Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Glasanju ćemo pristupiti u danu za glasanje.

Zaboravila sam da vam kažem da možete da proverite u službi da sam imala pet sastanaka i da sam mogla da vam izreknem opomenu za ovo što ste rekli, a između ostalog sa japanskim ambasadorom, sa predstavnikom Ujedinjenih nacija, gospodinom Kalevinskim itd. Prema tome, mogli ste da dobijete ponovo opomenu.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (načela)

Dobili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Dobili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nataša Jovanović i Dragan Ljubojević.

Amandmani koji budu podneti do početka načelnog pretresa biće vam uručeni u toku sednice.

Dobili se izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Molim predstavnike poslaničkih grupa da predaju liste sa prijavljenima za reč.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, gospodin Božidar Đelić, ministar finansija, želi reč? (Želi.)

Reč ima gospodin Božidar Đelić, ministar finansija Vlade Republike Srbije.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, Predlog izmena i dopuna Zakona o hartijama od vrednosti je tehničke prirode.
Imamo dva razloga za predlaganje ovakvog zakona.
Prvi je inicijativa onih koji se bave hartijama od vrednosti. Upravo, imamo inicijativu Upravnog odbora Berze, Privredne komore Srbije, predstavnika berzanskih posrednika, kao i Komisije za hartije od vrednosti.
Ključni razlog zbog kog oni predlažu ovo što je, u suštini, odlaganje primene ovog zakona za četiri meseca, tako da umesto 1. juna primena počne od 1. oktobra ove godine, što oni nisu stigli da na vreme usaglase njihove akte i da u potpunosti budu spremni za punu primenu ovog zakona.
Da li je samo prisutno to što oni nisu bili dovoljno marljivi, a ima i toga, ili je u pitanju još i nešto drugo?
Ključni razlog je što u momentu ovih ustavnih promena savezni nivo možda nije bio dovoljno aktivan, naročito Komisija za hartije od vrednosti, ali i neke druge institucije, tako da nisu u potpunosti sve što je potrebno propratili, nisu radili punom parom da se pripremi primena ovog zakona.
Samim tim, danas smo u situaciji da primena ovog zakona, ako počne 1. juna, može dovesti do nekih problema u praksi, odnosno u njegovoj primeni u praksi. Nema nikakve štete da se primena ovog zakona odloži za četiri meseca, tj. da počne od 1. oktobra ove godine.
Ovo utoliko pre, što predstavlja drugi i poslednji razlog za predlaganje ovakvog zakona, to je da smo u izradi podzakonskih akata, kada je ta ingerencija prešla na republički nivo, a poznato vam je da su ovaj zakon pripremile savezne službe - Narodna banka Jugoslavije i Savezno ministarstvo za finansije - uočili dve vrste problema.
Prvi tip problema je neusklađenost pojedinih odredbi sa nekim republičkim zakonima. Naročito bih tu citirao neke elemente Zakona o privatizaciji, ali isto tako, što nije manje važno, neke eventualne probleme koji mogu da proisteknu iz primene jednog ovakvog zakona oko nekih pitanja, kao što su: statusi povezanih lica, gde zakon nije dovoljno dorečen; problemi koje možemo da imamo u smislu nužde koja bi proistekla iz ovog zakona da sva društva, koja su zatvorena, treba da se otvore i da ona koja su otvorena moraju da budu kotirana na berzi.
Naravno, tu ima još nekoliko manjih stvari, one su pravno-tehničke prirode.
Samim tim predlog je, da se ovo ne bi grbo rodilo, kako kažu pravnici, a onda proizvelo jedan broj štetnih posledica, da cenjeni dom prihvati ovaj predlog, a da onda 1. oktobra ponovo dođemo pred ovaj dom i predložimo odgovarajuće izmene i dopune ovog zakona, tako da se u sklopu svih drugih zakona koji regulišu finansijsku oblast, a tu najavljujem i zakon o osiguravajućim društvima, zakon o javnom dugu, zakon koji će regulisati investicione fondove, zatim zakon o penzionim i dobrovoljnim fondovima, sada kada je ta ingerencija prešla na nivo Republike, upotpuni ta regulativa koja nam je nužna kako bi se finansijski sistem pravilno razvio.
Zbog ta dva razloga, pozivam vas da glasate za ovaj predlog.
Hvala puno.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele da uzmu učešće u raspravi? (Ne žele.)
Da li predstavnici poslaničkih grupa žele da uzmu učešće u raspravi? (Ne žele.)
Prelazimo na raspravu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Jovan Todorović.

Gospodine Đeliću, nisam shvatila o kom predlogu zakona vi govorite, pogotovu nisam shvatila kada ste predložili da usvojimo neki amandman, ne znam na koji amandman mislite, sem ako ne mislite na dva amandmana koje su predložili predstavnici Srpske radiklane stranke.
Ovaj predlog zakona je zaista čudo neviđeno. Obrazloženje mu je još gore.
U obrazloženju zakona kažete: "Prelaznim i završnim odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata utvrđeni su rokovi za usaglašavanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama Zakona. U tom smislu, ostavljen je rok od šest meseci za usaglašavanje."
Gospodine ministre, pitam vas zašto taj rok nije poštovan? Niko nam to nije objasnio, ni vi u ovom vašem prethodnom izlaganju, niti je to dato u obrazloženju ovog zakona.
Bilo bi pošteno da nam bar kažete šta je pravi razlog za donošenje zakona koji ste danas predložili.
Dalje, kažete: "Predloženim izmenama Zakona, ovaj rok za usaglašavanje produžava se za četiri meseca. Na ovaj način omogućilo bi se blagovremeno usaglašavanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama Zakona i usaglašavanjem Zakona sa zakonima Republike Srbije".
Ovo je, gospodine Đeliću, dezinformacija narodnih poslanika. Ali, mi, hvala bogu, znamo da čitamo. Mi u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, svakodnevno vam to ovde govorimo, čitamo vaše zakone i između redova.
Verovali vi to ili ne, svaki put znamo šta ste tačno mislili nekim predlogom zakona.
Na kraju, reći ću vam i šta ste mislili ovim predlogom zakona.
U objašnjenju osnovnih pravnih instituta kažete: "Članom 1. zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata predlaže se produženje roka za postupanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti i roka za početak primene ovog zakona, na koji način se stvara pravni osnov za sve učesnike na tržištu hartija od vrednosti da blagovremeno usaglase svoje poslovanje i donesu odgovarajuće pravne akte u skladu sa odredbama Zakona."
Gospodine Đeliću, očekujem da ćete da nam objasnite gde ovo piše u Predlogu zakona i na šta se odnosi ovo vaše objašnjenje.
Dalje, kažete da zakon stupa na snagu 30. maja 2003. godine i zbog toga je potrebno odložiti njegovu primenu za četiri meseca.
Šta mene briga, šta briga narodne poslanike što vi u Vladi niste uspeli da poštujete rok na koji ste se obavezali. Redovno donosite zakon na poček, period koji sebi ostavljate na raspolaganje ne uspete da iskoristite.
Zaista, Narodna skupština nije humanitarna organizacija da se saželjava na vaše propuste, gospodine Đeliću.
Što se tiče 2. člana ovog zakona, zaista nigde nisam videla ustavni osnov za primenu ustavne odredbe po kojoj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Bilo bi lepo da je Vlada otvoreno rekla Narodnoj skupštini:Gospodo narodni poslanici, ministar Đelić preti da će podneti ostavku u Komisiji za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, ukoliko u toj komisiji ne bude gospodin Labus, a mi gospodina Labusa nećemo, zato što on nije sada blizak Demokratskoj stranci nego Demokratskoj stranci Srbije. Gospodo, to je vaš problem.
Vi, gospodine Đeliću, što se mene tiče, ne morate podnositi ostavku samo u ovoj komisiji.
Bilo bi lepo da podnesete ostavku i na ministarsku funkciju. Jer, ovakav Predlog zakona je vrlo neozbiljan, vrlo neodgovoran i zaista ne može imati drugu posledicu osim ostavke ministra.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je naizgled tehnički zakon o izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti i reklo bi se, pa šta ima o tome da se govori.
Pokušavam da budem korektan u svemu ovome zato što mi nije dužnost da utvrđujem čija je odgovornost što mi danas 28. maja razgovaramo o Zakonu koji treba da stupi na snagu 30. maja. Zašto o tome nismo razgovarali pre mesec dana, ili dva meseca, ili ne znam ni ja kada, ili zašto uopšte govorimo o ovom zakonu. Ministar pokušava da na jedan, da kažem, fini način kaže da u toj oblasti hartija od vrednosti postoje vrlo veliki suštinski problemi i na području naše Republike i na području državne zajednice Srbija i Crna Gora kao celine. Jednostavno, ta harmonizacija ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom i uopšte funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti ne ide onako kako bi moralo da ide.
Podsećam, ova vlast je u 2002. godini donela Zakon o hartijama od vrednosti, prošle godine kad ga je donela propisala rokove, pa i ove koji se danas menjaju da se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona mora izabrati komisija za hartije od vrednosti, a da do tada ona komisija koja je bila ostane i da radi svoj posao. Na čelu te komisije je gospodin Miroljub Labus. (Dobacivanje iz klupe.)
Koje drugo telo?
Molim vas, moramo ovde da budemo do kraja precizni. Mi sada hoćemo da produžimo rok na 10 meseci. Hajde da pitamo i to, gde to ima sa šest na 10? Što nije, recimo, do kraja godine ili što nije za godinu itd. Ali, ono što hoću da kažem, suština je u ovome, komisija za hartije od vrednosti ima jako velika ovlašćenja, između ostalog, ima ovlašćenje da izda ili da oduzme dozvolu za rad na berzi berzanskim posrednicima i to je ovde u ovim članovima koji se menjaju jasno rečeno.
Samo imam dilemu, kako će se primeniti i ova odredba od 10 meseci. Evo zašto: zato što u članu 257. koji se menja imate stav 2. u kojem se kaže "da berzanski posrednici iz stava 1. ovog člana dužni su da visinu osnovnog kapitala usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu".
Kako sad ovo? Sada ne razumem to: produžava se za 10 meseci, a ovde imate neki rok od devet meseci? Ako to ne urade onda će komisija biti ovlašćena da nad berzanskim posrednikom pokrene odgovarajuće postupke pa, između ostalog, i postupak njegove likvidacije. To znači da je ovaj zakon, ako ništa drugo, tehnički manjkav, pa smo možda i ovaj stav 2. morali da promenimo, da bismo ga usaglasili sa novim rokom. Jer, 30. maja ističe šest meseci, ali 31. avgusta ističe devet meseci, a vi sada hoćete da sve ovo stupi na snagu zapravo 1. oktobra 2003. godine.
Drugi problem koji vidim ovde, hoće li se na ovaj način poremetiti i sadašnji način funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti. Molim vas, mi smo u postupku privatizacije, u protekle dve godine, privatizovali negde oko 620 preduzeća. U tim preduzećima radi oko 80.000 radnika. Mi smo dobili po osnovu prava radnika na akcije, na besplatnu podelu u visini od 30% kapitala, oko 80.000 novih akcionara. Oni sada imaju u svom posedu neke hartije od vrednosti, a akcije imaju taj tretman u pravnom prometu i na finansijskom tržištu, i hoće da trguju tim hartijama od vrednosti.
Hoće li oni imati neke probleme u vezi sa tim, hoće li berze moći da rade i uopšte se postavlja pitanje, kakve su nam to berze kad nisu bile u mogućnosti da za šest meseci usaglase svoja opšta akta i sad preko upravnog odbora navodno traže od Ministarstva za finansije da predloži Vladi da produži te rokove. Svaki subjekt na koji se odnosi neka zakonska odredba bi po tome mogao da traži produžetak roka i tako do besvesti. Gde bi mi u svemu tome došli.
Ili, recimo u članu 256. - berza osnovana po Zakonu o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima nastavlja da radi u skladu sa ovim zakonom i dužna je da se organizuje da visinu svog osnovnog kapitala (što je možda najvažnija stvar u osnivanju berze), svoje opšte akte i svoje poslovanje uskladu sa tim zakonom najkasnije u roku od šest meseci. Vi sada kažete od deset meseci.
Kad budemo 1. oktobra konstatovali da berza opet nije pribavila odgovarajući osnovni kapital, hoćemo li ponovo ići u produžetak i dokle će to da vodi. To mi liči pomalo na priču o prelasku platnog prometa iz ZOP-a u poslovne banke i onda to opet najedanput uradimo i imali smo problem kakav smo imali prvih nekoliko meseci platnog prometa u poslovnim bankama.
Znači, imamo tendenciju stalnog produžavanja i očigledan primer neusklađenosti republičkog nivoa sa državnom zajednicom. Nije se valjda sad neko najedanput setio da postoji ovaj zakon, da su postojali ovi rokovi u tom zakonu i da se sve to moralo usaglasiti. Da smo imali Beogradski sporazum i Ustavnu povelju i mnogo toga usaglašenog i da je tu bilo prave sinhronizacije mi bismo imali produžen rok blagovremeno, a ne danas 28. maja, ili bi taj zakon jednostavno primenili onako kako piše u zakonu.
Iz tih razloga, principijelno govoreći ne možemo da podržimo izmene koje se donose, pre svega se po hitnom postupku uvršćuju u dnevni red, na način kako se uvršćuju. Od nas se traži da se odmah o tome izjasnimo i sve to da stupi na snagu 30. maja. Mislim da je to neozbiljno, ma sa koje strane da dolazi ovaj predlog i ma iz kojih razloga da je motivacija da se ovaj rok i na ovaj način produžava. (Borivoje Katić: Šta predlažete?)
Predlažem da ubuduće ne radimo ovako. Dakle, to je suština. Ne možemo se stalno frljati zakonima koje dobijamo danas, danas ih uvršćujemo u dnevni red, danas imamo obavezu da pribavimo amandmane, odnosno da napišemo ako imamo neke primedbe, o tome se razgovara po hitnom postupku zato što smo u nekom vremenskom cajtnotu.
Dajte jedanput da razmišljamo o tome planski, da pravimo neke dnevne redove, da imamo neku dinamiku koja će omogućiti da i poslanik bude u situaciji da o tome razmisli, da stručno prouči određenu materiju, da odgovarajuće amandmane, da Vladi da vremena i Ministarstvu da se o tome izjasni i da onda imamo kvalitetnu raspravu ovde, a ne da stalno nešto dobijamo na parče, a to parče ćemo, sasvim sam siguran, menjati i u septembru mesecu po istom ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, kao zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Očigledno je, dame i gospodo, da je Vlada u vremenskom cajtnotu. Žuri da donese neke zakone, a u stvari kasni sa donošenjem određenih zakona.
Ovaj zakon danas na dnevnom redu, a koji smo po hitom postupku uvrstili u dnevni red i koji mora da se izglasa do 30, a 30. je u petak, unapred vam kažem da ćemo verovatno raditi do 24 časa, jer imamo još dve tačke dnevnog reda koje će iziskivati diskusiju narodnih poslanika i verovatno su narodni poslanici zainteresovani da o oba zakona govore.
Ne znam šta će se desiti ako slučajno ne uspete do 30. da zakažete dan za glasanje i da izglasate ove zakone. Trebalo je ovo staviti na dnevni red neke prethodne sednice, ali ni Vlada nije, očigledno, vodila računa o Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je Savezna skupština donela prošle godine i kojim su utvrđeni rokovi za usaglašavanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti. Ostavljen je rok od šest meseci za usaglašavanje, a zakon treba da stupi na snagu sada, 30. maja.
Šta će se desiti ako ne stupi na snagu 30. maja, ko će snositi odgovornost za to i kakve će posledice toga biti? To je teorijski moguće. Izgleda da je čak i praktično moguće. Sada već možemo i da pretpostavimo da se to do 30. maja neće dogoditi.
Predloženim izmenama zakona ovaj rok za usaglašavanje se produžava još za četiri meseca, a ministar nam u svom ekspozeu uopšte nije rekao zašto to do sada nije urađeno. Šta je to ometalo Vladu i sve aktere u ovoj oblasti da usaglase svoj način rada sa ovim zakonom da to ne učine? Samo iz tog razloga potrebno je predložiti i odložiti primenu ovog zakona za četiri meseca.
Doduše, zakon ima samo dva člana, jer se u članu 1. nabrajaju članovi zakona na koje se produženje roka odnosi. Član 253. tiče se savezne Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, koja obavlja poslove u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti. Taj zakon je donet 1998. godine. Članovi Komisije za hartije od vrednosti, imenovani u skladu sa propisima koji su važili od dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da vrše svoju funkciju do izbora novih.
Koliko znam, ta komisija još uvek postoji. Valjda je problematičan samo upravni odbor i gospodin Labus u upravnom odboru, ako sam to dobro povezala. Više ne znam ko je u kojoj agenicji, ko u kojoj komisiji, ali čini mi se da sam nešto u štampi čitala, da je bilo nekih ucena - mora Labus da bude u toj komisiji, pa Đelić podržava to i kaže - daću ostavku ako Labus ne bude. Ne znam da li sam to dobro povezala sa ovom komisijom, možda je neka druga agencija u pitanju, ali imamo jednog ministra u Vladi Srbije koji pripada opozicionoj političkoj partiji G-17 plus. Izgleda da imamo još jednog, samo se nije javno deklarisao. U stvari, deklarisao se pred predsedničke izbore i podržavao kampanju gospodina Labusa.
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Član 256, berza koja je osnovana po Zakonu o berzama, još iz 1994. godine, trebalo je da svoje opšte akte i poslovanje uskladi sa ovim zakonom, takođe u roku od šest meseci. Sada joj se daje još četiri meseca. Mislim da je tu ključ zašto se sada taj rok produžava, jer berza koja ne postupi na ovaj način, njoj bi Komisija za hartije od vrednosti mogla da oduzme dozvolu za rad i da pokrene postupak njene likvidacije. Kako, koliko je meni poznato, funkcioniše samo ova Beogradska berza, ima tu nekih mutnih rabota, pa je potrebno da joj se da još četiri meseca da svoje poslovanje uskladi sa ovim zakonom, kako joj se ne bi oduzela dozvola za rad.
Tu je umešana i ova "Delta banka", koja funkcioniše sa ovom berzom, a sa ovom berzom, koliko znamo, povezani su i pojedini ministri i pojedini lobiji iz Vlade Srbije i preko nje idu prodaje raznih preduzeća, pa je čak i PKB preko te berze otišao u ruke onih u čije ruke nikako ne bi trebalo da ode ili nije smeo da ode.
Članom 257. je produžen rok za usaglašavanje opštih akata i poslovanja berzanskih posrednika. Čini mi se da je to najveća štetna posledica produženja ovog roka, jer i berza i berzanski posrednici koji trguju hartijama od vrednosti do sada nisu mogli to da čine saglasno ovom zakonu.
Berzanski posrednici dužni su da visinu osnovnog kapitala usklade sa odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Moj prethodnik je o tome govorio, ali ne bih samo o ovom roku koji je sada u neskladu sa novim rokom koji je dat, nego pre svega na suštinu - šta stoji iza toga što im se taj rok produžava da bi ta visina osnovnog kapitala, koja je sada određena ovim zakonom, ostala na tom nivou, a ne na nivou koliko bi to trebalo, da je ovaj zakon već primenjen. Znači, ide se u korist berzanskih posrednika.
Ne verujem da su tu čista posla. Nije ovo materija kojom apsolutno vladam, ali čim se neki rokovi produžavaju, Vlada nije bila sposobna da na vreme nešto uradi ili namerno to nije uradila da bi nekog zbog nečeg favorizovala ili zaštitila. Ovde se ima utisak da se štite berzanskih posrednici i berze koje nisu ni profunkcionisale kako treba, a ministar najbolje zna šta je razlog za to.
Stav 3. člana 257, koji se takođe tiče berzanskih posrednika, propisuje da berzanskom posredniku koji ne postupi na način propisan ovim zakonom, Komisija za hartije od vrednosti takođe oduzima dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva i pokreće postupak njegove likvidacije. Da je ovaj rok ispoštovan, sada bi već ta komisija mogla da stupi na delo i da radi ovaj posao koji bi trebalo da radi. Tu su i ovlašćene banke koje, u skladu sa Zakonom o berzama i berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima, obavljaju poslove trgovine hartijama od vrednosti. One nastavljaju da rade sve te poslove u skladu sa saveznim zakonom i svoja akta takođe treba da usaglase sada u roku od 10, a ne šest meseci.
Htela sam da postavim neka pitanja ministru, da nam objasni ovde suštinu, da nam u svom ekspozeu ne govori o nekim zakonima koje ćemo imati na dnevnom redu. Zaista, nismo mogli iz njegovog izlaganja da shvatimo, a u obrazloženju ovog zakona to ne piše, zašto je ovaj rok potreban, zašto to do sada nije urađeno, koje ćemo štetne posledice imati, mi ili oni koji raspolažu hartijama od vrednosti?
Nesporna je činjenica, nama je to sasvim jasno, da država ima pravo da emituje hartije od vrednosti, da država na taj način priznaje da ima budžetski deficit, da taj budžetski deficit na neki način mora da pokrije. Znamo da Dinkić, iako su pritisci ogromni, neće još uvek da štampa novac. Znači, ne može se od te sive emisije popunjavati budžetski deficit, pa mora emitovanje hartija od vrednosti da bi se to uradilo.
(Predsednik: Da li koristite i narednih 10 minuta?)
Ne, završavam.
Znači, još jednom potenciram jasne razloge, ako može, ministre, u tri rečenice, zbog čega ovo do sada nije urađeno, koje su štetne posledice i ko je odgovoran za to što ovo do sada nije urađeno? I dalje izražavam sumnju da ćemo do 30. ovaj zakon moći da izglasamo. Postavlja se pitanje šta ako ne bude izglasan?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Navodno samo jedna promena - određuje se duži rok, navodno zbog komisije, zbog berze, zbog berzanskih posrednika, a u suštini ne stoje razlozi koje je naveo predstavnik Vlade da su to bili razlozi koji su motivisali Vladu da predloži ovu izmenu.

O čemu se radi? U tom zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata postoji član 265. koji doslovce glasi - da taj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se posle isteka šest meseci, sada znači 10 meseci. To znači da se ovaj zakon koji mi danas menjamo još uvek ne primenjuje.

Predstavnik Vlade je samo u jednoj stvari bio u pravu kada je rekao - praktično taj zakon koji mi menjamo danas je neprimenjiv i dobro je što je Vlada primetila da je to neprimenjiv zakon, jer kada je on septembra, oktobra prošle godine usvajan u Saveznoj skupštini, tada je bilo dosta primedbi na tekst Predloga zakona, jer osim tih pravno-tehničkih i jasnih političkih nedostataka, taj zakon je imao jedan fundamentalni nedostatak, otprilike kao kada nešto padne sa Marsa na ove naše uslove i naše prilike - praktično je neprimenjivo.

Naravno, većina onih na koje se odnosi ovaj zakon ne mogu da ispune uslove da bi radili po tom zakonu. Očekivanje je bilo da za šest meseci može nešto da se uradi. Na žalost, ne može da se uradi i ono što je predstavnik Vlade najavio za oktobar mesec je prava tema o kojoj mi treba da pričamo.

Mi praktično danas odlažemo primenu zakona za još četiri meseca, jer ukoliko se ova izmena ne usvoji od 1. juna ovaj zakon treba da se primeni, a on je neprimenjiv. Naravno, Vlada koristi neke izgovore i moram da navedem te izgovore. Tako, kaže se - nije izvršen izbor članova Komisije za hartije od vrednosti; pa ko je odgovoran što nisu izabrani, zašto bi Narodna skupština trebalo da amnestira onoga ko je odgovoran, ukoliko nije promenjen sastav?

Dalje, u tom roku je ta komisija bila dužna da se organizuje i da svoje opšte akte usaglasi sa odredbama zakona, a još se ne primenjuju i ko je kriv?

Zatim, što se tiče člana 256. tu se dotiče pitanje berzi, a šta su to berze morale da urade u roku od šest meseci, da se organizuju, da visinu svog osnovnog kapitala i svoje opšte akte i poslovanje usklade sa tim zakonom koji se ne primenjuje, koji je stupio na snagu ali se ne primenjuje. Zašto mi sada da legalizujemo stanje da neko nije hteo za šest meseci da se organizuje i uskladi sa zakonom? Da li smo mi za to ovlašćeni? Nismo.

Šta su sankcije ako to neka berza ne uradi? Sankcije su u stavu 3. gde se kaže - berzi koja ne postupi na način propisan stavom 1. ovog člana, Komisija za hartije od vrednosti oduzeće dozvolu za rad i pokrenuće postupak likvidacije. Problem je što ni taj deo tog člana nema ko da sprovede. Ko je odgovoran? Država. A koja? Savezna, državna zajednica, Republika Srbija, sasvim svejedno. Verovatno je to i sigurno Republika Srbija.

Potom, član 257. odnosi se na berzanske posrednike. Oni su imali rok da svoju organizaciju, opšta akta i poslovanje usklade sa odredbama tog zakona u roku od šest meseci, ukoliko to ne urade sledi sankcija, a to je oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti berzanskog i dilerskog društva i pokretanje postupka likvidacije. Slična odredba postoji kao obaveza prema bankama, ukoliko žele da učestvuju na tržištu hartija od vrednosti, moraju da usaglase i svoje akte i visinu svog osnivačkog kapitala, a one sve ispunjavaju uslove, jer, prema Zakonu o bankama, nemoguće je da taj uslov ne ispune koji je niži, a traži se za trgovinu hartija od vrednosti.

Možda najvažnija odredba, to je član 263. tog zakona, koja kaže - propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci. To su oni propisi, pre svega podzakonski akti, koje treba da donese nadležni organ određen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i to je centralno pitanje, to su ti pravni i stručni nedostaci i ovog predloga zakona i osnovnog teksta zakona koji se još ne primenjuje.

Moram da ukažem na još jednu činjenicu, gde se istopio taj reformski kurs, gde se istopila ta brzina sa kojom se hvata priključak, zar je moguće da oni koji su dobili sve moguće pohvale da su u tranziciji najbolji, produžavaju rokove zbog sebe, jer oni nisu ispunili obaveze koje su sami sebi propisali.

Niko nije zasmetao Vladi Republike Srbije, opozicija, ni Narodna skupština nije predstavljala nikakav problem, ni kod Ustavne povelje, ni kod činjenice da mnoge nadležnosti i mnoge institucije sa saveznog prelaze na republički nivo. Ko je kriv što ovo nije urađeno? Ne treba da podržimo ovaj predlog zakona, već treba da pozovemo Vladu na odgovornost.

Moram da kažem da, bez obzira kako mi odlučili o ovom predlogu zakona, posledice su iste. Paralela sa tim je Zakon o radiodifuziji. Svi mogući rokovi su istekli, bili su propisani zakonom, da se izabere Savet radiodifuzne agencije, pa je nakon proteka tih rokova taj posao završen.

Ukoliko se ne usvoji ovaj predlog zakona, praktično se ne primenjuje ono što se i nije primenjivalo, nema štetnih posledica, nastavlja se po zakonu koji je donet praktično još 1993. i 1994. godine.

Zato i nije potrebna neka naročita hitnost da se ovaj zakon usvoji, već ukoliko postoje primedbe, a siguran sam da postoje primedbe za ova materijalna rešenja u Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, i to veliki problemi postoje u tom zakonu koji se još ne primenjuje, dajte da se taj zakon promeni kompletno, da se usaglasi.

Jer postoji jedan problem, ako se sve prenese Komisiji za hartije od vrednosti, onda nema te kontrole koju Vlada traži. Vladi je potrebna kontrola, a Komisija za hartije od vrednosti izdaje i saglasnost i dozvole, odobrenja, kreira taj sekundarni novac na našem finansijskom tržištu. Ta komisija očigledno po tom Dinkićevom zakonu o tržištu hartija od vrednosti je daleko od Vlade Republike Srbije i zato je potreban novi zakon da se ona približi, da ne bude toliko samostalna, da ne kreira novac, jer za ekonomsko stanje u državi odgovara Vlada, a komisija koja nije pod kontrolom Vlade, nekom pristojnom kontrolom i koja je udaljena od Vlade, može da izazove ne samo inflaciju, nego i druge mnogo teže posledice.

Znači, najbolje bi bilo da se ovaj predlog zakona povuče, pa neka Vlada izađe sa kompletno novim tekstom Predloga zakona koji je prihvatljiv u ovim uslovima, možda nije MMF-u, možda nije nekim drugim institucijama. Zapamtite, slična je galama bila i oko Zakona o sprečavanju pranja novca. Da li neko danas priča o tom zakonu i da li neko zna koje su pravne posledice i rezultati primene tog zakona?