Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković. Povodom Poslovnika, narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

U skladu sa članom 134. Poslovnika o radu koji kaže: "Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana, od dana njegovog podnošenja.

U izuzetnim slučajevima, rok od 60 dana može biti prekoračen, ali ne duže od 30 dana, a predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o razlozima prekoračenja roka.

Rokovi iz stava 1. ovog člana miruju kada Narodna skupština nije u redovnom zasedanju".

Predlog zakona smo dobili 8. avgusta prošle godine, što je bezmalo devet meseci. Time je prekršena odredba ovog člana i mi o ovom zakonu danas ne bismo mogli da raspravljamo, sem ukoliko Vlada ne ponovi Predlog zakona, znači uputi ga ponovo Skupštini. Po Poslovniku, mi o zakonu ne možemo danas da raspravljamo.

S obzirom da nas predsednica Skupštine nije ni obavestila o posebnim okolnostima zbog kojih je moglo da dođe do prekoračenja roka, i to samo 90 dana, prilikom formiranja dnevnog reda, znači, mi ovde po odredbama ovog poslovnika nikako ne možemo da raspravljamo o ovom zakonu; s obzirom da smo imali redovno zasedanje prošle godine, nakon podnošenja Predloga ovog zakona i da smo već duboko u ovom redovnom zasedanju, teško da možemo da raspravljamo o Predlogu ovog zakona, osim ako grubo ne prekršimo Poslovnik.

O iznetoj primedbi, na član 134. Poslovnika, vredelo bi davati obrazloženje da ste ga izneli u toku usvajanja dnevnog reda. S obzirom da se javljate nakon što je Skupština odlučila o usvajanju dnevnog reda, nema nikakvog smisla obrazloženju.

Narodni poslanik Petar Cvetković...

Želite sastanak Administrativnog odbora? Druga?

Narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, povreda Poslovnika.

Po članu 28. predsednik Skupštine se stara o primeni odredaba ovog poslovnika, tako da poslanici jesu dužni da prate i poštuju ovaj poslovnik, ali pored svih ostalih to su dužni da rade, ponajviše, predsednik a pre svih dužan je predsednik Skupštine i sekretarijat Skupštine. Smatram da od strane predsednika Skupštine nije poštovan Poslovnik prilikom formiranja i predlaganja dnevnog reda, te je došlo do ozbiljnog kršenja odredbi ovog poslovnika. Ako ne date valjano obrazloženje, ja ću svakako tražiti da se o kršenju ovih odredbi izjasni Administrativni odbor.

Pretpostavljam da se ova druga primedba o kršenju Poslovnika, pošto nisam čula član, odnosi na opšti stav o staranju i vođenju reda, nisam čula naslov, odnosno broj člana. Dobićete obrazloženje. Administrativni odbor će biti zakazan u toku sutrašnjeg dana i daće vam obrazloženje na povredu Poslovnika koju ste izrekli o članu 134. i članu 128.

Zamenik predsednika poslanička grupa SRS, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, iako svi mi imamo obavezu da poštujemo Poslovnik, da ga poznajemo i da se vladamo onako kako on propisuje, pre svega predsedavajući, predsednik Skupštine, ima tu obavezu, a pošto ni predsedavajući ne moraju baš da znaju sve i nisu sveznajući, nisu u situaciji da baš sve vide i čuju, da ne bi došli u situaciju da im poslanici, odnosno šefovi poslaničkih klubova, jedino to oni mogu, ukazuju na ovakva gruba kršenja Poslovnika, bilo bi dobro da sekretar Narodne skupštine radi svoj posao, jer član 34. na koji se pozivam i koji reklamiram propisuje šta radi sekretar Narodne skupštine pa, između ostalog - pomaže predsedniku i potpredsednicima Narodne skupštine u pripremi i vođenju sednice, rukovodi službom Narodne skupštine, a to su oni koji bi morali da vode računa da li su svi akti koji idu prema Narodnoj skupštini u skladu sa Poslovnikom o radu, stara se o sprovođenju zaključaka Narodne skupštine i vrši druge poslove određene zakonom i ovim poslovnikom.

To što vi nemate adekvatnog sekretara koji ne radi ono što treba, ali zato radi ono što ne treba, pa kad poslanik zakaže konferenciju za štampu, ona ne obezbedi da se ta konferencija za štampu i održi, nego kaže - to je moje pravo, ja sam ta koja odlučuje da li ćete vi da držite konferenciju za štampu ili nećete. To je uradila jednom i mislim da joj više neće pasti na pamet!

Ovo sada je izvlačenje na Administrativni odbor, pošto niste kadri da date odgovarajuće objašnjenje na reklamiranje Poslovnika od strane gospodina Mihajlova, a verovatno nećete moći ni na moje reklamiranje Poslovnika. Administrativni odbor neće moći da otkloni štetne posledice nakon završetka rasprave o ovom zakonu. Samo bih volela da mi kažete kako ćemo to ukoliko Administrativni odbor, ne daj bože, utvrdi da je prekršen Poslovnik, odnosno da nam Predlog zakona danas na dnevnom redu nije u skladu sa Poslovnikom, kako ćemo da otklonimo tu štetnu posledicu? Vi izuzetno dobro znate da obrazložite sve. Iskoristite sve svoje znanje iz fizike i objasnite mi to.

Rado bih koristila svoje znanje iz fizike i rado bih to podelila sa vama, pošto tu ima niz beskrajno interesantnih informacija koje se tiču i politike i komunikacije i entropije, kao stanja svakog sistema.

Član 34. nije prekršen. Sekretar Narodne skupštine redovno obaveštava i predsednika i potpredsednike o svim poslovima vezanim za formiranje dnevnog reda. Ovaj dnevni red je formiran u dogovoru sa poslaničkim kolegijumom. Bio je na usvajanju na Skupštini i bilo je i šanse i razloga da se ospori obrazloženje koje smo imale predsednica Narodne skupštine i ja. S obzirom da imate pravo da tražite, da li želite sastanak Administrativnog odbora? (Da.)

Ako bi se narodni poslanici opet setili Poslovnika, s obzirom da o njemu pričamo deset minuta, pa malo poštovanja istog. Dakle, Administrativni odbor će doneti odluke o iznetim primedbama na kršenje Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

(Dejan Mihajlov: Da govorim o zakonu.)

Ako hoćete striktno poštovanje Poslovnika, strogo i da se staramo o primeni, teško da biste mogli da dobijete reč kada je počela rasprava u načelu. Morali biste da budete u sali kada se po redosledu u raspravi u pojedinostima, član 137. i član 136, koji reguliše raspravu u načelu, reč daje redom: predstavniku predlagača; izvestiocu nadležnog odbora, predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa i ovlašćenom predstavniku, odnosno članu Vlade, ako je prisutan.

Ne postoji, osim dobre prakse na koju se pozvao i narodni poslanik Velimir Simonović, pravo poslanika da odabere vreme, kao predsednik poslaničke grupe, kada će se obratiti Skupštini, ali, narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS - u ime tolerancije i nepisanih pravila u Skupštini.

Ne znam da li treba da budemo zahvalni što nam dozvoljavate da govorimo u ovoj skupštini, s obzirom da su nas građani birali. Mislim da treba posebno da uvažavamo to što imamo pravo da govorimo. Mislim da, u skladu sa Poslovnikom i sa načinom koji smo do sada radili, predsednici poslaničkih grupa dobijaju reč u onom trenutku kada zatraže. To je bila praksa i ranije, i sada je! Ne vidim da Poslovnik ograničava to pravo. Poslovnik samo definiše redosled kojim će se na početku dogovoriti, a inače, zato je i predviđeno da dva puta po deset minuta imaju pravo šefovi poslaničkih grupa da govore, kako bi mogli na početku, u sredini ili na kraju rasprave da govore. Ne vidim da ste vi nešto posebno izašli bilo kome u susret. Mislim da samo u ovom trenutku sprovodite Poslovnik onako kako piše. Ali, da se vratimo na tačku dnevnog reda.

Ako je ovaj zakon bitan, kao što kaže sam ministar, ajde da uzmemo za ozbiljno ministra i da mu poverujemo, onda treba da se zapitamo zašto devet meseci, od avgusta meseca nije ušao u proceduru? Ako je devet meseci kratak period, a govorimo o tranziciji koja je naša nasušna potreba, o promenama koje ne smeju da čekaju, o reformama koje se zahuktavaju, o svim tim procesima koji su u toku, zašto onda čekamo devet meseci, zašto se onda jedan zakon devet meseci kiseli u nekoj fioci? Zašto, ako je toliko bitan?

Smatram da je ovaj zakon bitan i tu bih se složio sa ministrom, DSS će glasati za ovaj zakon, kao i za zakon o lizingu. Smatramo da su ovi zakoni bitni i da će oni, u neku ruku, možda i doprineti izgradnji malih i srednjih preduzeća i možda, u nijansi, doprineti ambijentu koji može da stvori i da potpomogne razvoj malih i srednjih preduzeća.

Ali, ostaje pitanje zašto je devet meseci rok u kome se reformski zakoni krčkaju, od dana podnošenja do dana dolaska na raspravu u ovu skupštinu? Verovatno toliko ima reformi da oni najvažniji reformski zakoni ne mogu da dođu na dnevni red, jer ste se od silnih reformi umorili. Od silnog rada na reformskim zakonima, tek smo sad dobili ovaj zakon. Ali, dobro, vi najbolje znate kakve su vam reforme i o reformama najbolje govori statistika. Statistika kaže da se u Srbiji beleži pad industrijske proizvodnje (mart prošle godine - mart ove godine), da je pad prosečnih zarada, a to su činjenice, da imamo porast stope nezaposlenosti. (Dobacivanje iz sale.)

Gospodine, za vaše probleme, na vaše silno insistiranje, zamoliću gospodina Vojinovića da vas primi i da sa vama ozbiljno porazgovara, jer očigledno vučete traume iz nekog ranijeg perioda. Gospodine Vojinoviću, zamolio bih vas da posle sednice Skupštine primite gospodina ...

Narodni poslaniče, zamolila bih vas da se setite odredaba Poslovnika, da ne komunicirate sa poslanicima bilo gde da sede u klupama i da se vratite na temu dnevnog reda.

U toj situaciji treba njih da opomenete, da ne dobacuju. Ako mi već traže da zamolim profesora Vojinovića da ih primi, ne mogu da im odbijem zahtev, ipak su mi oni kolege poslanici.

Smatram da je bio jedan od boljih zakona koji smo usvojili u ovoj skupštini, ne zato što je zakon kao zakon, već zato što se tim putem krenulo u formiranje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, i to putem zakona.

To je jedna od retkih agencija koja je formirana zakonom i jedna od retkih agencija koja nije protivustavna. Ta agencija je formirana u ovoj skupštini i bila je agencija koja je puno obećavala, o kojoj je bilo puno reči i za koju se govorilo da je upravo ona ključna za razvoj malih i srednjih preduzeća. Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, bez ovog garancijskog fonda, jednostavno je mrtvo slovo na papiru. Niti je ona zaživela, niti je regionalna mreža agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća zaživela.

Pored konsaltinga koji je verovatno potreban našim ljudima da bi mogli da se upuste u razvoj i u osnivanje malih i srednjih preduzeća, potrebno je i nešto što se zove kapital, potrebno je nešto što se zove investicija, potrebni su krediti. Potrebno je da sredstva koja se nemilice izdvajaju iz Fonda za razvoj i iz drugih fondova, koja se izdvajaju u velike sisteme, koja se izdvajaju za kupovanje socijalnog mira i koja se izdvajaju ne za razvoj i ne za pokretanje proizvodnje, već koja se izdvajaju da bi se podmirio neki lokalni aparatčik ili da bi se na taj način još malo kupio socijalni mir.

Na taj način se ne rešava problem u Srbiji i mi smatramo, ja lično smatram, da trošenje sredstava, jednostavno i velikih sredstava, kojih je bilo u nizu velikih preduzeća, nije način da se to reši, već je jednostavno to način da se ti problemi samo odlažu i da mi do konkretnog rešavanja problema, a to je tranzicija, to je privatizacija, ne možemo nikako da dođemo.

Regionalna mreža agencije nije zaživela. Mnogo privatnika i privrednika, koji su tražili usluge ove agencije, nisu ih dobili. Zato što to nije zaživelo i što ova agencija nije imala sredstva i zato što nema dovoljno kvalitetnih kadrova.

Kako ćemo da stimulišemo ljude da otvaraju mala i srednja preduzeća? Da li je Garancijski fond sa svojim osnivačkim ili početnim kapitalom od 600 miliona dinara, što u ovom trenutku iznosi manje od 10 miliona evra, dovoljan da potpomogne razvoj malih i srednjih preduzeća, odnosno da bude garant za kredite koje bi oni uzimali. Ovde se više računa da će banke, koje treba da investiraju, snositi rizik kreditiranja. Koja će strana banka, ozbiljna banka, kvalitetna i jaka banka da snosi rizik kreditiranja i uopšte da ulazi u poslovanje u našoj zemlji u kojoj nema elementarne pravne sigurnosti? Koja će ozbiljna strana banka da dođe? Neće nijedna. Evo, posle skoro dve i po godine reformi i tranzicija nemamo nijednu od najozbiljnijih svetskih banaka prisutnih u Srbiji. Mi imamo uglavnom banke koje nemaju toliko kapitala na raspolaganju. Imamo banke koje su povukle deo deviznog potencijala odavde i koje će taj devizni ili jedan deo tog deviznog potencijala vratiti. Drugi deo neće, nažalost, da bude vraćen u našu privredu.

Mi ovde govorimo o potrebi da se stimuliše razvoj malih i srednjih preduzeća. A da bi se stimulisao razvoj malih i srednjih preduzeća nije dovoljan samo Garancijski fond i nije dovoljno samo reći da tu postoji jedna cifra ili suma, koja uistinu nije velika i složiće se verovatno i ministar da 600 miliona dinara nije dovoljno za garantni fond da to bude dovoljna suma da se krene u ozbiljnije investicije da to bude garant bankama i svima drugima za investicije. Ali, jednostavno, ako od nečega mora da se krene onda ovo možda jeste neki pravni okvir za početak, ali svakako važniji od ovog pravnog okvira je ambijent u kome treba da se radi.

Ovde je bilo reči o suzbijanju sive ekonomije i o prelivanju sredstava iz sive ekonomije u legalne tokove i na taj način pospešivanje otvaranja malih i srednjih preduzeća. Pominjana je cifra od 400 hiljada malih i srednjih preduzeća u jednom kratkoročnom periodu. Priznaćete da je to prilično i da je to jedan veliki broj.

Ako uzmete koliko je sredstava potrebno za osnivanje jednog malog ili srednjeg preduzeća, ako uzmete koliko je sredstava potrebno da bi to preduzeće funkcionisalo, ako uzmete da tu nema posebnih poreskih olakšica, ako uzmete da vi nemate pravne sigurnosti, ako uzmete da mi uvozimo u našu državu sve i svašta, da nema zaštite našeg tržišta, da nema zaštite male i srednje privrede, onda možemo da govorimo ovde o ambijentu koji je krajnje problematičan.

Ovaj zakon jeste nešto što nije štetno i što može u neku ruku, ukoliko se krene sa pravilnom primenom, da poboljša sprovođenje i jednostavno osnivanje malih i srednjih preduzeća, ali svakako ostaće mrtvo slovo na papiru ukoliko se druge stvari i druge veoma važne komponente za razvoj malih i srednjih preduzeća ne promene. Mi imamo jedan poražavajući ambijent. Imamo ambijent u kome privatizacija ne daje odgovarajuće efekte, odnosno gde privatizacija nije stimulativna i nije pokretačka snaga za razvoj privrede, nije pokretačka snaga za razvoj upravo malih i srednjih preduzeća.

Ako govorimo o efektima privatizacije, onda možemo da se zapitamo zašto, ako su efekti reforme i privatizacije i svih intervencija države u oblasti privrede tako dobri, beležimo pad proizvodnje. Zašto se beleži porast stope nezaposlenosti i zašto se beleži pad prosečnih zarada. Neko će reći da tranzicioni procesi podrazumevaju otpuštanje, recesiju, porast stope nezaposlenosti, da bi kasnije upravo ti bili ponovo zaposleni kroz investicije sredstava, koja dobijemo od privatizacije, u mala i srednja preduzeća.

Znači, trebalo bi da dođe do jednog prelivanja sredstava iz privatizacije u sredstva za mala i srednja preduzeća, da ta preduzeća narastu i da jednostavno amortizuju priliv, odnosno povećanje stope nezaposlenosti, da oni okupe ili pokupe te ljude koji ostaju bez posla i zaposle ih kroz mala i srednja preduzeća.

To bi teorijski trebalo tako da izgleda i to je teorijski koncept o kome se ovde govorilo i koji su mnogi zagovarali. Kakvi su rezultati tog koncepta bolje i da ne govorimo. Njih vidimo na svakom koraku. Rezultati i posledice jednog takvog koncepta su uglavnom negativni.

Kako vi možete da prelijete sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća ako prodate šećeranu za tri evra? Naravno da ne možete nikako! Kako možete da prelijete sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća ako vam sredstva od privatizacije idu direktno na pokrivanje budžetskog deficita, odnosno socijalnih programa, ako su ona u jednoj maloj meri predviđena za investicije? Naravno da ne možete! Na taj način se privatizacija, koja je generacijama stvarana, jednokratno troši i na taj način mi ne dolazimo u poziciju da možemo da pokrenemo privredni ciklus u onoj meri i na onaj način o kome se ovde govorilo.

Demokratska stranka Srbije je na ovaj zakon predložila amandmane koji predviđaju da se poboljša kontrola u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, garancije koje bi dao Garancijski fond, s obzirom da se 600 miliona dinara izdvaja iz republičkog budžeta, a po Zakonu o budžetskom sistemu Vlada je ta, odnosno nadležno ministarstvo je to koje vrši kontrolu utroška tih sredstava.

Naši amandmani idu u pravcu kontrole utroška tih sredstava i na taj način se omogućava Skupštini, preko rasprave o završnom računu, da kontroliše kako su se koristila sredstva iz Garancijskog fonda. Mi na ovaj način hoćemo da povećamo ingerencije Skupštine, da ova skupština, preko Odbora za finansije, preko Odbora za razvoj i preko svih drugih odbora koji su nadležni, dođe u situaciju da kontroliše kako se troše ta sredstva i da na taj način, jednostavno, ova skupština bude mesto gde će se odlučivati da li se sredstva troše u skladu sa zakonom, da li se troše celishodno ili se ta sredstva koriste za punjenje džepova onih koji su bliski vlasti i režimu.