Da li se neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik SRS.

Pošto se ovaj naš amandman očigledno ne uklapa u koncept koji je Vlada ovim predlogom zakona promovisala, moram da kažem da vi imate član 23. u čijoj primeni ćete imati velikih problema. Prvo, što taj član duboko zadire u nešto što naknadno regulišete u odredbama članova 25. do 28. Znači, duboko zadirete. Nije problem što ponavljate nešto, nego je problem što se brkaju neki pojmovi. U toj zbrci pojmova proizilazi da sve što agencija odluči, a nije opšti akt, jeste pojedinačni upravni akt, odmah konačan. Protiv njega je moguće voditi samo upravni spor pred upravnim sudom. Zaboravili ste da nešto što ste naveli kao nadležnost agencije nije upravna stvar.

Skrenuo bih vam pažnju na član 9. Vi na nekoliko mesta, u okviru tih poslova i nadležnosti, imate napisano da agencija rešava spor. Rešavanje spora nije upravna stvar. Za sporove je nadležan sud. Moguće je da se pojave dve-tri stranke sa suprotnim interesima, ali se postupak vodi povodom zahteva jedne stranke i prava jedne stranke, pa se jave zainteresovani učesnici čija se prava to tiče, tako da je moguće da dve-tri stranke učestvuju, ali kad se rešava spor, onda to više nije upravna stvar.

Slično vam je i u pogledu člana 10. Vi kažete - "sprečava monopolske aktivnosti ukoliko nisu ...". Monopol nije upravna stvar. Ako meni ne verujete, pročitajte član 24. Zakona o uređenju sudova. Tamo tačno stoji za šta je nadležan Trgovinski sud, pa kaže: "Rešava sporove u prvom stepenu o narušavanju konkurencije, zloupotrebe monopolskog položaja, dominantnog položaja na tržištu i zaključenja monopolskih sporazuma". Nadam se da ste sada to povezali sa onim prethodnim amandmanima, gde sam vam ukazivao na problem. Mi nemamo antimonopolsko zakonodavstvo i pošto nemamo na opšti način to rešeno, ne možemo sada da izvlačimo i da pravimo pojedinačna pravila, jer ona nemaju zakonski osnov.

Ako smatrate da su pojedine odredbe ovog predloga zakona antimonopolske odredbe koje mogu da nadomeste nedostatak opšteg zakona, kažem vam da se grdno varate, jer u procesnim odredbama, u odredbama o postupku, vi ne možete to da sprovedete. Vama se osuda antimonopolskog ponašanja, osuda zloupotrebe monopola ili neovlašćeno iskorišćavanje dominantnog položaja javlja kao upravna stvar.

Istovremeno, u ovom trenutku postoji nadležnost suda koji rešava monopole. To je fundamentalni nedostatak ovog predloga zakona, koji obezvređuje sve procesne odredbe u ovom vašem predlogu zakona. One su suštinski neprimenjive. Malo vispreniji advokat, poput petorice-šestorice koji se nalaze u ovoj skupštini, sve odluke vaše agencije ima da poništi, da ukine. Vodite računa, kada se priča o monopolu, ne priča se samo o naknadi štete. Ako neko misli da je monopol prouzrokovanje neke štete, grdno se vara.

 

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.

Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o telekomunikacijama. U članu 24. stav 1. i 2. reč "agencija" zamenjuje se rečima "ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija".
SRS je, u principu, protiv stvaranja agencije, posebno kada je reč o agenciji za telekomunikacije. Agencija za telekomunikacije ne može da ima ovlašćenja iz oblasti komunikacija, korišćenja radiofrekvencijskog spektra, jer je ista nenadležna i nestručna. Vi ste, doduše, predvideli neku stručnost članova agencije, a ta stručnost sa kojom ste paradirali, najbolje se ogleda u oblasti pravosuđa, gde ste postavljali stručne i vrhunske pravnike, kleli se u njih, a sada bacate drvlje i kamenje po njima i zbog njih ste uveli i vanredno stanje.
Zbog toga sam veoma skeptičan kada vi predlažete stručnjake, u ovom slučaju agencije za telekomunikacije. Vi zaista nemate mere ni u čemu i mi, srpski radikali, konstantno ćemo vas upozoravati čim osećamo da manipulišete i otvarate prostor za mnopol i korupciju. Imajući u vidu da niste prihvatili prethodne amandmane SRS, a koji se odnose na nadležnost agencije, protiv kojih je SRS u principu, ne očekujem da prihvatite ni ovaj amandman, ali biće zabeleženo, i kada ih budete menjali, podsećaćemo vas kao i u slučajevima u tužilaštvu i sudstvu, a koji su veoma indikativni.
Sama ideja agencije je pogrešna, jer sprečava razvoj u sferi telekomunikacija, umesto da sprečava monopol, egzistiraće kao apsolutni monopolista. Nameće se pitanje kontrole agencije, jer nikakve kontrole neće ni biti. Ministarstvo se neće mešati u isljkučivo svoje nadležnosti. Svu besmislenost ovog predloga zakona pokazuju i dokazuju amandmani poslanika SRS, koje vi uporno ne prihvatate i time nanosite veliku štetu građanima Srbije, koji bi trebalo da preko narodnih poslanika vrše kontrolu izvršne vlasti. Ovako će, nažalost, agencija biti bez ikakve kontrole, jer kada narodni poslanici nemaju mogućnosti kontrole, građani Srbije će to još manje imati. Iluzorno je od loše vlasti očekivati dobre i kvalitetne predloge zakona. Loša vlast i loš predlog zakona se slažu kao najbolji kalup sa odlivkom.

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Ovaj član Predloga zakona odnosi se na nešto što predlagač zove - kontrola. Kako ne bih ponavljao ovo što je gospodin Čolić pre mene izložio, otprilike neko naše viđenje, u okviru našeg koncepta te bi poslove moralo da radi ministarstvo ili eventualno komisija, samo bih istakao da ne znam  kako bi to agencija mogla da vrši kontrolu ovoga što je navedeno u stavu 2. tačka 5). Kaže se ovako, u vršenju kontrole agencija je ovlašćena da proverava postupanje javnih telekomunikacionih operatora u odnosu na obaveze predviđene ovim zakonom u oblasti, pa su navedene oblasti i onda se kaže, privatnosti i bezbednosti informacija.
Opet se dotičemo pitanja razdelnika. Makar i oko male veze sa Telekomom, svi znaju da postoji ta prostorija u kojoj se sluša. Poneki put ključeve te prostorije ima čovek koji radi u Telekomu zadužen da pomaže državnoj bezbednosti, ali vrlo često se dešava da ključeve ima direktno državna bezbednost. Poneki put, pripravnici se u Telekomu iznenade kada vide neke ljude koji nisu zaposleni, ali oni lepo sa burekom i jogurtom uđu da odslušaju, mogu pre podne, mogu popodne itd.
Kako bi jedna agencija uspela da proverava postupanje, pošto se Telekom može smatrati operaterom u pogledu zaštite bezbednosti i informacija, a tu dođe čovek sa legitimacijom koji maltene neće ni da razgovara sa ljudima iz Telekoma, jer je ovlašćen da na tačno određene žičice stavi štipaljke i da lepo snima, sluša. Da li je onaj ko poseduje telekomunikacionu opremu, konkretno Telekom, ovlašćen da potraži od pripadnika BIA-e naredbu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji i da traži zvaničan papir kojim se njemu to dozvoljava. Može da potraži, ali verovatno sutra neće biti na poslu, dobiće otkaz.
Ovo ne pričam zbog toga, lično ne izražavam partijski stav, ali smatram da sve državne funkcionere treba prisluškivati i da tu nije ništa opasno. Kamo sreće da se prisluškuju što više i što bolje. Ne bi se desilo to što se dešava. Javni funkcioner zaslužje da se prisluškuje. Ali to je moj lični stav. Nema potrebe da se vi sa tim opterećujete.
Mene nešto drugo muči. Razvoj ove opreme je toliko daleko otišao da smo mi 5. oktobra imali četiri stanice od milion do dva miliona maraka, odnosno dolara vrednosti. Od toga su tri bile u posedu organizovanih kriminilanih grupa, koje su prisluškivali sve komunikacije u ovoj zemlji značajne za sprovođenje petooktobarskog puča. Znate verovatno, čitali ste knjige, objavljeno je, jedna je bila na Fruškoj Gori, jedna je bila u Surčinu. Još neke su se u međuvremenu formirale. Na njih agencija ne može da ima nikakav uticaj, jednostavno ne zna da postoje....

Peti minut.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, svojim amandmanom sam u ime SRS tražio da se reč "agencija" u članu 25. zameni rečima "ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija". Vidim da gospođe ministra nema, verovatno sada čeka da ovaj zakon stupi na snagu da bi postala samo ministar saobraćaja i verovatno ugovara neko asfaltiranje puteva sa zaštićenim svedocima. Dobro, o samoj agenciji smo tokom ove rasprave, i u načelu i u pojedinostima, dosta toga čuli i dosta toga je u suprotnosti jedno sa drugim. Ministar trvrdi da agencija ima svoju izvornu vrstu prihoda. Do sada je to bio izvor prihoda Republike Srbije. Samo usvajanje takvih članova i ovakvog zakona bilo bi u suprotnosti sa Zakonom  o budžetskom sistemu.
Dalje, čuli smo da, po Predlogu zakona, agencija ima svojstvo pravnog lica, ima svoj upravni odbor; predsednika i članove upravnog odbora bira i razreršava Skupština na predlog Vlade. Postavlja se pitanje, da li je ta agencija stvarno nezavisna ili samostalna, a što je u neku ruku vrlo čudno u samom Predlogu zakona. Ovaj amandman je u stvari u skladu sa amandmanom na član 1. Predloga zakona, a u članu 25. uveli ste novu vrstu državne funkcije.
Agencija vrši kontrolu preko kontrolora telekomunikacija. U samom članu 25, ne bih se zadržavao u daljem čitanju, samo su predviđeni uslovi kako neko može da postane kontrolor. Pomodarstvo uvođenja agencija tzv. paralelnih ministarstava je više puta kritikovano od strane SRS. Međutim, poput uvođenja samih kontrolora, tako bi recimo policija mogla prema vašim standardima i vašoj praksi da bude agencija za javnu bezbednost i borbu protiv kriminala.
Policajci i inspektori bi bili kontrolori za javnu bezbednost i borbu protiv kriminala; ili sad već novoosnovana poreska policija umesto finansijske policije. Znači, institucija poreske policije bi se zvala - agencija za kontrolu, poreze i utaju, a inspektori koji bi radili u toj policiji bili bi kontrolori za naplatu i uplatu poreza. Mislim da treba da se prestane sa ovom praksom da se, u ime reformi i promena, od države pravi papazjanija.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo stvarno jeste realni problem kako definisati onoga ko treba da radi u organizaciji, a poverena su mu neka javna ovlašćenja itd. Sličan problem je bio i na nivou lokalne smaouprave. Bio je problem kako komunalno preduzeće da ima komunalne inspektore, komunalne policajce. To je sedam ili osam godina bio veliki problem koji nije mogao da se reši, pa onda neka ekološka kontrola, nije ni to moglo da se reši.
Ovog vašeg kontrolora bih mogao da uporedim otprilike sa kontrolorom u autobusu. On nije inspektor, ali je ovlašćen da izvrši kontrolu. Može neku kaznu da naplati i to je nešto mnogo više nego ovo što ima vaš kontrolor. Vi ste u definisanju kontrolora pošli od toga da bi to trebalo da bude neki inspektor sa ograničenim ovlašćenjima, odnosno neko službeno lice koje vodi postupak za agenciju.
Sve bi to bilo dobro, ali imate prethodne odredbe koje kažu da agencija, kada vodi postupak, mora da omogući učesniku u postupku da se izjasni, da dostavi dokaze i priloži dokumentaciju, pa je moguće da pokrije sve ono u zapisniku što je konstatovao vaš kontrolor. Zašto da to pokrije? Čisto zbog vremenskog proteka nekog perioda gde su se promenile neke stvari i u postupku koji se vodi ispred agencije čovek dođe i da izjavu, razjasni te stvari i ispostavi se da je kontrolor džabe vodio postupak; a da je kojim slučajem bio snabdeven ovlašćenjima inspektora, on bi mogao direktno da primeni neku od mera inspekcijskog nadzora.
Naravno, vi niste mogli to da uradite, jer ste te mere vezali samo za upravni odbor. Tu će biti jedan funkcionalni problem, a zbog čega? Vi praktično priznajete da nije moguć inspekcijski nadzor, pa ste ovom kombinacijom pronašli loše rešenje, jer petoro sposobnih ljudi mogu svaki zapisnik ovakvog kontrolora sa ovakvim ovlašćenjima da svedu na nivo ne činjenica, nego indicija.
To je nešto što može da bude u krajnjem slučaju insinuacija i onda se džabe vodio postupak. Znate i sami, inspektor je službeno lice ovlašćeno da preduzima mere inspekcijskog nadzora, da nalaže kontrolisanom subjektu nešto da radi; ovaj vaš ne može to da radi i tu je veliki problem, zbog čega ćete vi imati kasnije problema u sprovođenju ovog zakona.
Međutim, moram predlagača da pohvalim samo zbog jedne stvari, on je ipak malo ozbiljniji bio ovde, nego kada je neko predlagao izmene Zakona o javnom tužilaštvu. Ovde se za običnog kontrolora traže tri godine radnog iskustva, a mi smo pre nekoliko dana razmatrali da je za zamenika opštinskog javnog tužioca potrebno godinu dana radnog iskustva. Ipak je ovaj zakon malo ozbiljniji, jer, znate i sami, sa godinu dana radnog iskustva retko ko može da položi pravosudni ispit, a Skupština je bila primorana da izglasa, zbog onog stanja i potrebe da se nastavi i danas, da budu izabrani za zamenike opštinskih javnih tužilaca i ljudi sa godinu dana radnog staža.