SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

15.05.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:30 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o finansijskom lizingu (pojedinosti) (2003)
  • Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o garancijskom fondu (načela) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, većina ministara u Vladi međusobno uopšte ne razgovara, to a propo ovoga što je moj prethodnik rekao. Moram da kažem da smo mi protiv ovako predloženog člana 25, a protiv smo i ovog našeg amandmana, ne apelujemo da ga prihvatite, nego smo ga dali da popravimo ovakav tekst zakona, ako već sledite tu koncepciju, bar da liči na nešto.
    Nama je u stvari problematičan ovaj stav 2. člana 25. koji propisuje ugovor o finansiranju. Kaže se - ugovorom iz stava 1. ovog člana može se predvideti da, u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nad koncesionim preduzećem, na predlog banke koncedent može doneti odluku o zameni koncesionara drugim koncesionarom.
    Zašto kažete - može doneti odluku? Šta ako ugovor ne predvidi da koncedent može doneti odluku da koncesionara zameni drugim koncesionarom. Zašto bi koncedent uopšte brinuo o tome hoće li koncesionar otići u stečaj, šta time gubi koncedent; resurs koji je on ponudio je tu, ugovor propada; sve što je uložio ostaje koncedentu i raspisuje se novi tender. To bi jedino bilo normalno. Ovde više ništa nije normalno.
    Zašto Vladu Srbije, koju ne interesuje nijedno preduzeće koje ide pod stečaj, sada interesuje zašto koncesionar da ide u stečaj. Zašto koncesionar može da dobijenu koncesiju prenese drugom licu, uz saglasnost koncedenta. Pitanje je, šta ako je to drugo lice u stvari pravi koncesionar koji nije smeo da se pojavi kada je tender bio raspisivan. Imamo situaciju: Čume je asfaltirao puteve, nigde se nije pojavio on, nego se pojavljivao na tenderu neko drugi. Puteve je asfaltirao Čume i to vam je to.
    Uvećavanje vrednosti objekata, uređaja i postrojenja koja su u državnoj svojini, a koji je predmet koncesije, svojina je Republike, a to u prilog malopređašnjem amandmanu, ako samim ugovorom nije drugačije uređeno. Ne možemo čas da kvalifikujemo ugovor, čas da nešto stalno propisujemo šta u tom ugovoru mora da bude i šta ako bude. Ako bude, biće. To je sve posle između njih što mora da bude rešeno.
    Kažem, imam hendikep da obrazlažem amandmane jer se potpuno koncepcijski razlikujemo po pitanju koncesija, iako kažem da za koncesije zdušno jesmo, ali se plašimo kako će se ovaj zakon primenjivati s obzirom da se nijedan zakon ne primenjuje kako treba. S jedne strane koristite sve što vam stoji na raspolaganju da upropastite privredu, a onda pokušavate da nađete neke modele da navodno kapital uđe, da nešto krene nabolje, da se dođe do nekog slobodnog kapitala, navodno za malu privredu, za samostalne radnje, zanatske ili trgovinske, i to u vezi zakona koji će tek doći na dnevni red. Tako, ne možemo više da shvatimo šta vam je koncepcija kada je ekonomija u pitanju.
    Jedino čime se, izgleda, sada DOS i Vlada Srbije bave jeste kako da se izbore sa Srpskom radikalnom strankom i odatle dolazi ponovo rešenje za iseljenje iz prostorija stranke. U vezi s tim želim da vas podsetim da smo 1997. godine socijalistima postavili uslov da ne dozvole maltretiranje političkih stranaka, konkretno Demokratske stranke (da je Đinđić živ on bi to potvrdio, valjda ima živih koji se toga sećaju, da kažu istinu o tome, da potvrde), iako su prostorije koje Demokratska stranka koristi uzurpirane svojevremeno, u vezi s čim imam pred sobom dopis sindikata Građevinskog preduzeća "Rad" koji kaže da im nikada po ugovoru o adaptaciji zgrade u Ulici proleterskih brigada, nikada nije plaćeno, niti su imali da plate, niti očekuju da će platiti sada kada su došli na vlast.
    Toliko o tome kako je Demokratska stranka došla do prostorija i kako ih koristi, a danas su u toku dana priveli i zadržali u pritvoru bivšeg direktora Zemunskog informativno-poslovnog sistema, gospodina Momira Markovića, tražeći neku kopču između ZIPS-a i tog poslovnog prostora koji smo uzeli u dugoročni zakup. To radi sadašnja vlast, ali kako radi tako će i da joj se vrati.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
    Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Ima reč gospodin Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     Zbog sadržine ovog člana prošli put je zakon o koncesijama pao u ovoj skupštini, a sada je političkom nagodbom postignut dogovor koji otprilike treba da garantuje da će zakon proći.
    Međutim, ni prošli put, ni sada predlagač i onaj sa kojim se dogovarao, koji je trgovao oko sudbine celog zakona, ne sme da se usvoji iz prostog razloga što se ovim članom krši i Ustav, a krše se i gotovo svi naši propisi iz oblasti fiskalnog sistema.
    Ako pogledate član 28, samo prvi i poslednji stavovi imaju svoje mesto u zakonu, dok stavovi 2. i 3. ne mogu da budu u zakonu iz prostog razloga što ne pripadaju materiji koja se reguliše ovim zakonom.
    Naime, u stavu 2. predlagač kaže, a čuli smo da je kasnije i prihvatio amandman jedne političke stranke, da se namenski usmeravaju sredstva. Kako se to namenski usmerava? Postoji prihod budžeta autonomne pokrajine - to je samo namenska pripadnost, ali nije i namenska odredba u pogledu korišćenja. Ali, u stavu 3, koji mi ne diramo, donekle dajete preciznost gde ipak brkate neke pojmove jer, ne može Republika ono što je u njenoj nadležnosti i ono što Vlada treba da radi izvršavajući i sprovodeći neke zakone da prenosi nižim organima i drugim organima vlasti. Ako se njima poveravaju neki poslovi, onda se i obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, a ako se pogleda šta ste napisali u obrazloženju vašeg stava povodom tri amandmana na ovaj član, onda ste kontradiktorni u svakom od odgovora. Nemate viziju, nemate koncepciju ovog zakona, neuspeo je prevod. To se tako zove.
    Jedino što jeste dobro je možda poslednji stav koji ukazuje da onaj ko vrši i ko je nadležan za komunalne delatnosti, jedinice lokalne samouprave, ima pravo da zadrži koncesionu naknadu. To ima osnova i tu nemamo nikakvu intervenciju.
    Da biste shvatili koliko je ovo promašeno moram da vam kažem da verovatno 50 do 60% od mogućih koncesija i ne donose neku značajnu koncesionu naknadu. Uzeću posebno slučaj, na primer, kada se putem koncesije ustupa pravo da se vrši odgovarajuća delatnost na sredstvima koja već postoje, koja treba samo da se rekonstruišu, možda da se malo doteraju i nešto slično.
    Imali smo pokušaj ovde u Beogradu da se razmatra jedna velika koncesija koja se svela na to da bi stranac mnogo lakše čitao vodomere jer je to bio predmet koncesije. Znači, ako očekujete od koncesione naplate neke velike prihode, moram da vam kažem da u ovoj zemlji ne postoje stručnjaci koji bi mogli to da izračunaju, pogotovu po BAT sistemu. Postoji nekoliko knjiga o tom sistemu i svi vezuju koncesiju za taj sistem. Vi ga tumačite kao BOT, očigledno tako više volite.
    Šta ako nema koncesione naknade u tom iznosu koji vi očekujete? Prednost koncesije, kada se da, jeste, između ostalog, ne samo u naknadi nego i u činjenici da funkcioniše neki sistem, da se pružaju neke usluge, da se vrši neka delatnost.
    U prepodnevnom delu sednice sam vam skrenuo pažnju, vremensko trajanje prava vršenja neke delatnosti ne mora uvek da znači da će nakon isteka roka, vremena korišćenja koncesije biti i neka korist i neka imovina koja će ostati. Uzmite u obzir tehnološka čuda, uzmite u obzir druge faktore i druge okolnosti.
    Za ovakva rešenja, naročito u pogledu stava 2, ne postoji ustavni osnov i ne postoji mogućnost da se ovo predvidi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Kostreš.
    Vlada je prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Da li se neko drugi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović.
    ...

    Miloš Todorović

    Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, ovo je član zbog kojeg je zakon prošli put pao. Sada je član isti, isti su procenti, zakon će proći. Tu meni baš nešto nije jasno, kako se to sve tako brzo promenilo, ali dobro, neka to ide na vašu adresu.
    Međutim, o čemu se ovde radi? Radi se o tome da je 5%, koliko je predviđeno ovim zakonom u slučaju nekih koncesija kada je u pitanju eksploatacija, premalo u odnosu na to koliko se uništava životna sredina. Mi takav primer imamo u Lazarevcu, u selu Vreoci gde je površinski kop potpuno upropastio životnu sredinu i gde apsolutno ne može u normalnim uslovima da se živi.
    Evo, samo zbog toga, pošto pretpostavljam da će eksploatacija biti predmet koncesije, nekada i nekome, ovo treba shvatiti; jer, ljudi žive u toliko teškim životnim uslovima da u takvim slučajevima procenat treba da bude mnogo veći od 5%, što je praktično beznačajno ako je u pitanju neka ozbiljna koncesija, a mi smo ozbiljno društvo, ozbiljna zemlja i sve će biti ozbiljna koncesija. Hvala na pažnji.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
    Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljubomir Mucić i Radojko Petrić.
    Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nadležni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite.
    ...

    Ljubomir Mucić

    Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije kolega Radojko Petrić i ja podneli smo amandman na jedan od ključnih članova Zakona o koncesijama, a to je član 28, kojim se regulišu kriterijumi za usmeravanje koncesione naknade.        
    Ovo je član oko koga su se najviše lomila koplja prilikom razmatranja u februaru mesecu, a i danas, imajući u vidu da smo tek jutros čuli da je stav 2. ovog zakona promenjen i da je usvojen amandman koji je predložen od strane vojvođanskih poslanika.
    Mi smo u ovom članu predložili novi stav 4, da se sredstva ostvarena od koncesione naknade po osnovu predmeta koncesije, a to su, pre svega, putevi, železnička infrastruktura, objekti vazdušnog saobraćaja, rečnog saobraćaja, telekomunikacija, naftovoda, gasovoda, energetskih objekata, koriste za razvoj Republike Srbije u visini preostalog iznosa, odnosno 90% koncesione naknade, imajući u vidu da smo pratili član 28, znači, da se 5% sredstava izdvaja za finansiranje infrastrukture na nivou lokalne samouprave, gde se nalazi objekat - predmet koncesije i 5% za autonomnu pokrajinu.
    Ne mogu prihvatiti obrazloženje koje je Vlada uputila ovom parlamentu i odgovor na naš amandman, imajući u vidu da je odgovor upućen nenadležnim, odnosno da je upućen na amandmane poslaničkih grupa, koji nisu ni podneti. Takođe, jasno je i nama da su sredstva ostvarena koncesionom naknadom javni prihod budžeta i ona se raspoređuju Zakonom o budžetu, koji donosi ovaj parlament.
    Jasno je da je ovo prihod budžeta. Da li će on biti veliki ili mali, to sigurno zavisi i od aktivnosti lokalnih samouprava, a takođe i od nadležnih ministarstava i drugih lica koja mogu podneti inicijativu. Visina koncesione naknade sigurno, bar na početku, neće biti izuzetno značajan prihod budžeta.
    Zbog toga nam je cilj da ovaj deo sredstava u budžetu bude iskorišćen za usavršavanje, izgradnju, rekonstrukciju i bolje uslove na infrastrukturnim objektima, čime bi se podsticali javni radovi i sredstva za investicije bila bi veća i sigurno bi bio jedan deo za izjednačavanje regionalnog razvoja u Srbiji, a takođe i pokretanje privrednih aktivnosti.
    Mislim da će najveća zainteresovanost za predmete koncesije biti na razvijenim područjima, pre svega za najznačajnije infrastrukturne objekte, dok će lokalna infrastruktura biti predmet manjeg interesovanja.
    Naš predlog je da svi prihodi od koncesija koji dođu po osnovu putne infrastrukture budu uloženi u dalju modernizaciju puteva, kako se ne bi dogodilo u ovako teškom stanju u budžetu, velikom budžetskom deficitu, da se sredstva od koncesija koriste za pokrivanje budžetskog deficita, a ne daj bože za finansiranje Radio - televizije Srbije, ili neke druge radove.
    Mislim da bi ovde značajno bilo i sredstva od rečnog saobraćaja, rečnih tokova, iskoristiti za otklanjanje posledica od poplava, a takođe i posledica suše i da na taj način možemo najlakše doći do sredstava za podsticanje budućih investicija i razvoj infrastrukture. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč?
    Ima reč narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
    ...

    Jovan Todorović

    Dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko rečenica. Istina da je član 28. izazvao najviše pažnje od strane svih poslanika i u prethodnoj raspravi koju smo imali po osnovu Predloga zakona o koncesijama. Ispalo je da je zbog tog člana taj zakon u prvobitnom glasanju pao.
    Mi ovde imamo nekoliko varijanti, koje dolaze skoro iz svih poslaničkih grupa, uključujući i vladajuću, u kojoj se jednostavno licitira na neki način sa procentima koji bi trebalo da pripadnu pojedinim subjektima u ovom zakonu, kao što su lokalne samouprave, autonomna pokrajina, ili budžet Republike Srbije.
    Predloženo rešenje u zakonu predviđa da se 5% sredstava, koja se uberu od naknade po osnovu koncesija, izdvoji za lokalnu samoupravu, a 5% za autonomne pokrajine.
    Predložili smo, idući rezonom ovog člana, da preostalih 90% sredstava ne bude, prosto rečeno, prihod budžeta, pa da se iz tog budžeta može upotrebiti za bilo koju namenu, uključujući potrebe u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva, itd, u okviru javne potrošnje, uzevši ukupno, već da se ta sredstva iskoriste za razvoj infrastrukture u onim oblastima iz kojih jeste predmet koncesije za koji se ubira odgovarajuća naknada.
    Ni prvi put, ni sada naš amandman nije prihvaćen. Mislim da je bilo više rezona da se prihvati, nego ovaj predloženi od strane vojvođanskih poslanika, da se 30% sredstava ostvarenih po osnovu koncesija koristi na području Autonomne Pokrajine Vojvodine.
    Zašto mislim da je to bolje? Bolje je zbog toga što bi u pojedinim varijantama, primenjujući ovaj način raspodele sredstava koji mi predlažemo, Vojvodina mogla dobiti i 90% sredstava ostvarenih po osnovu koncesione naknade, ukoliko se objekat koji je predmet koncesije nalazi na teritoriji Vojvodine. Ako se ne nalazi na teritoriji Vojvodine, onda bi dobila ovih 5%, koliko dobija i inače prema sadašnjem rešenju člana 28, koji je došao od strane Vlade. Dakle, 30% je relativna stvar; da li je to 30,40 ili 50, mi kažemo da je to 90%, ali da nije bitna teritorija, nego da je bitna oblast iz koje je predmet koncesije i u kojoj se ostvaruje taj koncesioni prihod.
    Slažem se sa onima koji misle da bar u početku nećemo imati bogzna koliko velike prihode u republičkom budžetu po osnovu koncesija. To je istina. Ali, nije samo u tome smisao. Smisao je u tome da se koncesije, možda, razvijaju više u onom drugom delu koji se odnosi na sistem - izgradi, koristi i nakon 30 godina predaj na korišćenje Republici Srbiji, lokalnoj samoupravi ili autonomnoj pokrajini. To bi bila bolja varijanta primene Zakona o koncesijama, nego ono što je već izgrađeno davati na korišćenje nekome drugome, pa ma kolika ta koncesiona naknada bila.
    Pri tome, ako neko izgradi i koristi 30 godina taj predmet koncesije, onda je logično da, gledajući ekonomski rezon, za tih 30 godina i ostvari dovoljan profit da izvuče ona ulaganja koja je uložio u početku tog koncesionog odnosa. Ako neko koristi 30 godina već izgrađeni objekat, onda bi naknada morala biti u visini cene koja je potrebna da se realizuje da bi se takav objekat ili predmet koncesije izgradio.
    Ako ćemo mi prihod od koncesija usmeravati na neke druge vidove potrošnje u okviru budžeta, onda ćemo doći u opasnost da potrošimo bitna nacionalna dobra, a da ih iz koncesionih naknada ne isfinansiramo, odnosno da ne ostvarimo čak ni prostu reprodukciju u toj oblasti. Jer, kada neko koristi 30 godina autoput, onda je normalno da će ga pohabati i naravno da je najprirodnija stvar da se ta sredstva koja se ubiraju od koncesija na autoputu upotrebe za izgradnju drugih autoputeva. Toliko.