OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 05.06.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

05.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
         Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ispred poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji glasi:
"U članu 7. stav 1. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "uz obaveznu upotrebu ćiriličnog pisma";
U stavu 2. reči: "u skladu sa posebnim zakonom" zamenjuju se rečima: "na njegov zahtev";
Stav 3. briše se."
Dame i gospodo izgleda da i ovaj krucijalni predlog zakona predstavlja još jedan uslov približavanja Evropi.
Kontinuirano obrazovanje svih stanovnika je jedan od osnovnih interesa savremenog društva koji se ne može zadovoljiti bez presudne uloge države u obrazovnoj sferi. Država, pre svega, propisuje nivo obaveznog obrazovanja i propisuje uslove obrazovanja na neobaveznim nivoima, zatim nastavne planove i programske sadržaje unutar osnovnog sistema, a uz to obezbeđuje materijalne i kadrovske uslove delovanja vaspitno-obrazovnih institucija u javnom sektoru. U vođenju obrazovne politike obično se trudi da uspostavi ravnotežu između tradicionalnih tekovina i modernih trendova, nacionalnih specifičnosti i univerzalnih vrednosti.
U članu 7. stav 1. amandmanom zahtevam obaveznu upotrebu ćiriličnog pisma. Ovim amandmanom želim da sačuvam nacionalni identitet i državu Srbiju. Ovim predlogom zakona predlagač hoće da uništi ono što je najsvetije "pismo". Verovatno ste dobili nalog od svojih nalogodavaca da još jednom metodom, i to putem obrazovanja, uništite ovu državu. Umesto da ste sagledali šta u stvari ne funkcioniše i ne valja u prethodnon školskom sistemu i na osnovu toga izgradili sistem koji će funkcionisati u privredi, jer navodno za vas su važeći programi zastareli, rigidni i u njima je previše partikularnih činjenica bez transverne vrednosti, odnosno da je sistem centralizovan.
Dolazim iz privrede i moram reći da smo nekada u Evropi bili poznati po kvalitetnim KV zanimanjima, a danas kada bi kao nekada funkcionisala naša privreda mi ne bi imali tih profila majstora.
Bojim se da još ovo nije nekakva Vladina ujdurma jer se želi pomeriti radni ciklus, odnosno smanjenje korisnika penziono-invalidskog fonda.
U članu 7. stav 2. obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom, zamenjuje se na njegov zahtev. Roditelji koji imaju potrebu da školuju decu u inostranstvu mogu kao i do sada to da rade.
Dame i gospodo, otvorena dilema pred kojom se nalaze mnoge države jeste iznalaženje optimalnog smera javnog i privatnog sektora u ukupnom obrazovanju. Zemlje u kojima je privatni sektor decenijama i vekovima razvijen stiču neuporedivo kvalitetnije kadrove, dok su zemlje gde je obrazovni sistem bio pod državnim monopolom - otvaranjem privatnih škola bez adekvatnog nastavnog kadra i opreme, dovedene do srozavanja kadrovskog obrazovanja.
Katastrofalne posledice redovno izaziva i politizacija i ideološka indoktrinacija vaspitno-obrazovnog procesa, kao i manipulacija đacima i studentima u političke svrhe, kao što je to urađeno 5. oktobra 2000. godine.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Izvolite, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
 Član 7. reguliše upotrebu jezika. U stavu 1. ovog člana, mi se slažemo da to ostane ovako, da se obrazovno vaspitani rad ostvaruje na srpskom jeziku, ali da bismo negovali ćirilično pismo koje je znatno u upotrebi potisnuto, mislili smo da zaista treba potencirati u ovom zakonu, pre svih, da se u našim školama ćirilično pismo koristi kao obavezno.
Znate, u ovakvoj Srbiji, kakva jeste, u sred Beograda vi imate profesora koji će da vam pojam konkavno objasni ovako - vi Srbi kažete kafa, a mi kažemo kava. Znači, nije kafkavno, nego kankavno. Moja ćerka je došla sa časa gde joj je profesor tako objasnio pojam konkavno. Znate šta, moramo da vodimo računa o duhu srpskog jezika i o ćiriličnom pismu. Ne sporim srpski jezik. Književnost i srpski jezik završe ovde studenti i građani koji nisu Srbi po nacionalnosti, ali moraju da usvoje taj srpski književni jezik, ako misle da ga predaju kao profesiju. Ne mogu onda mom detetu da takav jedan pojam objašnjavaju na ovakav način, koji onda širi nešto drugo što vi želite da štitite, navodno, ovim zakonom. Vi Srbi kažete ovako, a mi, ne znam koji ste to vi, kažete ovako.
Drugo, u stavu 2: "Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjim jezikom, u skladu sa posebnim zakonom". Taj posebni zakon kaže, do sada je tako bilo, ali usvajanjem ovog amandmana gospodina Šandora to će biti drugačije reuglisano, "ukoliko oni to budu želeli", ukoliko se izjasne da žele da pohađaju nastavu na maternjem jeziku. Sada će biti obrnuta situacija.
"Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom". Ministre, ne znam koji je to poseban zakon. Ovaj zakon reguliše sve po pitanju sistema obrazovanja. Verovatno mislite na osnivanje škola od strane fizičkih ili pravnih lica iz inostranstva.
(Gašo Knežević: Zakon o osnovnim i srednjim školama.)
I tim zakonom to ne može da bude regulisano drugačije nego ovim zakonom.
(Gašo Knežević: Već je regulisano.)
Kako je regulisano? Nije mesto ovoj odredbi u ovom zakonu. Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste jezik znakova, to je u redu i moralo je ovde da nađe mesto i treba da im se omogući. Treba da se nađu sredstva za osnivanje ovakvih škola. Za to se zalažem, kao i za one koji su hendikepirani u bilo kom smislu.
Čini mi se da zaista olako prelazimo preko ovih osnovnih odredbi zakona koje će se dalje reflektovati na ostale članove zakona. Ministre, nije dobro što nismo dobili pisano obrazloženje koje amandmane i zašto prihvatate, a koje i zašto odbijate.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Izvolite, narodni poslanik Bora Stanimirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke SPS.

Bora Stanimirović

Ne bi ponavljao ono što je već rečeno, ali upravo ovaj stav kada se radi o jeziku, odnosno pismu, stvara zabune u članu 7. stav 1. Da li ćemo mi reći da su ravnopravna oba pisma, ćirilično i latinično, ali da se zna, jer vi imate praksu da pojedini nastavnici dnevnike rada popunjavaju latinicom, drugi ćirilicom. U našem ustavu je to već jasno. Sada je u fazi izrada novog ustava. Kako će on rešiti, ne znamo. Da li čekamo da se to ustavom reši ili ne, ali bi bilo bolje i za prosvetne radnike, jer se dešava da učenik popuni đačku knjižicu ćiriličnim pismom, razredni starešina vrati, ili obrnuto. Prema tome, odlučimo se koje je to pismo koje će biti zvanično u osnovnoj i srednjoj školi.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio ministar prosvete, gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Ma koliko je bazični, zakon o školstvu ne može da reguliše pitanje upotrebe jezika i pisma. Postoji Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, čiji je predlagač Ministarstvo kulture. Dakle, ako vi hoćete da uvedete ćirilicu kao jedino pismo, zna se koji je put. Ne možete tražiti kroz ovaj zakon da se to reguliše.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nema više prijava po ovom amandmanu.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Odbor za prosvetu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, u načelnoj raspravi sam završio svoje izlaganje objašnjavajući koliko su učenici motivisani, bolje rečeno demotivisani za nastavu, odnosno školu, ali nisam rekao koliko su nastavnici motivisani za rad u školi. Za ove dve i po godine, koliko DOS vrši vlast u Srbiji, ništa nije urađeno na materijalnom planu, na materijalnoj egzistenciji nastavnika.
(Gašo Knežević: Sedam puta je povećana.)
Ministre, izađite posle i kažite. Bez obzira koliko puta je plata povećana, plata nastavnika u srednjoj ili osnovnoj školi je jednaka prosečnoj plati u Srbiji. To je sasvim dovoljno da se oceni materijalni položaj nastavnika.
U ovom zakonu je, verovatno prvi put u istoriji obrazovanja ukinuto automatsko ponavljanje učenika. Znači, više neće biti u junu po svođenju ocena automatskog ponavljanja, odnosno, bez obzira koliko slbih ocena učenik imao, on će imati šansu da ide na popravni ispit i da te ocene ispravi u junskom ili avgustovskom roku, kako je to ovaj zakon predvideo.
Možda bi ovaj član, da budem malo i ciničan, odgovarao onima koji rade u obrazovanju, zato što imamo sada jednu vrlo mučnu situaciju, da učenici koji imaju po 8-9 slabih ocena na polugodištu dođu u junu na dve slabe ocene. Znači, sve se na neki način popravi i ispravi, a kad dođe zaključivanje ocena onda rade raznorazne veze. Prvo, učenici na času kažu - profesore, šta vas košta da date dvojku. Ako to ne prođe, onda roditelji, prijatelji ili neke druge veze kažu - koliko košta dvojka itd. Znači, sve se svede na to da većina učenika prođe bez osnovnog znanja, što je ministar danas lepo rekao, da je nivo znanja koji nose učenici izuzetno nizak.
Mislim da je to Zakonom o srednjoj školi i rečeno, da se popravni ispiti polažu pred komisijom, ali iz iskustva koje imam radeći u školi već 15 godina, sve te komisije su formalne. Trebalo bi nešto učiniti na tom planu, da bar te komisije ne budu više formalne, da komisijama, pogotovu u toj situaciji, prisustvuje prosvetni inspektor, odnosno savetnik, kako se ovim zakonom definiše, koji će biti prisutan da bi se obezbedila regularnost tih ispita, da bi neko znanje učenici ipak poneli, da ne bi izašli iz škola bez elementarnog znanja.
Obzirom da vreme ističe, što se tiče ovog člana 10. na koji sam podneo amandman, ovim članom se brišu tačke 2) i 3) prvog stava, odnosno članom 10. su predviđeni saveti. Mi stojimo na stanovištu da je previše tri saveta i sedam centara, da je to malo više što stiče i materijalnih sredstava za ovaj naš budžet Republike Srbije, i da je dovoljan jedan prosvetni savet jedinstven kao savetodavno telo. Postoji i ministarstvo, postoje odeljenja ministarstva u svim okružnim centrima. Znači, mi ne vidimo svrhu da ostanu tri saveta koji će imati određene materijalne troškove.
(Predsednik: Vreme.)
Ali, sedam centara ipak je to previše za budžet Republike Srbije.