Čitavo izlaganje gospodina Lazića odnosilo se na diskusiju narodnog poslanika Momčila Trajkovića, koji je i pomenut nekoliko puta. Njegovo izlaganje je bio komentar diskusije gospodina Trajkovića.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Trajković.

Pristalica sam toga da pozicije dobiju pre svega oni ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. To je zakon definisao i u to neću da ulazim. Mislim da je pogrešno što je zakon to tako definisao, ali je to tako.
U mom političkom delovanju, cilj mi je da spojimo one koji su prognani i one koji su na Kosovu i Metohiji.
Gospodinu Laziću bih rekao da smo bili u istoj partiji, bili smo zajedno u Socijaldemokratskoj partiji. On je bio predsednik Gradskog odbora Socijaldemokratske partije, zajedno sa mnom. Cenim njegov doprinos.
Gospodin Lazić, kao i mnogi, ne živi danas na Kosovu i Metohiji. Gospodin Lazić je morao da napusti Kosovo i Metohiju, jer je živeo u centru Prištine, a tamo ni mrav ne bi mogao da ostane živ, a o gospodinu Laziću da i ne govorim.
Zbog toga, u tim raspravama, treba da vodimo računa o svemu tome. Gospodin Lazić, isto tako, predstavlja kosovsko-metohijske Srbe, i to na visokim pozicijama, ovde, u parlamentu, kao i u saveznom parlamentu. Naravno, to podržavam.
Gospodin Lazić je čovek koji zaslužuje tu poziciju. Mislim da to radi na najbolji način. Zbog toga, smatram da i u ovoj situaciji, kada raspravljamo o jednoj temi koja je teška, oni koji su morali da napuste Kosovo i Metohiju, bar malo moraju da imaju razumevanja za one koji su u sličnim pozicijama.
Smatram da tu temu ne treba da otvaramo na taj način, već da treba da pokušamo da ove stvari spojimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Izbor devetog člana Saveta, koga predlažu osmorica izabranih članova, i to pre mesec dana, očigledno je samo povod da se otvori tema kako će da se izvrši raspodela tih frekvencija kao nacionalnog bogatstva, ko će i kako da se pozicionira i ko će unutar DOS-a da povuče, dobije prevagu pred predstojeće izbore, verovatno na svim nivoima.
Tako da ova današnja rasprava o tome da li Goran živi u Podgorici ili na Kosovu i Metohiji, da li je završio fakultet ili nije, šta žena misli o njemu, čiji je bio kadar, ko ga je predložio, jeste nešto što je ubačeno, kao obična kost koja treba da se glođe u ovoj sali, da bi se zamaglilo ono glavno i centralno pitanje, a to je da se ovaj zakon odlaže, odnosno njegova primena se odlaže skoro godinu dana, upravo zbog toga što DOS, ovakav izvorni, krnji ili onaj sledeći, nije ni bitno, nije zadovoljan postojećim stanjem u medijskoj sferi, a pogotovo kada su u pitanju elektronski mediji. On to stanje želi da promeni, ali ne postoji saglasnost na šta treba da liči ta buduća promena. Očigledno, u pitanju su pozicije i procena da pri sutrašnjem, eventualnom, glasanju u tom savetu, verovatno bi neka odluka morala da bude 5:4.
Tako da je Goran, ni kriv ni dužan, praktično izvučen kao jedan problem, odnosno kandidat koga sada ovde ljudi svlače, ulaze u njegov moralni lik, zašto se iselio, kad se iselio itd. Svi zaboravljamo da se u suštini radi o jednom lošem zakonu, lošem rešenju koje izvlači i stvara ovakve probleme. Ceo taj savet, njegova nadležnost, poslovi koje treba da radi, pa zašto ne reći, i primanja koja treba da se obezbede članovima tog saveta, malo podseća na neke nevladine organizacije, jer očigledno Vlada Republike Srbije, kada je predložila onakav Zakon o radiodifuziji, nije imala niti nameru, niti želju da preuzme kompletnu odgovornost za stanje elektronskih medija. Predlogom takvog zakona formirala je odgovarajući savet, pa na njega prenela neke poslove, navodno stručnjaci će to da rade, a u stvari radiće politbiro DOS-a, onaj politbiro DOS-a koji se hvali paljenjem zgrade Televizije Srbije.
SRS, naravno, ne želi da posreduje u tim svađama, ne želi da arbitrira u predstojećem pozicioniranju političkih stranaka, ne toliko medija. Oni koji pričaju da pojedini mediji u tom savetu imaju svoje zastupnike, svesno zaboravljaju ili ne žele da kažu da se u stvari radi o političkim strankama. Zna se tačno, neko je u sukobu sa B-92, a B-92 skoči do nekoliko ambasada, pa prijavi, pa nam onda izlaze neki državni funkcioneri i kažu, oni su tužibabe, bili su da nas prijave kod Amerikanaca.
U suštini, pričamo o onome na čemu je DOS naročito insistirao kada je na talasu tog pokreta došao na vlast, pričamo o tzv. slobodnim i nezavisnim elektronskim medijima, koji su formirani i osnovani tuđim parama, u doba najteže ekonomske krize i rata i iz toga izvlačimo problem Gorana Radenovića.
Zabavljaćemo se mi danas sa Goranom Radenovićem, odložiće se rasprava, odnosno glasanje za utorak. Verovatno će on čovek i da povuče tu svoju kandidaturu. Verovatno je imao i neke lične motive, zbog primamljivog iznosa naknada koje bi primao kao član tog saveta i verovatno postoji potreba da čovek obezbedi neku svoju egzistenciju. Nije dobro da loš zakon sa lošim rešenjima Skupština u raspravi zloupotrebi na neprimeren način, pa se priča o familiji, o porodici, o ispravljanju nekih nepravilnosti, pogrešnih postavki zakona i da svi zaboravljamo pozicioniranje stranaka DOS-a, koje su očigledno u svađi i to unutar koalicije i u očiglednom stanju raspada, svaka stranka pojedinačno.
Mi ne želimo to da lečimo, želimo da vam pomognemo da se što pre raspadnete, želimo da vam pomognemo da se nikada ne izabere ovaj savet, da nikada ne počne da radi, da nikada ne podeli ni jednu frekvenciju, niti da odredi ko će da koristi nacionalno blago, već neka vlada i nadležna ministarstva da predlažu promenu zakona i preuzmu odgovornost. Iza ove nazoviobjektivnosti tog saveta krije vam se Zoran Predić, Goran Vesić i da ne nabrajam. Vrlo dobro znate ko se krije, a to su oni iz onog budžaka koji kreiraju i mentalno zdravlje ovog naroda, ovakvim napisima u novinama i ovakvim izveštavanjem građana preko elektronskih medija.
Odmah bih digao ruku za Gorana Radenovića ako bi izašao ovde i garantovao da će i SRS biti prisutna jedan minut dnevno na udarnom mestu u RTS-u ili u drugom elektronskom mediju. Pazite, pišete demokratske standarde, a ovi demokratski standardi će se primeniti za koji mesec.

Reč ima narodni poslanik Svetlana Stojanović, a posle nje narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o radiodifuziji ima plemeniti cilj da obezbedi slobodu, profesionalizam i nezavisnost u radu TV i radio stanica. Ovaj zakon zabranjuje svaki oblik cenzure i uticaja na rad televizije i radija, propisuje objektivnost, zabranjuje diskriminaciju itd, parafraziram član 3. Ove više nego časne ciljeve treba po zakonu da ostvari Republička radiodifuzna agencija, telo nezavisno od bilo kog državnog organa i svih pravnih i fizičkih lica, koja se profesionalno bavi televizijskim i radio novinarstvom.
Radiodifuznom agencijom upravlja savet agencije, čije su nadležnosti ogromne. Znači, donosi strategiju razvoja, kontroliše rad TV i radio stanica, izdaje dozvole za emitovanje, propisuje pravila koja su obavezujuća za emitere, kažnjava emitere, vodi računa o poštovanju autorskih i srodnih prava, sprečava emitovanje sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju, nasilje itd, parafraziram član 8.
Prema Zakonu o radiodifuziji, ovlašćenja članova saveta, kako bi ostvarili ovako velike i časne ciljeve, morala su biti ogromna, a mogućnost da se neki član saveta smeni, gotovo da ne postoji. Budući da je samim zakonom određeno da njih devetoro niko ne sme da kontroliše, kako bi im se omogućilo da rade profesionalno i po sopstvenoj savesti, član saveta za radiodifuziju treba da bude bezmalo svetac i nikako živ čovek koji ume da pogreši, ako ga sistem ne kontroliše.
Teško je definisat živog sveca, a još teže ga je naći među živim ljudima, ali Zakon o radiodifuziji je definisao ljude koji zasigurno nisu sveci, pa ne mogu biti članovi saveta. To su narodni poslanici, republički i savezni, izabrana i imenovana lica, funkcioneri stranaka (pripadnost bilo kojoj stranci i uopšte bavljenje politikom najbolji je dokaz da o časnom čoveku nema ni govora), vlasnici ili zaposleni na televiziji i radiju, pravosnažno osuđena lica i bračni drug, roditelji, srodnik do drugog stepena srodstva, to je napred navedeni član 25.
Skupština Srbije je većinom glasova izabrala osam takvih za koje veruje da je njihov moralni integritet toliki da se na njih nikako i ni pod kojim uslovima nikada u budućnosti neće moći politički ili drugačije uticati, tako da nije potrebno da budu kontrolisani ili smenjivi. Poštovanje zakona i propisane procedure suština je demokratije, pa bih volela da se podsetimo procedure po kojoj smo došli do ovih osam svetaca, a danas biramo devetog.
Ne govorim ništa o ličnostima koje smo kao Skupština većinom glasova već izabrali. Govorim o proceduri njihovog izbora i pozivam se na član 24 - postupak biranja članova Saveta. Između ostalog, Skupština će najmanje 30 dana pre odlučivanja o izboru člana Saveta javno objaviti sve važeće liste kandidata; Skupština može pre odlučivanja o izboru organizovati javni razgovor sa predloženim kandidatima radi sticanja uvida o njihovoj sposobnosti. Skupština Srbije nipošto nije bila zainteresovana da iskoristi tu mogućnost tako da nisam, kao poslanik, imala prilike da steknem lični utisak o bilo kom od kandidata čiji mandat može prestati, član 29. Zakona, samo ako ne daj bože umre, sam podnese ostavku ili ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili propustio da navede podatke koji bi ga diskvalifikovali kao člana Saveta.
Jednom kandidatu, koji je predložila poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, mandat je prestao i pre nego što je izabran, zato što je propustio da navede podatke koji bi ga diskvalifikovali. Zaboravio je da kaže da je iz političkih razloga izbacivao svoje kolege sa fakulteta. Jednog potencijalnog sveca smo tako izgubili unapred. Vlada Srbije je takođe imala kandidata za kojeg je, pre nego što je izabran, ali nakon što je kandidovan, otkrila da nije svetac, pa ga je zamenila drugim potencijalno neprikosnovenim članom.
Međutim, stvari najgore stoje sa kandidatima koje smo mi, poslanici Skupštine Srbije, predlagali. Demokratska je odluka Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije da kandidat za člana Saveta postane jedan od dva kandidata koji skupe najveći broj potpisa narodnih poslanika, ali ta odluka bila je na snazi samo tri sata. Jedan od dva kandidata sa najvećim brojem potpisa narodnih poslanika, kandidat DOS- Reforma Srbije, onaj što je propustio da kaže nešto iz svoje biografije, srećom je pristao da povuče svoju kandidaturu. DOS je dobio priliku da predloži novog kandidata za sveca. Ostaje problem onih 30 dana, koliko kandidatura mora biti poznata javnosti.
Odbor za kulturu i informisanje je u 12,00 časova, na dan kada se biraju članovi Saveta, doneo ispravnu odluku da se ta tačka skine sa dnevnog reda i sačeka propisani rok. U 15,00 časova kao član, tačnije zamenik predsednika Odbora za kulturu i informisanje, dobila sam preko mobilnog telefona poziv da dođem na drugu sednicu Odbora za kulturu i informisanje sa početkom u 15,00 časova. Znači, u 15,00 časova za 15,00 časova. Pošto nisam imala sreće da se nalazim na tri koraka od sale u kojoj se sednica održava, a za razliku od nekih drugih poslanika koji imaju sposobnost teleportovanja iz Soluna i sa drugih mesta, onemogućena sam da uzmem učešće na sednici na kojoj je doneta nova odluka. Umesto kandidata koji je sam povukao svoju kandidaturu predložen je novi kandidat Skupštine Srbije, koji nije morao da čeka 30 dana i svih osam članova Saveta izabrani su iste večeri u 19,00 časova.
Sada imamo osam članova radiodifuznog Saveta i već smo prekršili zakon koji nije ni počeo da se sprovodi. Po donošenju Zakona o radiodifuziji zaista je bilo neophodno što pre izabrati Savet da bi, između ostalog, Radio-televizija Srbije bila transformisana u javni servis. To nije urađeno. Nije urađeno čitavih sedam meseci i sada ne znamo ko upravlja RTS-om, upravni odbor po starom zakonu ili Savet radiodifuzne agencije, koji još nije izabran, pa samim tim valjda i ne može da upravlja. Takva situacija ne traje sedam dana. Sada traje već osam meseci.
Da bi Savet konačno počeo da radi, a Zakon o radiodifuziji mogao da se sprovodi, biramo devetog člana, onog sa Kosova. Da li taj čovek živi i radi na Kosovu ne znam, da li je stručnjak ne znam ni to, ali mi je iz onoga što sam videla na televiziji i pročitala u novinama jasno da je i jedno i drugo u najmanju ruku sporno. Teško da bi se za ovog devetog člana moglo unapred reći sa sigurnošću da će biti svetac.
Kada je Skupština Srbije donela Zakon o radiodifuziji, poslanicima Demokratske stranke Srbije nije bilo dozvoljeno da u tome učestvuju, zato što su prethodnih meseci nedovoljno boravili u skupštinskoj sali, a DOS - Reforma Srbije je baš na tom mestu želeo da ih gleda. Međutim, kada je DOS-u, posvećenom isključivo reformama u Srbiji, komotnije bilo da odlučuje bez DSS-a, tada je Odbor za kulturu i informisanje u 15,00 časova zakazao sastanak za 15,00 časova. Da bismo došli do skupštinskog saziva, koji neće raditi ovako kako mi radimo, nego drugačije i demokratičnije, potrebni su nam izbori.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Vukosav Tomašević.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, ovakav predlog za Gorana Radenovića uopšte nije mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri, jer i ovaj poslovnik, koji je predložila Demokratska stranka Srbije, a koji ste u vašoj međusobnoj trgovini vi iz ostatka DOS-a usvojili, ovako nakaradan kakav jeste ne poznaje takvu mogućnost da neko drugi, osim navedenih u članu 131, daje Skupštini bilo kakav predlog za bilo kakvo odlučivanje.
Podsetiću vas na član 131. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže: "Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača".
Mi pred sobom imamo predlog koji je potpisao izvesni dr Vladimir Marko, član radiodifuznog Saveta, odnosno radiodifuzne agencije i uputio ga predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Ovakav predlog za Radenovića uopšte nije mogao da se nađe pred narodnim poslanicima, a da pre toga o njemu nije raspravljao i Skupštini na znanje dao svoj stav Odbor za kulturu i informisanje.
Sada se vraćamo na situaciju od pre nedelju dana, kada su poslanici, mi koji ne želimo iz principijelnih razloga da učestvujemo u radu skupštinskih odbora i oni koji su članovi otišli na sednicu Odbora za kulturu i informisanje, tamo su došli Aleksandar Crkvenjakov i Bojana Lekić pa su obrazlagali zbog čega mi nemamo direktan prenos sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Glavni i odgovorni urednik i propagator antisrpske i pre svega neobjektivne uređivačke politike, Bojana Lekić, rekla nam je da, između ostalog, to nije moguće, a o tome su govorili Ivan Andrić i Crkvenjakov, zbog toga što još uvek nije formiran i nije izabran deveti član Saveta radiodifuzne agencije.
Srpska radikalna stranka je bila protiv usvajanja Zakona o radiodifuziji i kada je bilo reči o pojedinostima rekli smo vam kakva je farsa taj zakon, kakvo pogodno tle za razna lobiranja je Republička radiodifuzna agencija i došli smo do toga da se danas u Skupštini Srbije, evo sve do 12,45 časova, izuzimajući kompetentna i pre svega argumentovana izlaganja gospođe Pop-Lazić i svih ostalih poslanika Srpske radikalne stranke, dešava ono što bi najviše voleli protagonisti određene politike, a uključujući i neke medije u Srbiji u ovoj opštoj borbi za frekvenciju, da se u Skupštini Srbije stvori opozicija po njihovoj meri. To bi voleli i oni koji su danas rekli da neće glasati za Gorana Radenovića, a koji sve vreme glume opoziciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pre svega moram, pošto se stanje između Nebojše Čovića sa jedne strane i Željka Mitrovića i Televizije "Pink" sa druge strane, očigledno kroz diskusije te lažne opozicije i vas iz DOS-a prenelo na skupštinsku govornicu, da poručim onima koji su omiljeni opozicionari, ali oni to zaista nikada ne mogu da budu, jer je to jedino pokazala Srpska radikalna stranka u ovoj skupštini i to i vi znate iz DOS-a, a znaju i oni koji bi želeli da budu ta opozicija, da ne moraju baš mnogo da propagiraju stavove Nebojše Čovića, jer kako je on mafijaška pudlica, a svi ste to pročitali u knjizi prof. dr Vojislava Šešelja, i njih će da povuče u ambis zajedno sa sobom.
Ne može da se desi takva situacija, kao što se desila prošle godine u septembru i decembru mesecu, da se kroz njihovo lažno predstavljanje kao opozicije izvrši polarizacija biračkog tela, da su oni, kao, fini...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da svoje stavove o opoziciji dovedete u vezu ....)
I te kako je u vezi, gospođo Čomić, jer su oni glasali za Zakon o radiodifuziji i za prethodni izbor članova Saveta, a danas govore o svojim oprečnim stavovima u odnosu na ono za šta se zalaže ostatak DOS-a.
Prema tome, mi ćemo koristiti svaku priliku, bez obzira na to što SRS dnevno nema ni deset sekundi na državnoj, ni na svim televizijama koje pretenduju da dobiju nacionalnu frekvenciju, bez prenosa skupštinskih sednica, da vam govorimo kao prava i jedina opozicija, da nije moguće da Narodna skupština, uz takvo kršenje Poslovnika, glasa o ovakvom kadrovskom rešenju za devetog člana Saveta radiodifuzne agencije. Znate pod kakvim sumnjivim okolnostima su i prethodna dvojica, Cvetković i Cekić, izabrani.
I dok mi govorimo u potpunom medijskom mraku o ovom lobiranju i ovome što se dešava u Skupštini, moram da vas obavestim, jer i tu oblast je takođe regulisao Zakon o radiodifuziji, da se kroz mrežu kablovsko-distributivnog sistema u Srbiji nudi građanima koji poseduju kablovsku televiziju da gledaju tri ustaška programa: HRT 1, 2. i 3. Oni svakoga dana, pa tako i danas, dobila sam informaciju, prenose sednice hrvatskog ustaškog Sabora. To su vaši prijatelji, to su oni kojima vi idete na poklonjenje. Ugledajte se onda na njih i dajte direktne prenose skupštinskih sednica.

Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nizu apsurda koji prate rad ove skupštine, danas je na redu još jedan, a to je da raspravljamo o Zakonu o radiodifuziji u trenutku kada u sali nema ni jedne kamere, niti ima ijednog novinara. Sada vidim galeriju i ni jednog predstavnika medija nema ovde.
Naravno, nema ni TV prenosa, uprkos zaključku Odbora za informisanje, uprkos apelima poslanika u toku jučerašnjeg rada, da se ponovo uključe kamere. Za to smatram odgovornom predsednicu Skupštine, gospođu Mićić. Žao mi je što je nema ovde, rekao bih joj to u lice. Po meni, ona u ovom trenutku snosi odgovornost za to što nema direktnih TV prenosa zasedanja ovog parlamenta.
Prethodno pitanje, koje takođe treba razmotriti pre nego što pređemo na raspravu o ovom predlogu, jeste zašto se o ovome danas raspravlja sa sedam meseci zakašnjenja. Naime, po odredbama članova 114. i 115. Zakona o radiodifuziji, ova skupština je sve poslove oko imenovanja članova saveta trebalo da završi 90 dana nakon stupanja na snagu zakona. Ovaj zakon je stupio na snagu 27. jula prošle godine. Dakle, 27. oktobar je bio krajnji rok, po ovom istom zakonu, da se savet izabere u ovoj skupštini, da se konstituiše i da počne da radi. Takođe, smatram da odgovornost za neprimenjivanje ovog zakona snosi jedino predsednica Skupštine, gospođa Mićić, koja je bila dužna da se stara o primeni ovog zakona. To je još jedna stvar koja ide njoj na teret.
Što se tiče ovog kandidata, uz sve dileme koje su već iznete o njemu, u još jednoj nedoumici sam nakon izlaganja gospodina Trajkovića, a to je da li čovek uopšte živi. Ne živi ovde, ne živi onde, da li je uopšte živ? Sasvim je jasno da predloženi kandidat iz proceduralnih razloga, zato što nisu ispunjeni uslovi iz ovog zakona, ne može uopšte biti kandidat.
Pročitaću vam predzadnji stav člana 23. ovog zakona koji, između ostalog, kaže: "Devetog člana Saveta predlažu prethodno izabrani članovi Saveta, s tim što predloženi kandidat mora ispunjavati kriterijume za članstvo u Savetu utvrđene ovim zakonom i mora biti lice koje živi i radi na području AP Kosovo i Metohija".
Dakle, čak i pod pretpostavkom da je gospodin živ, sasvim sigurno, to se vidi iz njegove biografije ovde priložene, on ne radi na Kosovu. Pitanje je da li uopšte radi, jer tih podataka nema. Prema tome, imamo čoveka za koga ne znamo da li je živ, da li radi, sasvim sigurno ne živi i ne radi na Kosovu. Potpuno je apsurdno i bespredmetno raspravljati o njemu, jer on nije osoba koja ispunjava osnovne odredbe zakona koji je ova skupština usvojila.
No, to je vrhunac jedne priče, potpuno apsurdne priče o stanju u medijima, pogotovo u elektronskim medijima i o namerama aktuelne republičke vlasti kada su u pitanju elektronski mediji, uopšte mediji u Srbiji i primena Zakona o radiodifuziji.
Podsetiću vas na nekoliko činjenica u vezi ovog zakona. Najpre, nepotrebno je odlagano donošenje Zakona o radiodifuziji, skoro godinu i po dana od konstituisanja Vlade. Donet je, napokon, u leto prošle godine, u julu prošle godine u ovoj skupštini, bez prisustva poslanika DSS-a. Pri tom je, voljom vladajuće većine, suštinski promenjena ključna odredba ovog zakona, a tiče se sastava Saveta radiodifuzne agencije.
Izvorna namera autora zakona je bila da se obezbedi nepristrasnost, da se iz rada ovog saveta eliminiše uticaj dnevne politike i političke sfere. Iz tog razloga, Savet je trebalo da ima 15 članova i da veliku većinu u tom savetu daje civilno društvo. Prošle godine je u julu, na predlog Vlade, Savet je sa 15 smanjen na 8 članova, a pri tom se desilo ono što smo mi tada van ove sale najavljivali i tačno ukazali, a to je da će Vlada ovaj savet staviti pod svoju kontrolu.
To se danas i pokazuje, jer u Savetu je jedan predstavnik Vlade, jedan predstavnik skupštinske većine, jedan predstavnik iz pokrajinske vlade. Sada imate petog čoveka kog Vlada ispod žita protura i Vlada će da ima apsolutnu kontrolu nad ovim savetom. Na ovaj način se potpuno obesmišljava i sve što je rečeno i napisano u Zakonu o radiodifiziji, a pogotovo se obesmišljava ovaj savet.
Jasna je namera da se ništa ne menja u medijskoj sferi u Srbiji, da se ništa ne menja u elektronskim medijima i da se ovaj zakon stavi van snage i pre nego što počne da se primenjuje. Već su pod znakom pitanja dva do sada imenovana člana Saveta, a sada je treći član Saveta pod velikom sumnjom javnosti, pre svega pod sumnjom stručnih krugova, pod sumnjom novinarskih udruženja i asocijacija.
Savet je u startu obesmišljen, u startu kompromitovan. On već prilikom konstituisanja potpuno gubi i kredibilitet i legitimitet i jasno je da ovaj savet u budućnosti ne može da ima autoritet, a osnovna stvar koju treba da ima je upravo autoritet, jer uz ovaj zakon on svojim autoritetom uređuje poslove u oblasti radiodifuzije. Sasvim je sigurno da jedan već u startu kompromitovan savet neće moći ni na koji način da donese valjane odluke u ovoj oblasti, pogotovo neće moći da izdrži razne političke i druge pritiske kada na red dođe ono što je osnovno u ovom zakonu, a to je raspodela frekvencija. Da li će ovakav savet moći da nekoj televiziji, koja ne zaslužuje, ukine frekvenciju? Tvrdim da neće, u koliko to ne bude želela Vlada Republike Srbije, odnosno Biro za komunikacije.
Dakle, ovakvim konstituisanjem Saveta za radiodifuziju, umesto da taj savet preuzme kompetencije u oblasti elektronskih medija, ovom oblašću će i dalje rukovoditi gospodin Popović iz neke sobe u Birou za komunikacije Vlade Srbije. Budite sigurni, to će vreme vrlo brzo da potvrdi.
Bili smo mi u pravu, gospodo, znam da vama ova priča ne pogoduje, prošle godine u julu mesecu, kada ste nas isterali iz ove sale, dok ste vi usvajali ovaj nakaradni zakon, rekli smo ovo van ove sale, na konferenciji za štampu. I bili smo u pravu, potpuno. Sada, evo godinu dana nakon toga vidi se da smo bili u pravu. U pravu smo i ovom prilikom.
Završiću nečim što je potpuno apsurdno, a čulo se sa ove govornice, naslušali smo se ovde svega i svačega, pa potpuno apsurdno deluje činjenica da gospodin Trajković, drugi put ga pominjem, pa predlažem da mu date pravo na dve replike, kaže i to prođe, da ga je neki niži činovnik u ovoj skupštini ubedio da ne treba da sazove Odbor za Kosovo i Metohiju. Kao što i kolega, čini mi se da je iz Liberala, to je nekadašnja Nova demokratija, kaže da se ovde neko bavi politikanstvom. Ako mi insistiramo na doslovnoj primeni zakona, a vi to doživljavate kao politikanstvo, to zaista govori mnogo više o vama nego o nama.
Na kraju, želim da rastumačim još jednu stvar koja se danas zloupotrebljava, odnosno ovih dana u javnosti kada su u pitanju TV prenosi i primena ovog zakona. Na primer, gospodin Andrić, predsednik Odbora, gospodin Pajtić (njega nema, izađe i on) i još neki poslanici u ovoj skupštini zagovarali su tezu da ne treba da bude TV prenosa. Kažu - stupio je na snagu novi Zakon o radiodifuziji, RTS više nije pod ingerencijom Skupštine i nema pravo niko iz ove skupštine da naredi RTS-u da prenosi skupštinska zasedanja. Da, to je tačno, ali samo delimično tačno, jer ne može se ovaj zakon primeniti selektivno.
Ne može se iz ovog zakona samo izvući odredba da Skupština više nije osnivač RTS-a. Ako primenjujemo zakon, primenjujemo ceo zakon, odnosno bar kompletno poglavlje koje se odnosi na RTS, ali u tom slučaju ni Upravni odbor, kojim predsedava gospodin Mijač, takođe više ne može da radi, a u tom slučaju ni gospodin Crkvenjakov više nije direktor Televizije i njemu je istekao mandat.
Dajte da makar oko ovih tema korektno istupimo u javnosti, da je ne zamajavamo nekim kvaziargumentima, selektivnom primenom ovog zakona.