OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 05.06.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

05.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (načela) (2003)
  • Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, ministar prosvete Gašo Knežević.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Gašo Knežević

    Član 2. u poslednjem stavu kaže - posebni zakoni u oblasti obrazovanja i dalje posebni zakoni. Radi se, zapravo, o tri zakona, gospodine Garčeviću, izvinite, ali vama pokušavam da se obratim. Radi se o tri zakona. Zakon o predškolskom, zakon o osnovnom i zakon o srednješkolskom i tu je tačka. To su ta tri posebna zakona. Kolektivni ugovori jednostavno ne mogu tu da se primene, jer se delatnost obrazovanja ne može regulisati kolektivnim ugovorom. To je van pameti i ja potpuno shvatam Zakonodavni odbor što je to rekao tako.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.
    Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Blažić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 3. u kome se govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja. U prvom stavu imamo jednu rečenicu koja je vrlo problematično skrojena, gde se govori o delatnosti vaspitanja i obrazovanja, i kaže - obavlja se radi obezbeđivanja iznalaženja optimalnih uslova za formiranje individualnih i socijalnih svojstava dece, učenika i odraslih, kojim se doprinosi njihovom ukupnom razvoju, razvoju demokratskog društva, kao i svetu koji se menja.
    Mislim da je to rečenica koja svakako u cilju vaspitanja i obrazovanja ne bi trebalo da stoji, pogotovu što je skrojena tako da se priča da će doprineti u osnovnoj školi razvoju demokratskog društva. Gospodo, razvoju demokratskog društva treba da doprinese pre svega vlast. Od 1990. godine, kada je uveden višepartijski sistem, mi smo imali prenos skupštinskih zasedanja, a sada sa razvojem demokratskog društva, čak i takav vid informisanja građana je ukinut.
    Ne možemo nikako govoriti o nekim načelima demokratskog društva kad ukidamo osnovna građanska prava za informisanje, a pogotovo je smešno govoriti o razvoju, da će deca u osnovnoj školi doprineti razvoju sveta koji se menja. To su tako nakaradno napisane rečenice, tako da u svom amandmanu predlažem da ovaj stav 1. nije ni potreba, kada se govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja.
    Ono što je suština, to je tačka 5), u kojoj piše: "Razvijanje svesti o državnoj pripadnosti i negovanju tradicije i kulture". Ponovo se vidi da vama nikako ne može da padne na pamet reč: "nacionalno". Govorite o tradiciji, govorite o kulturi, a nacionalno, to je za vas nešto strano. Bukvalno dobijate alegrgiju od reči: "nacionalno". Kako možemo govoriti o kulturi i tradiciji, ako ne govorimo o nacionalnoj kulturi i tradiciji? Za vas je bitno ovo: "o državnoj pripadnosti". O kojoj to državnoj pripadnosti učite vi decu ove godine, a o kojoj ćete učiti decu za dve godine? Danas imamo neku državu, zajednicu koja verovatno kroz dve godine više tavka država neće biti. Ono što je sigurno i prirodno, to je nacija. Ono što je prirodno, to je da treba učiti decu tradiciji i kulturi srpskog naroda.
    Tačka 6): "Omogućavanje uključivanja u proces sveopšteg povezivanja". Ponovo je interesantno. Govori se o omogućavanju uključivanja u proces evropskog povezivanja, samo evropskog. Gospodo, ako vaspitamo i obrazujemo decu, ipak se ne možemo vezivati samo za Evropu. Valjda je sveopšte povezivanje značajnije nego evropsko povezivanje. Evropsko povezivanje će imati neko svoje vreme trajanja, a posle toga ćemo se, očigledno, ponovo kretati prema kompletnom svetu.
    Na kraju, tačka 9): "Uvažavanje pluralizma vrednosti". Da se isključi pluralizam vrednosti, a posle se govori o svojstvim ai sistemima vrednosti pojedinca i jačanju sopstvenog sistema vrednosti i vrednovanja svega vrednog u društvu.
    (Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
    Zahvaljujem na upozorenju. Mislim da su ovo dobronamerni predlozi koji, svakako, treba da se uključe u zakon.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Kada u članu 3. govorite o ciljevima obrazovanja i vaspitanja, u tački 5), gde tražimo da to bude razvijanje svesti u državnoj i nacionalnoj pripadnosti, mislim da idemo na ruku svima onima koji osećaju svoju nacionalnu pripadnost, a to je i pripadnost nacionalnim manjinama. Ne možemo sada da mađarskoj nacionalnoj manjini kroz obrazovanje naturamo samo to da pripadaju državi Srbiji, kao što pripadaju i kao što treba da se neguje, ali mora da im se dozvoli i to da oni osećaju svoju nacionalnu pripadnost mađarskom narodu. To je sasvim normalno i mene baš čudi da je sa vaše strane došao ovakav predlog.
    Tačka 6) nam govori upravo u prilog onoga da ovo dolazi od strane Saveta Evrope. Njih interesuje samo evropsko povezivanje, a mi mislimo da tu treba da stoji: "sveopšte" ili neki drugi prilagođeniji pojam koji bi ukazivao na to da smo slobodni, da se povezujemo sa svima građanima...
    (Milka Marinković: Sa Bin Ladenom.)
    ... i sa Bin Ladenom da se povezujemo, zašto da ne, ko zna. Da li je ovo možda za opomenu, kao što je bilo malo pre za gospodina Janjića? Nije? Hvala lepo.
    Tačke 10), 11) i 12) se pomalo prepliću i govor eo istoj stvari. U samom amandmanu mi tražimo da se briše tačka 11), ne zbog toga što smatramo da je to nepotrebno, nego što mislimo da je to već sadržano u tački 12). Ako kažemo: "Razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti", onda je i ovo što stoji u tački 11) sadržano u tome ili obrnuto. Sve ovo ovako nabrojano samo govori o tome da se niste upuštali u sadržinu svega toga, nego prihvatili nešto što je neko nametnuo i po nekim normama i pravilima od onih koji nam iz Saveta Evrope diktiraju obaveznost za donošenje novog sistema obrazovanja, bez razmišljanja šta ustvari pojedine odredbe ovde znače.
    Verujem da u našem sistemu obrazovanja treba izvršiti neke reforme i neke promene, ali te promene ne moraju da idu na gore. One bi imale smisla jedino ako idu na to da bude bolje.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima ministar prosvete, gospodin Gašo Knežević.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Gašo Knežević

    Nismo mi stavili evorpsko povezivanje zato što je majica bliža od košulje. Nije to razlog. Razlog je puno puta ovde pomenut. Ne treba na njemu insistirati, ali mi smo rekli - postoji evropska obrazovna tradicija i evropska obrazovna kultura koja se na nivou osnovnog i srednjeg školstva dosta razlikuje od Sjedinjenih Država i bolja je. Zato je ovde rečeno, jer smo mi, pre svega, deo Evrope.
    Što se tiče brisanja tačke 11), ako već nešto brišemo, brisali bi rađe sledeću, a ostavili 11). Pošto je vama svejedno, a ne možemo delimično da prihvatmao amandman, mi smo prihvatili amandman Bore Stanimirovića, odnosno njegove poslaničke grupe.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Nema prijava.)
    Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljubomir Mucić i Žarko Obradović.
    Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Vladimir Andrić i Marina Stanković.
    Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, narodni poslanik Milan Radulović.
    ...

    Milan Radulović

    Na član 3, kako vidimo, ima dosta amandmana iz svih poslaničkih grupa, a i juče beše razgovora o njemu u načelnoj raspravi. Mislim da je koleginica pročitala ceo taj član, ističući ga kao primer dobro formulisanih ciljeva vaspitanja i obrazovanja. Gospodin Simonović je stavljao neke primedbe na jezičke, ali i na sadržajne nivoe ovog dela teksta.
    Član 3. definiše ciljeve obrazovanja i vaspitanja. Utoliko je to jedan, pre bi se reklo dekleratoran, normativan član. Naš opšti utisak o ovom članu je da je Ministarstvo u prvi plan istaklo intelektualne sposobnosti i razvijanje svesti i da je delimično zanemarilo skladan razvoj svih sposobnosti, recimo, u sposobnosti deteta spadaju i imaginacija i intuicija. To je takođe deo nekog potencijala koje sadrži dete, tim pre što mi imamo i umetničke škole i škole koje trebaju da skladno razvijaju sposobnosti učenika. Dakle, ne da favorizuju jednu sposobnost na račun druge.
    Mi smo se starali da član 5. nešto preciznije formulišemo nego što je ovde i da pomenemo, recimo, da bi među ciljevima obrazovanja moglo da bude i da se vaspitava moral i karakter. Nigde se ovde ne pominje karakter. Važno je da škola vaspita karakter čoveka. Nigde se ne pominje da razvijaju radnu disciplinu. Nigde se ne pominje ni svest o građanskim dužnostima. Pominje se samo svest o pravima.
    To je zbog toga što mi se čini da je Ministarstvo u osnovi ipak naklonjeno jednom postmodernističkom konceptu kulture i ideologije. Dokaz za to je, recimo, da se nigde ne pominje reč istina, ni kao saznajna kategorija, ni kao morlana kategorija. U postmodernoj ideologiji ne postoji istina, postoji etički i moralni relivitizam i postoji samo ono što se zove diktatura ili diktat tolerancije.
    Tolerancija je vrhovna dogma kojoj moraju svi da se podvrgnu, i ona se nameće kao suprotna svojoj suštini na jedan diktatorski način. U stavu 5. mislimo da je neprecizna formulacija, jer ne može stajati da se razvija svest od tradicije i kulture. Nema jedne tradicije i jedne kulture, ima više tradicija i više kultura. Mi smo predložili da se stavi srpske tradicije i kulture i da se stavi zapeta kao i tradicije i kulture, kao i nacionalnih manjina. Ovako imamo jedan neprecizno formulisan član. Koje tradicije, koje kulture? Recimo samo poostmodernističke. Ako kažemo srpske kulture, u svim njenim segmentima i slojevima i kultura i tradicija nacionalnih manjina, jer nacionalne manjine nemaju jednu tradiciju i kulturu, nego svaka svoju.