DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

25.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Deveto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (načela) (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se radi o očiglednom fabrikovanju ratnih zločina, nije čudo što se u članu 7. predviđa da svi državni organi i organizacije imaju obavezu da na zahtev tužioca za ratne zločine moraju bez odlaganja da omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu. Ne znam, doduše, na šta bi ovo moglo da se odnosi. Pretpostavljam da su u pitanju neki materijalni dokazi koji bi mogli da potpomognu istragu. Možda će Mihajlović morati da isporuči one hladnjače koje je iskopavao u Batajnici, ukoliko ih je sačuvao, a ukoliko nije, moraće da objasni zašto ih je uništio.
    Ubeđena sam da neće biti problem da se obezbede lažni oštećeni, koji će se iz nekih od ovih bivših republika SFRJ pronaći, a koji su spremni, obzirom da im je identitet potpuno zaštićen, da iznose raznorazne laži na račun naših građana, pripadnika vojske koji su navodno počinili neki ratni zločin. Biće veoma teško pronaći za to materijalne dokaze i biće veoma teško pronaći nekog časnog oficira ili pripadnika policije koji će na zahtev javnog tužioca doći da posvedoči za tako nešto.
    Zbog toga u tački 2) predlagač predviđa da je državni organ, a u ovom slučaju bi to morala da bude vojska, ili policija, dužni da svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući naravno i starešine, na neki način privede, odnosno obezbedi da oni budu prisutni na tom suđenju. Ne znam kako bi drugačije to moglo u praksi da se izvede, nego da se neki oficir uhapsi, privede tom sudu i svedoči za nešto što ni sam ne zna šta bi trebalo da bude.
    Ova tačka 3) se očigledno odnosi na neke dosijee, neku dokumentaciju, koja može da bude i falsifikovana. Nema ovde nikakvih kaznenih odredbi u ovom zakonu, koje bi snosili kao posledicu oni koji ne omoguće nešto predviđeno pod tačkom 1), 2) i 3), što znači da su ovo neka načela koja treba da omoguće i potpomognu tom sudu i tom tužiocu da dođu do materijalnih dokaza i do izjava svedoka, kako bi mogli nekoga da optuže i osude za ratne zločine.
    Mi smo, ako se sećate, Mihajloviću izneli i neke dokaze i neka imena ljudi koji su počinili krivična dela ubistva, još uvek nerazjašnjena, obećao je čak i nagradu za tako nešto, pa se o to oglušio. Iako ministar, na čelu jednog resora, jednog državnog organa, nije shvatio očigledno koliko to obavezuje, pa je onako olako dao izjave, i nikada nije niti učinio bilo šta da do dokaza dođe, javni tužilac nije ni obraćao pažnju na ono što smo iznosili u javnost i tako su ta krivična dela ostala još uvek nerazjašnjena.
    Dakle, ako poredimo ovog tužioca sa javnim tužiocem koji postoji za sva ostala krivična dela, koji za neko krivično delo može da sazna na bilo koji način, sadašnji javni tužilac se oglušio o saznanja koje je dobio na konferencijama za štampu i pismeno od strane predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja. Ovaj javni tužilac moraće da radi nešto sasvim suprotno, on će morati sam da izmišlja i fabrikuje dokaze, kako bi se neki pripadnik Vojske Jugoslavije, policije ili neki dobrovoljac, koji je u okviru redovnog sastava Vojske Jugoslavije ili policije učestvovao u odbrani zemlje, proglasio ratnim zločincem. I ovim amandmanom na član 7, doduše, ministar nije tu da nam da po neki odgovor, mi pokušavamo da ubedimo Vladu da ovaj zakon povuče.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana nije tu.
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Pored tog tužioca za ratne zločine, i u Ministarstvu unutrašnjih poslova moraće po mišljenju predlagača i po predlogu Vlade Srbije da se formira posebna služba za otkrivanje ratnih zločina. Mi imamo Ministarstvo unutrašnjih poslova, imamo BIU. Ne znam koliko je tačno policajaca zaposleno u oba ova resora, i oni nisu dovoljno osposobljeni da rade i za ova krivična dela, već je potrebno da se formira neka nova služba, koja će iznuđivati dokaze, kako to Mihajlović ume lepo da kaže. Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavljaće i razrešavati starešinu službe, po pribavljenom mišljenju tužioca za ratne zločine.
    Vidite koji je to apsurd. Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje treba da radi na otkrivanju krivičnih dela, kadrovsko rešenje će pronaći tako što će pribaviti mišljenje tužioca koji treba na osnovu dokaza, onda kada postoji osnovana sumnja, da podigne optužnicu protiv nekoga. Apsolutno sukob interesa, sukob nadležnosti i brkanje baba i žaba u ovom predlogu zakona, naročito u ovom članu dolazi do izražaja, i dodatno uništavanje našeg pravnog sistema, tako da zaista i ako ste imali ideju da ovakav jedan zakon donesete, trebalo je da se vodi računa da se ne mešaju nadležnosti tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, jer je to prosto nepojmljivo.
    Služba za otkrivanje ratnih zločina, koja će se skraćeno zvati SORZ, ne znam kako drugačije, biće služba sa nekim, pretpostavljam, novim oznakama, novim uniformama. Sada imamo ove plave, imamo crvene, a sada će neke sive ili zelene da izmisle, i na ulicama ćemo pored jedne policije imati i onu drugu i treću, koja će biti služba za otkrivanje ratnih zločina, sa ko zna kakvim ovlašćenjima, umesto da postoji jedna služba u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policija koja će raditi sve ono što joj pripada na osnovu Zakona o unutrašnjim poslovima.
    Prosto neshvatljivo, ali pored niza ludosti, evo još jedna je oličena u ovom članu 8, jedna u nizu, tako da dodatne troškove koje će imati Ministarstvo unutrašnjih poslova za formiranje ove službe, a u kojoj će možda biti zaposleni i oni koji mogu da potpadnu pod udar ovog zakona, da odgovaraju po ovom zakonu, zaista me interesuje kako će to u praksi da izgleda, i kako će jedan pripadnik ove službe da privodi pripadnika te iste službe po zahtevu javnog tužioca (u skladu sa ovim prethodnim članom), a koji treba da svedoči protiv nekog svog ratnog druga.
    Ministarstvo unutrašnjih poslova i gospodin Mihajlović se često žale na veoma otežane uslove rada, na nedostatak finansijskih sredstava, na male plate, mali broj stanova i veliki broj nerešenih stambenih problema naše policije, pa je bilo mnogo pametnije od strane Vlade Srbije da obezbedi sredstva za te namene, umesto što će obezbediti ogromna sredstva za rad ove službe, a tek kada budemo videli kadrovsko rešenje ko će se naći na čelu ove službe, znaćemo šta treba i kako da radi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Jović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.
    Molim narodne poslanike da za minimalan broj decibela utišaju međusoban razgovor i da omoguće narodnom poslaniku da se čuje i da ga sa uvažavanjem saslušaju.
    ...

    Nebojša Jović

    Podneo sam amandman kojim predlažem brisanje člana 8. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Naime, član 8. uređuje organizovanje službe za otkrivanje ratnih zločina, i u tom smislu se kaže - u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanje krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava obrazuje se služba za otkrivanje ratnih zločina. Što je najspornije, kaže - služba postupa po zahtevima tužioca za ratne zločine, u skladu sa zakonom. Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju tužioca za ratne zločine.
    Daću kratko objašnjenje zbog čega smatram da treba ovaj član brisati. Naime, Zakonom o unutrašnjim poslovima i odgovarajućim aktom o sistematizaciji poslova i zadataka predviđen je postupak i broj izvršilaca za sprovođenje istražnih radnji u okviru kojih je i otkrivanje ratnih zločina, tako da smatram da nije neophodno posebno formiranje istražnih organa za otkrivanje ratnih zločina.
    Naime, član 6. Zakona o unutrašnjim poslovima reguliše pitanje organizacije, dužnosti i ovlašćenja MUP-a i u tom smislu se kaže da se za bavljenje određenim poslovima MUP-a obrazuju organizacione jedinice, a njihov delokrug, organizaciju i područja za koja se obrazuju utvrđuje ministar unutrašnjih poslova.
    Član 10. obavezuje MUP da pruži pomoć državnim organima kojima su zakonom poverena određena ovlašćenja, na njihov zahtev. Član 20. propisuje da je ovlašćeno lice dužno da po službenoj dužnosti učestvuje u sprečavanju i otkrivanju krivičnih dela i hvatanju njihovih učinilaca, gde spadaju i krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
    Postavlja se pitanje zašto se već pored postojećih službi, koje poseduje MUP, obrazuje još jedan organ koji se sada naziva službom. Nespojivo je sa Ustavom da se za istu oblast obrazuju dva paralelna organa, bez obzira na njihove formalno različite nazive.
    Zbog svega napred iznetog, predlažem brisanje člana 8. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč. Izvolite, reč ima Dragan Todorović, zamenik predsednika poslaničke grupe, tj. ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Naime, suština našeg amandmana je u tome da zaista treba izbeći formiranje duplih organa i to je naš načelni stav u pogledu čitavog zakona, ali kod člana 8. koji predviđa formiranje posebne službe za otkrivanje ratnih zločina zaista se to najviše vidi. Svi znamo da se u svakoj državi najviše para troši za organe bezbednosti.
    Znači, iz budžeta najveća zahvatanja idu na organe bezbednosti, neretko je na trošenje tih sredstava ulagano mnogo primedbi, i neretko su ta sredstva, naročito od 2000. godine, trošena uzalud, a ovde bismo mogli da stavimo načelnu primedbu da će formiranje posebne službe za otkrivanje ratnih zločina dodatno isprazniti već ionako praznu srpsku kasu, i to je jedan formalni, tačnije ekonomski razlog zbog koga ne bi trebalo formirati posebne službe koje će zahtevati posebno finansiranje, posebno opremanje itd.
    Suštinski razlog jeste u tome što Ustavom zaista nisu predviđeni dupli organi, tj. formiranje duplih organa za iste poslove, jer kako se predviđa, služba za otkrivanje ratnih zločina će vršiti isti posao kao što to radi i MUP. I, zaista je nelogično da u stavu 2. ovog člana služba postupa po zahtevima tužioca za ratne zločine, a u skladu sa zakonom. Zakon o unutrašnjim poslovima, zakon koji treba da obezbedi podizanje osnovane sumnje na viši stepen izvesnosti, stepen koji će omogućiti podizanje optužnog predloga, stepen koji će omogućiti javnom tužiocu, a ne specijalnom tužiocu bilo koje vrste, da li za organizovani kriminal ili za otkrivanje i gonjenje ratnih zločina, da pokrene postupak pred nadležnim pravosudnim organima.
    Ovde je, po analogiji, posebno - služba za otkrivanje ratnih zločina, posebno - tužilaštvo, posebni sud, a sve to u cilju da se na brzinu napravi nekakav aparat, kvazidržavni, koji će služiti za realizaciju političkih interesa stranih nalogodavaca, nažalost tako je.
    Predlog našeg amandmana da se član 8. briše odbijen je od strane Vlade sa obrazloženjem da se ovaj zakon donosi za konstituisanje sistema ili državnih organa koji će doprinositi bržem ili ažurnijem otkrivanju i sankcionisanju eventualnih počinilaca ratnih zločina.
    Opet ističem naš generalni stav je da ukoliko je nekom bilo stalo da ubrza taj proces, mogao je da učini da se ili izradi ili uradi nekoliko promena Zakona o krivičnom postupku, da se izvrši intervencija kod organa unutrašnjih poslova da priležnije obavljaju svoje poslove vezane za otkrivanje eventualnih počinilaca ratnih zločina i da se tako postigne cilj.
    Formiranje posebne službe zaista nije pravo rešenje i to je samo način da se pokaže da eto mi želimo da napravimo neki korak napred, ali u suštini to će i te kako negativno da se odrazi na rad, pre svega, Ministarstva unutrašnjih poslova, jer se na ovaj način priznaje da MUP nije sposoban da vrši svoje prenete poslove, koje po Zakonu o unutrašnjim poslovima ima.
    Takođe, odredba prema kojoj ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, a po pribavljanju mišljenja tužioca za ratne zločine, još jednom pokazuje nameru predlagača zakona, a to je da se sve svede u začarani krug izvršne vlasti koja je svemoguća, koja će u saglasnosti i u sadejstvu ministra za unutrašnje poslove, tužioca za ratne zločine, njegovih zamenika, čitave vlade, moći da pokreće postupke, da proganja ljude; a imamo osnova za sumnju da će to biti i po drugim osnovama, a ne samo po osnovu pravne ili krivične odgovornosti za dela, konkretno imamo osnova da sumnjamo da će to biti progon čak i po političkoj osnovi.
    I, najzad, stav 4. - rad službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju tužioca za ratne zločine - jeste još jedna potvrda naših sumnji, a to je da rad same službe za otkrivanje ratnih zločina, kao da to ne može da bude ministarstvo, uređuje se opet čijim aktom - aktom ministra za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju tužioca. Opet začarani krug i opet nešto što nas dovodi u apsurdnu situaciju, ali, u krajnjoj liniji, i priznanje da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije sposobno.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
     Dame i gospodo, članom 9. predviđeno je da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2, to su krivična dela iz Glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona, krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, nadležan Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni sud. Dakle, redovan sud koji postoji nadležan je za ova krivična dela. Krivični postupak je u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku. Šta je onda drugačije?
    Zašto se ne sudi po postojećim zakonima pred nadležnim sudovima, pred sudijama koji će dobijati predmete onako kako je to propisano Zakonom o sudovima. Zato, u nekoliko navrata sam to već potencirala, što znate da neće svaki sudija, s obzirom na zakletvu koju je položio, da radi po ovakvim predmetima, koji treba da dovedu do fabrikovanja ratnih zločina.
    Zbog toga ćete vi imati muku da u ovom Okružnom sudu u Beogradu pronađete sudiju koji će biti spreman to da radi. I, šta će se desiti ako takvog ne pronađete? To je hipotetički apsolutno moguće. Hoćete li onda prvo pronaći čoveka, pa ga izabrati za sudiju okružnog suda, pa tek onda da bude izabran iz reda sudija ovog suda u veće koje će suditi za ratne zločine?
    Evo, videćemo, neće mnogo vremena proći, pretpostavljam, nakon stupanja na snagu ovog zakona, iako u prelaznim odredbama nije rečeno koji je rok da se sve ovo konstituiše, ko će biti sudije ovog veća i ko će biti taj javni tužilac. Kada budemo o njima odlučivali ovde u parlamentu, imaćemo mogućnosti da mnogo toga još saznamo i da mnogo toga još kažemo.
    Iskreno se nadam i ovim putem, iako sredstva javnog informisanja ne prate rad Skupštine tako pažljivo i ne prenose njihovim čitaocima i slušaocima sve šta se u parlamentu zaista događa i šta poslanici o pojedinim zakonima govore, upućujem apel sudijama da dobro razmisle hoće li se upustiti u ovu avanturu da rade nešto što nije u skladu sa Ustavom, hoće li da rade nešto što je protivno moralu i hoće li prihvatiti na sebe da snose posledice kao neposredni učesnici u radu jednog takvog prekog suda.
    Ako me čuju, ako neko prenese ovo ovde što smo govorili, neka znaju kakav je stav SRS. Mi se iskreno nadamo da među sudijama Okružnog suda u Beogradu nijedan sudija neće pristati da radi po ovom zakonu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.