DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

25.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Deveto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (načela) (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Nebojša Jović

    Podneo sam amandman kojim predlažem brisanje člana 8. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Naime, član 8. uređuje organizovanje službe za otkrivanje ratnih zločina, i u tom smislu se kaže - u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanje krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava obrazuje se služba za otkrivanje ratnih zločina. Što je najspornije, kaže - služba postupa po zahtevima tužioca za ratne zločine, u skladu sa zakonom. Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju tužioca za ratne zločine.
    Daću kratko objašnjenje zbog čega smatram da treba ovaj član brisati. Naime, Zakonom o unutrašnjim poslovima i odgovarajućim aktom o sistematizaciji poslova i zadataka predviđen je postupak i broj izvršilaca za sprovođenje istražnih radnji u okviru kojih je i otkrivanje ratnih zločina, tako da smatram da nije neophodno posebno formiranje istražnih organa za otkrivanje ratnih zločina.
    Naime, član 6. Zakona o unutrašnjim poslovima reguliše pitanje organizacije, dužnosti i ovlašćenja MUP-a i u tom smislu se kaže da se za bavljenje određenim poslovima MUP-a obrazuju organizacione jedinice, a njihov delokrug, organizaciju i područja za koja se obrazuju utvrđuje ministar unutrašnjih poslova.
    Član 10. obavezuje MUP da pruži pomoć državnim organima kojima su zakonom poverena određena ovlašćenja, na njihov zahtev. Član 20. propisuje da je ovlašćeno lice dužno da po službenoj dužnosti učestvuje u sprečavanju i otkrivanju krivičnih dela i hvatanju njihovih učinilaca, gde spadaju i krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
    Postavlja se pitanje zašto se već pored postojećih službi, koje poseduje MUP, obrazuje još jedan organ koji se sada naziva službom. Nespojivo je sa Ustavom da se za istu oblast obrazuju dva paralelna organa, bez obzira na njihove formalno različite nazive.
    Zbog svega napred iznetog, predlažem brisanje člana 8. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč. Izvolite, reč ima Dragan Todorović, zamenik predsednika poslaničke grupe, tj. ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Naime, suština našeg amandmana je u tome da zaista treba izbeći formiranje duplih organa i to je naš načelni stav u pogledu čitavog zakona, ali kod člana 8. koji predviđa formiranje posebne službe za otkrivanje ratnih zločina zaista se to najviše vidi. Svi znamo da se u svakoj državi najviše para troši za organe bezbednosti.
    Znači, iz budžeta najveća zahvatanja idu na organe bezbednosti, neretko je na trošenje tih sredstava ulagano mnogo primedbi, i neretko su ta sredstva, naročito od 2000. godine, trošena uzalud, a ovde bismo mogli da stavimo načelnu primedbu da će formiranje posebne službe za otkrivanje ratnih zločina dodatno isprazniti već ionako praznu srpsku kasu, i to je jedan formalni, tačnije ekonomski razlog zbog koga ne bi trebalo formirati posebne službe koje će zahtevati posebno finansiranje, posebno opremanje itd.
    Suštinski razlog jeste u tome što Ustavom zaista nisu predviđeni dupli organi, tj. formiranje duplih organa za iste poslove, jer kako se predviđa, služba za otkrivanje ratnih zločina će vršiti isti posao kao što to radi i MUP. I, zaista je nelogično da u stavu 2. ovog člana služba postupa po zahtevima tužioca za ratne zločine, a u skladu sa zakonom. Zakon o unutrašnjim poslovima, zakon koji treba da obezbedi podizanje osnovane sumnje na viši stepen izvesnosti, stepen koji će omogućiti podizanje optužnog predloga, stepen koji će omogućiti javnom tužiocu, a ne specijalnom tužiocu bilo koje vrste, da li za organizovani kriminal ili za otkrivanje i gonjenje ratnih zločina, da pokrene postupak pred nadležnim pravosudnim organima.
    Ovde je, po analogiji, posebno - služba za otkrivanje ratnih zločina, posebno - tužilaštvo, posebni sud, a sve to u cilju da se na brzinu napravi nekakav aparat, kvazidržavni, koji će služiti za realizaciju političkih interesa stranih nalogodavaca, nažalost tako je.
    Predlog našeg amandmana da se član 8. briše odbijen je od strane Vlade sa obrazloženjem da se ovaj zakon donosi za konstituisanje sistema ili državnih organa koji će doprinositi bržem ili ažurnijem otkrivanju i sankcionisanju eventualnih počinilaca ratnih zločina.
    Opet ističem naš generalni stav je da ukoliko je nekom bilo stalo da ubrza taj proces, mogao je da učini da se ili izradi ili uradi nekoliko promena Zakona o krivičnom postupku, da se izvrši intervencija kod organa unutrašnjih poslova da priležnije obavljaju svoje poslove vezane za otkrivanje eventualnih počinilaca ratnih zločina i da se tako postigne cilj.
    Formiranje posebne službe zaista nije pravo rešenje i to je samo način da se pokaže da eto mi želimo da napravimo neki korak napred, ali u suštini to će i te kako negativno da se odrazi na rad, pre svega, Ministarstva unutrašnjih poslova, jer se na ovaj način priznaje da MUP nije sposoban da vrši svoje prenete poslove, koje po Zakonu o unutrašnjim poslovima ima.
    Takođe, odredba prema kojoj ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, a po pribavljanju mišljenja tužioca za ratne zločine, još jednom pokazuje nameru predlagača zakona, a to je da se sve svede u začarani krug izvršne vlasti koja je svemoguća, koja će u saglasnosti i u sadejstvu ministra za unutrašnje poslove, tužioca za ratne zločine, njegovih zamenika, čitave vlade, moći da pokreće postupke, da proganja ljude; a imamo osnova za sumnju da će to biti i po drugim osnovama, a ne samo po osnovu pravne ili krivične odgovornosti za dela, konkretno imamo osnova da sumnjamo da će to biti progon čak i po političkoj osnovi.
    I, najzad, stav 4. - rad službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju tužioca za ratne zločine - jeste još jedna potvrda naših sumnji, a to je da rad same službe za otkrivanje ratnih zločina, kao da to ne može da bude ministarstvo, uređuje se opet čijim aktom - aktom ministra za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju tužioca. Opet začarani krug i opet nešto što nas dovodi u apsurdnu situaciju, ali, u krajnjoj liniji, i priznanje da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije sposobno.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
     Dame i gospodo, članom 9. predviđeno je da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2, to su krivična dela iz Glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona, krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, nadležan Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni sud. Dakle, redovan sud koji postoji nadležan je za ova krivična dela. Krivični postupak je u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku. Šta je onda drugačije?
    Zašto se ne sudi po postojećim zakonima pred nadležnim sudovima, pred sudijama koji će dobijati predmete onako kako je to propisano Zakonom o sudovima. Zato, u nekoliko navrata sam to već potencirala, što znate da neće svaki sudija, s obzirom na zakletvu koju je položio, da radi po ovakvim predmetima, koji treba da dovedu do fabrikovanja ratnih zločina.
    Zbog toga ćete vi imati muku da u ovom Okružnom sudu u Beogradu pronađete sudiju koji će biti spreman to da radi. I, šta će se desiti ako takvog ne pronađete? To je hipotetički apsolutno moguće. Hoćete li onda prvo pronaći čoveka, pa ga izabrati za sudiju okružnog suda, pa tek onda da bude izabran iz reda sudija ovog suda u veće koje će suditi za ratne zločine?
    Evo, videćemo, neće mnogo vremena proći, pretpostavljam, nakon stupanja na snagu ovog zakona, iako u prelaznim odredbama nije rečeno koji je rok da se sve ovo konstituiše, ko će biti sudije ovog veća i ko će biti taj javni tužilac. Kada budemo o njima odlučivali ovde u parlamentu, imaćemo mogućnosti da mnogo toga još saznamo i da mnogo toga još kažemo.
    Iskreno se nadam i ovim putem, iako sredstva javnog informisanja ne prate rad Skupštine tako pažljivo i ne prenose njihovim čitaocima i slušaocima sve šta se u parlamentu zaista događa i šta poslanici o pojedinim zakonima govore, upućujem apel sudijama da dobro razmisle hoće li se upustiti u ovu avanturu da rade nešto što nije u skladu sa Ustavom, hoće li da rade nešto što je protivno moralu i hoće li prihvatiti na sebe da snose posledice kao neposredni učesnici u radu jednog takvog prekog suda.
    Ako me čuju, ako neko prenese ovo ovde što smo govorili, neka znaju kakav je stav SRS. Mi se iskreno nadamo da među sudijama Okružnog suda u Beogradu nijedan sudija neće pristati da radi po ovom zakonu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.
    ...

    Joca Arsić

    Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 9. sa predlogom da se član 9. briše.  Da podsetim samo kako glasi član 9: "Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud".
    Prvo, ovde se na jedan interesantan način pravi razlika. Fomirali smo specijalno tužilaštvo, formiramo specijalne službe u MUP-u za otkrivanje i pribavljanje dokaza oko moguće učinjenih ratnih zločina i dela koja su suprotna propisima koji regulišu ljudska prava. Sve ovo smo napravili posebno: posebno tužilaštvo, posebnu jedinicu MUP-a, posebne prostorije, posebnu zatvorsku jedinicu. Jedino smo ostavili Okružnom sudu u Beogradu nadležnost da sudi o ovim delima. Ne razumem u čemu je ovde razlika.
    Po Krivičnom zakonu, na koji se pozivamo, na čitavu Glavu DžVI, nadležni za ovaj posao su okružni sudovi. Mi imamo podosta okružnih sudova. Zbog čega smo izabrali Okružni sud u Beogradu, a nismo, recimo, ovlastili Okružni sud u Novom Sadu ili Okružni sud u Nišu, ili okružni sud u bilo kom gradu gde postoji okružni sud? Da li je razlog zbog toga što će sudije koje sude ovu materiju dobijati veće plate i imati određene beneficije kada je u pitanju staž osiguranja, odnosno način da se na jedan kvalitetniji način zbrinu sudije ovih sudova. Ne razumem zbog čega je porebna ova razlika i ovlašćenje da to radi isključivo sud u Beogradu. Iz ovih navedenih razloga, ako je to jedini razlog, onda nema potrebe da ovo ne rade svi okružni sudovi koji mogu da postupaju.
    Druga stvar koja je vrlo bitna u ovoj stvari, to je drugi stepen. Ovde se kaže da će za postupanje u drugom stepenu biti nadležan neposredno viši sud. Koji viši sud? Ne kaže se koji viši sud, da li je to Vrhovni sud, da li su to apelacioni sudovi? Mi ovde pričamo da nismo imali dovoljno novca, produžili smo rok da se formiraju apelacioni sudovi, nemamo dovoljno prostora, nemamo dovoljno novca, nemamo organizacionih rešenja, nismo mogli da formiramo apelacione sudove, a ovde izdvajamo 252 ili 202 miliona, ne znam tačno, za ovaj poseban sud, ovu alternaciju Haškog suda u Jugoslaviji; nismo ta sredstva usmerili da profunkcioniše ono što je potrebno ovoj državi, za koju se svi zalažu i kažu da treba da bude pravna, da funkcionišu drugostepeni sudovi, odnosno apelacioni sudovi.
    Ovde nije gospodin ministar da objasni zbog čega ta sredstva i ta energija nisu uloženi da se formiraju apelacioni sudovi, kao drugostepeni sudovi, već se ovde stavlja jedno rešenje u ovom posebnom zakonu, gde se kaže: "drugostepeni sud", a ne kaže se koji.
    Po nama, razlozi su potpuno nepotrebni da se na ovakav način organizuje ovo tužilaštvo i sve ovo što je ovim zakonom predviđeno, jer sve ovo postoji u već važećoj krivičnoj materiji i sve se to sudovalo i radilo. Neki primeri su ovde navođeni. Radili su to i vojni sudovi. Za sve ono što je učinjeno kao prekršaj, što se protivi pravilima rata, radili su. Niko nije izneo taj podatak, dokle, kako i na koji način je to urađeno što se tiče vojnih sudova, koji su takođe bili nadležni i kojima je prestala funkcija stvaranjem ove kvazidržave ili nedržave.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Nataša Jovanović i Dragan Jovanović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Nepodnošljiva je pojedinim poslanicima iz ostatka DOS-a moralna superiornost srpskih radikala kada govore o Predlogu ovog zakona, za koji tražimo da se od prvog do poslednjeg člana briše. To nije smešno, gospođice Anđelković, to je žalosno, iz prostog razloga što je ovaj zakon, o kome vi niste od jutros slušali, nešto čega bi se svaki normalan i pošten građanin Srbije, ili građanka, kako vi to u novom govoru volite da kažete, postideo.
    Članovi 9. i 10. regulišu nadležnost i organizaciju sudova. Tu dolazimo do jedne jasne konstrukcije koju je u svojoj glavi smislio Vladan Batić, kao ministar za pravosuđe i upravu, a prenebregao je već usvojeni Zakon o organizaciji sudova. Mi u našoj poslaničkoj grupi imamo ugledne, eminentne pravnike, a naročito ljude koji i te kako poznaju situaciju u našem Okružnom sudu u Beogradu, u sudovima širom Srbije, a mi poslanici iz SRS, kao i poslanici drugih opozicionih stranaka, svedoci smo vašeg načina kadrovisanja po pitanju imenovanja ljudi na funkcije sudija.
    Sada, postavlja se pitanje, prvo, kako će gospodin Radoslav Baćović, koji se preporučio nedavno i izabran je za predsednika Okružnog suda u Beogradu, a preporučio se tako što je bio na čelu RIK-a... To je onaj isti gospodin koji nije želeo da postupi po Zakonu o izboru predsednika Republike i da strankama, odnosno učesnicima u izbornom procesu dostavi jedinstveni birački spisak, iako je na to bio obavezan. To je onaj isti gospodin koji je protivno Zakonu o izboru predsednika Republike udaljio, samo iz njemu poznatih razloga i vama naročito, gospodina Zorana Krasića i gospođu Vjericu Radetu iz daljeg rada Izborne komisije. To je taj isti gospodin koji je slučajno sudija, a pre svega je slikar. Gospodin koji najčešće posećuje slikarske izložbe, počev od Pariza pa redom, i mi ne bismo imali ništa protiv da je on neki čovek koji je poznat u sferi umetnosti, neko ko je stekao neko bogatstvo ili neko ko se opredelio za tu oblast, ali u pitanju je predsednik Okružnog suda kome ste vi poverili sada, ovim zakonom, i verujete da će on nepristrasno, uz sudije koje iz reda tog suda bude imenovao, da sudi srpskim junacima i srpskim herojima.
    Da ste pročitali bar deo onoga što je u svojoj knjizi "Ideologija srpskog nacionalizma", a to je jedinstveno delo za jednu naciju, jednu državu, napisao dr Vojislav Šešelj, vi biste odmah stali protiv načina da se dođe do ovog zakona, jer neprijatelji srpstva su kroz vekove veličali srpsku vojsku, naše oficire i govorili o tome kako smo mi hrabri ljudi. Čak je 1912. godine, upućujući jedan dopis u Carigrad, Džavid-paša rekao: "Protivu Srba ne možemo ništa, jer je srpski vojnik nepobediv". Disciplina, odvažnost i hrabrost srpskih vojnika je nešto što nas je kroz vekove krasilo. Vi sada unapred kroz naslov ovog zakona, kroz ovakav način angažovanja sudija Okružnog suda, hoćete da kažete da su Srbi zlotvori, da su zlikovci i da su počinili neke ratne zločine.
    Vi znate za naš stav. Od momenta kada je ustanovljen Haški tribunal, još u vreme dok je tužilac tog antisrpskog tribunala bila Luiz Arbur, predsednik naše stranke je tražio da ode u Hag i rekao je da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke bili najdisciplinovaniji i da smo mi za to da ako je neko bilo gde eventualno počinio neki zločin da mu se sudi pred domaćim sudovima.
    Šta će onda nama pozitivni zakonski propisi, šta će nam Osnovni zakon o krivičnom postupku, šta će nam Zakon o uređenju sudova i šta će vam nesrećni Baćović na čelu Okružnog suda, kada ćete vi na ovaj način, kroz ucenjivanje sudija, da ih naterate da budu u ovom specijalnom odeljenju, odnosno da budu sudije koje će da sude srpskim herojima i onima koji su ostavili svoju decu i svoje žene kod kuće, svoje majke i sestre i išli da brane srpske zemlje? Kako ćete to da ih naterate i kako će to gospodin Baćović da ubedi svoje kolege iz Okružnog suda da pristanu na tako nešto, na nešto što je najnečasnije?
    Moguće je da ste zbog toga pre 15 dana sa sumnjivom skupštinskom većinom izglasali Zakon o lustraciji, da biste mogli da ucenjujete sudije i da biste mogli da naterate ljude, kojima to čast ne dozvoljava, da moraju da rade i da učestvuju u ovome što je nečasno, ali svejedno, jedan njihov protest više, protesti koji su danas izraženi u Beogradu i sve ono što će dalje da se dešava u ovo vrelo leto, a naročito s početka jeseni, razbiće vam se o glavu i to će definitivno biti vaš kraj.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 11. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Petar Jojić i Ljubomir Mucić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.