OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 05.06.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

05.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (načela) (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Zahvaljujem.
    Reč ima ministar prosvete gospodin Gašo Knežević.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Gašo Knežević

    Odgovor na ovaj zahtev je sledeći - pošto je gospođa Marković istakla verovatno i sama zna da je Rasimovim zakonom to regulisano, a on ima primenu. Prema tome, to je već zakonski regulisano. S druge strane, školski program, kao program koji ostavlja lokalnom programu određeni procenat samoobojenosti lokalitetom, bi mogao u svim lokalnim sredinama da predvidi ovu mogućnost. Zbog toga smo mi smatrali da nije mesto da se u ovom zakonu reguliše to pitanje.
    Inače, kao ministarstvo, nemamo, naravno, ništa protiv takvog rešenja, ali mislimo da nije mesto da se to zakonom reguliše, već je u školskom programu otvorena ta mogućnost.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
     Stvarno ne znam koji je Rasimov a koji je Sorošev, koji je Gašin zakon, ovde imamo jedan zakon pred sobom koji je dostavila Vlada Republike Srbije, ali moram da prokomentarišem u kontekstu ovog amandmana koleginice koja je pre mene govorila i gospodina Šandora, da smo ovde malo stvar okrenuli naopako.
    Član 7. koji govori o tome da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, ako se prihvati amandman gospodina Šandora, onda je taj stav 3. kontradiktoran stavu 1. Mislim da smo mi ovde svi za to da se u državnim školama nastava obavlja na srpskom jeziku i do sada i od sada trebalo bi da postoji mogućnost nacionalnim manjinama, i postoji mogućnost, da se izjasne roditelji da žele da njihova deca pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku.
    Ali, prihavatanjem amandmana gospodina Šandora, mi imamo obrnutu situaciju. Oni su primorani da uče na tom jeziku, iako možda ne žele. Molim vas, uopšte ne treba tako olako da pređemo preko ovoga. Žao mi je što gospodin Šandor nije ovde, ali amandman jasno glasi – za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku, imperativno, molim vas, izuzetno on se može ostvariti na srpskom jeziku. Uopšte nije svejedno kako će ova pravna norma da izgleda i mislim da ovo ne ide u prilog ni pripadnicima nacionalnih manjina ni državi Srbiji, ali na Ministarstvu i Vladi je da o tome odluče.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
             Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
    Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.
    ...

    Srboljub Živanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, ispred poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji glasi:
    "U članu 7. stav 1. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "uz obaveznu upotrebu ćiriličnog pisma";
    U stavu 2. reči: "u skladu sa posebnim zakonom" zamenjuju se rečima: "na njegov zahtev";
    Stav 3. briše se."
    Dame i gospodo izgleda da i ovaj krucijalni predlog zakona predstavlja još jedan uslov približavanja Evropi.
    Kontinuirano obrazovanje svih stanovnika je jedan od osnovnih interesa savremenog društva koji se ne može zadovoljiti bez presudne uloge države u obrazovnoj sferi. Država, pre svega, propisuje nivo obaveznog obrazovanja i propisuje uslove obrazovanja na neobaveznim nivoima, zatim nastavne planove i programske sadržaje unutar osnovnog sistema, a uz to obezbeđuje materijalne i kadrovske uslove delovanja vaspitno-obrazovnih institucija u javnom sektoru. U vođenju obrazovne politike obično se trudi da uspostavi ravnotežu između tradicionalnih tekovina i modernih trendova, nacionalnih specifičnosti i univerzalnih vrednosti.
    U članu 7. stav 1. amandmanom zahtevam obaveznu upotrebu ćiriličnog pisma. Ovim amandmanom želim da sačuvam nacionalni identitet i državu Srbiju. Ovim predlogom zakona predlagač hoće da uništi ono što je najsvetije "pismo". Verovatno ste dobili nalog od svojih nalogodavaca da još jednom metodom, i to putem obrazovanja, uništite ovu državu. Umesto da ste sagledali šta u stvari ne funkcioniše i ne valja u prethodnon školskom sistemu i na osnovu toga izgradili sistem koji će funkcionisati u privredi, jer navodno za vas su važeći programi zastareli, rigidni i u njima je previše partikularnih činjenica bez transverne vrednosti, odnosno da je sistem centralizovan.
    Dolazim iz privrede i moram reći da smo nekada u Evropi bili poznati po kvalitetnim KV zanimanjima, a danas kada bi kao nekada funkcionisala naša privreda mi ne bi imali tih profila majstora.
    Bojim se da još ovo nije nekakva Vladina ujdurma jer se želi pomeriti radni ciklus, odnosno smanjenje korisnika penziono-invalidskog fonda.
    U članu 7. stav 2. obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom, zamenjuje se na njegov zahtev. Roditelji koji imaju potrebu da školuju decu u inostranstvu mogu kao i do sada to da rade.
    Dame i gospodo, otvorena dilema pred kojom se nalaze mnoge države jeste iznalaženje optimalnog smera javnog i privatnog sektora u ukupnom obrazovanju. Zemlje u kojima je privatni sektor decenijama i vekovima razvijen stiču neuporedivo kvalitetnije kadrove, dok su zemlje gde je obrazovni sistem bio pod državnim monopolom - otvaranjem privatnih škola bez adekvatnog nastavnog kadra i opreme, dovedene do srozavanja kadrovskog obrazovanja.
    Katastrofalne posledice redovno izaziva i politizacija i ideološka indoktrinacija vaspitno-obrazovnog procesa, kao i manipulacija đacima i studentima u političke svrhe, kao što je to urađeno 5. oktobra 2000. godine.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
     Član 7. reguliše upotrebu jezika. U stavu 1. ovog člana, mi se slažemo da to ostane ovako, da se obrazovno vaspitani rad ostvaruje na srpskom jeziku, ali da bismo negovali ćirilično pismo koje je znatno u upotrebi potisnuto, mislili smo da zaista treba potencirati u ovom zakonu, pre svih, da se u našim školama ćirilično pismo koristi kao obavezno.
    Znate, u ovakvoj Srbiji, kakva jeste, u sred Beograda vi imate profesora koji će da vam pojam konkavno objasni ovako - vi Srbi kažete kafa, a mi kažemo kava. Znači, nije kafkavno, nego kankavno. Moja ćerka je došla sa časa gde joj je profesor tako objasnio pojam konkavno. Znate šta, moramo da vodimo računa o duhu srpskog jezika i o ćiriličnom pismu. Ne sporim srpski jezik. Književnost i srpski jezik završe ovde studenti i građani koji nisu Srbi po nacionalnosti, ali moraju da usvoje taj srpski književni jezik, ako misle da ga predaju kao profesiju. Ne mogu onda mom detetu da takav jedan pojam objašnjavaju na ovakav način, koji onda širi nešto drugo što vi želite da štitite, navodno, ovim zakonom. Vi Srbi kažete ovako, a mi, ne znam koji ste to vi, kažete ovako.
    Drugo, u stavu 2: "Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjim jezikom, u skladu sa posebnim zakonom". Taj posebni zakon kaže, do sada je tako bilo, ali usvajanjem ovog amandmana gospodina Šandora to će biti drugačije reuglisano, "ukoliko oni to budu želeli", ukoliko se izjasne da žele da pohađaju nastavu na maternjem jeziku. Sada će biti obrnuta situacija.
    "Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom". Ministre, ne znam koji je to poseban zakon. Ovaj zakon reguliše sve po pitanju sistema obrazovanja. Verovatno mislite na osnivanje škola od strane fizičkih ili pravnih lica iz inostranstva.
    (Gašo Knežević: Zakon o osnovnim i srednjim školama.)
    I tim zakonom to ne može da bude regulisano drugačije nego ovim zakonom.
    (Gašo Knežević: Već je regulisano.)
    Kako je regulisano? Nije mesto ovoj odredbi u ovom zakonu. Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste jezik znakova, to je u redu i moralo je ovde da nađe mesto i treba da im se omogući. Treba da se nađu sredstva za osnivanje ovakvih škola. Za to se zalažem, kao i za one koji su hendikepirani u bilo kom smislu.
    Čini mi se da zaista olako prelazimo preko ovih osnovnih odredbi zakona koje će se dalje reflektovati na ostale članove zakona. Ministre, nije dobro što nismo dobili pisano obrazloženje koje amandmane i zašto prihvatate, a koje i zašto odbijate.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, narodni poslanik Bora Stanimirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke SPS.
    ...

    Bora Stanimirović

    Ne bi ponavljao ono što je već rečeno, ali upravo ovaj stav kada se radi o jeziku, odnosno pismu, stvara zabune u članu 7. stav 1. Da li ćemo mi reći da su ravnopravna oba pisma, ćirilično i latinično, ali da se zna, jer vi imate praksu da pojedini nastavnici dnevnike rada popunjavaju latinicom, drugi ćirilicom. U našem ustavu je to već jasno. Sada je u fazi izrada novog ustava. Kako će on rešiti, ne znamo. Da li čekamo da se to ustavom reši ili ne, ali bi bilo bolje i za prosvetne radnike, jer se dešava da učenik popuni đačku knjižicu ćiriličnim pismom, razredni starešina vrati, ili obrnuto. Prema tome, odlučimo se koje je to pismo koje će biti zvanično u osnovnoj i srednjoj školi.