Dame i gospodo, matematika je nezgodna operacija, ali o kvorumu ćemo kasnije.
Naravno da je finansiranje političkih partija svuda, u svakom parlamentu važan element kojim se poslanici, pozicije i opozicije, uvek zalažu za obezbeđenje adekvatnih uslova finansiranja i funkcionisanja političkih partija. Ozbiljno i adekvatno finansiranje političkih partija u suštini smanjuje razne mogućnosti za manipulacije političkim partijama ili stvaranje odgovarajućih fondova koji im za to nisu potrebni.
Moram da budem iskren, važno je da je Srbija jedna od retkih zemalja u tranziciji koja je taj zakon imala i koja je to rešila, bolje reći, svih ovih godina je Zakon o finansiranju političkih partija postojao. Verovatno to nisu bila adekvatna i dovoljna sredstva za finansiranje političkih partija, ali je bitno da je bio značajan prihod političkim partijama da one funkcionišu.
Naravno, SPS pozdravlja svako unapređenje takvog zakona i bavljenje tim zakonom koji omogućuje bolje funkcionisanje političkih partija i stvaranje uslova za manje manipulacije u političkim partijama, u smislu pritisaka odgovarajućih ekonomskih grupacija koje mogu da utiču i da kupuju poslanike. Uostalom, da mogu da kupuju poslanike na razne načine, to se i u ovom mandatu i u ovom parlamentu jasno očitava i o tome je nešto i ministar govorio u samom uvodnom izlaganju.
Naravno, za stabilnost parlamenta je neophodno i ekonomski obezbediti stabilnu funkciju poslanika i dok ne bude, pored ovog zakona, rešeno i pitanje stabilnosti poslaničkog mandata, ne mislim u smislu stabilnosti njegove funkcije, da je on stabilan, da ne može da se zameni itd, tu možemo da imamo različito mišljenje, ali mislim da nije moguće da politička partija ulaže pare, a da je sutra on slobodan, pa iz ovoga to proističe, mada se može reći da ovde ulaže država. On mora biti stabilan u smislu ekonomskog odnosa. Ne može poslanik da ima platu tehničke sekretarice i da onda ne može da bude potkupljen. Naravno, onda je lako potkupljen i plati ga neki sistem i preseli ga u drugu poslaničku grupu.
Prema tome, ako nemamo, pored ovog zakona i zakon ili pitanje odluke skupštine koja obezbeđuje status poslanika, sasvim je izvesno da će ta manipulacija između poslanika i političke partije koja ga bira biti i u narednom mandatu.
Nama je stalo da imamo stabilan parlament, koji omogućuje da volja građana izražena na nekim izborima bude odslikana u tih četiri godine mandata jedne skupštine. Sada to nije sasvim izvesno prisutno, jednostavno volja birača 2000. godine, u decembru mesecu, nije volja birača koja se sada odslikava u parlamentu. Ona je promenjena raznim odlukama Skupštine, kupovinom, prodajom poslaničkih mandata.
Ministar je ovde govorio da se u izradu ovog zakona uključio veliki broj stručnjaka. Pomenuo je i profesora Goatija. Moram da kažem da sam bio na tom savetovanju kada se razgovaralo o finansiranju političkih partija i o zakonu. Ovaj zakon nije bio prisutan na tom savetovanju. Iako se na savetovanju razgovaralo o organizaciji gospodina Goatija, gospodin Goati je rekao da nema pojma o tom zakonu, iako je ovde gospođica Drecun govorila da on nije u toku. Da li je u toku ili nije u toku, danas je i ministar rekao da je u toku, ja ne znam, ali je gospodin Goati tada na savetovanju rekao da on nema pojma o tom zakonu. I na tom savetovanju na kome su učestvovali predstavnici političkih partija, ovde iz ovog parlamenta, nije bio prisutan ovaj zakon, sem uvodnog izlaganja ili bolje reći napomene koju je gospođica Drecun iznela na tom savetovanju. To je bilo u naznakama šta može biti, a šta ne može biti.
Iskustva u Evropi nisu baš ovakva kako se ovde govori, u tom smislu da je ta javnost podržala ovaj zakon. Nisu takva zbog nekoliko elemenata. Ja ću njih navesti. Jedan od tih elemenata jeste podela sredstava tako da se 30% deli ravnomerno svim političkim partijama koje učestvuju u parlamentu, opštinskom ili republičkom ili pokrajinskom, a 70% se deli po dobijenim mandatima.
O tim dobijenim mandatima imam nekoliko rečenica, ali prvo ovih 30%. Šta to znači 30%, svi isto? Da li to znači da onaj ko je dobio slučajno jednog odbornika u skupštini opštine i onaj ko je dobio 20 treba da deli 30% isto? Šta je tu želja? Da li je tu želja za dalju političku nestabilnost u Srbiji, forsiranje političkih partija koje ne postoje i koje imaju nula glasova? Uzmimo jedan primer, sada je ovde jedan izabran poslanik, uz sva uvažavanja prema poslaniku neću reći njegovo ime, iz jedne političke grupacije koja je prekjuče dobila nula glasova u Vrbasu, za odbornika. On je sada član Komisije za lustraciju ispred parlamenta.
Ta politička partija drži pola vlasti u Srbiji, iako na izborima kada se pojavi dobije nula glasova. I sada ta politička grupacija treba da učestvuje u raspodeli budžeta 30%, u odnosu na političku grupaciju ili političku partiju koja ima možda 40 ili 30%. To, sem želje da se forsira politička nestabilnost i da se forsiraju male političke partije koje ne postoje, nema nikakvog drugog političkog racionalnog rešenja.
Drugo, podela sredstava po odbornicima ili poslanicima je takođe politička, netačna. Ona se ne deli ni u Nemačkoj. U Nemačkoj se deli po broju dobijenih glasova. Broj dobijenih glasova, naravno političke partije koje ulaze u parlament učestvuju u raspodeli, jeste u stvari primaran odnos podele sredstava koja se iz budžeta dele.
Nije isto, u tome jeste suština. Nije isto iz dva razloga. Prvo, uzmimo savezne izbore. Tamo je suština sledeća: da biste dobili mandat u saveznom parlamentu, treba vam 500.000 glasova. Ako je proporcionalni izborni sistem, vi možete dobiti 900.000 glasova, i da imate jednog poslanika, i da zato učestvujete u raspodeli za jednog poslanika, za dobijena sredstva. Onih 400.000 glasova ste bacili u vodu. Prema tome, nije to pošten sistem. Jednostavno, vi možete nekoliko stotina hiljada birača da bacite u vodu i zato politička partija nema dobijena sredstva u odnosu na to kada ima broj dobijenih mandata. Pošten pristup je broj birača za političku partiju.
Kada se prema broju dobijenih birača za političku partiju raspodeljuju sredstva za one partije koje uđu u parlament ili u skupštinu opštine, lokalnu samoupravu, onda se u tom slučaju štite i mandati i uložena sredstva te političke partije do kraja mandata. Ne može neko drugi da učestvuje u raspodeli mandata, bez obzira da li je pobegao posle iz te političke partije ili nije, da li ga je kupio neko ko ima sredstva ili nije, ali sredstva ostaju u toj političkoj partiji da učestvuju.
Neophodno je da u zakonu o finansiranju političkih partija učestvuju malo i oni koji su svih ovih godina, ne mislim samo iz političkih partija koje su sada u opoziciji, nego govorim i o političkim partijama koje su na vlasti, ali i oni koji su pešačili, koji znaju šta je politička partija. Oni koji znaju šta je organizacija političke partije i kako se to skuplja članarina, kako se obezbeđuje ovih 20% sredstava i sredstva iz budžeta od ovih 80%, ili bolje reći od 100%, koje treba da se dobiju, i kakav je to prihod i rashod.
Ta priča o tome da je to dovoljno, uzmimo da su ta sredstva dovoljna za finansiranje političke partije, uzmimo Čačak. Malopre sam slučajno računao, pitao sam Rajka koliki je budžet opštine Čačak, a on je rekao 17 miliona evra. To znači da bi trebalo da se podeli 17 hiljada evra za političke partije. Šta je to 10.000, 15.000 po mesecu za odbornika po političkoj partiji, pod uslovom da ona dobije 20 ili 30% mandata. Šta je 15.000? To nema ni za telefon, a kamoli za grejanje.
O čemu mi pričamo? Lako je tebi, ti si bio predsednik opštine, pa si ovako finansirao političku partiju. Ja govorim o ozbiljnom finansiranju, ako hoćemo da ovo o čemu je govorio ministar Đelić ne zavisi od poprečnih finansiranja, da država obezbedi minimum finansiranja i postojanja političke partije; 0,1% iz budžeta je sasvim sigurno nedovoljno, sem ako sadašnje političke partije na vlasti misle da će večito da budu, pa će ovim pobočnim linijama, ovim bilbordima, a samo ovo što je u samostalnoj Srbiji se pojavilo na bilbordima, to više vredi nego ceo budžet ove političke partije koja reklamira samostalnu Srbiju.
Ceo budžet za godinu dana, poslednji bilbordi DHSS su veći rashod nego ceo njihov prihod za godinu dana. Izračunajte, ministre, pa ćete videti da je to tačno. Ja njih ne prozivam, nego je to činjenica. To je matematička formula. To će, Bogdanoviću, vama doći glave. Samo vi pričajte. Ostaće ovaj zakon kada mi dođemo na vlast. To je razlika u odnosu na sadašnje stanje.
Prema tome, teza da je ovo odlično urađeno i obezbeđen balans između javnih i privatnih prihoda sa 20% prihoda koji se obezbeđuju iz privatnih izvora, a rekao sam koliko je to mesečno, 15.000 na primer Opštinski odbor u Čačku treba da dobije iz lokalne samouprave. To znači da još 3.000 može da obezbedi mesečni prihod, a to je 18.000.
Za Radio "S" uvek dok je najslušaniji, on će dovoljno da ima. To nije sporno. Šta da radim ja, kada i vi slušate Radio "S"? Da ne slušate ne biste ga pominjali. Ja se ponosim, i meni je drago što vi to slušate, jer je najslušanija radio-stanica. Ja sada govorim o političkoj partiji, a ne govorim o Radiju "S". To ćemo na drugom mestu. Pošto smo izabrali savet...
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
I drugih ću deset minuta. Ovde je pomenuta Slovenija kao primer da su te političke partije obezbedile dovoljno finansiranja iz javnih prihoda i da time ne moraju da obezbeđuju dodatna sredstva. S tim što glavni prihod vladajuća politička partija tamo obezbeđuje od svoje imovine. Ta politička partija, gospođica Drecun je to čula, obezbeđuje preko 40% prihoda iz sopstvenih izvora preko kirije od onoga što daje u zakup, čak i drugim političkim partijama, jer normalan narod ne oduzima tuđu imovinu koja se stekne članarinom. Čak ni Nemačka nije oduzela imovinu koja je stečena članarinom.
Tu sada postoje dve različite stvari. Ovde se mešaju žabe i babe. Jedno je Savez komunista, gde ste i vi koji ste da bi pristupili toj političkoj partiji morali da napišete molbu i onda ste prihvatili da plaćate članarinu. Savez komunista je finansiran iz članarine. Socijalistički savez i Omladina su finansirani iz budžeta. Logično je onda da one političke partije koje su finansirane iz budžeta i ona imovina koja se stekla pomoću sredstava iz budžeta da pripadaju državi.
Onim političkim partijama koje steknu imovinu od članarine, bez obzira kako se sistem menja, ona mora da bude zagarantovana i mora da bude sigurna i mora da opstane. Jedino tako je onda neki član udruženja građana ili političke partije siguran kada uloži svoju članarinu da ona ostaje trajno dobro toj političkoj organizaciji ili udruženju građana gde je uložio. Ali, kada se ne pokušava lustracijama i raznim drugim stvarima...
Zatim, kada je reč o izveštaju Odbora, ne znam odakle je taj izveštaj i primer da se Odboru za finansije podnosi izveštaj. Tačno je, u Nemačkoj se podnosi predsedniku parlamenta na uvid, a ne na razmatranje. Šta to znači sad Odboru za finansije? Šta Odbor za finansije treba da razmatra, šta on treba da gleda, da usvaja? Da li slučajno Odbor za finansije treba da usvaja taj finansijski izveštaj? Ne razumem šta je to.
Ovde čak nije ni objašnjavano, nego eto tako - Odbor za finansije će razmatrati izveštaj i time obezbediti potpunu javnost izvora sredstava. Naravno, završni račun treba da bude javni dokument, on treba da bude dostupan javnosti, to nije sporno, i on je i sada javni dokument i treba da izađe u "Službenom glasniku", ni to nije sporno, ali zašto Odbor za finansije. Zašto bi Odbor za finansije razmatrao izveštaj neke političke partije?
Prema tome, mislim da ta pitanja treba ispraviti ovde i u tom slučaju, ukoliko bi se ovi amandmani koje predlaže SPS prihvatili, a time osigurala stabilnost parlamenta, mi možemo i da podržimo taj zakon jer je ovo nadogradnja prethodnog zakona. Ukoliko se ove primedbe ne usvoje, onda ne bismo mogli da ga podržimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva. Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, kada je reč o Predlogu zakona o finansiranju političkih stranaka, mi iz Stranke srpskog jedinstva smo prvo došli na jednu pomisao, da je bio red i osnovno načelo koje je trebalo ispoštovati da sada vladajuće stranke, onako transparentno kao što su obećavale, kažu kako i na koji način su finansirane dok su bile opozicija, jer ovaj zakon, kako je predložen, deluje dosta primamljivo, deluje pravično i svako ko bi rekao da ne želi da glasa za taj zakon mogao bi biti prozvan da ne želi dobro ovoj državi.

Međutim, ukoliko se nastave sukobi i svađe unutar DOS-a, na stranicama medija, sigurno je da će mnogo toga još izbiti na površinu i da će se videti ko je i odakle finansiran, ne samo iz inostranstva, već i iz raznoraznih domaćih izvora, koji su sada predmet borbe protiv organizovanog kriminala. Kada je reč o ovom zakonu, takođe, razdvojene su dve stvari - finansiranje redovnog rada političkih stranaka i finansiranje izbornih kampanja.

Kada je reč o finansiranju redovnih aktivnosti stranaka, mi se na neki način pridružujemo stavu gospodina Anđelkovića da to neće biti dovoljno za redovan rad i da je sigurno da će one stranke koje su na vlasti imati mogućnosti da ovaj zakon izigraju. Prema tome, on u samom startu ne pruža ravnopravan tretman svim političkim strankama koje se bore na ovoj političkoj sceni.

Kada je reč o javnim izvorima, kada je reč o sredstvima iz budžeta, mi imamo obavezu da se iz republičkog budžeta, po određenom receptu, u određenoj srazmeri finansiraju stranke. Takođe, takvu obavezu imaju jedinice lokalne samouprave, ali se postavlja drugo pitanje - da li smo predvideli sankcije u slučaju, kao što smo imali prilike da doživimo, da neko od činovnika iz vlasti ne želi da ispuni svoju zakonsku obavezu i da određena sredstva doznači određenoj političkoj stranci, a takođe vrlo često će se dešavati da jedinice lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava u svom budžetu i da neće moći ovu obavezu da izvrše.

U tom slučaju mi imamo niz dispozicija u ovom zakonu, ali sankcije su tek samo za određene postupke i to, otprilike, da su sankcije usmerene prema strankama koje nisu na vlasti.

Kada je reč o članu 3, kada se govori o privatnim izvorima finansiranja, Stranka srpskog jedinstva je predložila jedan amandman koji ima smisla, s obzirom na sadašnju ekonomsku situaciju u ovoj državi. Naime, mi smo predložili da se pored navedenih načina finansiranja iz stava 3. ovog člana doda i dobrovoljni rad članova stranke. Naime, mnogi ljudi su nezaposleni, mnogi ljudi nemaju mogućnosti da finansijski pomognu rad stranke, ali zato imaju dovoljno slobodnog vremena i mogu učestvovati u određenim akcijama koje ipak mogu dati finansijski efekat i na taj način pomoći finansiranju stranke.

Takođe, kod finansiranja iz javnih izvora smatramo da je ovaj procenat nizak i da bi trebalo realno sagledati, da Ministarstvo finansija možda ima vremena da ove procente izmeni.

Takođe, član 6. kaže da je zabranjeno primanje materijalne i finansijske pomoći od stranih država, stranih pravnih i fizičkih lica, anonimnih darodavaca, javnih ustanova itd. Vrlo teško ćemo utvrditi ove tokove. Naime, ovde je, na neki način, ovim članom dato upozorenje onima koji ta sredstva primaju da to urade na drugi način, da to ne bude transparentno, ali će se sigurno događati. Takođe se postavlja pitanje - da li će neko ko je uzimao nekada sredstva iz inostranstva i ko je na ovaj način finansirao svoju stranku morati da vrati te dugove.

Takođe, član 7. koji govori o zabrani bilo kog oblika pritiska na pravna i fizička lica itd. nije za ovaj zakon, jer to je materija koja sigurno treba da bude tretirana u zakonu o političkim strankama, jer ovde svako ko se bude naljutio, ko bude predmet raznoraznih trgovina, moći će da kaže da je prema njemu vršen pritisak i da je na taj način finansirao određenu stranku, a samim tim to može izazvati one posledice koje imamo na kraju, gde su sankcije vrlo rigorozne.

Kod finansiranja troškova izborne kampanje u članu 8. mi iz Stranke srpskog jedinstva smo smatrali da pored nabrojanih načina, odnosno aktivnosti u predizbornoj kampanji, kao što su plakati, oglasi, emisije na radiju, televiziji i drugim medijima, reklamni spotovi, publikacije, treba dodati i putne troškove. Smatramo da putni troškovi predstavljaju vrlo visok procenat troškova u predizbornoj kampanji. To vrlo dobro znamo, to znate i vi i to su oni troškovi koji su neminovni da bi se obišlo biračko telo, da bi se svoj program izložio, a ovde nisu decidno navedeni. Da li je predlagač mislio da su obuhvaćeni pod onim "i drugi" ili ne, mi ne želimo da nagađamo, već predlažemo da se putni troškovi priznaju. Možemo odmah reći da to bude po kriterijumima koje priznaje Skupština Srbije za svoje aktivnosti.

Takođe, kod pokrića troškova za izborne liste u članu 10. imamo predlog da 20% bude iz budžeta pre izbora, a tek nakon objavljivanja rezultata ostalih 80%. Ta raspodela deluje dosta razumno i opet se postavlja pitanje koje su sankcije kada Ministarstvo ne postupi po stavu 2, gde kaže da je dužno da ova sredstva doznači. Znači, mi ovde neprestano idemo sa pretpostavkom da će Ministarstvo biti pošteno, a da svi drugi neće biti pošteni.

Međutim, kada se ovo stavi u vezu sa članom 11, tu imamo jednu veliku nelogičnost. Molim vas da obratite pažnju na stav 2. člana 11. koji kaže - visina sredstava iz privatnih izvora ne sme preći iznos od 20% sredstava iz člana 9. ovog zakona.

To znači da vi kampanje treba da sprovedete sa 20% budžetskih sredstava i 20% iz privatnih izvora, a kada se kampanja završi dobićete 80% sredstava iz budžeta i moći ćete da iz privatnih izvora dofinansirate 80%. Šta posle finansirate? Logično je pitanje da ovo treba da ima obrnutu srazmeru. Razumem da budžet ne želi da finansira više od 20%, i to je logično, ali treba omogućiti da iz privatnih izvora isfinansirate 80% kampanje, a da tek doglavite sa onih 20% na kraju ili čak da možete 100% kampanju finansirati. Ako ne prođeš izbore, upravo vam to i pričam. Obratite pažnju na ovo.

Šta ćete uraditi sa 20% sredstava i zašto su onda sredstva u iznosu od 100%, koja su verovatno realno predviđena za jednu aktivnost, šta će vam ta sredstva nakon kampanje? Ja vas to pitam, dobili ili ne dobili. Da vratite dugove, ali ko će vam verovati. Upravo smo na pravoj temi. Znači, vi sada dolazite kao politička partija u situaciju da radite suprotno ovom zakonu, da ljudima koji vam daju pare na reč, koji vam ukazuju neko poverenje, obećavate nešto što ne bi smeli po ovom zakonu, a to su neke privilegije kada dođete na vlast. Ja ovde ne iznosim neki krut politički stav. Pričam o nekim stvarima koje su svakodnevni život, jer ovako kako piše vi morate celu kampanju sa 20% da završite. Posle toga ko dobio, ko izgubio, to više nije važno.

(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)

Da. Smatram da bi o ovome trebalo ozbiljno razmisliti i da posebno poslanici iz vladajuće koalicije treba isto da razmisle o ovome, jer svi ćemo biti pogođeni ako ostane ovakva odredba člana 11.

Što se tiče odgovornosti za trošenje sredstava, to je zakonom uređeno, i vođenje knjigovodstva, knjigovodstvene evidencije o prihodima i rashodima, predavanje završnog računa, godišnja revizija, to je sve što je normalno za sva druga pravna lica, odnosno za sve subjekte koji rade na tržištu, tako da to ništa nije novo.

Međutim, mi imamo jednu apsurdnu situaciju da sada ovde mešamo Odbor za finansije kao neki kontrolni organ. Ako već stoji sve ovako, Odbor za finansije sigurno ne bi trebalo da ima tu kontrolnu ulogu. Ovde piše da se završni račun predaje Odboru za finansije, da Odbor za finansije razmatra, da podnosi prijave itd. To sigurno nije u redu, sigurno daleko prevazilazi ovlašćenja Odbora za finansije koja su Poslovnikom predviđena. Za kontrolu postoje drugi državni organi i neka oni rade svoj posao, neka vrše kontrolu, neka pišu prijave, niko im to ne brani.

Kada se radi o objavljivanju kaže se da se završni račun i izveštaji objavljuju u "Službenom glasniku RS" o trošku političke stranke. Vi znate da završni račun sadrži veliki broj stranica i obrazaca koji su za laike vrlo nepregledni. Ja imam sasvim konkretan predlog da ministar finansija i ekonomije propiše jedan obrazac koji bi sadržao sve bitne podatke i koji bi bio pregledan i koji bi svi građani mogli da pročitaju u "Službenom glasniku". Verovatno bi kao takav bio zanimljiv i ostalim medijima i izbegli bismo dalju obavezu da smo dužni da svakom građaninu koji želi dostavimo kopiju završnog računa o njegovom trošku, jer to na kraju krajeva može izazvati šikaniranje, kakvo smo već imali u parlamentarnom životu, da se sada javi na hiljade građana koji traže završni račun Demokratske stranke, čisto da bi šikanirali one službe koje rade na tome. Smatramo da ako je nešto objavljeno u "Službenom glasniku" u celini nema potrebe da neko traži da mu se kopira, makar to i platio. Takođe smatramo da se tu ništa posebno ne dobija na transparentnosti i javnosti.

Kada je reč o sankcijama, malopre sam posebno bio iznenađen diskusijom gospodina Mihajlova, koji je rekao da su kazne minimalne i da to od 200 hiljada do milion nije ništa, a mi smo ovde čuli da će stranke dobijati 10-15 hiljada mesečno i sada ako za nekoga ko ne znam koliko ima radnog iskustva, koliko je radio i koliko se namučio da zaradi, 200 hiljada do milion dinara nije nikakva kazna, stvarno onda ne dolazimo iz iste države i ne dolazimo sa istog podneblja, jer mislim da se na čitavom Balkanu, a ne samo u Srbiji izuzetno teško zarađuju pare.

Prema tome, pitanje kazne od 200 hiljada do milion - tu nemamo nikakvu gradaciju, jer može se desiti da je neko prekoračio troškove koji su na godišnjem nivou od nekoliko miliona za par hiljada dinara, on jeste prekoračio i vi ga kažnjavate od 200 hiljada do milion. Nemamo mogućnosti da se ta kazna upodobi težini dela za koje se izriče, tako da smatramo da su kazne previsoke i sigurni smo da će biti primenjivane isključivo prema neposlušnima i prema onima koji nisu uz vlast.

Takođe, kada se govori o probijanju ovih troškova moram da vas podsetim, svakodnevno gledajući državne medije, a sada se zna koji su državni mediji, gledajući izveštaje našeg predsednika Vlade, potpredsednika i ministara, svi oni se svakodnevno pojavljuju pod obeležjima svojih političkih stranaka. To ima cenu. Mi vrlo dobro znamo kolika je cena jedne konferencije za štampu koju pod obeležjima svoje stranke vi zakažete i objavite, a govoriti o državnim problemima iz domena Vlade, iz domena svog ministarstva, pod zastavama i obeležjima stranke, to je jedan vrlo direktan marketing koji po ovim odredbama nije sankcionisan. Bojim se, pored ovih mogućnosti, da će ljude koji su na vlasti voziti službena kola, takvih primedbi je bilo u prethodnim kampanjama, čuvati ih državno obezbeđenje, da će ih dočekivati lokalni predsednici opština o trošku budžeta tih opština, da smo mnogo daleko od pravde i pravičnosti i da ćemo imati mnogo muke da dokažemo da su uslovi na političkom tržištu neravnopravni.

Sve ovo što sam rekao nije nimalo zlurado. Ovo je dobronamerno i ovo je za razmišljanje, a posebno smatram da svi koji se bave politikom treba da budu svesni da će jednog dana biti na vlasti, jednog dana u opoziciji, ali ako težimo nekim kanonima i nekim vrednostima koji su iznad svakodnevice, onda treba još ozbiljnije da se potrudimo da uredimo ovaj zakon, a mi iz Stranke srpskog jedinstva sumnjamo da će on biti adekvatno primenjen. Možda ovako kako piše deluje primamljivo, ali sumnjamo da će njegova primena biti onakva kakva je propisana.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?

Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija.

Prvi prijavljeni poslanik je narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.

Dame i gospodo preostali narodni poslanici, uvažena gospođo Mićić, dragi gospodine ministre i ostali članovi Vlade, kabineta, sekretari itd, potreba za donošenjem ovog zakona je evidentna. On je potreban prosto da uredi naš politički život koji je institucionalizovan u političkim strankama.
Osnovna primedba koja stoji generalno jeste činjenica što se on donosi posle najavljenog zakona o političkim strankama. Možda bi prirodan redosled bio da je ovaj parlament usvojio zakon o političkim strankama, utvrdio kriterijume po kojima određene političke organizacije mogu da imaju status stranke, a nakon toga urediti i međusobne odnose unutar stranke, odnosno urediti načine i izvore njihovog finansiranja. Donošenje tog zakona je zaista neophodno da bi se još jednom naš politički život upristojio. Načelno gledajući, ovaj...
Gospođo Mićić, opomenite Zeldžu Hurića, mnogo je nemiran. To je već otprilike delo u povratu, njegova sklonost prema disciplini već postaje zabrinjavajuća.
Meni je iz izlaganja gospodina Đelića ostala nejasna jedna stvar. On kaže da poštujući volju Ustavnog suda na neki način ozakonjuje prekršenu biračku volju građana. Znači, u onom delu po kome će dodeljivati sredstva političkim strankama, uvažavati status kvo, pa će prema njihovoj političkoj snazi u parlamentu dodeljivati srazmerno sredstva, nezavisno od toga što ta stranka nije učestvovala pre toga na izborima ili nije imala registrovanu izbornu listu.
Pratio sam izlaganje gosn Bakija, on je drug, on je odavno pretendovao da postane član socijalinternacionale, ali onda ste ga vi pretekli, pod veoma volšebnim okolnostima. Sada, recimo, došao sam na ideju, uz generalnu primedbu socijalistima, zašto zaista nisu doneli zakon o raspodeli, o deobi sredstava kojima je raspolagao Savez komunista Jugoslavije.
U političkom životu sam učestovao od 1990. godine i znam koliko su se ondašnje opozicione stranke, a sada vladajuće, čak i one koje ne učestvuju u političkom parlamentarnom životu klele na političko čistunstvo, pa su se odricali svog komunističkog staža, a da ste se vi setili i rekli ovako - kriterijum po kome ćemo deliti sredstva kojima raspolaže Savez komunista jeste broj članova u sadašnjim političkim strankama, verujte, stranke opozicije bi potrčale da prijave već svoje ljude, iako su se pre toga odricali. Ne znam zašto to niste uradili. Napravili biste veliku gužvu i ne znam koliki bi bio red pred tim šalterom. Sada što jadikujete, već je kasno.
Inače, vrlo je indikativno kada bivša vladajuća stranka, a naročito neću da je pomenem da joj ne bih dao pravo na repliku, sebe priznaje samo za imovinskog sukcesora i sledbenika Saveza komunista, ali nikako ne priznaje za ideološkog, odriče se toga. Kažem, da ste uradili ono što niste, mnogi članovi i mnoge opozicione stranke u Srbiji potrčale bi da prijave svoje znatno učešće u raspodeli tog kolača. Ne znam u kolikom bi to generalnom iznosu bilo.
Ono što je fakat, možemo da kažemo, ovakav zakon koji je ušao u redovnu proceduru, odnosno koji je na dnevnom redu i koji će Skupština da razmatra, u celini gledajući je dobar. On, objektivno, uređuje neke stvari koje su bile neuređene, on govori i o javnim izvorima prihoda kojima stranke raspolažu, kao i izvorima prihoda koje imaju od privatnih donatora, sponzora, članstva, članarine i tako dalje. Nadam se da će on zaista naš politički život da upristoji. Ostajem pri stavu da bi bilo zaista politički korisnije i regularnije da je ovaj zakon usledio odmah nakon donošenja zakona o političkim strankama. Hvala.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za učešće u raspravi po ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, poslanička grupa DSS-a, a zatim narodni poslanik Dragan Pavlović, poslanička grupa SRS. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, nesumnjivo, lepo je dočekati ovakav zakon pred Skupštinom Republike Srbije, lepo ga je dočekati i zato što je trebalo da se donese verovatno još pre dve i po godine. Ovim zakonom i njegovim današnjim predstavljanjem, odnosno prezentacijom u republičkom parlamentu mi se de fakto suočavamo sa drugom činjenicom. Suočavamo se sa činjenicom da je teza o tome da su ekonomske reforme važnije od institucionalnih reformi i da je ekonomska reforma važnija od institucija, pre donošenja pravila igara u jednoj državi, pre donošenja političkog okvira u kome se deluje i pre uređenja same države.
Jasno je, i to je pokazalo iskustvo svake zemlje u tranziciji i svake ozbiljne liberalne demokratije danas u svetu, gde se prvo uređuje država, gde se uređuju političke institucije, a da se tada, tek nakon toga kreće u ekonomske i socijalne reforme. U tom smislu, ovaj zakon zaista kasni, ali bolje ikad nego nikad.
Jedan od problema ovog zakona je što se on nikako ne može donositi ili tumačiti sam, individualno, ne sme se posmatrati izolovano u odnosu na još nekoliko zakona koji su neophodni da ga prate, zakon o izborima, zakon o političkim strankama, zakon o sukobu interesa. Opet, da ne bi bili maliciozni i da niko ne bi govorio o tome kako što gore za državu, što gore za Vladu Srbije, to bolje za nas koji smo u opoziciji, iako to možda tako i jeste, ovog puta to neću tako reći. Iz prostog razloga, ovo jeste dobar zakon, ovo jeste moderan evropski zakon, reformski zakon, i u evropskim okvirima on je više nego solidan.
Kao takav, on, naravno, nije problematičan za prihvatanje, ali je, kažem, neophodno, da bi on svoje puno dejstvo pokazao i da bi svoju punu svrsishodnost istakao, doneti nekoliko pratećih zakona i to u najhitnijem periodu. Prema tome, apelujem na ministra da i u samoj Vladi Srbije utiče na tako nešto, jer, ponavljam, džaba i meni kao članu DSS-a i kao članu jedne opozicione stranke to što neće biti koristi za Vladu Srbije ili vladajuću većinu, ako to ne donosi boljitak građanima Srbije i državi Srbiji.
S druge strane, prednost ovog zakona jeste, pre svega, u tome što institucionalizuju samu političku scenu i institucionalizuju politički sistem, odnosno partijski sistem u Srbiji. Kada o tome govorim, mislim pre svega na jednu disproporciju koja postoji u savremenim društvima, modernim političkim društvima u kojima se sve više zastupa teza kako nevladin sektor i raznorazne građanske inicijative treba da preuzmu ulogu artikulisanja političkih stavova građana jedne državne zajednice, a da su političke partije, na neki način, prevaziđene i da njihove monopole i njihovu političku supremaciju u zastupništvu građana u državi treba umanjiti. To, naravno, nije tačno i nije moguće. U savremenim političkim sistemima, bez obzira koliko to neko pokušavao da umanji, političke stranke su i dalje osnovni subjekt političkog organizovanja i artikulisanja volje građana jedne državne zajednice.
U tom smislu, ovaj zakon, osim što će urediti odnose na političkoj sceni Srbije, što će pojačati kontrolu finansija, kao i samih političkih stranaka, što će u tom domenu svakako smanjiti korupciju, učiniće još jednu vrlo bitnu stvar, u sociološkom smislu vrlo bitnu stvar. To je što će ovaj zakon pomoći, ne kažem da će uraditi do kraja, ali će postići nešto u šta se u nekim drugim zemljama krenulo već od polovine 60-tih godina, u Francuskoj petoj republici u kampanji Žorža Pompidua za predsednika Francuske, a to je što će se od političara konačno napraviti jedan stalež. Dakle, ne zahvaljujući u potpunosti ovom zakonu, ali ovo je početni korak i političari će konačno postati jedna vrsta socijalnog staleža i politika više neće biti sredstvo za bogaćenje ljudi, nego će politika postati prostor ljudskog delovanja od kojeg će moći normalno da se živi.
Određene primedbe koje imamo na ovaj zakon pre svega se odnose na pooštravanje kazni, odnosno njenih kaznenih odredbi gde bih, pre svega obratio pažnju na član 20. gde smo preuzeli jedno rešenje koje postoji u nemačkom zakonu o finansiranju političkih stranaka, a to je da ukoliko jedna stranka u toku izborne kampanje probije određenu sumu, kazna mora biti u duplom iznosu te sume i plus zabrana finansiranja iz javnih prihoda za narednu godinu.
Političke stranke i njihovo delovanje su suviše osetljiva materija i suviše ozbiljna i važna za građane jedne države da zakoni, odnosno sankcije za svaki normativni prekršaj, a samim tim i jedna vrsta etičkog prekršaja, ne smeju biti blage, ne smeju se tek tako prevazilaziti, moraju postati rigoroznije, odnosno strože. S druge strane, raspodelu sredstava prema poslaničkim mandatima dovešću u pitanje iz sledećih razloga.
Ne znam koliko ljudi od vas pamti 1992. godinu i okrugli sto koji je organizovan u Saveznoj vladi; tadašnji premijer Savezne vlade je bio gospodin Panić i tada je bio jedan okrugli sto između ostalog o izborima, o političkim strankama i o Zakonu o finansiranju stranaka.
Stranke tadašnjeg DEPOS-a i tadašnja Demokratska stranka koja je nastupala samostalno na izborima 1992. godine su zastupali jedan drugi princip o raspodeli sredstava prema mandatima. Zastupali su princip raspodele sredstava prema broju osvojenih glasova. Iz tog razloga, smatram da je principijelno i danas se zalagati za takvo sredstvo.
Pored toga tu postoji još jedan razlog. Ovaj zakon bi morao da bude dugoročan. Ovim predlogom koji sam sada izneo, odnosno amandmanom on prevazilazi uobičajenu distinkciju između proporcionalnog i većinskog izbornog sistema. Brojem osvojenih, odnosno raspodeli sredstava prema broju osvojenih glasova postaje nevažno da li će izborni sistem biti proporcionalni ili većinski. On omogućava finansiranje, bukvalno prema biračkoj volji građana jedne zemlje.
Na takav način, između ostalog, moramo prevazići jednu distinkciju koja postoji u anglosaksonskim političkim sistemima a to je bipolarnost partija. Srbija treba da neguje, zato što u njoj postoji više i političkih, ideoloških, socioloških, etnoloških razlika i postoje različite artikulacije tih posebnosti, višepartijski politički sistem u smislu ne bipolarnosti, nego multipolarnosti, odnosno ono zastupništvo partije koja najbolje odražava proporcionalni sistem na izborima.
Uvažavajući prilike da ćemo verovatno za nekoliko godina, možda i desetak godina, na lokalnom nivou pre usvojiti većinski izborni sistem, nego što je sadašnji proporcionalni, ovim se taj paradoks rešava, odnosno omogućava se da zakon bude dugotrajan.
Kao što rekoh, ovo jeste dobar zakon, poslužiće dobro građanima Srbije, našoj državi i političkim partijama, ali on, ponavljam još jednom, neće dati nikakve rezultate ako će biti izolovan.
U tom smislu, dakle mimo svih ili iznad svih stranačkih podela, distinkcija između opozicije i vlasti, apelujem na Vladu Srbije da shvati ono što je poručila ovim zakonskim predlogom, a to je da su institucionalne reforme, da je reforma političkog sistema osnova uspešne tranzicije u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Pavlović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Petar Madžarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog donošenja ovog zakona po hitnom postupku nije stvaranje pravnog okvira za finansiranje političkih stranaka, što je od značaja za rad državnih organa i organizacija, već strah vladajuće političke oligarhije koja je svesna da njihova politika nema uporište u narodu, a znajući da će katastrofalno proći na izborima koji su neminovni, želi da svoje političke protivnike još više materijalno oslabi i kontroliše da bi imala bolju startnu poziciju i sačuvala kakav-takav ugled kod svojih političkih mentora sa Zapada. Kao i svi zakonski predlozi koje smo dobili od Vlade Srbije kao predlagača i ovaj predlog zakona nije dobar i teško ga je urediti amandmanskim rešenjem.

Pošto mi iz Srpske radikalne stranke znamo da će ovaj zakon biti usvojen, pa da ćemo kasnije svi snositi posledice njegove primene, mi smo brojnim amandmanima koje smo podneli pokušali da bar ovaj zakon podvedemo pod ustavne okvire. Ovaj predlog zakona je karakterističan po tome što u posao finansiranja stranaka uvodi skupštinski Odbor za finansije i što se Predlogom zakona na ovaj odbor prenosi ovlašćenje državnih organa, što je potpuno neustavno.

Izbori su jedan od redovnih vidova delovanja političkih stranaka, ali treba praviti razliku u finansiranju izbornih kampanja iz sredstava budžeta i za izbor poslanika i za izbor predsednika Republike. Promotivni skupovi su jedan od najvažnijih vidova izborne kampanje i oni nikako ne treba da zavise od volje stranaka na vlasti. Politička stranka može sticati sredstva i svojim radom, a ne samo u toku izborne kampanje, ukoliko to reguliše statutom. Ako neko kršenjem zabrane ostvari nezakonitu korist, ta korist treba da mu se oduzme, a kako su do sada mnogi finansirani iz inostranstva, trebalo bi da ta sredstva vrate na račun budžeta Republike Srbije.

Ne postoji ustavni osnov za ograničavanje ulaganja fizičkih lica za izbornu kampanju političkih stranaka i nepotrebno je otvaranje posebnog računa samo za izbore, s obzirom da političke stranke imaju račun koji je podložan svim vidovima kontrole. Političke stranke imaju legitimno pravo trošenja legitimno stečenih sredstava i nadležni državni organi su ovlašćeni za praćenje zakonitog rada pravnih lica, a ne radna tela Skupštine Srbije. Zato me i čudi predlog ograničavanja sredstava koja stranke mogu da dobijaju od fizičkih lica, jer je nečuveno da neko zakonom može da ograniči trošenje privatnih sredstava.

Način raspodele sredstava koja se izdvajaju iz budžeta je više nelogičan i nikako ne može da odgovara realnom statusu političkih stranaka. DOS-ovsko viđenje transparentnosti na račun političkih stranaka je neprihvatljiv za Srpsku radikalnu stranku.

Mi smo apsolutno za javnost finansijskog poslovanja političkih stranaka, ali to se postiže na način koji smo mi amandmanima predvideli. Ovo je samo deo, a inače su brojni razlozi zbog kojih Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Toma Bušetić.