Poštovani poslanici, nadam se da u ovoj sali nema ni jednog poslanika, ni opozicije, ni pozicije koji se ne slaže da Poslovnik Skupštine Srbije treba menjati. Mislim da se oko toga svi slažemo. Jedino, naravno, što se ne slažemo šta treba menjati u ovom poslovniku. Od dana početka rada ove Narodne skupštine i od prvog poslovnika koji je ova skupština usvojila, svi poslovnici koji su išli ovde na razmatranje i koji su se usvajali u stvari su išli linijom faktički smanjenja prava poslanika u Narodnoj skupštini.
Nadam se da će poslanici u Narodnoj skupštini jednog trenutka shvatiti, bez obzira da li su poslanici pozicije ili opozicije, da oni treba da se bore za svoja prava u samoj Skupštini, tačnije rečeno, da se bore za prava poslanika i u odborima i u Skupštini Srbije. Zato sam iznenađen da u današnjoj i u jučerašnjoj raspravi oko samog poslovnika povodom ove promene, kada je reč o novim odborima, nema onih zahteva da se dođe do radikalne promene ovog poslovnika, kako bi se omogućilo poslanicima da vrate ona prava koja su narodni poslanici u ovoj Skupštini Srbije imali.
Naravno, ako to ne bude u ovom mandatu, moguće je i nadam se da će u sledećem, ali ako bi ovakva dinamika promena poslovnika bila na štetu poslanika, onda bi verovatno poslanici u ovoj skupštini svoja demokratska prava koja su imali u vreme vlasti SPS-a stekli negde 2008. do 2010. godine. Sada da ne bude da tu preterujem, obično kažete, stari režim, pa vi to pričate itd, ali moram da vas podsetim na neka demokratska prava koja su svim promenama do sada oduzeta.
Bilo je danas reči o njemu, a to je pravo na poslaničko pitanje. Način na koji se sada tretiraju poslanička pitanja faktički je pravo poslanika da postavljaju poslanička pitanja ukinuo. To je jedno od najvažnijih demokratskih prava jednog poslanika da u Skupštini Srbije, u Skupštini u kojoj sedi, postavlja poslanička pitanja Vladi i državnim organima Republike koju predstavlja. To pitanje i to pravo poslanika je apsolutno ukinuto.
Drugo pravo je da govori. Pravo da govori, naravno, svedeno je na to da poslanik ima pravo minut i 12 sekundi da govori. Za minut i 12 sekundi nema prava ništa da kaže, a to što ćete vi reći da poslanička grupa ima toliko pravo, pa umesto 30 poslanika koje jedna poslanička grupa na primer broji, govore četiri - pet ili ako broji 25, govore tri - četiri, to nije nikakvo demokratsko pravo. Ti poslanici, preostali, nisu u mogućnosti svojim građanima da objasne da oni ne mogu da govore, nego građani smatraju da oni neće da govore zato što neće da ih predstavljaju. Kako će se onda izboriti sutra za poverenje tih građana.
Znači, vi u startu dovodite te poslanike u situaciju da oni ne mogu na pravi način da odgovore obavezama koje imaju pred građanima i da se za njihova prava bore, nego to delegirate na poslaničku grupu. To nije moguće preneti na poslaničku grupu s obzirom na odluku Ustavnog suda po kooj je poslanik predstavnik građana. Prema tome, ovaj poslovnik je danas faktički protivustavan, jer govori o pravu poslaničke grupe da ima vreme da govori, a s druge strane, Ustavni sud kaže da je poslanik predstavnik građana. Ako je poslanik predstavnik građana, onda poslanik ima obavezu da govori ovde i njemu se može ograničiti pravo da govori, a ne poslaničkoj grupi.
Prema tome, molim da ovaj poslovnik koji nije u skladu sa Ustavom promenite, uskladite sa Ustavom i omogućite poslaniku da može da govori ovde i da predstavlja građane Srbije. Ako to ne promenite, onda je bez veze koliko ćemo mi odbora ovde da imamo, 10, 20, 30, 50, možete da imate koliko god hoćete. Ne možete da kažete da je ovo zalaganje za opozicioni stav. Ovo je zalaganje za pravo poslanika i za poštovanje ustavnog prava, evo po odluci Ustavnog suda o pravu poslanika da predstavlja građane Srbije.
Molim vas da se ponašamo racionalno kada govorimo o promeni Poslovnika i da na nekim pitanjima, kada je reč o pravu poslanika, pokušamo da budemo, bez obzira da li bili pozicioni ili opozicioni poslanici, jedinstveni oko prava i odbrane prava poslanika i prava građana da imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije.
Naravno, prisutno je i pitanje amandmana. Tu se radi o istim poslanicima, imenom i prezimenom. Ovoj skupštini su podnosili 4.000 amandmana povodom zakona o "Politici", a samo jedna poslanička grupa - poslanička grupa DS podnela je 1.800 amandmana. Tu je gospodin Panajotović, pa to može da potvrdi i sigurno je da se toga seća.
Sada isti ti poslanici, isti po imenu i prezimenu, ograničavaju pravo ne poslaniku, već poslaničkoj grupi da može da podnese amandmane. To je protivustavno.
Ako je poslanik izvor legitimiteta, predstavlja građane Srbije ovde, a ne poslanička grupa, može se ograničiti pravo poslaniku da ima jedan amandman po članu, a nikako poslaničkoj grupi.
Molim da poslanička većina predloži izmenu Poslovnika i da to uskladu sa odlukom Ustavnog suda, jer ste krađu mandata legalizovali. Ako ste to legalizovali, legalizujte onda i sve povodom toga, pa i pravo poslanika u Skupštini Srbije po odluci Ustavnog suda da je on predstavnik građana i da on - poslanik - ima pravo da govori kao pojedinac, da on ima pravo da podnosi amandmane kao pojedinac, a ne kao poslanička grupa.
To su samo neka pitanja koja su prisutna dve, dve i po godine. To su prava koja su već dve i po godine oduzeta poslanicima. Sada mi hoćemo da prihvatimo neke predloge OEBS-a time što ćemo da uvedemo nova četiri odbora. Možemo da uvedemo još 24 odbora, pored postojećih, ako poslanici nemaju mogućnost da svoje amandmane brane, ako nemaju pravo da ovde diskutuju, ako građani Srbije nemaju pravo da vide to što poslanici ovde pričaju.
Već sam jednom rekao, naše sednice u Narodnoj skupštini Srbije su tajne večere. To mi je zamereno. Očito je da građani Srbije ne znaju kada se sednice Skupštine održavaju. Slobodno o tome napravite anketu i u to ćete se uveriti. Građani ne znaju da Skupština zaseda. Građane više to i ne interesuje, niti koji se zakoni donose, ništa ih ne interesuje.
Poslanička većina možda misli da joj to trenutno odgovara. I mi smo to mislili nekoliko meseci, kada smo ukinuli direktan televizijski prenos Skupštine, pa nas je to debelo koštalo. Vas će koštati mnogo više. Ali, nije ovde reč o tome.
Zašto vi krijete šta poslanici ovde govore i šta vi ovde govorite? Zbog čega to radite? Šta je namera svega toga?
Sada bih se vratio na pitanje vezano za rad, obrazovanje i sve ono što je vezano za odbore.
Posebno bih tu naglasio odbor koji govori o tome kako se biraju poslanici u odbore. Nemoguće je da se odbor bira drugačije nego proporcionalno broju poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Ne mogu se članovi odbora birati kao predstavnici drugih odbora. Kako to može? To bi značilo da mi, prvo, izaberemo članove nekog odbora, pa onda ti članovi tog odbora biraju članove nekog trećeg odbora.
(Milisav Petković, sa mesta: Tako je to bilo kod vas, kada ste vi bili na vlasti.)
Tako nikada nije bilo kod nas. Odbor nikada nije birao odbor. To je moglo da bude kod tebe, kada si birao onog čiču od 65 godina za predsednika omladine. Molio sam te da to ne radiš, jer čovek ima 65 godina i kako da bude predsednik omladine. Može da bude dobar deda. Rekao sam ti da ti budeš predsednik omladine, a ne čiča od 65 godina, ali nije vredelo. Ti si zapeo i čiča je morao da bude predsednik omladine u selu. Rekao sam ti da ga biraš i šta me briga.
To je možda tako moglo tada. Ja sam ti do dozvolio. Ali sada to nije moguće. Možete vi sve, ali nije moguće. To nije normalno, nije racionalno, nije pametno.
(Milisav Petković, sa mesta: Koliko si rekao da je imao godina?)
Rekao sam da je imao oko 65-66 godina.
Bolje je da niste predložili da ovih 12 odbora biraju 12 članova, nego da lepo Vlada izabere članove odbora. Zašto Vlada nije izabrala članove odbora?
Možemo sada u Poslovniku da napišemo da Vlada bira te članove odbora. Neka Vlada vodi taj odbor. Po istom tom principu ste napravili i Ustavnu komisiju. Vlada neka vodi odbor, neka vodi sve, neka predstavlja poslanike, neka predstavlja Skupštinu Srbije. To bi onda bilo pošteno, pa se onda ovde ne bismo zaluđivali oko toga ko će koga i kako da bira. To nije dobro. Ovde nije reč o opozicionom stavu. Ovde je reč o tome da to tako ne može da se radi. To nije izborno pravo odbora. Odbor na taj način ne može da se konstituiše. Naravno, sve može da se napiše, ali to nije moguće.
(Dragoljub Stamenković, sa mesta: Jesi li smenio onog čiču?)
Nisam ga smenio, čovek je umro, imao je mnogo godina. Da, bio je omladinac od 65 godina. Rekao sam ti da (obraća se Milisavu Petkoviću) budeš predsednik, jer imaš 27 godina, ali ne, ti si zapeo kako je čiča dobar. Ovako je bilo: rekao je da ako su mogli zajedno da sade neki zeleniš, radilo se o nekom pošumljavanju borovima, jelkama itd, može i da bude predsednik omladine. Nisam hteo više da ga ubeđujem. Ako je dobar njemu, dobar je i meni.
Bio sam predsednik omladine Srbije i zato sam i glasao za onog Radinovića. O tome ćemo posle. Prvo treba da raspravimo ovo.
Znači, ovde nije reč o tome da li treba formirati tri-četiri nova odbora. Ovde je reč o tome kako se biraju članovi odbora.
Ovde nije problem formiranja, obrazovanja ova četiri odbora. Dajte da se prihvati sve što OEBS predlaže. OEBS predlaže javni prenos. OEBS kaže da je potrebno 17 odbora, a ne 35. Vi hoćete da prihvatite samo deo onoga što OEBS predlaže, zato ste i predložili formiranje nova četiri odbora. Ne, ukinimo sve ove odbore i napravimo 17 odbora, upravo onako kako to OEBS traži. Mi to podržavamo. Neka u okviru tih 17 budu i ova četiri odbora, što je sada predloženo.