Dame i gospodo, zaista mislim da se danas bavimo izuzetno ozbiljnom temom. U skladu sa ozbiljnošću te teme, što nesumnjivo predstavlja postupak ili način izbora komisije koja treba da napiše novi ustav, želeo bih da vam kažem da zaista treba prići ovoj temi vrlo ozbiljno.
SPS je u svojim stavovima čvrsto opredeljena za odbranu principa na kojima je utemeljen sadašnji, postojeći Ustav Republike Srbije i, u skladu sa našim programskim opredeljenjem, mi smo zauzeli stav kako prema formiranju komisije za donošenje zakona o iznalaženju načina za promenu Ustava, tako i prema formiranju komisije za izradu ustava.
Naime, znate da je Ustavom Republike Srbije jasno definisan način za promenu Ustava, ali sa ovakvom strukturom u republičkom parlamentu, ova Narodna skupština Republike Srbije donela je zakon kojim se utvrđuje novi način za promenu republičkog Ustava, sadržan u diskontinuitetu u odnosu na postojeći republički Ustav; njime se odredbe, koje zahtevaju dvotrećinsku većinu u republičkom parlamentu i da se jedan više od polovine upisanih birača izjasni za promene Ustava, stavljaju van snage i predviđa novi način za promenu Ustava.
Ne bih o legalitetu i legitimitetu ove skupštine, jer to smo mogli da proverimo neposredno na izborima, pre nego što se došlo u poziciju da raspravljamo o načinima za donošenje novog ustava.
Kako god bilo, ova skupština je već donela odluku o formiranju nove komisije koja treba da pripremi donošenje novog ustava. To je bilo odlučujuće prilikom definisanja stava SPS, a u skladu sa iskustvima koja već dve i kusur godina imamo u ovom parlamentu, da apstinencija od učestvovanja u skupštinskim telima ne znači i garanciju za odbranu stavova i programskih opredeljenja naše partije, naših birača, članova, građana koje zastupamo i čije interese branimo.
U skladu s tim, SPS je donela odluku i prilikom formiranja komisije za iznalaženje načina i mogućnosti za promenu Ustava i sada, prilikom formiranja komisije za pisanje novog ustava, da je bolje ne apstinirati, tj. da je bolje učestvovati i pokušati aktivno boriti se za odbranu principa za koje se zalažemo, kako bismo makar na taj način pokušali da predupredimo ono što je negativno, a što se može dobiti pisanjem novog ustava.
SPS je donela odluku da njeni predstavnici učestvuju u radu ove komisije. Međutim, kao što je svima koji se bave pravnom naukom vrlo dobro poznato, ustav, kao najviši akt jedne zemlje, mora da predstavlja objedinjene napore svih političkih subjekata za utemeljenje te države, objedinjene napore i stavove svih političkih subjekata za stabilno uređenje države. Od toga koliko svi politički subjekti imaju pravedno zastupljene svoje stavove u najvišem aktu jedne države zavisi koliko će taj akt trajati, koliko će biti stabilan i koliko će država biti pravna, moguća, jaka, stabilna i pravedna za svoje građane.
Zbog toga, sa žaljenjem mogu da konstatujem da je ovaj početak formiranja ustavne komisije loš znak za to kako će teći rad same ustavne komisije, kako će sam taj ustav biti sastavljen i kakav će vek trajanja tog ustava biti.
Podsetiću vas da je u nebrojano mnogo slučajeva potvrđeno da nije dobro u dnevno-političke svrhe konstruisati nekakva rešenja radi odbrane interesa samo jednog dela populacije, formiranje stavova koji nisu opšteprihvaćeni. Upravo zbog toga, ovakav način formiranja ustavne komisije jeste za nas, najblaže rečeno, vrlo diskutabilan.
Pored toga što moram da konstatujem da je u sastavu ustavne komisije, po odredbama Zakona o načinu i postupku promene Ustava, neposrednim uvidom moguće utvrditi da je čak 10 članova ustavne komisije što iz poslaničke grupe DOS, što iz poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica, što iz poslaničke grupe Narodni socijalisti, što predstavnika Vlade, što predstavnika Skupštine AP Vojvodine. Ovde bi trebalo da piše predstavnika, a ne poslanika Skupštine AP Vojvodine, ako mogu da primetim. Čak 10 ljudi je sa teritorije Vojvodine.
Imajući u vidu da će ustavna komisija raditi po principu većinskog glasanja, treba se zapitati da li je ovo indikativan znak da će neka od rešenja u novom ustavu implicirati drugačiji način teritorijalnog uređenja, drugačije zastupanje interesa same populacije naseljene na teritoriji sadašnje autonomne pokrajine; da li će principi teritorijalne organizacije biti takvi da štite interese građana cele Srbije.
Ispustio sam da kažem da je, prilikom formiranja našeg stava oko učešća u ovoj komisiji, bilo preovlađujuće mišljenje da postojeći Ustav jeste dobar, ali da ima nekih momenata koji mogu da budu zamenjeni. Zbog toga je SPS, za razliku od legitimnog prava pojedinih poslaničkih grupa koje su odlučile da ne učestvuju, odlučila da svoje predstavnike uključi u sastav i u rad ove ustavne komisije.
Naravno, kada neka poslanička grupa nema potrebni cenzus za dobijanje mesta u ustavnoj komisiji, moramo se zapitati zašto ta poslanička grupa, kako je diskutabilno da li treba da postoji, dobija svog člana. Svi znate da govorim o poslaničkoj grupi Narodni socijalisti, koja ovde nije samo zbog toga da štiti interese građana, već je prevashodno njihova uloga, kako u radu u ovoj skupštini, tako i u učešću u ustavnoj komisiji, za obezbeđenje većine prilikom glasanja oko pojedinih rešenja koja će biti inkorporirana u ustav.
Dakle, bilo da se radi o teritorijalnoj organizaciji, bilo da se radi o slobodama, pravima i dužnostima građana, bilo da se radi o dužnostima i pravima Republike Srbije, ovde očigledno jeste problem da se obezbedi većina za neka od rešenja koja su izgleda već pripremljena.
Članovi ustavne komisije iz reda SPS daće svoj puni doprinos u naporima da te anomalije, koje naslućujemo i koje se najavljuju, ispravimo, da svojim učešćem u radu ove komisije nađemo rešenja koja će biti u interesu cele Srbije, ne njenih pojedinih delova, i da pokušamo da u ovom poslu budemo maksimalno angažovani radi ispunjenja jednog cilja, a to je dobrobit svih građana Srbije.
