Dame i gospodo, poslanici Srpske radikalne stranke su juče u načelnoj raspravi ukazali na osnovne nedostatke ovog predloga zakona, a danas amandmanima pokušavamo da ispravimo te nedostatke, ukoliko predstavnik Vlade bude imao sluha da prihvati ove ili bar deo tih amandmana.
Lično se plašim praktične primene ovog zakona, s obzirom da po ovom predlogu zakona i fizička lica mogu biti zalogodavci. Bojim se da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da veliki broj siromašnih iz egzistencijalnih razloga, radi pukog preživljavanja, krenu da primenjuju ovaj zakon i koriste pogodnosti ili mogućnosti koje pruža, da uzimaju raznorazne zajmove, kredite, da zalažu svoju pokretnu imovinu, te na taj način vrlo brzo ostanu bez te pokretne imovine.
Naši građani imaju loš primer u Vladi Republike Srbije, koja se svakodnevno zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda, kod Svetske banke i drugih finansijskih organizacija, i koja te kredite uglavnom ubacuje direktno u budžet, odnosno u potrošnju. To je vrlo veliki problem za ovu državu. Ukoliko građani Srbije krenu tim primerom, lošim primerom Vlade Srbije, onda će vrlo brzo doći u situaciju da ostanu i bez te pokretne imovine koju će davati u zalog. Znači, koju će morati založiti da bi došli do sredstava, kredita, novca, za puko preživljavanje.
Primenom ovog zakona bojim se da ćemo vrlo brzo, to sam rekao i juče, dovesti ovo društvo do velikog raslojavanja i izdvojiće se sloj bogatih ljudi koji će imati novca i kapitala da ga daju kao poverioci, a na drugoj strani će biti veliki broj sirotinje koja će biti prinuđena da koristi mogućnost ovog zakona.
U članu 20. se govori o pravima zalogodavca i u drugom stavu, na koji sam i podneo amandman, stoji da ako do dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na državinu. Nama ovakav način formulisanja i ovakva formulacija nisu dovoljno jasni i precizni. Mi smo amandmanom pokušali da to ispravimo i da preciziramo, pa smo ove reči "zalogodavac gubi pravo na državinu", zamenili rečima "poverilac stiče pravo državine".
Smatram da je to preciznije, da se ne bi u praktičnoj primeni stvorile razne nedoumice i problemi, znači da se precizno formuliše. Ako je to u suštini isto, da bude ipak preciznije formulisano, da poverilac stiče pravo državine ako zalogodavac ne ispuni svoje obaveze u roku koji je ugovorom predviđen.
Mislim da ovo treba prihvatiti i ne menja se ništa suštinski, ali u praksi može dovesti do mnogih nejasnoća i problema ako bi ostala ovakva formulacija kakvu je predlagač predvideo.