Na predlog narodnog poslanika Zorana Krasića, a po Poslovniku, molim da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.
Narodnog poslanika bih molila da, poštujući Poslovnik Narodne skupštine, drugi put zahtev za kvorum uobliči u skladu sa Poslovnikom.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Da li se po amandmanu na član 3. još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONA REPUBLIKE SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Živodarka Dacin, Miomir Ilić, Toma Bušetić, Ljubomir Mucić, Marko Ćulibrk, Zoran Krasić, Dragan Ljubojević, Nataša Jovanović, Milovan Radovanović i Stevan Kesejić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom i sledećim amandmanima Srpska radikalna stranka je predložila da se ovi članovi Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije brišu, iz jednostavnog razloga što su ove dopune višak, nepotrebne, jer duboko zadiru u nešto što se zove rad suda i obavljanje sudijske funkcije.
Pokušao sam u načelnoj raspravi da ukažem da u postojećem Krivičnom zakonu, Osnovnom, kako se sad zove, postoji odredba člana 69. kojom je uređena mera - oduzimanje predmeta, i to predmeta koji su korišćeni za izvršenje krivičnog dela i predmeta koji su nastali izvršenjem krivičnog dela. Ukazao sam vam da ukoliko je taj predmet svojina učinioca krivičnog dela, on se oduzima; ukoliko je taj predmet svojina trećeg lica, oduzima se pod određenim okolnostima. Ukazao sam i na onaj treći stav koji kaže da se izuzetno zakonom može propisati da se ova mera obavezno izriče za određena krivična dela.
Taj stepen društvene opasnosti i elemente bića svakog krivičnog dela utvrđuje Narodna skupština kada definiše određeno krivično delo i propisuje sankciju i propisuje mere. Prošli put sam ukazao da je to pravo iskoristila Narodna skupština Republike Srbije i da postoji nekoliko članova Krivičnog zakona Republike Srbije u kojima je ta mera kao obavezna i propisana, uz krivičnu sankciju koja se izriče.
Ukazao sam i na nelogičnost te procene stepena društvene opasnosti i opravdanosti izricanja ove mere; i možda je baš dobar primer upravo krivično delo iz člana 228. Krivičnog zakona Republike Srbije, a to je izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela. U okviru tog člana ne postoji obavezna mera oduzimanja predmeta.
Verovatno se većina vas slaže sa tim da to nije logično, jer ukoliko se kod tog krivičnog dela predmeti obavezno ne oduzimaju, koje bi to drugo krivično delo bilo za koje bi ta mera bila obavezna, ako se posmatra stepen društvene opasnosti, ako se posmatra šta je zaštićeno dobro, ako se posmatra i utvrđuje način na koji je neko krivično delo urađeno.
Ovim predlogom zakona o dopunama ovog zakona praktično se dopunjuju samo one odredbe koje smo prošli put ugradili u Krivični zakon Republike Srbije (i to je čitav kompleks krivičnih dela), kojima se navodno štite autorska prava, štite maloletnici, štiti "Majkrosoft", kao autor najvećeg broja kompjuterskih programa koji se očigledno nalaze u nekoj fazi zloupotrebe i potrebna je zaštita. Uopšte ne postoji nijedan opravdani razlog zašto za ova krivična dela da ova mera bude obavezna. Zašto da bude obavezna, kad ta diskrecija postoji kod sudije koji izriče prvostepenu presudu?
Prošli put sam ukazao da i kod krivičnog dela ubistva ne postoji obavezna mera oduzimanja predmeta. Ali, po logici, stvari nijedan sudija neće sebi da dozvoli taj luksuz da nekoga osudi za krivično delo ubistva, a da ne izrekne meru oduzimanja pištolja, puške, noža ili drugog sredstva kojim je učinjeno krivično delo. Naprosto, sudije to primenjuju po nekom automatizmu, na bazi sudske prakse, bogate sudske prakse, stavova koji su za sudije praktično obavezujući. Oni u stvari i kreiraju tu kaznenu politiku, stavovi Vrhovnog suda, stavovi svih naših sudova, u pogledu primene odgovarajućih odredbi Krivičnog zakona.
Zato ne postoji razlog da mi "Majkrosoft" štitimo i merom obaveznog oduzimanja predmeta, ako je u prometu, ako je nastalo itd. A ukoliko bi ostala ova odredba ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Da li bih ja mogao da nastavim?
(Predsedavajuća: Da li koristite drugo vreme? Izvolite.)
Ukoliko bi obavezno bilo oduzimanje predmeta, verujte, kod nekih krivičnih dela bismo došli u jednu besmislenu situaciju. Ako je neko na nekom kompjuteru tamo napravio neki virus, ili sa tog kompjutera ušao u neki sistem i poremetio nešto tamo i to sada predstavlja krivično delo, taj kompjuter, možda u vašoj kući, ako je neko obio kuću pa to iskoristio, jeste predmet krivičnog dela i vama se oduzima po ovoj izričitoj odredbi ovog zakona. I to se obavezno ta mera izriče, a slaba je vajda što ćete vi imati pravo na naknadu štete od izvršioca krivičnog dela. Zbog toga je potrebno da ovo bude diskreciono ovlašćenje sudije, koji će, imajući u vidu način na koji je izvršeno krivično delo, stepen društvene opasnosti i sve okolnosti pod kojima je došlo do izvršenja krivičnog dela, a naročito okolnosti nakon izvršenja krivičnog dela, da proceni da li ima mesta primeni ove mere.
Ukoliko se ovo ovako zakiva, cementira, onda, verujte, ne postoji logičko objašnjenje zašto to isto nije predviđeno za druga krivična dela. Zar je moguće da i na ovaj način moramo da dokazujemo kako smo, navodno, preduzeli sve mere, ugradili sve u naše propise, kako bismo zaštitili autorska prava stranaca? Pa mi valjda štitimo autorska prava naših ljudi, naših građana. Odakle taj poriv da sve što dolazi kao nalog mora da se sprovede, pa makar bilo besmisleno u našim okolnostima?
Ovo možda ima opravdanja u Nemačkoj, u Francuskoj, ali u našem pravno-političkom sistemu je ovo tragikomično, jer devalvira i ovaj naš sud, devalvira postojeće stavove sudske prakse, obavezujuće sudske prakse, isključuje mogućnost da sudija utvrđuje sve okolnosti i da procenjuje, a predlagač čak ide toliko daleko da u obrazloženju navodi nekoliko stvari koje direktno vređaju sve ljude koji se bave profesijom sudije. Praktično je ovo zakon kojim se izražava nepoverenje prema sudijama. Zašto nepoverenje? Zar i na ovaj način treba da se lustriraju? Zar i na ovaj način treba oni dodatno da se stiskaju, pritiskaju, da moraju po svaku cenu nešto da rade? Okolnosti, recimo, ukazuju da uopšte nije opravdano da se izriče ta mera.
Narodna skupština je ovlašćena da proceni stepen društvene opasnosti. Narodna skupština je ovlašćena i dužna da vidi da li je taj stepen ugrožavanja ljudskih prava nastupio, da je potrebno da se kod svih ovih krivičnih dela obavezno izriče ova mera.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da u čitavom kompleksu ovih krivičnih dela obuhvaćenih ovom dopunom Krivičnog zakona ne postoji nijedan razlog da ova mera bude obavezna, već treba prepustiti sudijama da, u skladu sa propisima, u skladu sa zakonom, procene, utvrde i odluče da li će da se primeni ova mera. Naravno, i ova tačka dnevnog reda se uklapa u onu pređašnju priču, zbog koje sam opomenut, bavimo se trivijalnim stvarima, ipak selo gori, zapamtite.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Ako ne, sledeći amandman po sadržaju je predlog da se posle člana 1. doda novi član 1a.
Narodna poslanica Živodarka Dacin podnela je amandman kojim je predložila da se posla člana 1. doda novi član 1a, kojim se posle člana 54a Zakona dodaje naziv novog krivičnog dela i novi članovi 54b i 54v.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč. Reč ima narodna poslanica Živodarka Dacin.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, jeste da nas je malo ovde prisutnih, ali verujem da postoje kolege koje se sećaju da je etiologija ovog amandmana zapravo počela 9. ili 10. aprila ove godine, kada smo imali poslednje izmene i dopune Krivičnog zakona.
Ja sam imala ovaj amandman i tada. On nije prihvaćen, sa obrazloženjem ministra Batića da bi trebalo ovo ugraditi sa prvom narednom izmenom koja će doći i da bi trebalo uraditi tu pravno-tehničku redakciju.
Postavlja se pitanje da li smo mi uopšte kompetentni i da li ima smisla da na isti način obrazlažem amandman, ako ministar Batić nije ovde prisutan. Ja se slažem da je u izveštaju za uvođenje ovog novog krivičnog dela od strane Odbora za pravosuđe i upravu odbijen amandman, kao i svi amandmani koje su podneli opozicioni poslanici, ali postoji jedan zaključak koji kaže da je Odbor zaključio da zatraži od Ministarstva pravde izveštaj po pitanju potrebe uvođenja novog krivičnog dela nasilnog oduzimanja i trgovine novorođenom i maloletnom decom, što je zapravo smisao amandmana, koji sam u ime SPS-a ponovo predložila.
Ja mišljenje od Ministarstva pravde nemam. Mislim da bi zaista bilo suvislo da odgovor bude da ne postoji potreba uvođenja novog krivičnog dela kada smo svi svesni činjenice da postoji sumnja, ali dozvolite da se utvrdi istinitost, da li je opravdana ili ne, da je sve više u javnosti prisutno da su mnoge majke iz porodilišta izašle bez svog deteta, čak sa neadekvatnom dokumentacijom iz bolnice na koji je način beba, nažalost, egzitirala. Postoji sumnja da su ta deca, odnosno novorođenčad zloupotrebljena, roditelji sumnjaju da se nalaze u drugim porodicama. Da li zaista mi možemo da damo sebi za pravo da onemogućimo da ovakvo krivično delo bude u našem krivičnom zakonu?
Prošli sam put govorila - porodice su, nekih 130 potpisa sam ja imala u rukama, ima ih i više, pokušavale da samo dođu do istine. Kakva će ona biti, poražavajuća ili ne, dozvolimo tim ljudima, tim porodicama, tim roditeljima da utvrde istinu šta se zaista desilo sa njihovom novorođenom decom.
Ne znam koliko mogu još da apelujem, jer mi je jasno da ćete svi vi poslanici od većinskih poslanika iz DOS-a, a od njih zavisi da li će se ovaj amandman prihvatiti ili ne, ja znam da je ministar Batić tu i ako bi dao svoje obrazloženje i bio za to ovde javno pred vama da se uvaži ovaj amandman, da ćete vi glasati za isti.
Molim vas, razmislite još jednom, nemojmo da sve ostavimo i prepustimo slučaju do onog dana za glasanje koji je stvarno totalno obesmišljen ovim poslovnikom koji postoji u ovoj skupštini, jer više niko ne zna ko za koji amandman glasa, samo se glasa za one kada Vlada prihvati i kada su vladajući poslanici za one ako su opoziconi poslanici podneli, da ne prihvate, a verujem da nam je to bliskije i da malo više razmišljamo o svakom amandmanu ponovo kada je glasanje, jer bismo mnoge stvari popravili u ovoj našoj zemlji Srbiji. Zahvaljujem se.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanici Dragan Ljubojević i Miomir Ilić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč, gospodin Dragan Ljubojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je peti ili šesti put, više se ni zna koji put, u zadnjih godinu i po dana kako imamo ovde na dnevnom redu ovaj zakon, odnosno Krivični zakon Republike Srbije, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije i to je dokaz kakvu politiku u ovoj oblasti vodi izvršna vlast u Srbiji i kakvu politiku vodi Ministarstvo pravde. Dakle, od slučaja do slučaja, kada neko eventualno izvrši neki pritisak, kada se, ne daj bože, nešto desi, menjaju se od situacije do situacije, prema potrebi, odredbe Krivičnog zakona.
Član za koji je SRS predložila da se briše jeste član 2. Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, odnosno to je praktično stav 4. člana 183a Krivičnog zakona Republike Srbije koji definiše neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. Ova prethodna dva stava, odnosno tačke, definišu šta je to neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava, koja je to zaprećena kazna za ovo krivično delo, i ovaj stav 4. koji se dodaje glasi - predmeti, odnosno deo predmeta krivičnih dela iz stava 1. i 2. ovog člana i sredstva za njihovo izvršenje oduzeće se, a predmeti krivičnih dela uništiće se, u skladu sa zakonom.
Postavlja se pitanje da li je bilo neophodno da se izvrši ovakva dopuna zakona, jer moramo nešto ostaviti i sudskoj grani vlasti, odnosno sudijama da oni ocenjuju da li će i u kojim slučajevima sudskom presudom naložiti, odnosno doneti odluku da se predmeti krivičnih dela i sredstva za njihova izvršenja unište. To je propisano Krivičnim zakonom i postoji mogućnost.
Mi smatramo da bi sudijama to trebalo da se ostavi, da oni procenjuju kada i u kojim slučajevima treba da dođe do uništavanja predmeta krivičnih dela, odnosno do zaplene sredstava kojima su krivična dela izvršena. Činjenica jeste da je piraterija, odnosno falsifikovanje video-traka, filmova, nosača zvuka, poprimilo velike razmere i da toga ima na svakom koraku, ali to nije u zadnjih mesec dana. To je pojava koja je već nekoliko godina prisutna ovde kod nas.
Postavlja se pitanje zašto se u ovom momentu poseglo za ovakvim predlogom izmena i dopuna, posebno, podvlačim još jednom, što Krivični zakon ostavlja mogućnost sudiji da donese na osnovu svoje procene ovakvu odluku. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako u nekoj drugoj oblasti neko izvrši neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava, odnosno ako izvrši falsifikat, ako neko falsifikuje cigarete. Ne može da se analogno primenjuje u ovom, nije u potpunosti identično krivično delo kao ovo ovde, ali je vrlo slično. Radi se o falsifikovanju, odnosno o neovlašćenom korišćenju neke licence, odnosno nečijeg naziva. Da li će se i onda automatski vršiti uništavanje cigareta i da li je bilo propisano i na osnovu čega su pompezno pre godinu i nešto dana, spaljivane cigarete u "Sartidu"; da li je i onda bilo naloženo, odnosno propisano zakonom da se ta roba, koja je po drugom osnovu zaplenjena (odnosno učinjeno je krivično delo), uništava?
Dakle, ovaj član zakona, odnosno Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije govori kakvo je stanje u sudstvu, i odnos izvršne vlasti prema sudijama, odnosno prema pravosuđu. Vi jednostavno nemate (a kažem vi, jer mislim na izvršnu vlast, iako predstavnika izvršne vlasti nema ovde) nikakvog poverenja u sudsku granu vlasti i zato ovakve izmene i dopune moraju jasno da obavežu sudije da donose ovakve odluke kao što je precizirano ovom izmenom zakona.

Da li drugi podnosilac amandmana želi reč? (Nije prisutan.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

 Ovaj amandman se odnosi na član 183a - neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. Evo nekoliko primera za ovo krivično delo, i šta bi značila obavezna primena ovoga što se dopunom ovog zakona ugrađuje. To je krivično delo, ko neovlašćeno, u celini ili delimično, reprodukuje, prikaže, izvede, predstavi, prenese izvođenje, umnoži, stavi u promet, emituje, da u zakup ili na drugi način iskoristi, naravno neovlašćeno, tuđe autorsko delo. Tuđe autorsko delo je film. Tuđe autorsko delo je sve ono što je snimljeno na jednom CD-u. Ukoliko se taj film stavi na filmsku traku i prikaže, a da prethodno neka televizija nije zaključila ugovor sa distributerom i autorom, to prikazivanje na Televiziji "Politika", Televiziji PINK ili na bilo kojoj televiziji je neovlašćeno korišćenje tuđeg autorskog prava.
Za tu situaciju nam Vlada predlaže da to prihvatimo. Obavezno ide ova mera, a ona bi otprilike glasila, i po logici stvari bi se izvršila na sledeći način - predmeti krivičnih dela iz ovog člana i sredstva za njihovo izvršenje oduzeće se. Znači, oduzima se ta kaseta ili taj CD, na kome je neovlašćeno smešten film koji je prikazan, ali verovatno i sva emisiona tehnika jedne televizijske stanice.
Možda je ovo komplikovano da se shvati. Ukazaću na drugi primer. Ukoliko neko uzme i na jednom CD-u nareže nekoliko pesama različitih pevača, a nema saglasnost autora i pusti u svom kafiću, ovlašćeno službeno lice može da dođe i da kaže: "Ne, ti neovlašćeno koristiš tuđe autorsko pravo, i zato što koristiš tuđe autorsko pravo, oduzima ti se taj CD, oduzima ti se pojačalo, zvučnici itd".
Tako će to biti, ukoliko usvojimo ovo što nam je Vlada predložila. A ukoliko se to prepusti sudiji, onda bi sudija procenjivao šta treba da se oduzme kao vid te mere, pod kojim uslovima, a sigurno bi i sudska praksa u oblasti autorskih prava zauzela jedan čvršći stav, radi objektivne, nepristrasne i uvek iste primene ove odredbe zakona.
Na ova dva primera sam pokušao da vam dokažem koliko je besmisleno ukoliko se na ovakav način pooštrava kaznena politika. Ona postaje tragikomična. Na bazi ovog člana i ove mere, sve televizije, sve radio-stanice, sve kafiće u ovoj zemlji možete da zatvorite već sutra.
Ne verujem da je cilj predlagača da se zatvori sve. Verovatno selektivno nešto da se pozatvara, to jest da moji žive, a tuđi neka crknu. Otprilike to je to, pošto je to kontratolerancija kod nas. Ali, nemojte da prihvatamo ovo. Vidite da nas ova vlada vara. Podmetnuće nam kukavičija jaja. Ispadamo mi smešni. Sudije nam se smeju kada pročitaju šta je Narodna skupština izglasala. Još se nije smirio onaj smeh u tužilaštvu da Vlada bira zamenike javnih tužilaca. Bili su ovde da polažu zakletvu, a ljudi su se krstili i kažu: "Aman, šta radite u ovoj skupštini, pa ovo nikada nije bilo, niti će biti". Vodimo računa. Bolje prihvatite ovo sada, nego kroz dva meseca pod nekim pritiskom. Ovi iz DSS-a sigurno će da vas prijave.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Ovim završavamo rad u prepodnevnom delu, a popodnevni deo sednice nastavljamo nakon pauze u 15,00 časova raspravom o amandmanu na član 3, koje su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Nataša Jovanović i Toma Bušetić.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Nataša Jovanović i Toma Bušetić.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.