OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.05.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

28.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 19:45

  • TAGOVI

  • Osma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (načela) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (pojedinosti) (2003)
  • Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula i Petar Cvetković.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, u ime podnosilaca amandmana.
    ...

    Petar Cvetković

    Amandmanom DSS na član 12. daje se predlog da se u članu 12. doda stav 3. koji bi glasio kratko i jasno: "Može se založiti i zajednička stvar".
    Stavom 1. regulisano je zalaganje suvlasničkog udela pokretne stvari. Stavom 2. regulisano je zalaganje idealnog dela imovinskih prava, pri čemu u Predlogu zakona, a u članu 12, nije predviđena niti data mogućnost da bude založena i zajednička stvar. Zajednička svojina je u našem pravu ravnopravan vid svojine sa drugim vidovima svojine, a zajednička stvar je ona stvar gde udeli zajedničara nisu određeni, ali su odredivi. To je definicija zakona. Smatramo, bez obzira na zagovaranje i stavove sa raznih savetovanja, da treba ukinuti zajedničku svojinu u našem pravu, jer to je ipak posao koji bi zahtevao temeljnu izmenu Zakona o svojinskim odnosima, a u ovom slučaju je to Zakon o osnovnim svojinskim, odnosno o tim pravnim odnosima i on bi zahtevao izmenu svih zakona koji regulišu pitanja svojine.
    Da li će preovladati to mišljenje, moguće je da predlagači zakona već zastupaju to mišljenje da zajedničku svojinu treba eliminisati iz našeg pravnog sistema, ali ovim zakonom ne daje se mogućnost zalaganja zajedničke stvari. Zajednička stvar, konkretan primer, ona može biti stečena u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, zašto ne omogućiti bračnim drugovima da založe neku stvar, tim pre što to Predlogom ovog zakona nije ograničeno, niti je zabranjeno, a to znači onda da se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, te stoga na strani zalogodavca ne mora biti jedno lice.
    Mogu biti i zajedničari na toj strani zalogodavca, te stoga u potpunosti treba ovaj amandman prihvatiti, ako ni zbog čega drugog, onda time naglašavamo da su svi vidovi svojine ravnopravni, jer ovde je svojevrstan vid diskriminacije ne prihvatiti zalaganje zajedničke stvari.
    Očekujem, gospodine ministre, da prihvatite amandman. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula i Petar Cvetković.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona koji je u proceduri i želim u uvodu da podsetim ministra, kada sam govorio o Zakonu o koncesijama, a tu je bio i Zakon o finansijskom lizingu, da sam isto rekao da nije stvoren ambijent da se donese zakon, a smatram da je ministar dobronamerno i veoma stručno uradio, iako koncepcijski SRS ne prihvata ovaj način, jer smatramo da je ovo Zakon o obligacionim odnosima mogao da reši, ali ne bih sada o tome, o tome su moje kolege, narodni poslanici SRS, već govorili.
    Samo bih morao da podsetim, a vezano za ovaj član, kasnije ću ga i detaljnije obrazložiti, da zaista nije stvoren ambijent za realizaciju ovog zakona, iz prostog razloga što nije dovoljno precizan, a ta nepreciznost može da se zloupotrebi.
    Upravno ovim članom želimo da tu preciznost dovedemo do pravno-tehničke mogućnosti, da bude primenjiva u praksi. Ne želim sada da vas podsećam, ali moram da kažem da je Zakon o privatizaciji takođe donesen sa niz propusta, bez prihvatanja amandmana SRS i onda odjednom je to Dragan Veselinov zloupotrebio, a vi ste rekli - mene to ne interesuje, interesuje me samo tehnička-pravna stvar koju ste izneli kao izmenu amandmana. Međutim, mora vas interesovati zato što ste u tom istom lancu, zato što ste karika u tom lancu; naravno, poštujem ovo za šta ste se založili i što ste obrazložili, ali smatram da morate povesti računa da cela Vlada odgovara za sve loše zakone koji su doneti.
    Dakle, podnoseći amandman na član 13. stav 3, gde se govori o tome da poverilac ima pravo da traži da se u registar zaloga upiše založno pravo na budućoj stvari, razumeo sam o čemu se radi kada se govori o založnom pravu na budućoj stvari, zato što sam privrednik, jer smatram da su to u stvari oni plodovi koji treba tek da dođu, dakle, uglavnom proizvodi koji su u zasnivanju i od kojih se očekuju prihodi, odnosno rezultati, plodovi tog rada. To je u redu.
    Međutim, smatram da poverilac ne samo ima pravo da traži da se u registar zaloga upiše, nego da se založno pravo na budućoj stvari obavezno upisuje u registar zaloga i sada ću to da obrazložim. Zašto smatram, odnosno poslanici SRS, da je to neophodno. Uzimajući u obzir da se u članu 4. govori o tome da poverilac stiče založno pravo upisom u registar, ovim članom poverilac, ukoliko nema volju da se upiše u registar, ne stiče pravo da upisom u registar ima založno pravo. Znači, on jednostavno nema založno pravo. Tu je ono što se može zloupotrebiti.
    Dakle, poverilac, konkretno ću vam reći, može da u jednoj sušnoj godini gde su elementarne nepogode, jednostavno ne uzme rizik sa zalogodavcem.
    Na taj način će izbeći da te godine izvrši potraživanje, ali će naredne godine kada bude obilat rod, on biti taj koji će skinuti kajmak, dobiti od ovih ministara ili Vlade, a koji nisu u vezi sa ovim zakonom i da budu ekskluzivni izvoznici npr. semenskog kukuruza za 6,5 evra po kilogramu. Da li su to onda zelenaši? Jesu zelenaši. To SRS upravo želi da vam ukaže i da se mora precizirati da je poverilac dužan, obavezan da se upiše u registar zaloga, jer bi time izbegli ovo što sam vam u svom amandmanu pokušao da objasnim ...
    (Predsedavajuća: Pet minuta.)
    ... koliko sam uspeo. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslanička grupa SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Evo kako se samo u jednoj rečenici u članu 13. može praktično zameniti sve ono što ste vi napisali u tri stava. Nesporno je da predmet založnog prava mogu da budu stvari ili prava koje će zalogodavac tek pribaviti u budućnosti, a to se vidi i iz prethodnih članova zakona. To predviđa Zakon o obligacionim odnosima. Samo je potrebno da se predvidi obaveznost upisa u registar.
    Znači upisuje se u registar i tu je tačka. Nema potrebe onda da postoje ni ovaj drugi, ni ovaj treći stav. Drugi stav kaže da založno pravo nastaje kada zalogodavac stekne pravo svojine na stvari, odnosno pravo potraživanja ili neko drugo imovinsko pravo, koje već može da bude i pravo svojine, i pravo zakupa, i državine i tome slično.
    Nepotrebna tri stava koja u stvari žele isto ovo što smo mi rekli našim amandmanom, samo mnogo jednostavnije. Kada malo bolje pogledate duh celog zakona i ne mogu sada da pronađem u kom to članu stoji, da to mogu da budu i buduće stvari, predmet založnog prava na budućoj stvari se obavezno upisuje u registar zaloge. A to, ko će da traži upis, kada će da traži, najnormalnije je da to bude upisano u registar i svaki ugovor o zalozi koji tretira ovaj zakona mora da bude upisan u registar. Inače, to nije ova zaloga.
    Niko mi nije još odgovorio, zašto stalno odredba, ako upiše, ili ovaj traži, ili onaj traži, može da bude upisan, ne mora da bude upisan, kada je jasno iz prvog člana zakona da svaki ugovor o zalozi mora da bude upisan u registar zaloge, pa čak i kada se radi o budućim stvarima.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 14. na koji je amandman podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić.
    ...

    Slobodan Janjić

    Srpska radikalna stranka
    U članu 14. predlagač zakona ne navodi na koje se predmete i stvari odnosi ovaj predlog zakona, već nabraja da se ne odnosi recimo na vazduhoplove, avione, brodove i slično. Najbolja formulacija u ovom članu bi bila da se ovaj zakon ne odnosi na nepokretnosti i predmete i stvari koje, iako su pokretne, imaju karakter nepokretnosti i onda navesti da su to brodovi, avioni i tačka. Inače, nabrajanje na šta se sve ne odnosi, to je širok pojam.
    Gospodine Pitiću, da iskoristim ovo vreme, u govornom području južne Srbije reč i nadimak - zaloga, mi to tako kažemo, a vi u Beogradu kažete bandera, odnosi se na ljude i na najgore primerke ljudske vrste koji postoje. Kada neko dobije takav nadimak, onda se svi sklanjaju i zgražavaju nad takvom osobom. Evo Milka zna da se to na nju odnosi i neka nosi taj nadimak.
    Gospodine Pitiću, zamislite kakve će posledice izazvati ovaj zakon, ako je neki član porodice narkoman, kriminalac, pa uzme i celu porodičnu imovinu založi i porodica ostane bez igde ičega i dođu sutradan ovi uterivači dugova ili službe koje su zadužene da naplate ovo založno pravo i iznesu celokupne pokretne stvari iz kuće, a porodica ostane bez igde ičega. Biće i takvih slučajeva. Biće takvih lomova u porodicama, pa da on to uradi bez neke garancije da je vlasnik cele imovine, možda se to vodi na njega ali nije sam stekao; pa onda iznesu svu pokretnu imovinu iz kuće i ostane porodica u četiri zida, porodica sa malom decom.
    Evo još jednog primera, dnevni listovi su juče objavili da je potpredsednik Vlade, Korać, došao u posed ručnog časovnika "Roleks". Taj časovnik "Roleks" postane predmet zaloga kod neke vaše tamo zalagaonice ili agencije, onom ne vrati pare, a vi posegnete za "Roleksom". Međutim, dođe neko iz zemunskog klana i kaže, izvinite, mi smo mu to dali samo da nosi, nije to njegovo. On je izvršio uslugu, vi sat ne možete da uzmete, jer on ne poseduje račun da je taj sat legalno kupio, nego ga je samo nosio na ruci. Kako ćete naplatiti to dugovanje. Da li ćete se odreći takvog duga? Nećete sigurno.
    Evo još jednog primera, posle jučerašnje odluke Ustavnog suda da mandati pripadaju poslanicima i poslanički mandati će biti predmet zaloga. Sinoć na BK televiziji Bane Ivković kaže da uzima poslanike u zalog po 100.000 evra od SPS-a. Samo, ljudi ne mogu da budu predmet zaloge, oni nisu predmeti. Takvi ljudi su zaloge, i to na onaj način kako mi govorimo dole na jugu Srbije. Vi očigledno, dugo ste živeli u Kanadi, a preporučio bih vam da ovakve stvari predložite njima u Kanadi, kako ne bi ovako loš zakon izazvao velike posledice po građane Srbije. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslanička grupa SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Ne bih da pokvarim diskusiju mog kolege Janjića, ali u prilog ovog amandmana, a vezano za načelnu diskusiju koju sam iznela, neprihvatljivo je da u jednom članu zakona iznad koga imamo nadnaslov, primena drugih propisa, imamo dva stava koja govore o tome kada se odredbe ovog zakona ne primenjuju i jednu odredbu koja govori o tome da se odredbe ovog zakona primenjuju na zalogu, recimo, prava svojine, patente, modele, uzorke i slično.
    Uobičajeno je da se zakonom reguliše na šta se zakon primenjuje, a ne na šta se ne primenjuje. Ako ovaj član povežemo sa članom 10. stav 3, u kome stoji da predmet založnog prava mogu biti i druga imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati, onda vidimo da je čitav član praktično potpuno suvišan.
    Jasno je da osim na stvarima zaloga može da se konstituiše i na određenim imovinskim pravima, potraživanjima, autorskim i pronalazačkim pravima, pravima iz hartija od vrednosti, kao i pravima koja su vezana za vlasničke odnose, odnosno potraživanja i jedino na šta ne može to su prava koja su vezana za ličnost, a to su prava upotrebe, stanovanja i plodouživanja. To ste mogli da stavite u jedan od ova dva stava, ukoliko ste ovako sa negacijom hteli da tačno definišete na šta se ne odnose odredbe ovih zakona.
    Dakle, ne može da se uspostavi zaloga na pravo upotrebe, stanovanja, plodouživanja, a to da se odredbe ovog zakona primenjuju na zalogu prava intelektualne svojine itd. što je predviđeno u stavu 3, već je sadržano u članu 10, pa prema tome trebalo je da se opredelimo da li ćemo zadržati samo ovaj treći član ili samo ova prva dva. Mi smo smatrali da prva dva treba brisati, jer je uobičajeno da zakon reguliše samo ono na šta se primenjuje, a ne na ono na šta se ne primenjuje.