Hvala. Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Kako god da ste koncipirali, član 19. je praktično neodrživ, jer znači da vaša agencija svima šalje poruku - mi ćemo da zaposlimo toliko i toliko ljudi, nama je potrebno toliko i toliko para i mi ćemo to da obezbedimo od naknade koju ćemo mi da regulišemo, mi ćemo da propišemo, uzećemo i ako nešto pretekne, to ide u budžet Republike Srbije.
Takvo ovlašćenje verujte da nema čak ni Vlada Republike Srbije, jer i u pogledu svih prihoda i rashoda ona je vezana najmanje sa pet-šest zakona koji se direktno tiču sredstava. Ovde je preneto ogromno ovlašćenje jednoj agenciji. Naravno, ona nikada neće imati problema sa finansiranjem, jer ima tu zainteresovanih koji su voljni da plate, ali da plate odgovarajući rad agencije.
Ono što stvarno zbunjuje, to je što kažete da visinu naknade koju operateri plaćaju za dobijeno pravo gradnje, posedovanja i korišćenja, a zatim za pružanje usluga, sertifikata, korišćenje i dodelu radio frekvencija, tehničkog pregleda, utvrđuje upravni odbor - a jedino jednokratna naknada za licencu ide direktno u budžet Republike Srbije i to je izvorni prihod Republike Srbije.
Sve drugo što radi agencija je prihod agencije kao pravnog lica. Ako se pojavi višak, ide u budžet Republike. Naravno, poslednji stav kaže kako će se premostiti ova situacija. Ako osnujete agenciju, neće biti velikih problema, obezbediće se sredstva, nije ni bitno kako. Međutim, svi prihodi, a ovde mi nemamo vašu konstataciju da li se radi o javnim prihodima, ali svi javni prihodi su u jednom sistemu i svi javni prihodi se iskazuju na jednom mestu.
Setite se, pre godinu i po dana ministar Đelić se ovde zaklinjao da nijedan dinar javnih prihoda i javnih rashoda neće biti mimo budžeta. Ovaj član je u suprotnosti sa tim propisima o budžetskom sistemu, u direktnoj, otvorenoj suprotnosti. Ne znam kako je to prošlo Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Ovo je moralo da se vrati.
Da je kojim slučajem Vlada prihvatila naš koncept, onda bi ove poslove radilo ministarstvo i drugi deo poslova komisija, a sva ta sredstva bi bila uključena u budžet, i na prihodnoj i na rashodnoj strani, ne bi bilo mogućnosti da bilo ko drugi interveniše; a u slučaju prihvatanja našeg koncepta budite sigurni da bi cenovnik, tarifnik svih ovih naknada utvrđivalo ministarstvo ili čak možda i Vlada, a Vlada je odgovorna za ekonomsku politiku.
Svi javni prihodi i javni rashodi su sastavni deo ekonomske politike. Zašto se izvlači to i daje agenciji koja, sa gledišta Narodne skupštine, nije odgovorna. Koji su to veći interesi, to je centralno pitanje današnje i jučerašnje sednice, koji su to tako veliki interesi da nas teraju, da nas predlagač ovakvim predlogom zakona bombarduje i da kaže da moramo da prekršimo Ustav, moramo da prekršimo sve postojeće zakone i da formiramo neku agenciju.
Navodno to traži neko iz inostranstva. Rekao sam vam da može neko da traži da napravimo srpsku NASU, ali šta vredi kada nemamo kosmodrom, nemamo spejs-šatl. Manje imamo priključaka nego Minhen i šta će nam onda ovo. U ono samoupravno vreme 99% ovih poslova je radilo javno preduzeće, pa na neki način stiskano od strane države da se suzbije monopol. Zar hvatamo priključak sa Evropom samo po terminima, nemojte molim vas.