DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

25.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Adam Urošević

Uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uloga tužilaštva u očuvanju i zaštiti ustavno-pravnog sistema svake države, pa i ove naše tvorevine, velika je. No, nažalost, stiče se utisak da se ne poklanja dovoljno pažnje, kada je u pitanju zamenik javnog tužioca. Tome svakako da doprinosi možda i nedovoljna obaveštenost ne samo predlagača određenih zakona, kao što je Zakon o tužilaštvu ili ovaj zakon, već verovatno i malo drugačiji tretman i pogrešno shvatanje samog pojma zamenika. Zato mi dozvolite da i na osnovu nekog svog iskustva, jer 30 godina radim u tužilaštvu, pojasnim sam pojam zamenika tužioca.
Pojam zamenik ne treba poistovećivati sa pojmom zamenika direktora ili nekog šefa. I pored neke vrste hijerarhijskog sistema ustrojstva u tužilaštvu, tužilac je prvi među jednakima, a zamenik tužioca ima sva procesna prava tužioca u postupku. Zato dozvolite da vam u ime Stranke srpskog jedinstva saopštim amandman na član 5. ovog zakona koji glasi - menja se stav 1. ovog zakona i po našem predlogu treba da glasi: "Tužioca za ratne zločine i zamenika tužioca za ratne zločine bira Narodna skupština". Takođe, briše se stav 2. U stavu 3. posle reči "zločine" dodaju se reči "i zamenika tužioca za ratne zločine", a reči "a za njegovog zamenika postavljeno" i reči "odnosno postavljenu" brišu se. U stavu 4. reč "postavlja" zamenjuje se rečju "bira", a reč "postavljen" zamenjuje se rečju "izabran".
Smatramo da i zamenik tužioca za ratne zločine treba da bude lice koje bira Narodna skupština. Ako već Zakonom o tužilaštvu nije omogućena stalnost i sigurnost, a samim tim i nepristrasnost zamenika javnog tužioca, učinimo to bar usvajanjem ovog amandmana. Hvala na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Ako ne, prelazimo na član 6. na koji su amandmane, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Branislav Vakić i Rade Bajić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč.
Reč ima narodni poslanik Branislav Vakić.

Branislav Vakić

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 6. ovog zakona podneo sam amandman koji glasi - poslanička grupa Srpske radikalne stranke smatra da je nepotrebno donositi poseban zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.
Naravno, to ne znači da smo protiv toga da se pred domaćim sudovima sudi svim ličnostima za koje postoji opravdana sumnja da su počinile ratni zločin. Vi znate da je Srpska radikalna stranka protiv svakog izručivanja građana Srbije, ove naše kvazidržavne zajednice, zločinačkom Haškom tribunalu. Zato smo se i zalagali da se sudski postupci vode pred domaćim sudovima.
Mimo Ustava ove zemlje vi ste hapsili ratne heroje i slali ih u Hag na zahtev okupatora, koji danas vedri i oblači nad Srbijom. Služite onima koji su bombardovali našu zemlju, koji su glavni krivci za građanski rat koji se vodio u bivšoj Jugoslaviji. Za ovo što tvrdim postoje dokazi, zato i verujem da će gospodin Vojislav Šešelj razbiti Haški tribunal i potvrditi ono što poslanici Srpske radikalne stranke govore o tom zatvoru za Srbe.
Ali, s obzirom da je oblast odgovornosti pojedinaca za koje postoji sumnja da su izvršili krivična dela određena u Glavi DžII Osnovnog krivičnog zakona u pogledu organa, nadležnosti organizacije i postupka kompletno uređena pozitivnim propisima, smatramo da je nepotrebno donositi ovaj zakon, pa naravno i član 6. tog zakona.
Zato pozivam narodne poslanike da glasaju za amandman na član 6. zakona koji je podnela Srpska radikalna stranka. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Da.)
Narodni poslanik Rade Bajić, podnosilac amandmana.

Rade Bajić

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, u ime Socijalističke partije Srbije podneo sam amandman na član 6, s tim što zahtevam da se član 6. briše. Naime, član 6. predviđa da tužilac za ratne zločine svojim aktom utvrđuje organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u tužilaštvu, ali za to traži saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Prvo, apsolutno smo protiv ovog zakona i vrlo je cinično i nekorektno reći da onaj ko glasa protiv ovog zakona, da je za Haški tribunal. Svi mi koji glasamo protiv ovog zakona, da možemo ovog trenutka bismo ukinli i uništili taj Haški tribunal koji sudi samo srpskim rodoljubima i to tako jednostrano da to svet nije video u svojoj praksi.
Prema tome, nismo mi protiv ovog zakona zato što priznajemo Haški tribunal, apsolutno ga ne priznajemo, već zato što treba da se sudi svima onima koji su počinili ratne zločine, a ne samo Srbima.
S druge strane, neprihvatljivo je tražiti saglasnost ministra, jer to je praktično uplitanje zakonodavne vlasti, odnosno izvršne, u sudsku vlast. Ovde se može, ministar nije organ vlasti, već je to samo parlament i Vlada, prema tome, neprihvatljivo je da tužilac traži saglasnost ministra da bi izvršio unutrašnji akt, prevashodno što mislimo, ako već neko glasa da se usvoji, da uopšte nije potrebno bilo ovo tužilaštvo, kao i specijalni tužilac. Može tužilac da odredi, od tih javnih tužilaca ili okružnih, nekoga ko bi vodio ove postupke. Prema tome, smatramo da ovaj član, kao uostalom i ceo zakon, ali ovaj član isključivo treba brisati. Mislim da ćete se u danu za glasanje sigurno opredeliti da ovaj član uopšte nije potreban u ovom zakonu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Ako ne, prelazimo na član 7. na koji su amandmane, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Srboljub Živanović i Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona koji glasi - svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev tužioca za ratne zločine: 1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu; 2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka; 3) odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju. Svesni smo i znamo da je pod ovom stavkom  ipak neizvodljivo da se mogu dostavljati ovakvi materijali.
Poslanička grupa SRS smatra da je oblast odgovornosti pojedinaca za koje postoji sumnja da su izvršili krivična dela određena u glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakona u pogledu organa, nadležnosti, organizacije i postupka kompletno uređena pozitivnim propisima.
Navodno, cilj donošenja ovog zakona je efikasnije sprovođenje postupka protiv lica okrivljenih za ratne zločine, tj. s obzirom na specifičnosti krivičnog postupka protiv učinila ratnih zločina, potrebno je omogućiti saslušanje svedoka ili oštećenih putem video konferencijske veze, u skladu sa Drugim dopunskim protokolom uz Konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći.
Država koja vodi promišljenu nacionalnu politiku može računati na spremnost svojih građana da se žrtvuju za nacionalne ideale i vrednosti. Država koja ne počiva na visokorazvijenoj nacionalnoj svesti i potcenjuje nacionalni ponos, uspešna je samo onoliko s koliko novca raspolaže.
Pošto ste izgubili kredibilitet kod svog naroda kao vlast, da bi opstali na vlasti prihvatate sve što vam narede vaši naredbodavci, a to je sada ovaj zakon koji vi propagirate da je u duhu zaštite nacije od Haškog tribunala, jer formiranjem ovakvog suda vi želite da sudite svim patriotama tj. običnim građanima koji su se suprotstavili uništenju Srbije i srpskog naroda. Mislim da je ovaj član besmislen, kao i ovaj zakon, i moj amandman treba prihvatiti. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, kao podnosilac amandmana u istovetnom tekstu.

Rajko Baralić

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a podneo sam amandman na član 7. i predlažem da se član 7. briše. U samom nazivu zakona stoji - Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Valjda, protiv osumnjičenih da su učinili ratne zločine. Šta će vam ili šta će nam onda zakon, ako u samom nazivu zakona kažemo da su svi oni koji su eventualno osumnjičeni već počinioci ratnog zločina? O tome treba da se vodi računa. Ovo je još jedan od dokaza da je ovde pretpostavka nevinosti potpuno zamenjena, iskrivljena, zloupotrebljena, i da ovaj zakon, kao takav, ima isključivo ili gotovo isključivo političku dimenziju.
Treba prihvatiti da se ovaj član briše, tim pre što je odredbama 4. i 5. Zakona o javnom tužilaštvu regulisana dužnost dostavljanja spisa i pružanje podataka javnom tužilaštvu. Hoćemo li mi imati tužilaštvo i tužioce za sve oblasti kriminala u zemlji? Hoćemo li za svaku priliku ad hok formirati specijalne tužioce i specijalne sudove? Šta će da ostane za tužilaštvo, kao jedini legitimni organ državnog progona u zemlji?
Čini mi se da je ovo jedan od zakona kojim se na ovaj ili onaj način pridobijaju simpatije onih koji to ovde od nekog traže, a da se ostavlja široka mogućnost da se veliki broj ljudi koji su učestvovali kao mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP-a nađu na optuženičkoj klupi zbog toga što su se prema važećim zakonima odazivali na mobilizaciju svoje ratne jedinice.
Podsećam, u toku NATO agresije na našu zemlju je proglašena opšta mobilizacija i da je po Zakonu o narodnoj odbrani dužnost svakog vojnog obveznika bila da se odazove u svoju ratnu jedinicu u roku od 24 časa. Hoće li ovaj zakon biti pravni osnov ili, nažalost, politički osnov da sva ova lica shodno nečijoj proceni odgovaraju zbog toga što su se u skladu sa važećim zakonima javili u svoje ratne jedinice?
Nema kamera i nema ovo ko da čuje, kao što ni mnogo drugog nema ko da čuje, kao ni protest koji je danas. Molim vas, dok ima vremena, vratite kameru u skupštinsku dvoranu da ljudi čuju šta govorimo. Biće kasno jednog dana, verujem da ste pogrešno ugradili preticanje u ono što mislite da obezbeđuje vršenje vlasti danas u zemlji. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.