Gospođo Čomić, narodni poslanici, dame i gospodo, razumem inicijativu Građanskog saveza zato što je Građanski savez, njegova politička suština, njegova politička platforma, upravo ono što piše u ovom predlogu zakona. To je njihovo političko, parlamentarno, građansko i svako drugo pravo.
Moja obaveza i moje pravo je da se, na osnovu političkog programa partije kojoj pripadam, suprotstavim argumentima za koje mislim da su važni i da pokušam da osporim predloženi zakon, eventualno da zavredim i glas nekoga od vas.
Sa stanovišta procedure, prava i Ustava, zakon je nepodoban. O tome bismo mogli da govorimo, ali to nije potrebno.
Godine 1954, u FNRJ je donet Zakon o gubitku biračkog prava i građanskih prava, poslednji put u jednom sistemu, a svi ste saglasni u tome, koji je bio nepluralistički i nedemokratski.
Postoje drugi mehanizmi, politički, pravni, ljudski, moralni, građanski, na osnovu kojih je moguće sprečiti ono što vi želite da sprečite zakonom koji je danas u proceduri.
Postoje različiti aspekti i realna posledica ovog zakona, ukoliko bude usvojen, da se kao opasan pravni alat nađe u rukama ljudi koji imaju pravo da ne znaju ili da budu neodgovorni i da, primenjujući ga, čine negaciju onoga što je predmet Predloga zakona - da krše ljudska prava drugih lica i da to čine sa verom i ubeđenjem da čine nešto dobro.
Naveo bih dva primera koji su važni, jedan za mene lično, a drugi je opšti.
Taj argument sam već iznosio kod rasprave o Zakonu o telekomunikacijama. Jedan od podnosilaca ovog predloga zakona je uvaženi profesor Dragor Hiber. On je predsednik Upravnog odbora "Telekoma". Dakle, ima odgovornost za ono što se dešava u "Telekomu" danas, kao i juče. Postoje tzv. SUP-ovi razdelnici. To su tehničke celine u koje, bez ometanja, svakodnevno dolaze radnici BIA-e, jer jedino oni imaju ključ od tih prostorija, i presreću telefonske veze lica koja su im, na ovaj ili onaj način, interesantna. To je realan osnov da gospodin Hiber, da direktor "Telekoma", da član Upravnog odbora "Telekoma", da Vlada Srbije, da ministar policije, budu lustrirani.
Naveo bih drugi primer. Četvrtog oktobra 2000. godine, tokom tzv. demokratske blokade na punktu u Konjevićima, to je jedna raskrsnica u Čačku, u organizaciji DOS-a, zaustavljeno je sanitetsko vozilo ČA-754-57. U njemu je bio bolesnik koji je imao hitan uput za jednu važnu zdravstvenu instituciju u Beogradu. Opijeni od toplog piva i masnog pečenja, ljudi koji su bili na toj barikadi rekli su da taj sanitet sa tom bolesnicom ne može da prođe jer nije hitan slučaj. Taj hitan slučaj je moja supruga, a umrla je nekoliko nedelja kasnije.
Odgovorni za ovo su: funkcioneri DOS-a u Čačku, funkcioneri DOS-a u Srbiji, lica koja su bila tamo, na toj barikadi, ja sam odgovoran, pred svojim sinom, da ih lustriram moralno i ljudski, kako god hoćete. Ko ima pravo da uzima tuđi život u svoje ruke? Da li je i to predmet lustracije? Da li je predmet lustracije i to kada lekar, na Prvoj hirurškoj klinici, kaže da ne može da operiše zato što mora da ide pred Savezni parlament? Imam ime, a imam i svedoke.
Hoće li i to biti predmet lustracije?
Ne upuštajte se u ovo, zato što iz ovoga može svašta da izađe. Lustracija je mač sa dve oštrice.
U nekim drugim državama istočnog pakta, mi nikada u takvoj nismo bili, stvar je sasvim drukčija.
Posle propasti tzv. Istočne Nemačke ostalo je šest miliona dosijea iza Štazija.
Po tvrdnji gospodina Gorana Petrovića, bivšeg načelnika DB, u našoj vlasti od 1993. do 1997. godine u Beogradu, vođeno je samo nekoliko dosijea, manje od deset. Čak i da je jedan - mnogo je. Ali, nemojte menjati teze.
Nismo bili takva država kakvom nas predstavljate u ovom zakonu. To nije bio totalitarni sistem kakav želite da dokažete. Nemoguće je 6. oktobar dovesti danas 29. maja zato što je optimalan rok za donošenje zakona o lustraciji istekao u prva tri - četiri meseca u Srbiji.
Nemam nikakav lični strah, ni u odnosu na bilo koju odredbu predloženog zakona. Stasao sam u porodici u kojoj se vodilo računa o dobrom vaspitanju i o odnosima prema drugim ljudima. Ali, usvajanjem ovakvog zakona doći ćemo u situaciju da dobre ljude, koji samo zbog toga što drugačije misle ili drugačije politički delaju, svrstavamo u ovaj ili onaj koš.
Socijalistička partija Srbije se ne boji ovog zakona. Ona će se suprotstaviti ovom zakonu, ako bude usvojen na način koji će biti prepoznatljiv. Ali, Socijalistička partija Srbije će umeti, kada dođe na vlast, da ovaj zakon ukine i da vam dokaže da niste vladali demokratski, da niste napravili demokratski ambijent u Srbiji i da niste ispunili obećanja koja ste davali kada ste stupali u izbornu kampanju.
Još samo jedna rečenica u vezi sa medijima i onim što funkcioniše ovde. Nijedan medij u Srbiji juče nije objavio da je šef države Srbije primio u audijenciju švajcarskog ambasadora. Želim da znam da li i to spada u ovu ili onu lustraciju, ko je lustrirao švajcarskog ambasadora i ko je Đorđu Sorošu dao prednost u odnosu na oficijelnog predstavnika jedne neutralne zemlje.

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre samo desetak minuta bila sam ispred skupštinske sale i tu zatekla sedmoricu policajaca, uniformisanih i naoružanih.
Član 235. stav 3. kaže da ovlašćena službena lica državnih organa ne mogu da imaju pristup u prostorije iz stava 1, a to je zgrada Narodne skupštine, niti da preduzimaju bilo kakve mere bez odobrenja predsednika Narodne skupštine.
Pitam da li je predsednik Narodne skupštine pozvao uniformisana lica, predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova, da budu u zgradi Narodne skupštine i iz kog razloga ili je to uradio možda gospodin Šutanovac, koji pledira da bude prvi policajac u državi. U svakom slučaju, prekršen je Poslovnik, a razlog nam je nepoznat.

Dobićete obaveštenje usmeno ili pismeno od predsednika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Još jedan u nizu zakona koji otprilike treba da znači - novim bogovima se prinosi nova žrtva, a nova žrtva je ono što će da proistekne iz ovog predloga zakona, ukoliko se on kojim slučajem usvoji.
Ovaj zakon ne može da se usvoji i ne bi smeo da bude na dnevnom redu, mada me čudi da predsednik Narodne skupštine nije odbacio ovakav predlog, jer je on uvredljiv za Narodnu skupštinu. Uvredljiv je u jednom delu obrazloženja, gde se iznose prvo netačni podaci, a drugo podaci koji vređaju dostojanstvo svakog građanina Republike Srbije. Netačni podaci se odnose na pozivanje na neku praksu koja je primenjena posle pada Berlinskog zida u Istočnoj Nemačkoj, a nažalost tada nije ni postojala Istočna Nemačka, kako predlagačima to nije jasno.
Druga stvar, što je u razlozima za donošenje ovog zakona predlagač izgubio elementarni kriterijum za osećaj pripadnosti jednoj teritoriji koja se zove državom, pa je uspeo da navede neke pojmove poput denacifikacije, defašizacije, a u našim uslovima to znači desrbifikacija. Desrbifikacija je krenula po sistemu - sve što je bila prethodna vlast treba vezati za kriminal i koristoljublje. Dokaz za koristoljublje je trebalo da bude zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu. Dokaz za kriminal je trebalo da bude ono vanredno stanje i ona nenormalna veza između predstavnika prethodne vlasti sa pripadnicima organizovanog kriminala koji su 5. oktobra učestvovali u buldožer revoluciji. Naravno, to je sve nenormalno, nespojivo, nevezano i to nam ova isukana Sablja pokazuje, da je ona isukana i ona će da iseče verovatno ruku onoga koji je izvadio iz korica, a ne tamo gde je usmerena i uperena.
Treća stvar, vrlo važna, jeste što svi predstavnici drugačijih političkih stavova od vladajućeg stava Građanskog saveza Srbije moraju da budu osuđeni, pa ako ne u Hagu onda u okviru Petog opštinskog suda, gde će biti posebno odeljenje za ratne zločine, a što se i tamo propusti onda će da dočeka komisija koja će da sprovede tu opasnu denacifikaciju, a podsećam predlagača da bi morao da se izvini građanima Srbije zbog upotrebe ovih pojmova, jer nijedan uslov nije ispunjen da se taj proces, nametnut 1945. godine Nemačkoj, sprovodi u Srbiji. Ni jedan jedini uslov i to je ta uvreda koja je načinjena građanima.
Dalje, predlagačima ovog zakona bih skrenuo pažnju na neke nepobitne činjenice. Tokom 1999. godine, dok je Srpska radikalna stranka učestvovala u vlasti, pojavila se ideja kod nekih stranaka ili jedne stranke, tada u vlasti, da donese Zakon o borbi protiv terorizma. Verovatno se sećate da je u tim odredbama predloženog zakona, nacrta ili razmišljanja o tom zakonu, bilo odredbi kojima se narušavaju političke slobode. Srpska radikalna stranka je sprečila donošenje tog zakona.
Danas u DOS-u nijedna stranka ne sprečava donošenje jednog neustavnog zakona kao što je ovaj što se predlaže.
Druga nepobitna činjenica, u to vreme neke stranke koje su bile na vlasti organizovale su kamenovanje prostorija Demokratske stranke u Krunskoj ulici. Srpska radikalna stranka, učesnik u vlasti, to je osudila. Demokratska stranka je 5. oktobra došla na vlast i prva stvar koju je uradila jeste da je pokrenut postupak da se Srpska radikalna stranka iseli iz Magistrata.
Ako već pričate o zakonu o lustraciji dotaknite malo i moral, malo i onog političkog morala. Ne želim da držim moralne pridike, jer to nije zadatak političara i nikome neću prigovoriti bilo šta da li je moralno ili nemoralno, ali samo da vas podsetim, članom 33. i 34. ovog neustavnog zakona, sve vrsni pravnici, stručnjaci, profesori pravnog fakulteta, po prvi put u našoj praksi su uspostavili dve mere: jedna je objavljivanje, a druga zabrana učešća u političkom životu. Kako onda ovaj zakon nema retroaktivnost? Te mere treba da se primene na događaje i nešto što je bilo 1976. godine.
Eto, to je ta tačka koja treba da se stavi i prosto se čudim onima koji su poprilično veći, snažniji u DOS reformama, što trpe ove male, zašto ih šlepuju. Svi ste vi otpisani, zar ne vidite. Svi, samo vas nisu obavestili. Neobavešteni su otišli. Oni doneli Poslovnik, prekršili sva moguća parlamentarna pravila, pa kukaju za Poslovnikom. Nemojte vi da dođete za koji dan u tu situaciju. Danas je 29. maj, nemojte da zaboravite, nemojte da zaboravite.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, što više čitam ovaj zakon, odnosno predlog zakona, sve ga manje razumem. Istina je, nisam pravnik po obrazovanju, ali toliko bih i  mogao da protumačim neke formulacije iz ovog zakona, međutim idući od jednog do drugog člana jednostavno ne razumem kako će se ovaj zakon uopšte i primeniti, ako dobije bilo kakvu većinu u ovoj skupštini.
Jedino razumem da će se zakon primenjivati 10 godina od dana donošenja i mogu da vam kažem da ako socijalisti ponovo dođu na vlast tu odredbu zakona neće menjati. Dakle, i mi ćemo primenjivati, pa ćemo početi možda od 6. oktobra 2000. godine, pa terati do neke 2013. godine, do kada bi ovaj zakon trebalo da se primenjuje. Nije izgleda suština u tome.
Poslanici Građanskog saveza su podneli ovaj predlog, svi potpisali, osim gospođe Nataše Mićić, koja je poslanik Građanskog saveza, koliko je meni poznato, predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike. Znači li to da se ona sa ovim predlogom ne slaže ili da ovaj zakon nije pravnički tako uređen da može ući u ovu skupštinsku proceduru na način kako je ušao, a pogotovo po hitnom postupku.
Ispada da smo rešili sve probleme u zemlji, samo nam još fali zakon o lustraciji i onda je mirna Bačka i nema nikakvih problema. Ko o čemu "baba o uštipcima". DOS od oktobra meseca, a i pre toga priča o lustraciji i opet mu treba dve i po godine vremena da to što je obećao narodu učini. Mogu da vam kažem da bih razumeo da je ovaj predlog došao u skupštinsku proceduru, recimo, u februaru mesecu 2001. godine. Razumeo bih motivaciju, razumeo bih neke vaše razloge o kojima ste javno govorili, ali dve i po godine posle - to znači, zapravo, za mene, pripremu za političku situaciju koja će neminovno vrlo brzo uslediti.
Pretpostavljam da je to priča o izborima i da je ovo jedno pozicioniranje i Građanskog saveza na ovaj način. Imamo primere Demohrišćanske stranke, koja pokreće inicijativu za raspisivanje referenduma o samostalnoj Srbiji u vreme kada se ovde, u ovom parlamentu, usvaja Ustavna povelja, u vreme kada se, evo ovih dana, vrši tzv. harmonizacija odnosa sa Crnom Gorom itd. Je li to DOS?
Hoće li danas posle profesora Simonovića, koji je ovde časno, za ovom govornicom, rekao razloge zbog kojih nikako ne može da podrži ovaj zakon, biti još onih koji će slobodno izneti svoje mišljenje o ovom zakonu.
Gospodin Pajtić je magistar pravnih nauka, nadam se budući doktor i profesor univerziteta, i on u ime poslaničke grupe DOS - Reforma podržava ovaj zakon. Prosto ne mogu da razumem pravnika koji će ovakve formulacije i odredbe kakve smo dobili podržati, a da pri tom poslanik DOS-Reforma, gospođa Čomić, opravdano podnese nekoliko amandmana koji menjaju suštinu i pokazuju pravničko neznanje ovih koji su predložili takav zakon.
Recimo, ovim zakonom se propisuje obaveza sudija Ustavnog suda da učestvuju u radu komisije. Kojim to zakonom može? Ni ovim to ne može, jer je Ustav propisao nadležnost Ustavnog suda i sudija Ustavnog suda. Komisija postaje nekakav sud, nešto će da sudi. Imate li vi, koji to predlažete, neku evidenciju o tim mogućim kršenjima ljudskih prava koja će u periodu od 1976. do danas biti predmet ovog zakona. Može li jedini ili prvi izvor biti neki dosije u BIA, kako se to danas zove.
Nemamo zakon o ombudsmanu, ali imamo nadležnost tog narodnog advokata u ovoj komisiji. Dok ne budemo imali narodnog advokata, obavezaćemo javne tužioce i zamenike javnih tužilaca da učestvuju u radu ove komisije. To jednostavno ne mogu da razumem. Od kada se može izjednačiti uloga narodnog advokata i javnog tužioca - i to po teritoriji.
Konačno, šta je posledica ovog zakona? Posledica je da se na zakonit, kulturan način kandidat političke stranke za poslanika, koju ne mirišemo, ne podnosimo ili ne želimo u parlamentu, prisili da odustane od kandidature, a da istovremeno nije obaveza komisije da dokaže da je neko kršio ljudska prava, nego je obaveza onoga ko je osumnjičen da dokaže da nije.
Vi se žalite na vreme Broza, pominjete neki međunarodni dokument - Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1976. godine. Čak kažete da je to stariji akt od svih naših zakona, pa i od Ustava. Gde to ima? U Brozovo vreme je postojala Komisija za ispitivanje porekla imovine i samo pred tom komisijom je onaj koji je bio osmunjičen da je stekao nezakonitu imovinu morao da dokaže da to nije tačno. Nije komisija imala obavezu da dokaže da je on stekao nezakonito.
Tako i ovde. Podrazumeva se da sam kriv zato što pripadam političkoj stranci koja mi je problem, zato što hoćemo da ga, na neki način, u javnosti pre svega, predstavimo u crnom svetlu. Zato ova pretnja da će komisija odrediti sredstvo u kojem će objaviti da je taj i taj prekršio to i to ljudsko pravo.
Još samo fali da na osnovu ovih odredbi, koje imamo u zakonu, kažete da je povreda ljudskog prava da je neko radio na "crveno slovo" itd, pa da ne može biti kandidat za poslanika. Zanimljivo, za sva ostala mesta od pet do 19 postoji neki postupak, postoji neka procedura, posledica je da se taj mora povući sa tog mesta ukoliko i Ustavni sud, na osnovu žalbe, utvrdi da je povredio ljudsko pravo.
Ustavni sud za to uopšte nije nadležan, ne može mu se dati to ovlašćenje odnosno obaveza. Dobro je gospođa Gordana Čomić, poslanik Demokratske stranke, primetila da je to nadležnost Vrhovnog suda, ako je uopšte i njegova, ali nekako je primerenije Vrhovnom sudu, a ne Ustavnom sudu. Ali, samo kandidat za poslanika nema mogućnost da, kad uloži žalbu, bude kandidat i dalje, pa ako taj Vrhovni sud opredeli da je počinio povredu ljudskog prava, da mu onda, recimo, prestane mandat poslanika, ako je izabran, nego je stvar u tome da se unapred spreči da bude uopšte kandidat.
Tu ćemo naići na mnogo problema. Budite sigurni da će bar polovina onih, koji će na ovaj način biti lustrirani, biti sadašnji ili bivši pripadnici vladajućih stranaka u ovoj zemlji. Uzmite prava građanina da gleda, recimo, TV prenos iz ove skupštine. Pa zar se nije uskraćeno pravo od strane državne institucije, kakva je televizija, građanima u Srbiji da gledaju TV prenose i da slušaju parlamentarnu raspravu o zakonima koji život znače, a tamo neki upravni odbor RTS-a je odlučio da nema interesa za TV prenos. Hoćemo li jednoga dana upravo te članove upravnog odbora lustrirati po odredbama ovog zakona, da ne govorimo o drugim mogućim situacijama.
Mislim da je pametno da predlagači iz Građanskog saveza, poštujući dostojanstvo ove skupštine, poštujući pravničku struku, čudi me da je ovo profesor Hiber potpisao, mislim da on ovo nije čitao, povuku ovaj zakon iz procedure i da priznaju da nisu napravili nešto što bi, u ovom momentu, bilo korisno za Srbiju, a pogotovo prihvatljivo za većinu poslanika u ovom parlamentu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, poslanička grupa Srpske radikalne stranke.
Posle njega reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava - kako to gordo zvuči. Samo da vas podsetim da vi kasnite sa ovim zakonom.
Kada su navodne mirovne snage UN došle na Kosovo i Metohiju, odmah su primenile zakon o lustraciji. Dovoljno je bilo da bilo koji Šiptar, pripadnik bilo koje nesrpske zajednice ukaže - ovaj Srbin mi je ubio strica, opljačkao kuću - taj je išao je u zatvor. Tako je na stotine Srba i dan-danas u zatvoru. Po dve godine leže i onda se puštaju na slobodu bez ikakve krivice. Imate na stotine takvih slučajeva. Ovo je nešto slično tome.
U međuvremenu prisustvuje 55.000 vojnika UNMIK-a i KFOR-a u tom momentu da zaštite ne više od 55.000 Srba, jer u tom trenutku ih nije bilo više na Kosovu. Desilo se mnogo toga što svi znate: 1.300 kidnapovanih, 1.500 ubijenih, 250.000 prognanih. Francuski vojnici su u Vučitrnu išli od kuće do kuće i isterivali Srbe iz kuća i stanova. Da li ćete da lustrirate one koji su učinili ove zločine na Kosovu? Da li ćete da lustrirate Kušnera, Hekerupa i Štajnera? Da li ćete da lustrirate one koji su naterali Srbe da se registruju, koji su naterali Srbe da izađu na lokalne izbore, da izađu na izbore za pokrajinsku Skupštinu.
Da li ćete te ljude da lustrirate? Da li ćete da lustrirate one čelnike DOS-a koji su uzeli novac, a zauzvrat naterali Srbe da izađu na izbore, i jedne i druge?
Na kraju, pošto je ovo antisrpski zakon, a ja sam po Sorošu zločinac i kršim ljudska prava, jer želim da živim na Kosovu i Metohiji, molim vas da ovaj zakon primenite prvo na meni i da me lustrirate, jer bi za mene to bila čast i ponos, ne samo za mene, nego za celu moju porodicu i za sve moje potomke.

Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.