Sednice Narodne skupštine su javne i vi niste izrekli povredu ni jednog člana Poslovnika Narodne skupštine. Poštujući vaše iskustvo, sigurna sam da ste i sami toga svesni, tako da nema razloga ni za obrazloženje. Ono o čemu ste govorili nije predmet Poslovnika Narodne skupštine. Predmet je nečega što delimo, a to je smatranje direktnih prenosa demokratskom tekovinom.
Postoji odredba Poslovnika Narodne skupštine o obavezi da narodni poslanici ne dobacuju sa mesta, tako da vam izričem upozorenje u smislu te odredbe, da se to ne dešava, a po istom osnovu kao i juče.
I drugi narodni poslanik, Dragan Ljubojević, dobacivao je sa mesta, kao i narodni poslanik Branislav Vakić. Izričem upozorenje za kršenje Poslovnika, da bez moje želje zaista nemam nameru da izričem opomene za nešto što je uobičajeno ponašanje. I narodni poslanik Milorad Mirčić upozorenje, i narodni poslanik Goran Cvetanović, upozorenje zbog dobacivanja i nepoštovanja Poslovnika.
Kao predsedavajući znam imena i prezimena svih narodnih poslanika i zaista vas molim da mi dopustite da završim obrazloženje. Pošto je objašnjenje predsedavajućeg da se primedba narodnog poslanika ne odnosi ni na jedan član Poslovnika Narodne skupštine, a da je pitanje direktnih prenosa tehničke prirode, ništa više i ništa manje.
Da li želite sednicu Administrativnog odbora? Hvala vam.
Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskreno se nadam da ćemo nakon usvajanja ovog zakona prevazići ove tehničke probleme oko mogućnosti direktnih prenosa sednica Narodne skupštine.
Amandman SRS na član 15. koji ću obrazložiti posledica je obrazloženja i amandmana na član 14. U stvari, povodom svih članova koji se tiču sastava i izbora upravnog odbora, mandata, načina rada, prestanka mandata, prestanka razrešenjem i sukoba interesa, amandmani su usmereni na to da umesto agencije treba da stoji komisija Vlade Republike Srbije, u skladu sa našom intencijom da ne treba osnivati agenciju koja će se baviti telekomunikacijama u ovakvom obimu i sa ovakvim ovlašćenjima, kao što je to predviđeno zakonom; ne treba formirati naddržavni organ, sa svim javnim ovlašćenjima koja mogu imati samo državni organi, odnosno izvršna vlast, a pogotovu da ima i regulatornu funkciju koja u skladu sa našim pravnim sistemom ne može da bude preneta na jednu ovakvu organizaciju.
Postojanje nekog stručnog tela, kao što bi bila neka komisija, pa da se zove čak i agencija, ali ne sa ovakvim ovlašćenjima, koja bi bila podređena Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija, za nas bi bilo prihvatljivo. Obrazloženje da agencija ne košta ništa državu je tačno, sem što onaj prvi kapital, kad počne da radi, u toku prve godine, mora da se obezbedi iz budžeta, ali zato niko nije rekao da će država ostati bez svih tih sredstava, jer će ta sredstva biti prihod agencije.
Mi smatramo da kod prestanka mandata razrešenjem, koji reguliše član 15, umesto da Skupština odlučuje o tome na predlog upravnog odbora ili Vlade, trebalo bi da Vlada Republike Srbije razrešava predsednika i članove komisije. Ne treba ovaj parlament zamajavati izborom članova upravnih odbora bilo kakvih stručnih organizacija, pa čak i ovakvih agencija koje su jedan novi državni organ.
To samo iz dva razloga. Jedan od tih je ako bude pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, prevaru, korupciju, krađu ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim. Drugo, ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa koja se primenjuju za članove Vlade Republike Srbije i druge državne funkcionere. Podsećam vas da je sukob interesa posebno obrazložen u članu 16.
Po nama, razrešenje u smislu sukoba interesa trebalo bi da bude ovako koncipirano, znači da važe ista pravila kao i za članove Vlade Republike Srbije. Bilo je potrebno da se predvidi da ne smeju da povrede pravila o sukobu interesa, a ne, kao što je predlagač u članu 16. predvideo, da im čak ni svastika ne može biti daktilograf ili pašenog portir u nekoj firmi koja se bavi telekomunikacijama. To je demagogija, to je, kao, da pokažemo da treba da se obezbedi nezavisnost. To je smešno i mislim da je naša odredba daleko preciznija i normalnija. Pri tom ste potpuno propustili da predvidite slučajeve razrešenja zbog lošeg rada, nestručnog rada ili nerada.
Još jednom bih htela da vas upozorim, obzirom da znam da ste prilikom izrade ovog zakona koristili zakonodavstvo Savezne Republike Nemačke i Austrije, da već u 1. članu nemačkog zakona stoji da će regulisanje telekomunikacija i frekvencija biti suvereno pravo Savezne Republike Nemačke. Prema tome, Nemačka nije bila spremna da to svoje suvereno pravo prenese ni na koga i da dozvoli bilo kakvo mešanje sa strane, a mi osnivamo jednu ovakvu agenciju čije ćemo samo izveštaje moći povremeno da čujemo, da eventualno otvorimo raspravu, bez ikakvih posledica.

 Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Hristodulo.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana nije tu.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 16. i na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Odbor za saobraćaj i veze predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radiklane stranke podneo sam amandman da se brišu član 16. i naslov iznad njega.
O čemu se ovde radi? Ovaj član zakona reguliše neki navodni sukob interesa, u kome stoji da predsednik i članovi upravnog odbora, kao ni bilo koji njihov srodnik u prvoj liniji bez obzira na stepen srodstva ili pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva, supružnik ili srodnik po tazbinstvu zaključno sa prvim stepenom srodstva ne sme, ni direktno ni preko trećeg fizičkog ili pravnog lica, imati učešća kao vlasnik udela u pravnom licu, biti akcionar, zaposlen ili slično.
Zašto sam predložio da se briše ovaj član? Zato što ovde postoji dvostruka opasnost od ovog člana. Zašto se zakonom zabranjuje da članovi upravnog odbora budu vlasnici, akcionari, deoničari ili lica pod ugovorom u oblasti telekomunikacionih usluga i eksploatacije telekomunikacionih mreža? Njima se zabranjuje, ali ovde se postavlja pitanje šta je sa članovima Vlade, šta je sa premijerom Vlade, šta je sa ministrima i sa svima onima koji učestvuju? Ovaj član zakona meni govori da predsednik Vlade ili nadležan ministar ovog resora ili bilo koji drugi ministar ima pravo da bude vlasnik, da ima učešća, da bude akcionar, da bude zaposlen ili lice pod ugovorom u oblasti telekomunikacija ili bilo čega što definiše ovaj zakon. Stoga je ovaj član suvišan.
Nadam se da će ovaj parlament prihvatiti predlog SRS da se ovaj član briše, jer zašto ograničavati prava samo užem krugu ljudi. Ako se želi da se odvoji i da nema umešanosti onih koji vrše izvršnu vlast, treba da se svi oni stave pod ovaj član sukoba interesa; jer, kako trenutno stoji, svi ostali mogu da budu vlasnici ili akcionari u telekomunikacionim mrežama, uslugama ili uopšte sredstvima, predajnicima, prijemnicima.
Pored toga što su ovoj agenciji data jako velika prava, ako ona ima i regulatornu, kontrolnu, arbitražnu funkciju i neku samostalnost i nezavisnost, kao što sam i u načelu rekao, postoji opasnost da će ova agencija prerasti u naddržavni organ i imati jak monopolski položaj u sferi telekomunikacija i uopšte telekomunikacionih usluga ili, s druge strane, da bude produžena ruka Vlade Republike Srbije, koja navodno kroz ove članove definiše i taj sukob interesa, a u stvari ima najviše interesa i njeni ljudi biće i najveći vlasnici, tj. oni koji će raspolagati sredstvima, a tu se jako velika sredstva koja se ostvaruju eksploatacijom i korišćenjem telekomunikacija.

 Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Zoran Krasić.

Predlogom da se izbriše ovaj član mi nismo protiv materije u ovom članu. Ta materija je potrebna. Verovatno je Srbiji potreban jedan poseban propis koji bi sprečio taj sukob interesa ili zloupotrebu činjenice da se jedno lice nalazi na nekoj državnoj funkciji, a da je njegov bliski prijatelj, rođak u nekoj neposrednoj interesnoj vezi sa tim organom.
Mi smo ovim amandmanom samo hteli da skrenemo pažnju na to da je krajnje vreme da se obezbedi takav propis, objektivan, nepristrasan i ne tako preširok kao što je odredba člana 16. Ona je stvarno široka. Čovek ne može, iako je veliki stručnjak, da bude izabran za člana te agencije, ukoliko mu je sin portir u Telekomu, on je kažnjen.
Ukoliko je kod nekog provajdera ćerka kafe kuvarica, na primer, on praktično bez obzira što je profesor na elektronskom fakultetu ne može biti član tog upravnog odbora, a radi se o velikom stručnjaku. Naravno, slažem se da su bile dobre namere kada je ova odredba stavljena u član 16. Ovako data odredba je široka. Kada je neka norma toliko široka, onda dozvoljava proizvoljna tumačenja i proizvoljnu primenu.
Mi smo ovim amandnom hteli da skrenemo pažnju Vladi da hitno predloži jedan zakon, koje bi kompletno regulisao tu materiju kako da se spreči sukob interesa ili podudarnost interesa državnih funkcionera, generalno, ne samo agencije, nego i drugih pravnih lica i subjekata koji se obraćaju nekom organu da bi ostvarili neko pravo ili neki interes zakonom zasnovan.
Ako se ovako ovo tumači, onda stvarno dolazimo u situaciju da ako je neko izabran za ministra, a žena mu u tom trenutku nigde nije radila, ona ne moće da se zaposli pet godina ili četiri godina dok je on ministar. Dolazimo u situaciju da ni brat ne može da se zaposli u nekom preduzeću, a ako primenimo ovu logiku, onda predsednik Vlade i predsednik Republike može da računa da će mu u porodici biti svi nezaposleni. Ta je logika ovde primenjena.
Ovakva norma ništa ne znači. Zbog čega? Bilo je i ranije, i pre pet godina, i pre 10 i pre 50 godina zloupotreba ove, u to vreme, moralne norme. Koja je zloupotreba? Mi imamo danas situaciju da ministar i savetnik imaju privatna preduzeća, a vodi se na ime nekog trećeg lica koje nema, budibog s nama, nema nikakve dodirne veze sa geodezijom, sa katastarskim podlogama itd. To svi pričaju u Ministarstvu i to svi znaju. Vi ministra ne možete da stegnete zbog toga, jer nigde u papirima ne stoji njegovo ime i prezime. Činjenica je, jer se priča, zna se da ta firma dobija poslove i može da radi podloge itd. pošto je to licencirani posao i samo neko može da radi ko ispunjava te uslove.
Ovo je samo jedan primer da i ovako široka norma ništa ne znači u praksi. Naravno, sukobljeni smo sa navikama, kakav je to ministar i predsednik Vlade ako nije učinio za svoj kraj ili za svoju rodbinu. To je prisutno kod nas. Od toga treba nekako da se oslobodimo. Kako ćemo? Sistemom moralnih normi očigledno ne možemo, jer su tu u pitanju navike. Nego kompletnim propisom koji bi regulisao to sve, i to što se bude regulisalo tim propisom odnosilo bi se i na agenciju i na komisiju, bez obzira na koju varijantu.
Zato smo i podneli ovaj amandman i predlažemo Vladi da je mnogo bolje da se izbriše ovaj član, a da se primene neke moralne norme koje važe u društvu i spreči moguća zloupotreba da interesne grupe imaju svoje predstavnike u agenciji. Verujte, veliki broj interesnih grupa se priprema da ima svog čoveka u toj agenciji. Već su odavno krenuli sa lobiranjem i rezultat tog lobiranja je možda i ovakav predlog zakona.

Da li još neko želi reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Ne.)
Na naslov iznad člana 17. i na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na član 17. i naslov iznad njega jeste logični sled svih podnetih amandmana  koji se tiču statusa agencije za telekomunikacije što se uvodi ovim zakonom. SRS zastupa potpuno drugačiji pristup rešavanju nekih osnova iz ove oblasti.
Smatramo da bi trebalo brisati agenciju za telekomunikacije iz prostog razloga što se toj agenciji daju velika ovlašćenja, gotovo sva ovlašćenja iz oblasti telekomunikacija, a vlast, ona koja bira i koja postavlja, praktično nema nikakvu odgovornost za poslove koje obavlja ova agencija. Oblast telekomunikacija je značajna oblast. Veliki novac je tu u igri. Same frekvencije predstavljaju prirodno bogatstvo jedne zemlje. Smatramo da je neodgovorno da se na ovakav način reguliše ova oblast.
Ovde se navodi da je agencija samostalni pravni subjekt i da je funkcionalno nezavisna od bilo kog dražvnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave telekomunikacionim mrežama, sredstvima ili uslugama. Znači, kompletnu ovu oblast, dodelu dozvola, licenci i ostalo radiće organ koji praktično nije državni organ.
Predsednika upravnog odbora i sam upravni odbor bira Narodna skupština na predlog Vlade. Dakle, niko od političara, niko od predstavnika Vlade se ovde ne pojavljuje i ne snosi nikakvu odgovornost za politiku u ovoj oblasti. Time se priprema teren da ljudi koji će rukovoditi ovom agencijom, urade onaj posao koji treba da urade, verovatno na štetu države Srbije i na štetu građana Srbije, a da potom političku odgovornost oni kojih su na vlasti u Srbiji ne trpe zbog štetnih posledica koje će prouzrokovati donošenje ovog zakona.
Sam amandman koji je SRS podnela na ovaj član odnosi se na statut i druge opšte akte Agencije, odnosno bliže se uređuje unutrašnja organizacija i sam način rada komisije. Predvideli smo prethodnim amandmanima da deo poslova iz ove oblasti obavlja komisija, a deo stručne službe u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije.
Tako bi, s tim u vezi, ovim amandmanom izbrisali naslov, a sam član 17. preformulisali tako da glasi - komisija donosi poslovnik o radu i opšti akt kojim utvrđuje kriterijume i merila kojima se obezbeđuje objektivnost i nepristrasnost u radu komisije. Dakle, deo poslova iz ove oblasti, za koje ste vi predvideli da ih obavlja Republička agencija za telekomunikacije, obavljalo bi Ministarstvo za telekomunikacije, a deo stručnih poslova obavljala bi komisija u okviru samog ministarstva, jer je ministarstvo kao održavni organ nadležno da sprovodi zakone, a ne neke agencije, koje vi formirate gotovo u svakom ministarstvu i u svakoj oblasti.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Mi smo ovim našim amandmanom izložili naš koncept, šta bi to mogla da radi komisija i koje akte da donosi. Naravno, poslovnik o radu i opšti akt za merila i kriterijume radi objektivnosti i nepristrasnosti u radu komisije. Kada se pročita taj amandman, on bitno odudara od onoga što reguliše isti član Predloga zakona Vlade Republike Srbije. Želim da vam ukažem na probleme koje prouzrokuje član 17.
Vidite, ako Narodna skupština zakonom osniva agenciju, ako bira predsednika i članove upravnog odbora, onda po logici stvari osnivačka prava nad agencijum treba da vrši Narodna skupština. Međutim, vi ste osnivačka prava i sve prebacili Vladi Republike Srbije. Zbog toga, u poslednjem stavu ovog člana, vi kažete da saglasnost na statut daje Vlada Republike Srbije. Znači, došlo je do zbrke nekih pojmova i nekih stvari, jer je očigledno predlagač želeo nešto da napravi, da to bude samostalno i nezavisno, ali na neki način da bude vezano, pa i politički, pa možda i ovom odredbom, pa i na drugi način sa Vladom.
I u toj zbrci i papazjaniji došlo se do toga da nema principa, od prvog do ovog člana vi nemate princip, nemate načelo do krajnje konsekvence, odnosno do kraja. Onda se postavlja pitanje, ako Vlada daje saglasnost na statut, zašto Narodna skupština bira, zašto Vlada ne izabere, to joj je ionako izvršni posao.
Vlada sprovodi zakone, Vlada izvršava zakone. U Ustavu se kaže da je Vlada vezana za zakon, baš se koristi ta reč da je vezana za zakon da bi se pokazalo koliko je ta organska sprega između Vlade kao izvršnog organa i onoga što je zakonodavno telo odlučilo. Zakonodavno telo je dalo sva pravila ponašanja izvršnom organu kako treba da radi; a ovde Vlada ne želi to, već pravi agenciju, pa sada, mi bismo malo sa agencijom, hajde da damo saglasnost na statut agencije. To je vrlo opasno.
Drugo, u prethodnim odredbama vi ste dali velika ovlašćenja u pogledu borbe protiv monopola toj agenciji. Dali ste takva ovlašćenja koja su pravno nemoguća. Zbog čega su ona pravno nemoguća? Nemoguća su zbog jednog razloga, što monopole i narušavanje monopola, to sve mora da se reši jednim antimonopolskim zakonom. Znači, mora da se definiše šta je prirodni monopol, šta je funkcionalni monopol, moraju da se definišu mere kojima se zloupotrebljava monopolski položaj; pa tek kasnije, na bazi tog zakona ako ima potrebe za nekim specifičnostima, onda kod telekomunikacija da se formira neko podtelo protiv monopola, da se izvuku ta opšta načela i opšta pravila i prilagode problematici u oblasti telekomunikacija. Vi ste pošli obrnutim putem.
Ne postoji opšte antimonopolsko zakonodavstvo, pravi se nešto pojedinačno, a to pojedinačno se pravi na taj način što se kontrolnom, regulacionom telu, odnosno agenciji daje mogućnost da kaže - ovo je monopol, ovo nije monopol, ovo je dominantni položaj, ovo nije dominantni položaj, ovo je pretežni položaj, ovo nije pretežni položaj. Ovde u zakonu vi nemate princip na osnovu koga bi agencija mogla da donese opšti akt i da to definiše.
Osim toga, onaj ko je pisao ovaj zakon, on nije pogledao Zakon o uređenju sudova, jer tamo postoji sud nadležan za sve sporove povodom monopola, zloupotrebe monopolskog položaja itd. Ovako se pravi nepotrebna papazjanija kako bi agencija bila nešto u bezvazdušnom prostoru, nedefinisano, na vetrometini svih onih koji imaju samo interese da ona takva bude.
Naš interes nije da agencija bude takva, naš interes je preciznost, jasna načela, jasne zakonske odredbe, jasna odgovornost da bi zakon mogao da bude objektivan, odnosno opšti akt za sve.