Zahvaljujem se svima koji su govorili i svi su dali podršku mom predlogu, da dr Stojan Jevtić postane novi ministar poljoprivrede, jer niko nije osporio tu kandidaturu, ni na jedan način koji je primeren ovoj tački dnevnog reda i onome što se danas i juče pričalo. Mogu da izrazim zadovoljstvo što sam dao dobrog kandidata i siguran sam da će on opravdati poverenje i učiniti ono što je moguće u Srbiji u naredne dve godine, koliko će trajati ova vlada, do sledećih izbora, da se poljoprivredna proizvodnja i sve ono što je vezano za nju podigne na viši nivo.
Samo kratko, zbog onih koji su govorili juče o nekim podacima, da dam ono što je Vlada Srbije učinila za protekle dve godine. Neću da govorim kakvo stanje je zatečeno u januaru 2001. godine, to više nikoga ne interesuje i ne treba da ga interesuje, svi znaju kakvo je stanje bilo. Ono što je učinjeno, to je da je ukinut porez na mineralna đubriva, na stočnu hranu, na sredstva za zaštitu bilja, seme, sadni materijal, poljoprivrednu mehanizaciju; da je smanjena carina na uvoz svih materijala za reprodukciju, koji su vezani za poljoprivrednu proizvodnju; da je unutrašnji promet potpuno slobodan, kao što nikad nije bio u poslednjih 60 godina, znači, Vlada ne određuje cene ni maline, ni kupine, ni višnje, niti otkupljuje, niti daje preporuke kome to da se proda, niti ima ikakve veze sa tim.
Prema tome, protesti koji postoje sada su protesti koji verovatno imaju neki drugi motiv ili nerazumevanje položaja Vlade u odnosu na te proizvode, ili neki politički motiv. Šta god bilo, moja poruka je da nećemo tolerisati blokadu puteva iz tih razloga. Svako ko je nezadovoljan može da dođe i da gađa Vladu Srbije jajima ili čime god hoće, ali nemoj da sprečava druge ljude da koriste puteve.
Za strateške poljoprivredne proizvode uvoz je 30%. To znači da postoji i carinska zaštita i, kao što znate, mnoge vrste vancarinskih zaštita. Takođe je ukinut i porez na promet svežeg mesa, šećera, ulja, ribe, jaja, voća i povrća, što definitivno ima svoj pozitivni uticaj na proizvodnju tih proizvoda. Obezbeđeni su i povoljni krediti za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju preko Fonda za razvoj.
Podstaknuta je i domaća proizvodnja traktora, kombajna i ostale mehanizacije, ne do nivoa koji bi bio dovoljan da fabrike koje to proizvode rade punim kapacitetom, ali nikada nisu radile punim kapacitetom. Nažalost, to nisu fabrike koje su mogle za ove dve godine da se dignu sa nivoa pedesetih godina prošlog veka na nivo početka ovog veka, i to nikome ne bi uspelo, pa ni Vladi koja dve i po godine ima odgovornost za vođenje Srbije.
Smanjena je carinska stopa sa 10% na 1% u 2001. i 2002. godini na određeni kontingent pri uvozu mehanizacije, zbog nedostatka iste na našem tržištu.
Što se tiče agrarnog budžeta, čuo sam juče da je to smanjivano iz godine u godinu. Za 2001. godinu je bio 5,1 milijarda, za 2002. godinu 7,3 milijarde, za 2003. godinu 8,4 milijarde. To nije veliki novac, ali definitivno nije manji nego što je bio 2002. godine, 2001. godine i u godinama pre toga.
Azotara Pančevo i Azotara Subotica apsolutno nemaju nikakve veze sa Ministarstvom poljoprivrede. To svako razume. Tačno je da se đubrivo koristi za poljoprivredu, ali to je deo privredne industrije i sve primedbe vezane za to imaju možda neki svoj politički smisao, ali praktično sa ovim izborom nemaju nikakve veze. Inače, obezbeđena je pomoć i sredstva za oživljavanje proizvodnje u ove dve azotare, koje rade u poslednje dve godine mnogo više nego što su radile poslednjih 10 godina. Zašto je njihova proizvodnja skupa? Verovatno ne samo zbog gasa, nego i zbog toga što je to stara tehnologija, kao što je neko ovde rekao, i nažalost to je stanje stvari i to ne može da se popravi na neki brži način. Mislim da tu ne postoji neko drugo rešenje, osim privatizacije, kao i za mnoge druge stvari.
Generalno postoji stalno jedno trčanje iz dve pozicije prema tome šta Vlada treba da radi u odnosu na privredu. Iz istih stranaka jedan dan dolazi ocena da je Vlada Srbije stavila pod šapu svu privredu, da niko ne može da učini ništa, da niko ne može da ode na službeni put, a kamoli da nešto proizvodi, ako ne pita nekoga u srpskoj Vladi, što nije tačno. Sa druge strane nas terate da učestvujemo u onome što apsolutno nije posao Vlade, kao što su maline, kupine, višnja, kao što je bilo šta što je vezano za poljoprivredne proizvode koji su na slobodnom režimu trgovine, a skoro sve je na tome.
Ono što je obaveza Vlade, to je da kroz robne rezerve otkupi dovoljan broj strateških proizvoda koji će omogućiti da ne postoje problemi u snabdevanju stanovništva, ako dođe do neke situacije koja će biti teška ili krizna, kao što je, recimo, suša sada. Uveravam vas da nema nikakve dileme da će iz onoga što postoji u robnim rezervama, iz onoga što će biti mali rod pšenice zbog suše, tog proizvoda biti u dovoljnim količinama za sledećih godinu dana, a očekujem to i za sve druge vrste proizvoda.
Inače, bilo je isto priča o tome da je proizvodnja smanjena za poslednje dve - tri godine, što opet nije tačno. Pšenica je 2000. godine bila na 1.924.000 tona, prošle godine je bila na 2.250.000 tona, što je povećanje od nekih skoro 20%, odnosno 15%. Ove godine će biti manja, zbog suše.
Što se tiče kukuruza, od blizu tri miliona tona, prošle godine je bilo preko 5,5 miliona tona, što je povećanje skoro dva puta. Šećerna repa povećana dva puta; suncokret, u odnosu na 2000. godinu, povećanje za 40%; soja, od 170.000 tona na 240.000 tona; duvan, od 11.000 tona na 30.000 tona. Grožđe je, otprilike, za nekih 20%.
Prema tome, ne kažem da treba da budemo zadovoljni ovim postignutim rezultatima, sigurno je da postoje mnogo veći potencijali u našoj poljoprivredi nego što se to koristi, ali definitivno nije tačno da je trend negativan.
Već su neki pomenuli da je druga situacija u kupovini, odnosno u preradi sirovog mleka i da je tu povećanje od 17%.
Izvoz je neko pomenuo kao nešto što je smanjeno, a ja definitivno nisam zadovoljan našom spoljno trgovinskom razmenom; našom, tačno je da uvozimo sve i svašta, ali to ne uvozi Vlada Srbije, niti ona kupuje za svoje potrebe stranu hranu, strana pića, ili ne znam bilo šta što ima veze sa poljoprivredom i sa poljoprivrednim proizvodima, nego je to pitanje tržišta, i to iz dva razloga.
Jedan je psihološki, zato što su gladne oči bile zadnjih deset godina, a sećaju se od pre deset godina da je bilo svega po našim prodavnicama. Sigurno je da ima u uvozu, posebno prehrambenih proizvoda, mnogo toga što je potpuno nepotrebno, odnosno može da bude šlag na torti za neke gurmane, za neke ljude koji vole da imaju 100 vrsta krastavaca ili ne znam čega, ali, generalno, nema potrebe za tim proizvodima zato što postoji manjak tih proizvoda na našem tržištu.
Tačno je da je naša hrana skuplja nego što je hrana oko nas, i to jeste ogroman problem. Mislim da je posao Vlade Srbije i nadležnog ministarstva da što pre dođemo do toga da te razlike budu što manje, ali da se ne ode u onu krajnost koju sada imamo, da nam je živa stoka jeftinija po kilogramu, nego hrana koju ona jede. To je ono što će novi ministar imati kao prvi zadatak, zajedno sa sušom.
Da vam kažem za izvoz, izvoz je u 2001. godini veći 10,8% nego u 2000. godini, a u 2002. godini za 69,5%, nego u 2001. godini. Znači, računajte da je povećanje preko 70% u odnosu na 2001. godinu, a to znači skoro 100%. To su male vrednosti, da budemo jasni, i tu nikako ne možemo da budemo zadovoljni, ali je trend pozitivan.
Što se tiče šećera, ja sam, pre nego što ste čuli za to, rekao jasno i javno da će svako ko je u tom poslu radio bilo šta što je protivno zakonu biti kažnjen i ostajem pri tome. Čuli ste da je komisija završila svoj rad, ja nisam video izveštaj, ne znam zašto bih morao da ga vidim, ali mislim da je bolje da taj izveštaj vide tužilaštva, sudovi i policija. Oni su videli taj izveštaj i ja očekujem da se tu pokrenu procedure koje su neophodne, ako postoji kršenje zakona.
Što se tiče šećera, to je još jedan dokaz nečega što nikako nije obeležje srpskog naroda, ali izgleda da jeste obeležje političara iz Srbije. To je stvaranje galame tamo gde niko drugi ne vidi galamu, niko u Evropi ni u jednom mediju nije pomenuo šećer. U evropskim medijima se govori o jednoj količini šećera koja je prepakivana i koja je uhvaćena u Hrvatskoj, o drugoj količini šećera koja je uhvaćena u Italiji sa poreklom iz Hrvatske. A ti povoljni uslovi za izvoz šećera nisu ukinuti Srbiji, ili Srbiji i Crnoj Gori, nego zemljama zapadnog Balkana, odnosno svima.
Da li je bilo propusta, utvrdiće istraga, a ja očekujem da to bude jako brzo. Da li je carina bila sposobna da garantuje da toga nije bilo, to znamo, ali ta carina je, kao i mnoge druge stvari, zatečena u stanju gde imamo granične prelaze, gde ne da nema kompjutera, nego nema vode ni struje, kao što su mnogi granični prelazi prema Hrvatskoj. To je stanje koje ne treba nama da bude opravdanje, ali treba da bude početna činjenica kada gledate šta je moglo da se učini za dve ili dve i po godine. Ja se ne pravdam time, samo kažem o čemu se radi i kakvo je stanje.
Sada ćemo imati, usvajanjem carinskog zakona, otvoren kredit, sa dosta para koje će biti upotrebljene na jasan način, za podizanje tehničkog nivoa naše carine. Počeli su pre izvesnog vremena i radovi na prelazu Horgoš, ali mi imamo još petnaestak graničnih prelaze koji ne ispunjavaju uslove da budu trafika, a kamoli da budu granični prelazi.
U tim uslovima, teško da je carina mogla bez jedinstvenog sistema da garantuje sve, odnosno da li je sve u prometu šećera bilo tačno, ali nigde nije utvrđeno, koliko ja do sada znam, sve ono što se tiče prepakivanja šećera. To je jedna smešna situacija, jer ako je neko hteo da to radi, da uvozi šećer, da ponovo izvozi, nema potrebe da se to ponovo pakuje, da bar ne koristimo tu tehničku grešku. Ako je neko to radio, ako je neko kršio zakone, a prepakivanja sigurno nije bilo i u to mogu da se kladim, jer je to glup način da promenite poreklo šećera. Nema potrebe da se to radi, osim onoga kao što su radili magacioneri u Varvarinu pre 15 ili 20 godina.
Prema tome, a zahvaljujem se na svim sugestijama koje ste dali novom ministru, on je sedeo ovde upravo da bi čuo sve vaše primedbe; nadam se da je deo bio koristan, pomagaće mu u njegovom radu, od utorka kada mislim da je glasanje, i ja vas uveravam da će Vlada Srbije ostati na kursu da uradi u poljoprivredi sve ono što je moguće.
Ni Vlada premijera Đinđića, ni Vlada kontinuiteta, čiji sam ja predsednik, nikada nije rekla da će činiti čuda. Čuda su božja stvar, niko na zemlji ne može da čini čuda, a mi nismo ni rekli da možemo da napravimo perpetuum mobile koji će od pančevačke Azotare ili ne znam od čega da napravi za dve godine nešto što nikada nije bilo; perpetuum mobile ne postoji, to se uči u sedmom ili osmom razredu iz fizike, a mi ćemo raditi ono što je moguće.
Siguran sam da gospodin dr Stojan Jevtić ima sve kvalitete da završi taj posao iz oblasti poljoprivrede i ja vas pozivam da za njega glasate u utorak, tako sam čuo.