Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Na član 114. amandman su zajedno posneli narodni poslanici Gordana Čomić i Bojan Kostreš.

Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Amandman na član 114, koji je podnela Vlada Republike Srbije, povukao je predstavnik predlagača na sednici Odbora za saobraćaj i veze.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Marija Rašeta-Vukosavljević, ministar saobraćaj i telekomunikacija, želi završnu reč? (Nije prisutna.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – IZBOR ČLANOVA USTAVNE KOMISIJE

Primili ste Predlog odluke o izboru članova ustavne komisije, koji je podneo narodni poslanik Bojan Pajtić.

Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim vas da predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa predaju sekretaru spisak sa redosledom narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi o izboru članova ustavne komisije.

Molim vas da sve poslaničke grupe to učine pre nego što se formalno otvori jedinstveni pretres.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li predlagač želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predlagač odluke.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlažem odluku o izboru članova ustavne komisije na osnovu Zakona o načinu i postupku promene Ustava. Ova komisija treba da uradi istorijski posao, da predloži ustav, odnosno da završi izradu ustava, što podrazumeva implementaciju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno prilagođavanje potpuno novim formalno-pravnim okolnostima. Podrazumeva uklanjanje nekih nedoslednosti iz postojećeg Ustava, tipa zaštite društvene svojine, odnosa sa SFRJ, isključivog vezivanja svojinskog odnosa gradskog građevinskog zemljišta za državnu svojinu, odredaba o nepromenljivosti ustava što ga svrstavaju u kategoriju krutih ustava; promenu odredaba koje definišu državnu organizaciju, organizaciju državnih organa, teritorijalnu organizaciju Republike Srbije, pošto ova ne odgovara onome što smo obećali građanima Srbije.

Ova komisija mora da izradi: prvo, nacrt ustava u roku od 60 dana; dalje, da organizuje javnu raspravu o tom nacrtu; u roku od 15 dana nakon javne rasprave utvrđuje predlog ustava; i na kraju, nakon izjašnjavanja Skupštine i referendumskog izjašnjavanja, praktično izradi i ustavni zakon. Dakle, ova komisija će ceo taj posao uraditi. Verujem da je ovaj predlog koji se nalazi pred vama kvalitetan i da obećava da će taj posao biti urađen na najbolji mogući način.

U zakonu je definisano da predlog sastava komisije daju Republička skupština, Vlada Republike Srbije, Skupština AP Vojvodine, Skupština Kosova i Metohije. U Republičkoj skupštini praktično, osim poslaničke grupe SRS koja to nije želela, ostale poslaničke grupe su želele da uzmu učešće u ovom poslu. Iz Skupštine Kosova i Metohije nije stigao odgovor i zato predlažemo da se prihvati kandidatura jednog člana odbora u ime Koalicije "Povratak", poslaničke grupe od 22 poslanika upravo u Skupštini Kosova i Metohije. Dakle, zadovoljeni su svi oni kvantitativni i politički kriterijumi da se uvrsti taj član, a pogotovo s obzirom da uvrštavanje tog člana predstavlja jasan signal i domaćoj i međunarodnoj javnosti da insistiramo na suverenitetu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji.

U svakom slučaju, prilikom izrade ove odluke nastojali smo da ispoštujemo sve one zahteve opozicionih stranaka u pogledu njihove kvantitativne i personalne zastupljenosti u ovoj komisiji, kao i zastupljenosti prema nacionalnoj strukturi u Republici Srbiji. Ovaj predlog, uz dopunu koju ćete dobiti u toku rasprave, a dostavljen je pre početka sednice, uvrstio je i predstavnika Nove Srbije u ovu komisiju.

Dakle, ovaj predlog definiše na najbolji mogući način ono što je neophodno novoj političkoj zajednici u konstituisanju. Svaka politička zajednica prilikom svog konstituisanja zahteva konsenzus, najširi konsenzus političke i stručne javnosti i ovakvim predlogom takav konsenzus sigurno je moguće ostvariti. U tom smislu, pozivam vas da podržite ovaj predlog. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo svojevremeno razmatrali Zakon o postupku promene Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da će se formirati ova ustavna komisija i to u sastavu od 20 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, tri člana iz reda Vlade, tri poslanika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i tri poslanika Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, mi smo vam već tada ukazali na činjenicu da ova skupština na taj način pristaje na promenu ustava na neustavan način i da nije nemoguće da se ovaj ustav kao što to tvrdite, iako zaista spada u one takozvane tvrde ustave, promeni na ustavan način.

Da je to potrebno zbog diskontinuiteta, za nas nije dovoljno obrazloženje. Postoje dve vrste diskontinuiteta, pravni i politički. Do političkog se već došlo i uvek dolazi nakon svakih izbora. Kada je u pitanju pravni diskontinuitet, od njega treba bežati kao đavo od krsta.

Znate, poštovanje ustava, ma kakav da je, znači i poštovanje svih ostalih zakona, poštovanje krivičnih zakona, Zakona o krivičnom postupku, a kada jednom ili više puta uzastopno gazite ustav, kao što nam se to dešavalo u protekle dve i po godine, onda možete da očekujete da se dešavaju i stvari koje dovode do uvođenja vanrednog stanja i posledica kakvih je bilo dok je bilo vanredno stanje.

U ovom parlamentu nije vođena rasprava, barem je mogla da se vodi između šefova poslaničkih klubova, o tome da li treba menjati ustav; slažemo se da neke odredbe treba menjati, ali u kom obliku i kako bi to trebalo da izgleda neki novi ustav, šta je to što treba da bude novo - sve to nije razmatrano.

Dakle, što se tiče sadržine samog ustava koji reguliše ne samo nadležnosti najviših državnih organa, nego i samu organizaciju države, mi ovde kao predstavnici naroda nismo imali mogućnosti da se izjasnimo. Mi možemo da nagađamo, naravno, kao politički obrazovani ljudi, kakve su koncepcije u opticaju, da pretpostavljamo kako će izgledati država po predlogu ove komisije koja će sačiniti predlog ustava, ali imamo li mi pravo kao izabrani predstavnici naroda, nas 250, da prenesemo na jednu grupu ljudi pravo da u ime svih nas i u ime celokupnog naroda o tome odlučuje. Diskutabilan je i sastav same komisije.

Poslanici SRS ne žele da učestvuju u radu ove komisije iz principijelnih razloga, jer ne želimo da damo legitimitet ovakvom načinu promene ustava. Mislim da sve poslaničke grupe koje su bile protiv ovakvog zakona i koje se sigurno neće složiti ni u toku rada ove komisije sa mnogim odredbama tog novog predloga, jer će se odlučivati u ovoj komisiji prostom većinom, nije trebalo na taj način da daju legitimitet poslaničkoj većini koja se odlučila na promenu ustava.

Odlučili ste se da menjate ustav, sastavite tu komisiju od predstavnika svojih političkih stranaka, izađite pred parlament i ako dobijete većinu molim lepo; ali i tu će se tražiti ta prosta većina, pa me živo interesuje kako će nakon toga na referendumu takav ustav biti potvrđen.

Da se razumemo, ustav treba da pišu stručni ljudi, ne možemo da zapostavimo struku, ali iza svakog ustava stoji politika i politički konsenzus. Ako nema najšireg političkog konsenzusa po pitanju promene ustava, a nema ga, niti smo mi pokušavali da ga stvorimo u tom smislu jer niko i ne zna kako će taj ustav da izgleda, onda ne treba ni da se prihvatamo takvog posla. Ima država u svetu koje i nemaju u ovakvom smislu jedan ustavno - pravni tekst, Engleska je primer za to, ali imaju izgrađen ustavni poredak na kome možemo da im zavidimo, kao da imaju najdemokratskiji, možda jedan od najdemokratskijih ustava u svetu.

Promena radi promene svakako nam nije neophodna. Vi ne možete da obezbedite dve trećine poslanika u parlamentu da se izjasne o promeni ustava, onako kao što članovi 132. i 133. postojećeg ustava predviđaju, i zbog toga je donet ovaj zakon koji nas dodatno sada obavezuje da donesemo odluku o izboru članova ustavne komisije.

Zaista, ne želeći da bilo koga omalovažavam, htela bih da prokomentarišem samo jednu osobu koja se nalazi u ovoj ustavnoj komisiji, a to je narodni poslanik Branislav Kovačević, koji je dobio u Šumadiji 1997. godine, kao Koalicija za Šumadiju, g.g. Branislav Cole Kovačević, 257 glasova. Zaista se pitam koga taj čovek predstavlja uopšte, uvukao se u ovaj najširi DOS, kako i zašto, verovatno zahvaljujući Nenadu Čanku, ali sada je on u ovoj grupi poslanika DOS - Reforma Srbije, a Nenad Čanak ovde predstavlja AP Vojvodinu.

Znate, to su rezultati koje je RIK iznela u javnosti 21. septembra 1997. godine, a to je 0,014% glasova svih onih koji su izašli na izbore, pa samo su "Zeleni" dobili tri puta više od njega. To ne minimizira uopšte sastav ove komisije. Bez obzira na to, mi radikali se ne upuštamo u vaše kadriranje, koga ćete u komisiju da predložite, to je pravo svake poslaničke grupe ako je već odlučila da u tom poslu učestvuje, ali previše olako se upuštamo u jedan tako važan posao kao što je donošenje ustava.

Predlagač nam malopre reče da to jeste istorijski posao i bojim se da će zaista biti upisan u istoriju kao kraj srpske države, jer ćemo imati nove kantone, nove kneževine, nove knezove, a sve to vodi slabljenju države.

Mi želimo da upozorimo na to. Mi znamo da nemamo dovoljno snage da vas u tome sada sprečimo i da vam pričamo o tome da nije dobro na taj način vršiti decentralizaciju države. Mi nismo protiv decentralizacije, ali ne na ovakav način kako ste to vi zamislili. Po nama jedino jačanje nadležnosti lokalne samouprave može da dovede do prave decentralizacije. Stvaranje nekih novih oblasti, sa svim prerogativima državnosti, dovešće nas do toga da ćemo stvoriti klimu koja je postojala i pre nego što je došlo do raspada SFRJ i država će nam biti još beznačajnija na Balkanu, a potpuno beznačajan faktor u svetu.

Dakle, to su očekivanja od novog ustava - regionalizacija, kantonizacija, ideje Beogradskog centra za ljudska prava i Zorice Radović ili Centra za liberalno - demokratske studije i DSS-a. Hoće li oni imati snage da svoj koncept sprovedu u okviru ove komisije koja treba da sačini predlog ustava, na koji poslanici neće imati mogućnosti, prema već viđenom iskustvu ovde u parlamentu, da daju nikakav amandman. Znači, sve smo ovim prihvatili da ovi ljudi i ova komisija umesto nas odlučuje.

Mi ćemo dobiti na kraju predlog ustava. Vodiće se javna rasprava na osnovu nacrta. Koja? Gde? Uvažavaće se nečija mišljenja, ali poslanici neće imati pravo na svoje mišljenje i neće imati pravo da amandmanski reaguju, niti da se ovde ukrste argumenti i da se Skupština o tome izjašnjava. To je nešto što je za nas iz Srpske radikalne stranke zaista neprihvatljivo.

Već mesecima izražavamo sumnju u legitimnost ovog parlamenta za donošenja bilo kakvih zakona, bilo kakvih akata, a pogotovo najvišeg pravnog akta u ovoj državi. Svi vi znate da ovde sede ljudi koji ne mogu da budu poslanici po slovu zakona, isključeni ili su sami izašli iz svojih partija i prema Zakonu o izboru narodnih poslanika više ne mogu da budu poslanici, 20 i više je takvih, i tesna većina od 126 u danu za glasanje uvek je "klimava" i mora da bude potpomognuta sa nekom od tih poslaničkih grupa. Ali, sve to dovodi u pitanje legitimnost svih tih zakona. Zamislite tek kada sa takvom diskutabilnom većinom budete usvajali ustav - koliko će to moći da bude demokratski ustav, koliko će to moći da se nazove demokratskim ustavom?

Stalno govorite da hoćete da raskinete sa autoritarnim režimom. Tvrdim da je ovo autoritarni režim u kome mi sada živimo, a dokaz za to jesu i ti ukradeni poslanički mandati, stanje u javnom informisanju, cenzura, autocenzura, zatvorenost medija za sve političke faktore, za sve učesnike u političkom životu. Demokratska tekovina direktnih TV prenosa ovih sednica je pogažena. Znači, treba da postavimo stvari realno, onako kako jesu - da li je ovo autoritarni režim ili je bio, ili kakav će tek biti nakon donošenja ovog ustava.

Najlakše nam je da zažmurimo i da pričamo - bilo je tako, ovo ne valja, ono nije bilo dobro, a sada je nikad gore i izražavamo zaista sumnju u to, ma kakve da su vam namere. Dobre namere ne amnestiraju od posledica. Možete da želite najbolje, ali to što vi želite ne znači da je potkovano nečim što opravdava sve ono što se radi. Svaka politička partija ima svoj koncept državnog, društvenog, ekonomskog uređenja, socijalne politike - sve to reguliše ustav i svako bi ugrađivao u te ustavne norme ono što je u skladu sa njenim političkim programom.

Ne slažemo se unapred sa onim što smo čuli da će biti i kako će ustav izgledati. To je jedan od razloga - dakle ne želimo da učestvujemo u radu te komisije, da ne bude zabune, kao što je često bilo manipulisanja oko toga zašto Srpska radikalna stranka ne učestvuje u odborima.

U odborima ne učestvujemo zbog toga što niste hteli da budete principijelni i da nam omogućite da srazmerno snazi u parlamentu budemo zastupljeni u svim odborima. Čujemo da ste zbog toga dobili"packe" od OEBS-a, pre neki dan kada su bili u Skupštini, mnogo toga su vam zamerili.

Znate, ako govorimo o autoritarnom režimu, šta da kažemo o ovom režimu koji donosi ovakav poslovnik i primenjuje ga tako restriktivno da poslanik biva kažnjavan ili udaljen sa sednice i po 90 dana, zbog toga što je javno za ovom govornicom izneo neki svoj stav, neko svoje mišljenje. To je nešto od čega nas i zakon amnestira, u čemu nas Ustav štiti. Kada se to desi, to su sve osobine autoritarnog režima.

Dva su, dakle, razloga iz kojih Srpska radikalna stranka ne želi da učestvuje u ovome: ne želimo da damo legitimitet svojim prisustvom menjanju Ustava na neustavan način; drugi razlog je ovaj koji sam upravo iznela.

Prema tome, Srpska radikalna stranka neće podržati Predlog ove odluke i neće učestvovati u radu ove komisije.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.

Još prilikom rasprave o Zakonu mi smo izneli primedbu na sastav buduće komisije za izradu novog ustava Srbije. Smatrali smo da ova komisija mora da bude sastavljena isključivo od predstavnika poslanika, s obzirom da je ustav najvažniji i najpreči posao Skupštine Srbije.

Bili smo protiv toga da u radu ove komisije učestvuju predstavnici Pokrajinske skupštine, zato što su građani Vojvodine već predstavljeni preko poslanika u ovoj skupštini i ne treba neke građane dvostruko predstavljati, a neke građane predstavljati samo kroz ovu skupštinu.

Ako su već postojali izbori na jedinstvenoj teritoriji, znači na teritoriji cele Srbije, i poslanici su izabrani po proporcionalnom sistemu, zašto bi građani iz Niša, Kragujevca ili drugih gradova bili diksriminisani u odnosu na građane Novog Sada ili nekog drugog grada u Vojvodini, s obzirom da će oni dvostruko biti predstavljeni?

Da li je funkcija ovoga da se obezbedi ne znam kakva podrška u komisiji i da se kupi lojalnost, odnosno da se obezbede glasovi za izglasavanje ustava. Naravno da je ovo drugo i da samim tim ova komisija samu sebe diskredituje.

Drugo, ko je odredio člana iz reda Koalicije "Povratak" kada nije bilo sednice tog poslaničkog kluba? Oni se nisu o ovome izjašnjavali, već je određen Dragiša Krstović, član Demokratske stranke i to po volji predlagača, a ne po volji poslaničkog kluba, koji nije održao sednicu i nije odlučivao ko će da bude predstavnik Kolacije "Povratak" u ovoj komisiji. Tako imamo još jednog člana Demokratske stranke kroz predlog Dragiše Krstovića za ovu komisiju.

Treće, ako se uzme da 20 poslanika iz Skupštine Srbije učestvuje u toj komisiji, ispada da samo poslaničke grupe koje imaju 12,5 poslanika mogu da učestvuju u radu ove komisije - kako čuvena, fantomska, nelegitimna grupa Baneta Ivkovića može da učestvuje kada ima samo 5 poslanika? Kome je zakinut jedan poslanik? Zašto se tu opet uvodi diskriminacija? Zašto još jednoj poslaničkoj grupi sa pet poslanika nije dozvoljeno da bude predstavljena u ovoj komisiji? Zašto Nova Srbija nema predstavnika, iako ima pet poslanika? Ovde nije suština da se ide umesto radikala. Mesto radikala pripada radikalima, ako oni neće da učestvuju i to je politički stav. Politički stav je da se ne učestvuje u radu ove komisije.

Ne treba to mesto popunjavati nekim drugim i ne treba nekome drugome zakidati. Otkud Banetu Ivkoviću odjednom pet poslanika i mesto u komisiji, a neko drugi nije dobio to mesto, nego sada tog nekog drugog guramo na mesto onih koji neće da učestvuju u radu ove komisije. Zašto to radimo?

Kome je potreban Bane Ivković? Ako je Bane Ivković bio taj 46. koji je glasao za Svetozara Marovića u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, verovatno je nekome potreban Bane Ivković da bi izglasao budžet i sada mu je potreban Bane Ivković da bi mu glasao za Ustav. Onda je trebalo Baneta Ivkovića da stavite u kvotu DOS - Reforma i onda bi sve bilo u redu. To bi otprilike bilo na mestu, a ne da to mesto uzimate nekome drugome.

Potpuno je ovaj sastav komisije proizvoljan, ne zna se ko je utvrdio broj članova komisije, jer to nismo dogovarali na sastanku šefova poslaničkih klubova i to ne stoji u zakonu. Ko je nameštao, ko je sprovodio računicu, opet se ne zna, a predlagač je gospodin Pajtić, i verovatno je on računao ili je dobio gotovo. Potpuno se krše sve norme nekog parlamentarizma. Ako smo već hteli da dođemo do broja, onda je trebalo predsednica Skupštine da pozove sve predsednike poslaničkih grupa i da se dogovorimo oko brojke, da se kaže da toj stranci pripada toliko.

Ovako, to je opet neko proizvoljno računao, prema svojim ličnim simpatijama. Razumem da vi više simpatišete Baneta Ivkovića nego nekog drugog i to je vaše pravo, to ne mogu da sporim, ali nemojte vaše lične simpatije da stavljate u zakon ili u neku odluku. Mislim da lične simpatije treba da budu van nečega što se zove zakon i ako su lične vi ih demonstrirajte ispred sale ili na nekim drugim mestima, ali svakako ne kroz skupštinsku odluku. Mislim da je ova odluka, ovako koncipirana, potpuno suprotna pravilima parlamentarizma, formiranja parlamentarnih komisija, parlamentarne delegacije, koje uvek treba i moraju da budu plod dogovora. Da smo seli da se dogovorimo sve bi drugačije bilo.

Mi smo dobili dopis od predsednice Skupštine koja je rekla - dostavite nam vaše predloge za članove ustavne komisije, a nije rekla ni koliko, ni kada smo se dogovorili, ni šta smo se dogovorili. Tako se ove stvari ne rade. Tako se stvari rade ukoliko hoćete da oktroišete svoju volju i ukoliko hoćete da donesete ustav koji neće biti ni sa pozicije ovog parlamenta legitiman, već će ga donositi poslanici kojima je davno trebalo da prestane mandat. Sve ovo ukazuje na jednu, po meni, krajnje sumnjivu nameru da se donese ustav kao plod konsenzusa najvećeg broja političkih stranaka u ovoj skupštini, plod konsenzusa građana Srbije, nego je očigledno, što se vidi kroz sastav komisije i kroz sve, da je namera da se donese ustav koji će biti i jedno oktroisanje, izraz političke volje nelegitimne većine u Skupštini, a sve u funkciji održanja prolongiranja vlasti.

Sve će se to vratiti istom merom i način na koji vi sada menjate Ustav otvara mogućnost nama, kada na narednim izborima pobedimo, da na isti način menjamo ustav. Šta ćemo onda od Srbije da napravimo? Da li se tako gradi pravna i demokratska država, moderna, sa stabilnim institucijama i sa stabilnim sistemom? Ne gradi se tako i ne možete vi ustav donositi tako što ćete na nelegitimnim mandatima zasnivati taj ustav. To niko nije radio i svi ustavi tako donošeni su bili kratkog veka.

Ako smo imali primedbe na Žabljački ustav, i na druge ustave, na način njegovog donošenja, imamo naravno i na ovaj. Mislim da je krajnje vreme da se oko jednog ovako važnog pitanja postigne što veći konsenzus. Mislim da ima dobre volje. Najveći broj poslanika bi stao iza jednog rešenja. Nema potrebe da se neko sili u ovoj skupštini. Ko pribegne sili, to neće dugo, niti može da traje dugo, niti ima dobre rezultate. Zato nemojte da se silite oko pitanja koja su pre svega proceduralna i od kojih zavisi budućnost ove zemlje. Neće dobro rezultirati.

Dame i gospodo, dajte da ovaj sastav komisije upristojimo. Ako Srpska radikalna stranka neće neka ne učestvuje, neka se zna da oni svoje mesto nisu popunili, da ne imenujemo nikog drugog na to mesto, nego dajte da sednemo i da upristojimo sastav ove komisije, kao što smo radili oko nekih drugih stvari, oko sastava komisije za neke druge namene i da onda dobijemo rešenje koje možemo svi da podržimo.

Rešenje bi bilo da se upristoji sastav ove komisije i da dođemo do rešenja koje će biti legitimno, jer ne može Dragiša Krstović da predstavlja Demokratsku stranku, a navodno ide kroz Koaliciju "Povratak", koja nije ni zasedala i nije odlučila da on bude. Možda bi bila Rada Trajković ili bi možda bio neko treći, ali ne može Dragiša Krstović, jer on u ovom svojstvu predstavlja samog sebe, ne predstavlja nikog drugog ili predstavlja svoju stranku, tako da su sve to nedostaci ovog predloga koji je jako teško prihvatiti i očigledno je da će se ovakav rad nastaviti i u samoj ustavnoj komisiji.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, replika. Osnov za repliku je direktno pominjanje u izlaganju narodnog poslanika Dejana Mihajlova, predsednika poslaničke grupe DSS.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prihvatljivo je da neko priča o zakidanju i o konstruisanju sastava i bilo bi prihvatljivo da nisu apsolutno svi predlozi opozicije uvršteni u ovaj predlog odluke. Apsolutno sva imena, koja su opozicione stranke dostavile, nalaze se ovde. Pitate ko je pisao i ko je predlagao imena. Vi ste predlagali, znači poslanički klub DOS - dr Vojislav Koštunica - DSS, Mihajlov, Jočić, Mamula. Iz poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije dr Žarko Obradović, Zoran R. Anđelković, Dragan Todorović. Iz poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva Miloš Lukić. Iz poslaničke grupe Narodni socijalisti Zoran D. Nikolić i iz poslaničke grupe Nova Srbija Zoran Ćirković.

Tačno je da narodni socijalisti i Nova Srbija ne bi ispunjavali kvantitativne uslove da je Srpska radikalna stranka prihvatila učešće, jer jeste po jednom članu komisije 12,5 poslanika. Budući da Srpska radikalna stranka nije prihvatila učešće, ta dva mesta su popunjena upravo predstavnicima opozicije. Da smo popunili ta mesta predstavnicima pozicije, pa da razumem prethodno izlaganje. Da smo bilo koga od opozicije odbili da uvrstimo u Predlog odluke i tada bih razumeo, ali potpuno mi je nerazumljivo o čemu govori gospodin Mihajlov.

Da li se još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?

Reč ima predsednik poslaničke grupe Nova Srbija, narodni poslanik Zoran Ćirković.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, potreba promene Ustava je evidentna. U svojim javnim nastupima i debatama sam se zalagao da se izvrši promena Ustava, iz prostog razloga što je postojeći postao anahron, ne odgovara ovom vremenu. Ovde se nešto desilo ružno, tendenciozno. Da bih poverovao da je to bilo slučajno, morao bih da pristanem da budem glup, ali ja na to ne pristajem. Zato ćemo prosto izložiti istorijat celog događaja, nesporazuma, kako bi to predstavnici vlasti ovako benevolentno hteli da predstave.

Poslanička grupa Nova Srbija dobila je dopis 16. aprila, sa potpisom gospođe Nataše Mićić, latinicom, jer to je pismo gospođe Nataše Mićić. Inače, u Užicu svi pišu latinicom, to nije sporno itd.