Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres u pojedinostima, predstavnik predlagača nije prisutan da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – IZBOR ČLANA SAVETA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE
Primili ste Predlog kandidata za izbor devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koji su podneli prethodno izabrani članovi Saveta.
Podsećam vas da je Narodna skupština na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2003. godini, održanoj 11. aprila, izabrala osam članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije, na predlog ovlašćenih predlagača, a devetog člana treba da izabere na predlog prethodno izabranih članova Saveta, u skladu sa članom 23. Zakona o radiodifuziji.
Lista za izbor devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, u skladu sa članom 24. stav 2. Zakona o radiodifuziji, sadrži samo jednog kandidata.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju liste prijavljenih za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Pitam, da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa prijavljuju za reč? (Ne.)
Sačekaćemo da se napravi lista.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Trajković.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Branislav Blažić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, imam razloga da danas nekoliko rečenica kažem o kandidatu za Radiodifuzni savet, gospodinu Goranu Radenoviću, jer ga lično poznajem. Ovih dana je bilo dosta polemike oko njegove kandidature.
Smatram da on može da obavi tako ozbiljnu ulogu, funkciju, pošto iza sebe ima rezultate, jer je delujući na Kosovu i Metohiji učestvovao u promenama.
On je jedan od prvih ljudi koji je imao smelosti da bude deo demokratskih i reformskih procesa. Pripada časnoj porodici.
Kao dokaz da ispunjava uslove, podneo je odgovarajuća dokumenta.
Moram da kažem da sam Gorana Radenovića viđao na Kosovu i Metohiji. Znam da je, u jednom momentu, morao da ode sa Kosova i Metohije, kao što su mnogi otišli, ali je ostao vezan za Kosovo i Metohiju, kao i njegova porodica.
Zbog toga, smatram da on ispunjava osnovne uslove i da ova skupština treba da podrži gospodina Radenovića da bude član Saveta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Dragiša Đoković.

Gospodo narodni poslanici, dobili smo predlog za devetog člana Saveta radiodifuzije. Očigledno je da je tu sve sporno, od predlagača Saveta, a ne zna se tačno koliko ima članova, jer neko kaže da ima osam.
Ovde, u raspravi sa Bojanom Lekić, čuli smo da smatra da taj savet ne može da funkcioniše jer su dva člana sporna, a već su i najavili ostavke. Znači, dobili smo predlog ne od tog saveta nego od "Pinka". Očigledno je da je ovde "Pink" televizija nešto iznad ove skupštine i iznad Saveta za radiodifuziju, očigledno je da je njihov uticaj veoma jak u ovoj državi.
Druga sporna priča je ovde o tome da li su ovi podaci, dati na ime Gorana Radenovića, uopšte tačni. Imali smo priliku da vidimo da je njegova supruga demantovala to da živi ovde, u Srbiji, već da radi na Televiziji "In" u Podgorici, što ovde nije objašnjeno.
Podrška koju je ovde dobio odnosi se na njegov doprinos demokratskim i reformskim promenama. Izgleda da je to jedino što možemo da mu stavimo kao plus. Te promene, obzirom na njegovu biografiju, započinju od 1989. godine.
Prema tome, mnogo toga je sporno. Samo jedna stvar, očigledno, nije sporna u ovoj zemlji, a to je medijski mrak koji ova vlast uporno pokušava da nametne, a izgleda i da uspeva.
On počinje od toga da se zabranjuje prenos sednica ove skupštine, do toga što se plasira preko jedne televizije, a očigledno je da ta televizija ništa nije učinila na širenju demokratskih procesa u Srbiji, već je sve vreme, kroz prenošenje šunda i uređivačku politiku te televizije, prilično unazadila, i to ne samo demokratiju, nego i civilizacijske tokove u ovoj zemlji.
Ona je znala da reklamira razne vračare i gatare, a njima se sada sudi za uzimanje nekoliko hiljada maraka i obmanu građana na njihovoj nesreći, ali se u isto vreme ne sudi toj televiziji, iako je znala da naplaćuje od osoba koje su taj isti narod varale. To znači da je ta televizija direktno učestvovala u tim prevarama. Bilo je još mnogo toga na toj televiziji, a što se i prenosilo, pa se sada ispostavlja kao najveći kvalitet da jedan novinar te televizije treba da bude član Radiodifusnog saveta.
Prema tome, ovo je samo gašenje i ono malo svetlosti u medijskom prostoru, koji je postojao u Srbiji, ovo je nastavak diktature u informisanju.
Mislim da ovakve predloge, koji nisu potvrđeni i dolaze iz takvih kuća kakva je "Pink", nikako ne bismo mogli da uzmemo u obzir.

Za reč se javio predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Počeo bih rečima koje je ovde izrekao Momčilo Trajković: "On je morao da ode sa Kosova". Meni je to dovoljno da on ne može da bude član Saveta ako je morao da ode sa Kosova, kao i svi drugi. Ne može da bude član Saveta. To što je on nekada bio na Kosovu ne kvalifikuje ga da sada bude član Saveta, ako je morao da ode.
Puno njih je moralo da ode sa Kosova, ali ima i puno onih koji su tamo ostali; nažalost nije ih onoliko koliko bismo mi voleli da ih je tamo i nedovoljno ih je, malo je Srba na Kosovu, ali se, baš zato što ih je malo, svi vrlo dobro znaju i svi vrlo dobro znaju ko živi, ko ne živi na Kosovu, ko radi, ko šta radi i ko je šta radio. Ta istina se ne može sakriti.
Ko je predložio gospodina Radenovića za to mesto? On je tako "pao s neba" i onda se neko u Radiodifuznom savetu setio da njega predloži, da ga uzme kao svog kandidata. Ko je doturio papir sa imenom Gorana Radenovića, obzirom na to da on nije novinar koji je bio na Kosovu, radio tamo, obzirom da je bio, prema izveštajima koje smo mi dobili od Udruženja novinara Srbije koje radi na Kosovu, propagandista sa koeficijentom 3,70 na Radio-televiziji Priština? To nije u skladu sa onim što smo mi ovde dobili.
Ko je njega preporučio Radiodifuznom savetu da ga predloži ovde? Dajte da čujemo to ime! Da li je to neka asocijacija sa Kosova ili je to neki pojedinac sa Kosova, ili je to neki pojedinac sa Dedinja?
Vrlo dobro znamo ko ga je predložio i kome treba čovek u Radiodifuznom savetu. Da li čovek koji je davno otišao sa Kosova može da bude ispred Srba sa Kosova u Savetu za radiodifuziju? Ne može. Naravno da ne može i ne sme da bude.
Dokle ćemo da dopuštamo da se u ovoj skupštini dešavaju stvari koje su suprotne i zakonu i moralu? Dokle ćemo dozvoljavati da ova skupština štiti one koji su se ogrešili i o državu i o narod? Dokle ćemo gurati glavu u pesak i ćutati pred onim što se radi? Dokle ćemo se oglušivati na apele javnog mnenja koji dolaze ovde i kažu da gotovo svi oni mediji, koji nisu direktno zainteresovani da gospodin Radenović bude član Saveta za radiodifuziju, kažu da on ne ispunjava elementarne uslove, po zakonu, da bude član Radiodifuznog saveta?
Ako nam nije dosta izjava njegove supruge, koju niko nije osporio, ako nam nisu dosta izjave Srba koji žive na tom Kosovu i koji sa tog Kosova nisu otišli i kažu da taj čovek tamo ne živi, da se prijavio na nekoliko dana pre kandidature za članstvo u Savetu za radiodifuziju, ako nam to nije dosta, ako nećemo da poslušamo Srbe sa Kosova, ako nećemo da poslušamo medije u Srbiji, ako nećemo da poslušamo NUNS, Udruženje novinara Srbije, ANEM, koga ćemo da slušamo?
Koga vi slušate ako glasate za Gorana Radenovića? Čije interese vi branite? Da li branite interese Srba sa Kosova, koji su uglavnom protiv njega? Da li branite interese NUNS-a, Udruženja novinara Srbije, ANEM-a, koji su takođe protiv njega, ili branite interese jednog, možemo da kažemo slobodno, medija u Srbiji koji treba, preko ovih i sličnih ljudi, da dobije frekvenciju u Srbiji?
Da li u ovoj skupštini branite interese "Pinka"? Da li je "Pink" taj zbog koga treba da žrtvujete svoj obraz i svoje ideale za koje smo se borili 5. oktobra? Da li je Željko Mitrović vredan vašeg glasa u ovoj skupštini da bude izabran Radenović, suprotno zakonu i suprotno stavovima svih onih koji su nam bili saborci pre 5. oktobra? Da li je on vredan toga? Taj odgovor ćete vi dati na glasanju. Verovatno će vama biti vredan Željko Mitrović toga da ovaj predloženi član bude član Saveta za radiodifuziju.
Na vama je odgovornost. Mi ćemo ovaj savet za radiodifuziju i te ljude koji su izabrani suprotno zakonu promeniti kada, nakon vanrednih izbora, dođemo na vlast. Neće niko od onih, koji su suprotno zakonu došli u Savet za radiodifuziju, tu i ostati. Budite ubeđeni da neće u tom savetu biti niti Vladimir Cvetković, bez obzira na stručne kvalifikacije, jer nije prošla dobro procedura za njegov izbor, niti oni za koje sami predstavnici medija stavljaju primedbe, a to je izvesni gospodin Cekić, niti će gospodin Goran Radenović u tom savetu biti.
Oni koji na ovaj način pokušavaju da dobiju dozvole, neće se u tim dozvolama nauživati i neće putem tih dozvola emitovati. U ovoj Srbiji će pravda postojati, i zakon i pravda, pa neće oni koji su se ogrešili o narod moći da kupuju sve. Nisu svi u Srbiji na prodaju. Ako Željko Mitrović misli da može da kupi sve u Srbiji, pa ne može, ima onih koji će uvek biti protiv njega, ima onih koji će uvek pričati protiv njega, ima onih koji su i pre 5. oktobra i posle bili protiv njega, odnosno protiv načina na koji radi i doživljava medije. Ovde nema nikakve priče o svrstavanju ili nesvrstavanju, ovde ima priče samo o zakonitosti i o pravdi. Ovde pravde nema, a nema ni zakonitosti.
Ako uzmemo da postoje sporni delovi biografije ovog gospodina, pa se ne zna da li je ili nije završio fakultet, pa se ne zna gde je i kako je radio, kada je prijavljen na Kosovu, nije prijavljen na Kosovu, da li je radio u preduzeću "Pink" u Crnoj Gori ili nije. To su sve pitanja bez odgovora, ali na njih javnost daje odgovore. Mi sa tim, u ovoj skupštini, naravno da ne možemo da se pomirimo, niti ćemo se pomiriti.
Ovi naši poslanici koji će govoriti ovde, koji su sa Kosova, koji sa Kosova nisu otišli nakon rata 1999. godine, koji su na Kosovu ostali i koji na Kosovu trpe sve ono što se dešava, trpe svakodnevni teror, bivaju i njihova deca svakodnevno pod pritiskom, oni će vam reći šta misle o Kosovu i šta misle o Goranu Radenoviću i da li on treba da bude član Saveta Radiodifuzije.
DSS neće podržati ovaj predlog zato što ovo nije predlog niti novinara, niti građana sa Kosova, već partijski, predlog jednog medija, koji misli da će na taj način obezbediti većinu da dobije nacionalnu frekvenciju. Upozoravam vas, nacionalnih frekvencija je malo, puno je medija koji vam služe, pa se plašim da će tu neko od njih ostati izneveren. Vi najbolje znate šta se dešava kada vas prijatelj izneveri i kakvi onda sukobi nastupaju. DSS neće glasati za njega, niti će glasati za bilo koji drugi predlog, ukoliko nije podnet od strane najrelevantnijih, a to su građani, Srbi sa Kosova i Udruženje novinara sa Kosova.

Za reč se javila narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, za nas srpske radikale prvo je diskutabilno ovlašćenje predlagača za ovog devetog člana Radiodifunog saveta, jer u potpisu imamo dr Vladimira Marka, člana Saveta. Znamo da još uvek nije izabran predsednik tog saveta, da je taj savet i počeo svoj rad tako što je došlo do određenih sukoba i nejasnoća između onih članova o kojima je ova skupština već glasala. Trebalo bi onda da u potpisu predlagača bar stoje svi članovi ovog saveta koji su do sada izabrani.
Pošla bih od Zakona o radiodifuziji, za koji poslanici SRS nisu glasali, koji su kritikovali i naročito su se naše kritike odnosile na savet agencije, na sastav saveta, na način izbora saveta. Bili smo protiv toga da ovlašćenje i dužnost da predlažu članove saveta imaju, između ostalog, Narodna skupština, Skupština AP, Vlada, Izvršno veće AP, rektori univerziteta, udruženja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, udruženje novinara, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika itd, nevladine organizacije, crkve, kao i da devetog člana saveta predlažu prethodno izabrani članovi saveta, s tim što predloženi kandidat mora ispunjavati kriterijume za članstvo u savetu utvrđene ovim zakonom i mora biti lice koje živi i radi na području AP Kosovo i Metohija.
Po nama, sastav ove agencije ne obezbeđuje da članovi tog saveta ne budu predstavnici pojedinih medijskih lobija, niti u ovom savetu treba da budu članovi Vlade, niti Izvršnog veća AP, niti ova raznorazna udruženja i nevladine organizacije. Postaje zaista već presedan, koji je svoje reperkusije već doživeo u drugoj odluci skupštinskog odbora, pa da mi izaberemo neke članove, a onda oni nama, Skupštini Srbije, predlažu izbor devetog člana saveta.
To nije u stilu rada parlamenta i potpuno je suprotno parlamentarnom životu.
Navikli smo već na to da o raznoraznim nebuloznim predlozima ovde diskutujemo, pa evo još jednog. Došli smo u situaciju da nam je savet predložio člana o kome se već u štampi podigla izvesna prašina, pa njegovi lični podaci nisu istiniti i da ima falsifikata.
Podsetila bih na član 24. stav 3. Zakona o radiodifuziji, koji kaže: Za člana Saveta predlaže se lice koje uživa ugled istaknutog medijskog stručnjaka, stručnjaka za oglašavanje ili istaknutog stručnjaka u oblasti od značaja za rad agencije. To je ono što je bio predmet spora u štampi i predstavnika raznih agencija.
Takođe, ovaj zakon predviđa da Skupština može pre odlučivanja o izboru članova saveta organizovati javni razgovor sa svim predloženim kandidatima, radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti agencije. Skupština nije iskoristila ovu mogućnost.
Ne ulazeći u raspravu o tome da li predloženi kandidat sada ima reference da bude član saveta agencije ili ne, ako već postoje takve sumnje, a videli smo ih u izlaganju šefa jednog poslaničkog kluba ovde, pretpostavljam da će i drugi diskutovati u tom pravcu, zbog celokupne atmosfere koja se stvorila u javnosti oko izbora ovog člana saveta agencije, mislim da bi trebalo Skupština ovo da preseče na taj način što bi iskoristila svoja ovlašćenja iz člana 24, odnosno da organizuje javni razgovor sa ovim kandidatom i da proveri sve ove činjenice, pa da vidi da li on poseduje sposobnost za obavljanje poslova iz nadležnosti agencije ili ne.
Znači, da ne idemo samo na to, obezbedili smo većinu, glasaće se o predloženom kandidatu, to je teret i za tog kandidata koji treba da bude član tog saveta. To je ovde u priličnoj meri neodgovorno sa naše strane. Ako postoji sumnja kod većine, treba tu sumnju raščistiti i to u direktnom razgovoru sa predloženim kandidatom. Sam zakon nam dozvoljava tu mogućnost i ne treba da bežimo od svojih ovlašćenja koja imamo.
Istina, u članu 25. predviđena je jedna odredba koja govori o nespojivosti sa članstvom u savetu. U tački 4) isključuju se lica koja kao vlasnici udela, akcionari, članovi organa upravljanja, članovi nadzornog organa, zaposleni, lica pod ugovorom i slično imaju interesa u pravnom licu koja se bave delatnošću proizvodnje ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njom povezanim delatnostima, pošto bi članstvo takvih lica u savetu moglo da dovede do sukoba interesa.
Postoji ovde zaista sumnja, iz onoga što smo iz štampe mogli da pročitamo, da je gospodin Radenović jedan od zaposlenih u Televiziji "Pink", pa je već na osnovu člana 25. to nespojivo sa članstvom u Savetu, pa otuda treba tu činjenicu proveriti. Ako nemamo drugog načina onda treba da iskoristimo ovaj o kome sam prethodno govorila, da Skupština razgovara sa predloženim kandidatom, da svu potrebnu dokumentaciju kandidat stavi na sto i da onda znamo zaista koga biramo i iza koga stojimo. Ovako, samo zbog toga što je ovaj savet odlučio tako kako je odlučio, mi treba da stanemo iza tog predloga i mislim da to nije u redu.
Kandidat je takođe dužan da ovlašćenom predlagaču, a u ovom slučaju Savetu Agencije, dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor, koje su utvrđene u članu 25, ovo o čemu sam sada govorila, da li je zaposlen, da li je funkcioner neke političke stranke, poslanik nije i to znamo, ali ima mnogo toga ovde što nemamo. Pre svega nemamo ovu izjavu da ne postoje smetnje za izbor, utvrđene u stavu 1. ovog člana. Mi imamo ovde njegovu saglasnost - dajem svoju saglasnost da budem izabran za člana Saveta radiodifuzije, ali nigde ne piše da daje izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrđene u stavu 1. člana 25.
Dakle, iz ovih proceduralnih razloga apelujem da zastanemo sa izborom ovog člana Saveta, ne ulazeći u to u ovom trenutku, jer nemamo na osnovu čega, imamo rekla kazala, imamo ono što smo pročitali u štampi. Neko ima manje, neko više informacija, ali zašto već jednom ne počnemo da poštujemo zakon koji je ova skupština donela. Mi smo glasali protiv ovog zakona i protiv onih osam članova Saveta radiodifuzije, kada je to bilo na dnevnom redu. Glasaćemo iz principijelnih razloga i protiv bilo kog člana koji ovaj savet, za koji nismo glasali, bude glasao, ali koristim priliku da vas u ime Srpske radikalne stranke pozovem na to da već jednom ovaj parlament, kao najviše zakonodavno telo koje donosi zakone, počne da i sam poštuje te zakone.

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Da. Nema ništa logičnije od toga, jer ako mi ovde u parlamentu kršimo zakone, kako da očekujemo od bilo koga u ovoj državi da poštuje zakone koje mi donosimo.
Dakle, molim vas i odbor, one koji su ovlašćeni da vode računa da akta koja dolaze u skupštinsku proceduru budu formalno potpuno ispravna i da imamo svu dokumentaciju na osnovu koje možemo merodavno ovde da odlučujemo, da u ovom trenutku iskoristimo ovlašćenja iz člana 24. i člana 25. Zakona o radiodifuziji, jer smo na kraju krajeva mi taj zakon ovde, odnosno vi skupštinskom većinom usvojili.
Ako to sada ne budete uradili, ako se dogodi situacija da u Danu za glasanje prođe ovaj kandidat na način kako je to već uobičajeno, obezbeđivanjem te klimave i nelegitimne skupštinske većine, onda ćemo verovatno imati situaciju da na osnovu člana 29, koji reguliše prestanak mandata razrešenjem, na osnovu zahteva 20 narodnih poslanika, koji su na to ovlašćeni, razrešimo ovog ili bilo kog drugog člana, ali oko ovog očigledno ima polemike i neslaganja, iz razloga koji su predviđeni u članu 29. stav 1. tačka 2) - ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz člana 25. ovog zakona.
Zaista samo pozivam na poštovanje zakona. Doći ćemo u ovakvu situaciju i možda skupštinska većina neće ni moći da se obezbedi po ovom pitanju, što bi takođe bilo neafirmativno za parlament; treba da vidimo da li ima mogućnosti da ovaj predlog u ovom trenutku povučemo, da razrešimo sve ove okolnosti koje su diskutabilne za predloženog kandidata.
Ako to ne učinimo, ubeđena sam da ćemo doći u situaciju da jedna grupa narodnih poslanika, a možda i sam Savet u određenom trenutku pod pritiskom - jer ja ne znam, ne znam da li neko drugi zna kako je Savet o ovom predloženom kandidatu odlučivao, da li se nadglasavo ili nije - kada bude konstituisan, kada bude bilo devet članova, ako petorica budu protiv toga, kasnije u radu zatraži prestanak mandata razrešenjem, zbog ovih činjenica koje upravo i jesu diskutabilne, odnosno ako se utvrdi da je kandidat o sebi naveo neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima koje su bitne za njegov izbor.
Ne treba da se zaboravi ni to šta ovaj savet treba da radi, da on odlučuje o mnogo važnim, ključnim stvarima. Prvenstveno odlučuje o prirodnom bogatstvu ove države koje se zove frekvencija, odlučuje o sudbini medija, odlučuje na neki način o sudbini ove države, jer znamo kakva je snaga medija, koliko su mediji moćni i koliko tu svoju snagu mogu da trasiraju prema određenim pojavama u društvu napadajući ili oglušujući se o sve ono što se dešava. Ne treba da dozvolimo da članovi Saveta budu ljudi koji su predmet nekih lobija ili su instrumentalizovani od strane pojedinih lobija.
Već ovde ima priča da je Televizija "Pink" lobirala u ovom slučaju i ne bi bilo dobro da to ostane tako. Srpska radikalna stranka, to sam vam i ovih dana prilikom diskusije o predloženim zakonima jasno stavila do znanja, ma kakvi da su predlozi u pitanju, neka su najidealniji zakoni, u ovoj situaciji neće prihvatiti nijedan predlog zakona Vlade, niti bilo kog drugog predlagača kada imamo ovakvu medijsku sliku u Srbiji, kada imamo zloupotrebu državne televizije RTS od strane Vlade Srbije, tako da ona još uvek nije javni servis.
Barem imamo mogućnost da to javno kažemo, iako na to očigledno ne možemo da utičemo, upozoravamo nadležne skupštinske odbore, na koje smo opet neovlašćeno preneli izvesna ovlašćenja, da ne smeju da rade ništa što je suprotno zakonu i Ustavu.
Zbog toga koristim ovu priliku, obzirom da se radi o pitanju koje se tiče svih nas i stvaranju medijske slike i o nama, na kraju krajeva, a pretpostavljam da je svima veoma bitno da javnost dobije pravu, a ne iskrivljenu sliku o članovima parlamenta, da odbor nije sebi smeo da dozvoli takvu situaciju da 14. maja, kada je raspravljao neovlašćeno, doduše sa predstavnicima RTS-a, da li treba RTS da poštuje odluku Skupštine da se direktno prenose skupštinska zasedanja, donese zaključak koji Narodnoj skupštini Republike Srbije preporučuje da preispita svoju odluku.
Evo, po treći put ću reći, to može da uradi samo Ustavni sud. Ako odbor ne zna šta Skupština treba da radi, ako Skupština ne zna šta treba da radi, ko u ovoj državi zna šta treba da radi?
Predsednik Skupštine je sa svoje strane uputila javni poziv svim radio i TV stanicama da preuzimaju audio i video signal za prenos sednica Narodne skupštine. Nije to ni njen posao. Vrlo dobro oni znaju da li to mogu ili ne mogu i čiji je to zadatak, ko plaća državnu televiziju, a plaćamo je svi mi iz naših džepova, iz budžeta Republike Srbije.
Ne možemo mi da preporučujemo RTS-u da nešto radi ili ne radi. Na šta bi to ličilo da sada preporučimo, recimo, tržišnoj inspekciji, koja na osnovu Zakona o tržišnoj inspekciji treba da radi svoj posao - preporučujemo vam da poštujete zakon i da idete i kontrolišete trgovinske radnje, pa ako to ne urade, ne snose nikakve konsekvence, a kao državni organ su plaćeni iz budžeta Republike Srbije. Ne možemo da kažemo policiji, preporučujemo vam da obezbeđujete javni red i mir, pa ako oni ne obezbeđuju javni red i mir, nema nikakve sankcije za to.
Upadamo iz presedana u presedan, koji dovodi do jednog opšteg haosa. Niko ne poštuje nijednu instituciju, a same institucije, u stvari, snose najveću odgovornost za to. Vlada snosi odgovornost što ne uživa nikakav ugled, jer su sukobi u njoj takvi da mi opozicioni poslanici više o njoj ne moramo uopšte da govorimo. Oni sami o sebi najviše govore. Mi u parlamentu počinjemo da radimo ono što ne treba da radimo ili radimo protiv zakona, pa ne treba da nas čudi što i naš ugled opada kod građana.
Izgleda da je naročito vladajuća većina svesna toga i da upravo zbog toga, da tu sliku ne bi javnost mogla da vidi, i nema tih direktnih TV prenosa. Međutim, uvek se sazna istina. Mala je ova država, od uha do uha idu priče o tome šta se radi i kako se radi. Od istine ne možemo da pobegnemo.