Da bi se shvatila težina stava 2. člana 40, uputio bih vas da pročitate stav 1. u članu 38.
Agencija izdaje odobrenje svakom licu koje namerava da eksploatiše telekomunikacionu mrežu ili da pruža javnu telekomunikacionu uslugu na koju se primenjuje ovaj režim, ako to lice ispunjava, odnosno ako prihvati da ispunjava uslove propisane za tu mrežu, odnosno uslugu. Znači, svakom licu se daje to odobrenje.
Članom 40. reguliše se kako se to menja. Kod licence je to sporazum, pa i mimo sporazuma odlukom. Kod odobrenja to je odluka. Propisuje se neki postupak da se stranka najavi i kao donja granica da ispod minimalnih mera, kojima se nešto pomera u pravu tog lica, ne treba ići dalje itd.
Kada se pogleda sve ovo, dolazi se do zaključka da je predlagač imao u vidu akt koji nije samo dozvola nego i sporazum, odnosno neki ugovor.
Ako već pričate o smanjivanju obima prava, prihvatam vašu terminologiju, u licenci koja važi 20 godina neminovno je da postoji ugovor. Vi ugovor nemate. Vi običnu dozvolu nazivate licencom, jer država nije vlasnik prava industrijske svojine. Korišćenje resursa nije oblast industrijske svojine. Tu je problem koji se provlači i zahvata i ovaj član 40. Vi navodite dobre razloge, doći će do promene, ugrožavanja javnog morala, postoji javni interes i neko ko je na osnovu odobrenja pružao usluge nekih oglasa, kocke, prijave itd. zbog nekih promenjenih okolnosti narušen je javni moral jer se ne žele više pornografske slike, neke reklame i to treba da se izbaci. Ali, ide se u probleme jer se zahvata nešto što se zove stečena prava.
Zbog toga je potrebno da vi ovaj zakon, ako ste ovlašćeni, povučete, preuredite u skladu sa ovim primedbama, jer verujte da će biti manja šteta ukoliko ovaj zakon zakasni za mesec ili dva dana, a elementarno se sredi, bez obzira u kojoj koncepciji, nego ovako nedorečen da ugleda svetlost dana. Jer, moguće su svakojake malverzacije a da svi budemo isključeni od mogućnosti da na bilo koji način utičemo, pa čak i javnom kritikom, da se to promeni i da se vrati u normalu.
Vidite, nije dovoljno prepisivati, država se promenila, naziv se promenio a vama još stoje stari nazivi. Nemojte tu brzinu uzimati. Zakoni se ne donose na brzinu. Komplikovana je procedura dok se ne usaglase svi interesi, dok se nađe pravilno tumačenje Ustava, dok se uporede postojeći zakoni, dok se pogleda šta se namerava menjati da bi se to uskladilo i da bi bilo u jednom sistemu. Ovako, da nudite nešto što istrčava iz sistema, bode oči i u sudaru sa stvarnošću ovo će biti mnogo bolno.