Hteo bih samo da prokomentarišem nekoliko pitanja i da pokušam da odgovorim na nekoliko nedoumica. Što se tiče, prvo, razloga; nema trećeg razloga nego ona dva koja sam napomenuo. Prvi je to što uistinu ljudi koji se bave poslovima posredovanja ili, pak, berze ili koriste hartije od vrednosti, zbog toga što u momentu ustavnih promena nije bilo dovoljno ni volje, ni snage, ni koncentracije da se taj posao odradi, a on je bio zahtevan, jer je to veoma obiman posao, jednostavno oni nisu bili u stanju da to odrade u datim rokovima i to je šteta.
Međutim, mislim da bi oni još nekako i mogli da to odrade, ali još je važnije i zbog toga je ovo odlaganje za četiri meseca nužno, a obrazložiću zbog čega četiri, ne šest ili 12 meseci: to je zbog toga što se traži, kao što i nalaže Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, da do kraja 2003. godine države članice - Srbija i Crna Gora - ingerencije koje prelaze na nivo tih država članica i celo zakonodavstvo uklope i upodobe ostatku tog zakonodavstva.
To je ono što ćemo mi predložiti ovom cenjenom domu u sledećih nekoliko nedelja, jer, naravno, uveliko radimo na izmenama i dopunama ovog zakona, kao što radimo, kao što sam napomenuo, na novom zakonu o osiguranju, koji je nužan i čućemo tu o nekim zloupotrebama u nekim osiguravajućim društvima, kao što je to DD OR Novi Sad, tako da uvedemo red i na tom tržištu osiguranja.
Najzad, hteo bih da komentarišem u nekoliko rečenica, pripremamo izmene i dopune Zakona o platnom prometu. Tu možemo da kažemo da je prelazak platnog prometa u banke Srbije bio najuspešniji od svih zemalja bivše SFRJ. To je, po ocenama svih onih koji su pratili te promene, najuspešnije i najbrže. Da li je to bilo perfektno? Nije.
I iz tri razloga mi ćemo predložiti izmene i dopune. Prvo, to je zbog toga što sistem prinudne naplate, pripremila ga je Narodna banka, nije dao očekivane rezultate i on se sada menja, što je nužno. Drugi razlog, to smo uočili u relacijama između države i banaka, nemamo primerenu kaznu za one banke koje ne poštuju dogovor i ugovor, imamo mogućnost da idemo preko dužničko-poverilačkih odnosa, sa jedne strane, ili pak isključenja iz tzv. RTGS, što znači kraj banke i tražićemo neke kazne za one banke koje se oglušuju na opravdane namere države da rukovodi svojim novcem.
Treći razlog je da uvedemo još efikasniji sistem u smislu ubiranja i raspoređivanja javnih prihoda, naročito ono što se pokazalo kao neproblematično, to možemo videti i kasnije, što je još efikasnije, a to je nominiranje prihoda za lokalnu samoupravu nekih manjih fiskalnih formi, jer je tu bilo problema. Znam da je u jednom momentu čak četiri milijarde dinara bilo na nekim privremenim računima, jer banke su propuštale naloge, a ticali su se javniih prihoda i gde nisu bili korektno oformljeni i zbog toga su neke lokalne samouprave u prvih nekoliko nedelja primene platnog prometa imale neke teškoće.
Međutim, u globalu svi nezavisni eksperti i ljudi iz bivših republika, pa i međunarodne finansijske organizacije, veoma su visoko ocenili prelazak platnog prometa u banke i tu je možda razlika između onoga što se pre dešavalo, a to je da se pričalo o prelasku platnog prometa u banke, ali se uvek predlagalo, a mi smo to najavili i mi smo to uradili.
Što se tiče drugih suštinskih razloga, kao što sam napomenuo, u smislu što bolje primene ovog zakona, mi ćemo predložiti neke izmene i dopune. One neće biti suštinske, ali su ipak dovoljno važne da idemo kroz izmene i dopune ovog zakona, tako da u potpunosti odgovara privrednom i zakonskom ambijentu Srbije i ne bih se vratio na onih nekoliko elemenata koje sam naznačio, o tome ćemo pričati, siguran sam, za koju nedelju.
Jedna tema koju nisam napomenuo, a koja je dva puta pomenuta od strane nekih govornika, to je pitanje Srbije i Crne Gore. Možemo primetiti da domen tržišta kapitala finansijskog sistema je sada u potpunoj ingerenciji Srbije, tj. Crne Gore. Ovaj zakon koji nismo mi predložili, niti ste ga vi izglasali, nego su ga predložile savezne institucije i izglasao savezni parlament, on je formalno bio jugoslovenski, ali je faktički bio srpski.
Već tada Crna Gora je imala svoj Zakon o hartijama od vrednosti i već je nekoliko godina uredila na svojstven način ovaj domen. Moram da kažem da posle upodobljavanja ovog zakona imaćemo pitanje koje nije lako, a koje je važno, a to je način na koji će moći da se ostvari promet hartija od vrednosti između Srbije i Crne Gore. To je još jedan od elemenata koji ćemo morati da nađemo i da regulišemo i u ovom zakonu i odgovarajućem aktu na nivou državne zajednice, da na taj način i tu bude jedna državna zajednica, da imamo harmonizaciju ekonomskih sistema u tom domenu.
Nažalost, imajući u vidu koliko su u Crnoj Gori te stvari odmakle, neće to biti lako uraditi odjedanput, ali naravno, to će biti jedan od koraka i moraćemo da ga preduzmemo. Najzad ono što je bilo pitanje, želim samo da pojasnim neke institucije, jer nekoliko govornika je malo pobrkalo te lončiće, mi imamo dve institucije koje su pomenute. Sa jedne strane imate Agenciju za sanaciju banaka i osiguranje depozita, tu je taj savet o kome ste pričali i ona je organ koji je ustanovljen još daleke 1989. godine, njen je cilj da se bavi restrukturiranjem i sanacijom, nažalost, kao što smo videli prošle godine i pokretanjem postupka, odnosno stečaja nekih banaka koje su nelikvidne i nesolventne.
Isto tako, u izmenama i dopunama odgovarajućeg zakona mi ćemo predložiti isto u tom paketu koji se tiče finansijskog sistema da ta agencija, isto kao što Agencija za privatizacij ima veoma jasno određene ingerencije za privatizaciju realnog sektora, da ta agencija bude jasno naznačena kao onaj izvršni organ koji će se baviti privatizacijom banaka.
Na taj način tamo gde Ministarstvo privatizacije nadgleda, uz Agenciju za privatizaciju, sav taj deo oko realnog sektora, Ministarstvo finansija i ekonomije, uz tu agenciju za restrukturiranje banaka, za privatizaciju banaka, a to će biti jasno naznačeno u njenom novom nazivu, isto će u paraleli biti naznačena i odgovorna za taj isti transparent i proces koji nas očekuje. Jer kroz izmene na nivou jednog zakona na saveznom nivou država je postala većinski vlasnik u devet banaka i tri banke bi trebalo da budu privatizovane, naravno kroz jedan tenderski proces koji će biti javan, a to će biti do kraja ove godine i to su JU banka, Novosadska banka i Kontinental banka.
Drugi organ, to je komisija za hartije od vrednosti i ona se zvala - Savezna komisija za hartije od vrednosti, a njena ingerencija je nadgledanje prometa hartija od vrednosti, ma odakle one dolazile, da li su to banke, osiguravajuća društva ili pak neke druge institucije.
U ovom momentu mi aktivno razmatramo optimalan model organizacije nadzora tog finansijskog sistema i najverovatnije ćemo ovom cenjenom domu predložiti koncept koji je u zadnjih deset godina bio dobro prihvaćen u zemljama u tranziciji, a to je da nadgledanje osiguravajućih društava i penzionih fondova koji će se pojaviti i kod nas. I veoma je važno da oni budu strogo regulisani, pa i uz to da hartije od vrednosti budu objedinjene u jednoj agenciji, ili snažnoj upravi, dok bi nadzor banaka u sledećih nekoliko godina ostao u Narodnoj banci, gde se taj posao korektno obavlja i danas.
Znači, to su te dve stvari. Niti je Labus u komisiji za hartije od vrednosti, niti sam ja, već ono o čemu ste pričali se tiče Agencije za sanaciju banaka.
Sve u svemu, imate pred vama nešto što je više tehničke, ali i suštinske prirode, u smislu želje da ovaj veoma važan zakon u sprovođenju nekih procesa, kao što je proces privatizacije, dalji promet deonica koje se budu stavile u promet kroz proces privatizacije, isto tako obveznica, državnih, pa i privatnih, a da ne govorim o tome da će biti veoma važno obezbediti da ne bude trgovanja po nekim insajderskim tzv. privilegovanim informacijama.
Zbog svega ovoga mislim da je posve celishodno da posvetimo još nekoliko nedelja da ovaj zakon iznikne i počne njegova primena na pravi način i da na taj način možemo da imamo još jednu ključnu tačku u našem pravnom prometu, što će omogućiti da se sve u finansijskom sistemu odvija na civilizovani i pošten način.
Hvala puno na pažnji.
