Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o Garancijskom fondu je izuzetno bitan zakon iako ga čini samo 25 članova. Ali ovaj zakon određuje samo uslove i način osnivanja Garancijskog fonda, imajući u vidu da će konkretno pravilima i normativnim aktima upravnog odbora, odnosno skupštine ovog fonda biti opredeljena pravila davanja garancija, takođe i rada ovog fonda.
Stvaranje Garancijskog fonda, kao finansijske institucije, koja se osniva i počinje sa radom na osnovu državnog kapitala koji se izdvaja iz budžeta, opravdano je u ovim smutnim, teškim i nesigurnim vremenima, kao i u uslovima privređivanja koji iz dana u dan postaju sve teži i neizvesniji. Garancijski fond bi trebalo i mogao da bude vrlo značajan faktor učešća državne politike, a pre svega finansijski, kroz ovaj fond u razvoju postojećih, a takođe i stvaranju povoljnijih uslova za brži razvoj i nastanak novih malih i srednjih preduzeća, odnosno zanatskih radnji.
Odmah bih rekao, pošto ovde nije ministar Vlahović, on se polomi, kao ministar, vodeći politiku, pomažući i dajući podršku malim i srednjim preduzećima! To čini samo retorički, što više "ne pali", i nekim palijativnim merama, imajući u vidu da uvek prilikom donošenja nekog zakona o podršci ili strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća, uvek nešto fali.
Prvobitno pitanje koje se postavlja u vezi rada ovog fonda glasi: šta ovaj fond znači, a odnosi se i na kreditnu podršku bez jasno definisanog založnog prava, regulisanog Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima, upisanim u registar, koji se takođe u ovom parlamentu krčka negde od sredine oktobra meseca prošle godine; zbog čega i kome u ovoj vladi ne odgovara donošenje zakona o donacijama, pošto su donacije jedan od bitnih izvora sredstava za rad Garancijskog fonda u narednom periodu; zbog čega ova zakonska rešenja niste uvezali u jednu celinu, konačno zaokružili namere Vlade u politici državne podrške razvoju malih i srednjih preduzeća?
Podrška malim i srednjim preduzećima se svodi samo na verbalnu, lepu priču. A da vam je stalo do njihovog nastanka i razvoja, odnosno pozitivnog učešća u ublažavanju fatalnih posledica tranzicije, ne biste čekali preko devet meseci da zakon uvrstite u dnevni red. Što je još gore, to činite mimo Poslovnika, kršeći odredbe člana 134, a predlog dnevnog reda priprema, zna se ko, predsednik Skupštine!
Nagradno pitanje glasi: kada Fond počinje sa radom? Ponavljam, kada Fond počinje sa radom? Nagradu ćemo odrediti, ako se bude tačno odgovorilo (pola kredit, a pola iz Garancijskog fonda). Tako, gospodine Mirčiću.
Napisali ste u članu 21. da Fond počinje sa radom danom upisa u sudski registar. "Fond počinje sa radom danom upisa u sudski registar". Svi koji daju takav odgovor pogrešili su, jer ste ih vi pogrešno naučili, pišuću ovu odluku. Zašto? U koji sudski registar se upisuje državna finansijska institucija i po kom zakonu? Takav registar u važećim zakonskim odredbama još ne postoji, pa, prema tome, Garancijski fond nikada ne može početi sa radom.
Ovaj fond ne može se upisati u sudski registar, dok ne postane akcionarsko ili deoničarsko društvo. To je druga bitna odrednica koja govori samo o verbalnoj politici podrške malim i srednjim preduzećima. Možda se Fond odmah formira i registruje kao akcionarsko društvo, a to nije osnovna intencija ovog zakona.
Sledeća nepoznata odredba je osnivački ulog, pošto se u članu 4. predviđa da se sredstva za osnivanje i početak rada Fonda obezbeđuju u budžetu Republike.
U budžetu za ovu godinu takva pozicija jasno ne postoji, izuzev što je na poziciji 424 (pri Ministarstvu za privredu i privatizaciju) određen iznos od 760 miliona plus 5.420.000 dodatnih sredstava, koja su predviđena za rad Agencije za privatizaciju, za rad Aukcijskog fonda i za osnivanje, odnosno rad Garancijskog fonda. Znači, izričito u budžetu cifra od 600 miliona ne postoji, već globalna cifra koja je određena za podršku malim i srednjim preduzećima.
Da li je normalno da se visina osnivačkog uloga, a nije mala, to je 600 miliona dinara, određuje samo na kraju obrazloženja? Još gore, u obrazloženju o neprihvatanju jednog od amandmana, čini mi se SRS, piše da će se sredstva za osnivanje u iznosu od 600 miliona dinara uplatiti na račun Fonda u skladu sa Zakonom o budžetu, podrazumeva se.
Što je mnogo, mnogo je, jer mislim da mi ovde donosimo zakone, a ne kućni red! Možda to niste uneli u odredbe zakona, jer vam kao mač nad glavom stoji čuveni ministar Boža Đelić - budžet nema para, a 600 miliona nisu sitni novci!
Iz napred navedenih razloga, smatram ovaj zakon samo veštim političkim marketingom, jer nikada Garancijski fond po ovom zakonu neće zaživeti. Shvatite ove primedbe vrlo ozbiljno, jer je već kasno. Dve i po godine su prošle od kada je gospodin Vlahović ministar i od kada je ova Vlada, a reforme su spore, sa značajnim zastojima, pri čemu je privreda u kolapsu, sa priličnim padom industrijske proizvodnje!
Samo u prvom kvartalu ove godine proizvodnja je manja u odnosu na isti period prošle godine za 4,8%, sa zabranjivajućim tendencijama pada u martu od 6,4%. Posledica takve politike je porast broja nezaposlenih, a i 20% zaposlenih u privredi ne prima zarade. Zarade realno i nominalno opadaju, jer u januaru su čak za 17,93% manje u odnosu na mesec decembar, a u martu za 12,3%. Zaduženje zemlje se uvećava, a vaš slogan, odnosno slogan ministra privatizacije, kada kažem privatizacija mislim na investicije, samo je verbalna krilatica, pošto investicija nema, pa čak ni u oblasti javnih radova.
Pozvao bih gospodina ministra da dođe u Valjevo koje je privredno mrtav grad, grad u blokadi; tri preduzeća su od jutros blokirala prilazne magistralne puteve, a prosečna zarada je iz zlatne sredine spala na pretposlednje mesto u Srbiji. Ako se budete bavili nadzorom nad zakonitošću rada Fonda kao nadležno ministarstvo, isto kao i privredom, bolje izbrišite ovu nedefinisanu odredbu ili odredite nadležno ministarstvo, jer neće biti ni "N" od nadzora, kao što nema ni slova "P" od privrede.
Za nas socijaliste je vrlo diskutabilan član 9. Moje pitanje glasi - zašto garancija, odnosno supergarancija ne može da se izda za ceo kredit, već samo za neprecizirani, odnosno kako ministar reče, samo 50%. Možda je bolje da ste propisali i jednu i drugu odredbu? Znači, da se može dati garancija za ceo iznos ili deo tog iznosa, a politikom Fonda da se opredeli to pitanje koji će iznos sredstava datog kredita biti pokriven garancijama, odnosno kontragarancijama iz Garancijskog fonda.
Slažem se da svi učesnici moraju da snose nekakav rizik i da prate uslove poslovanja.
Da li je veći rizik dati garanciju na 50.000 evra celog iznosa kredita sa intabulacijom na uknjiženi poslovni objekat ili stambeni objekat ili dati garanciju na polovinu od 100.000 evra kredita bez intabulacije na imovinu, odnosno bez vrednosti?!
Na kraju, iznos od 600.000.000 dinara koji treba obezbediti u budžetu nije konačan. Ako se iz donacija ili drugih izvora obezbedi 50.000.000 evra ili iz nekih drugih izvora, Vlada u cilju dokapitalizacije mora obezbediti dodatnih 40.000.000 evra, ako se krene u transformaciju.
Mislim da su ove sugestije zaista dobronamerne i predložio bih da se preispitaju ove dve odredbe na koje sam ukazao, i da se ovo pitanje raščisti, jer od dobrih namera oko razvoja i podsticaja malim i srednjim preduzećima neće biti ništa. Hvala vam.