PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.10.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

16.10.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da vreme za raspravu o ovoj tački dnevnog reda bude 10 časova, jer pet časova je malo da kažemo sve ono što je radila gospođa Nataša Mićić. Mislim da je ovo jedinstvena prilika, pošto se ova sednica i prenosi na RTS-u, jedinstvena prilika da građani Srbije mogu direktno da čuju šta je to sve radila gospođa Nataša Mićić u poslednje dve godine. Znači, umesto pet da rasprava bude deset časova. Molim da stavite na glasanje. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Stavljam na glasanje predlog ovlašćenog predlagača da rasprava u načelu o prvoj tački dnevnog reda, predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Nataše Mićić, umesto Poslovnikom utvrđenih pet časova, traje deset časova.
Za 153, protiv 14, uzdržana dva, nije glasalo 10, od 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog narodnog poslanika Dragana Markovića i da će rasprava u načelu o prvoj tački dnevnog reda trajati deset časova.
Primili ste zvanični predlog koji je podnela grupa od 54 narodna poslanika. (Žagor.)
Molim narodne poslanike da svoje ponašanje upodobe sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine na koje se tako često pozivamo i da se saslušamo u raspravi za koju svi tvrdimo da je važna, toliko da treba da traje deset časova, te vas molim da se saslušamo pri otvaranju tačke dnevnog reda.
Primili ste navedeni predlog koji je podnela grupa od 54 narodna poslanika.
Podsećam vas da smo izglasali da rasprava traje deset časova.
Ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi deset časova.
Molim sve poslaničke grupe da sekretaru Narodne skupštine dostave spisak sa imenima narodnih poslanika i njihovim redosledom, koji žele da učestvuju u raspravi o predlogu za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Nataše Mićić.
Otvaram pretres.
Da li predstavnik predlagača, narodna poslanica Gordana Pop - Lazić, želi reč? (Da.)
Izvolite, narodna poslanika Gordana Pop-Lazić, kao predlagač tačke dnevnog reda.
Samo kratko obaveštenje, formirana je poslanička grupa DOS - Građanski savez Srbije, te shodno pravilima našeg Poslovnika i oni učestvuju u raspravi po procentualnom učešću u ukupnom vremenu za raspravu. Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Poštovane kolege narodni poslanici, na početku obrazloženja za ovaj predlog o razrešenju predsednika Skupštine htela bih da zamolim i vas i predsednika Narodne skupštine da ništa od onoga što budemo za govornicom izrekli ne shvati lično, jer zaista nije ništa lično. Ova rasprava bi trebalo da služi za nauk svima nama i da nam pokaže kakav predsednik Skupštine ne treba da bude i kakav bi morao da bude.
Iz nekog političkog iskustva znamo, gospodo, da predsednik Skupštine po svojoj funkciji, ukoliko ume da to iskoristi, može da bude najomiljenija ličnost u državi. Nema za šta narod da se ljuti na predsednika Skupštine. Ne donosi zakone, ne sprovodi zakone, ukoliko ima minimum tolerancije, ukoliko ume da gradi parlamentarizam, zaista može da bude osoba od najvećeg ugleda u državi.
Nažalost, mi smo za ove tri godine bili u situaciji da smo vrlo često bili i maltretirani, i ponižavani i vređani od strane predsednika Skupštine, a on je ono što nikada nije shvatio, samo prvi među jednakima, narodni poslanik kao i svi mi ostali.
Šta bi predsednik Skupštine trebalo da bude? Spiker u ovom parlamentu. Ustav mu daje i dodatna ovlašćenja u izuzetnim situacijama, ukoliko predsednik države nije u situaciji da obavlja funkciju, predsednik parlamenta obavlja tu dužnost. Mi nažalost imamo sada u opticaju neku funkciju v.d. predsednika države, iako to u Ustavu ne stoji. Neko je sebi pribavio neko zvanje, neku funkciju, iako ona nigde ne postoji. Obavljati dužnost jedno kratko vreme, onako kako to Ustav predviđa, dok ne prevaziđemo tu situaciju, upravo onakvu kakva nam se desila posle neuspelih decembarskih izbora.
Ovaj predlog podnelo je 54 narodna poslanika. Toliko potpisa je prikupljeno u nekom vremenu od pola sata, koliko se poslanika našlo tog dana u Skupštini, to su poslanici Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i Socijalističke narodne stranke. Očigledno je da smo mogli da prikupimo jako veliki broj za podnošenje ovog predloga. Za to se nije imalo vremena, ali prekjučerašnji dan nam ukazuje na to da je većina ovde u parlamentu bila spremna da raspravlja o razrešenju predsednika Narodne skupštine.
Istini za volju, nakon onakvog debakla u utorak, onako kako je tekla sednica, odnosno kako nije ni otpočela, a zakazana je na zahtev predsednika Skupštine za 14. oktobar u 10,00 časova, mi smo očekivali da će gospođa Mićić podneti ostavku. To je najmanje što je mogla da učini da sačuva svoj ugled. Nažalost, ona ne smatra sebe odgovornom za ovakvo stanje parlamentarizma u Srbiji i mi ćemo onda morati argumentima da joj dokažemo suprotno.
Gospođa predsednik Narodne skupštine ovu dužnost obavlja od 6. decembra 2001. godine, ali od formiranja one prve Đinđićeve vlade ona je potpredsednik Narodne skupštine i vrlo često je bila u situaciji da zamenjuje tadašnjeg predsednika Narodne skupštine. Isto se ponašala i kao potpredsednik kada predsedava, i kao predsednik Narodne skupštine.
Doduše, na ruku je predsedniku Skupštine išao nakaradni Poslovnik koji imamo, koji onemogućava narodne poslanike da u ime svojih birača za ovom govornicom iznesu sve ono što smatraju da je potrebno, za isto ono, što bi rekao poslanik tadašnje DOS-ove većine, ukoliko bi poslanik opozicije to ponovio, bio je kažnjavan, izricane su mu mere, opomene, prva, druga, oduzimanje reči, udaljavanje sa sednice, brutalno iznošenje sa sednice.
A sve to naknadno je dosta kulminiralo i udaljenjem sa sednice predsednika poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke, gospodina Tomislava Nikolića, kome je izrečena mera udaljenja sa sednice u trajanju od 90 dana. I za predsednika Narodne skupštine i za Administrativni odbor, tih 90 dana traje godinu dana. To je očigledan obračun sa čovekom koji možda ima najviše parlamentarnog iskustva u ovom parlamentu, koga već i građani zovu narodnim tribunom i koji je bio velika smetnja u ovom parlamentu, da bi se sve odvijalo onako kako bi eventualno DOS-ova većina želela.
Dakle, nadležnosti predsednika Skupštine predviđene su Ustavom i ovim poslovnikom koji mi imamo. Poslovnik je jasan. Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom i to sam već obrazložila, u kojim slučajevima predsedava sednicama Narodne skupštine, a to ide u prilog onoj mojoj tvrdnji i tvrdnji ove grupe narodnih poslanika, koji su ovaj predlog uputili Narodnoj skupštini i predsedniku Narodne skupštine, da je ona samo prva među jednakima.
Stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, a kako se gospođa Mićić starala o primeni Poslovnika Narodne skupštine, danas i narednih dana, a verujem da će rasprava trajati više dana, dokazaću vam ovim izvodima iz stenografskih beleški, a nadam se da ćete i vi imati dovoljno strpljenja da sve to saslušate. To je koliko zbog vas, toliko i zbog javnosti koja prati zasedanje ovog parlamenta.
Predsednik Narodne skupštine stara se i o blagvremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Moram još na početku da vam kažem da nije nikakav hir ove grupe narodnih poslanika, pogotovo ne poslanika SRS koji su najčešće bili maltretirani i čija su prava bila ugrožena u ovom parlamentu, već nužda da tražimo razrešenje predsednika Narodne skupštine, a sve u cilju očuvanja i unapređenja parlamentarizma u Srbiji. Još jednom hoću da vas podsetim i da vas vratim na onaj kraj 19. veka i početak 20. veka kada su radikali stvarali parlamentarizam u Srbiji. Želimo da ukažemo da je predsednik Skupštine na najgrublji mogući način svesno kršila Poslovnik Narodne skupštine, počev od zakazivanja sednica, usvajanja zapisnika, a to nam se i danas dogodilo, i ukazali smo joj na to, i nemoguće je da gospođa Mićić nije svesna činjenice da nakon što nismo usvojili zapisnik sa sednice na kojoj je Kori Udovički izabrana za guvernera Narodne banke taj njen izbor više nije legitiman.
Taj zapisnik pokazuje da sve to pada u vodu i da ona na sebe preuzima sada krivičnu odgovornost za sve posledice koje će nastupiti. Možda neusvajanje zapisnika i nema neke poslovničke sankcije i posledice, ali krivične uvek ima i od njih ne može da se pobegne.
Zatim, vođenje sednice. Znate, teško je iz stenografskih beležaka ili čitanjem samo stenografskih beleški dokazati kakva se atmosfera stvarala u Narodnoj skupštini kada sednicama predsedava predsednik Narodne skupštine, ali svi oni koji su gledali, svojevremeno dok je bilo televizijskih prenosa, a evo hvala bogu danas ih imamo opet i o tome ćemo malo kasnije, kako i zašto, mogli su da vide po tonu, po mimici, po gestikulaciji koji je nivo ovde predsednik Narodne skupštine držala u vođenju sednica Narodne skupštine.
Što se održavanja reda na sednicama i obezbeđenja ravnopravnosti narodnih poslanika tiče, jedan mali dokaz o tome ću vam pokazati. Tražili smo od ovlašćene službe Skupštine za finansijsko-materijalne poslove da nam, naravno zbog tužbe nadležnom sudu za povraćaj tih sredstava, iznese podatak koliko je kom narodnom poslaniku novca uzeto za kazne koje je gospođa predsednik Narodne skupštine izricala. Taj iznosi je negde oko dva miliona dinara i nema veze. Dva miliona dinara iz naših džepova nije nikakav problem. Problem je što se tih dva miliona dinara tako daje u dobrotvorne svrhe i ispada da je Nataša Mićić dobrotvor. Neka ona nama naše pare vrati i verovatno će Narodna skupština to morati da vrati, a mi ćemo ih dati u dobrotvorne svrhe tamo gde mi budemo mislili da treba.
Znate, problem je ove države i na ruku Nataši Mićić mnoge stvari su išle i na dušu Ustavnog suda što joj je omogućio da tako radi, jer nakon donošenja ovog i ovakvog poslovnika stoji kod Ustavnog suda zahtev za preispitivanje mnogih odredbi, a pogotovo onih koje se tiču ovakvog novčanog sankcionisanja narodnih poslanika, udaljenja sa sednice na ovoliko dana i tome slično. Ustavni sud nije do danas našao vremena da se time pozabavi, iz čega možemo da zaključimo da je tolerisao i da toleriše takav način rada parlamenta i da mu iz nekog razloga ide u prilog da se u parlamentu na tako brutalan način krše prava narodnih poslanika.
Moram da vas podsetim, verovatno ste zaboravili, kada smo donosili Zakon o radu da više nema disciplinskog kažnjavanja zaposlenih. Zamislite apsurda da ne možete disciplinski da kaznite bilo koga, bilo kog radnika koji radi u bilo kojoj firmi, a ovde u Narodnoj skupštini možete da kaznite sa 32.000 narodnog poslanika zbog toga što se predsedniku Skupštine nije dopalo nešto što je on rekao.
Što je najgore, najčešće onaj koga poslanik eventualno politički napada, a mi smo samo zbog toga ovde, da se politički razračunavamo, da sve ostane ovde u ovoj sali, da ovde ukrstimo argumente, ukoliko neko od narodnih poslanika prozove bilo kog ministra, stavi mu na dušu nešto što smatra da nije u interesu naroda i države, taj ministar ima mogućnosti da izađe, da sebe odbrani, da replicira i nema potrebe da ga nikakav žandarm koji stoji iza leđa onoga koji govori na to upozorava ili ga zbog toga novčano kažnjava.
Do te mere smo mi doveli do apsurda instituciju narodnog poslanika da smo dobili ćut-skupštinu. Ko ćuti dobro je, ko progovori odmah dobije po leđima od predsednika Narodne skupštine i verovatno se računalo da ćete nas na taj način ućutkati, da nećemo govoriti ono zbog čega ovde jesmo, a ovde smo samo zbog toga da prenesemo volju građana koji su za nas glasali.
Vi koji nemate strpljenja da slušate ovo o čemu govorim možete sutra na mitingu u Nišu u 17,00 časova da čujete od Tomislava Nikolića, koji nema mogućnosti odavde da vam se obrati. Primenom duplih aršina i očiglednim nametanjem neravnopravnosti između narodnih poslanika predsednik Narodne skupštine je omogućila da narodni poslanici u Narodnoj skupštini ne mogu jednostavno da se izbore da predstavljaju građane koji su ih izabrali. Mi smo se naravno izborili. Nas vi niste uspeli da ućutkate ni ovakvim poslovnikom, ni ovakvim merama predsednika Narodne skupštine.
Svi poslanici koji ne pripadaju poslaničkoj grupi DOS - Reforma Srbije bili su podvrgnuti neskrivenoj mržnji predsednika Narodne skupštine i morate da se složite, bar vi koji ste ovde u trećem, četvrtom mandatu, da tako nešto nije zabeleženo u parlamentarnoj praksi, barem u ovoj novijoj, a verujem i u onoj staroj parlamentarnoj istoriji da se tako nešto ne bi tolerisalo ni dva meseca, a evo mi smo izdržali tri godine.
Kada govorimo o tome da je predsednik Narodne skupštine dužna da se stara o primeni Poslovnika to bi uvek, ali baš uvek moralo da znači da je obavezna da bude nepristrasna, da bude objektivna i pravedna prema svima i da na taj način primenjuje odredbe Poslovnika. Međutim, imamo situaciju da se očigledno neustavni Poslovnik zlonamerno primenjuje i tako dodatno nadgrađuje.
Poslanici koji pripadaju poslaničkim grupama DOS-a, mada se to sada svakim danom sve više smanjuje, mogu opušteno sa skupštinske govornice da iznose i političke stavove i lične uvrede, a ukoliko to isto ponove poslanici opozicije onda su oni meta kažnjavanja i šikaniranja.
Narodna skupština trebalo bi da bude institucija u kojoj će da se sačuvaju politički pogledi, predstavljaju građani, usvajaju i donose zakoni i vrši kontrola izvršne vlasti. Kako se vrši kontrola izvršne vlasti? Preko narodnih poslanika. U kakvu smo situaciju mi doveli sami sebe, odnosno parlament? Da Vlada kontroliše parlament. Da li je to normalno, dame i gospodo, u jednoj državi gde bi trebalo da postoje sve institucije sistema i onakva podela vlasti kakva je Ustavom i predviđena?
Juče je gospođa Čomić rekla da bi bilo dobro da svako u državi radi svoj posao i obrazložila je šta je njen posao, da na kraju sednice dođe i da kaže poslanicima da se sednica odlaže. Sada se postavlja pitanje, ako nam predsedavajući, ako nam predsednik Narodne skupštine, ako nam potpredsednici trebaju samo zbog toga, pa što onda imaju ovolike plate? Možemo bilo koga sa ulice da dovedemo ovde i da sedne i da nam kaže - odlaže se sednica na neodređeno ili na određeno vreme.
Zahvaljujući ovakvom predsedniku Narodne skupštine, sednice Narodne skupštine održavaju se bez kvoruma. Prvo smo imali jednim poslovnikom, onim nasleđenim normalno kvorum od 126 poslanika, pa je u određenom trenutku, a boga mi, ima skoro dve godine tome, bilo nemoguće skupiti ovde 126 poslanika bez poslanika opozicije i onda je kvorum za rad Parlamenta spušten na 84 poslanika.
Nije bilo dana da nismo bili u situaciji da u više navrata mi poslanici upozoravamo predsednicu Narodne skupštine da u sali nema 40, 50, 60 poslanika i da je tako nemoguće raditi. To je, naravno, sa ovog mesta očigledno, to se vidi. Još nijednim nismo bili u situaciji da predsednik Narodne skupštine kaže - evo, vidim odavde da nemamo kvorum za rad, molim da to proverimo ili da napravimo pauzu. Mi to nikada u ovom parlamentu nismo doživeli, ali smo zato doživeli da se ubacuju kartice naočigled predsedavajućeg, naočigled predsednika Skupštine, i to poslanika koji nisu tog dana u Parlamentu ili nisu trenutno u Parlamentu. Znam da je mnogo prijatnije i ugodnije van ove sale, ali ako hoćemo da radimo moramo da obezbedimo taj minimum koji ste ovde odredili ovim poslovnikom, a to je 84 narodna poslanika.
Šta se dešava kada na tu činjenicu ukažemo, kada nekada, da bismo stavili do znanja predsedniku Skupštine da tih poslanika tu nema, pođemo i počnemo da izvlačimo kartice iz poslaničkih jedinica, mi dobijamo opomene, a ne oni koji su zloupotrebili tuđe kartice. To je, gospodo, posle dovelo do onakvog stanja kako se i dogodilo da, kada smo usvojili Zakon o radu, gospodin Novaković je glasao iz Grčke, pa kada smo usvajali Zakon o lustraciji nije bilo 126 narodnih poslanika, pa kada se glasalo o gospođi Kori Udovički i njenom postavljenju na funkciju guvernera Narodne banke, nije bilo 126 poslanika, zna se ko je i čiju karticu zloupotrebio i taj nije snosio nikakve konsekvence. To je ono što je postalo nepodnošljivo i što nas je nateralo da ovaj predlog u ovom trenutku podnesemo Narodnoj skupštini.
Gospođa Mićić i kada je neposredno upozorena da narodni poslanici DOS-a zloupotrebljavaju identifikacione kartice, a to jednostavno ne može da ne primeti sa ovog mesta, jer povremeno je opominjemo imenom i prezimenom na poslanike koji to zloupotrebljavaju, ona ćuti, okreće glavu na drugu stranu i tako podržava učestale falsifikate i na taj način pristaje i učestvuje u falsifikovanju političke volje naroda.
Ovo nije samo, dame i gospodo narodni poslanici, politička posledica koja će se desiti ukoliko gospođa Mićić bude razrešena funkcije predsednika Narodne skupštine, to je malo što treba da se dogodi predsedniku Narodne skupštine koji se iz ovih razloga razrešava.
Čak i da se ne razreši, da nema političke posledice, morali bi oni, pravosudni organi koji su za to zaduženi, da bez ikakvog pritiska, slobodno i nezavisno odluče o onome i o svim onim postupcima koji su već u proceduri, a verujem da će ih biti još.
Što se tiče načina zakazivanja sednice Narodne skupštine od 18. marta 2003. godine, a to je bila prva sednica koja je zakazana u vanrednom stanju, gospođa Mićić je uvela praksu vanrednog stanja u primeni odredaba Poslovnika Narodne skupštine i najčešće smo petkom u poslepodnevnim časovima ili noću u prostorijama poslaničkih klubova, u našim kancelarijama dobijali saziv za sednicu Narodne skupštine koja bi se održala u utorak. Vrlo često smo morali da pratimo TV prenose da bismo saznali kada će se održati sednice Narodne skupštine.
Bilo je prosto nemoguće da poslanici, saznavši u petak u 20,00 časova da je zakazana sednica za utorak sa početkom u 10,00 časova, dođu u Beograd, uzmu materijal ili saziv iz svojih kancelarija, ulože amandmane, prouče zakone i do čega je sve to dovelo? Većina poslanika je dolazila utorkom na sednicu nepripremljena, a namera je bila samo da se što pre otaljaju pojedini predlozi zakona koje je podnosila Vlada i da rasprava traje što kraće.
Cilj parlamenta i parlamentarne rasprave nije da rasprava traje što kraće, nego da nam se da dovoljno vremena da sve izmerimo i sve razmotrimo kako bismo zakone donosili u onakvom obliku i sa onakvom sadržinom koja ne ide na štetu građana, nego ide u korist građana Srbije. Stalno ste se pozivali na neke reforme i na usporavanje nekih reformi, mi moramo da žurimo, pa ste govorili kako su skupe sednice Skupštine, kako to mnogo košta, pa vas pitam ako to košta zaista milion dinara kako vi kažete, šta ćemo sa onih milion dinara od utorka što smo ih straćili čekajući ovde da otpočnemo sednicu.
Konkretan predlog bi bio moj, mogla bi Skupština o tome da se izjasni, da gospođa predsednik i potpredsednici skupe te pare, pa lepo nadoknade ovoj državi Srbiji.
Od kada je Nataša Mićić izabrana za predsednika Narodne skupštine primenjuje se nešto novo i potpuno suprotno odredbama Poslovnika, a to je da Vlada kao predlagač akta o kome se vodi pretres na sednici Narodne skupštine ne treba da ima svog predstavnika u parlamentu. Ne pamtimo da je Vlada u punom sastavu bila u parlamentu, a podsetiću vas da je to nekada bilo pravilo, jer su na taj način predstavnici Vlade ukazivali i poštovanje parlamentu i bili uvek tu da možemo da im postavimo i po neko poslaničko pitanje i da nam odmah, ukoliko su spremni na to poslaničko pitanje i odgovore.
Ne samo da nije bila kompletna Vlada ovde prisutna, nego ni predstavnik Vlade nije udostojio narodne poslanike da izdrži čitav pretres po toj tački dnevnog reda, a to je tolerisala predsednik Narodne skupštine ili je to autoritet koji je predsednik Narodne skupštine imala prema Vladi Republike Srbije. Interesantno je da su skoro svi narodni poslanici, bez obzira iz koje su poslaničke grupe, vrlo često i poslanici tadašnje parlamentarne većine, upozoravali da prilikom utvrđivanja dnevnog reda mora da se vodi računa o hronološkom redu dostavljanja predloga akata.
Kako nije mogla nikako da prihvati ni ove dobronamerne sugestije, dešavalo nam se da, recimo, u aprilu 2003. godine Narodna skupština raspravlja o predlogu zakona koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini još februara 2002. godine ili marta 2001. godine i odredila kao svoje predstavnike predlagača lica koja čak više i nisu ministri. To nam se dešavalo ovde. To je zbog toga što predsednik nije vodila računa o tome da na vreme upozori Vladu da mora da obnovi predlog i da ovlasti aktuelnog ministra da bude predstavnik predlagača.
Možda deluje neverovatno, ali tek na sednici Narodne skupštine, posle primedbe narodnog poslanika SRS gospodina Milorada Mirčića, da Goran Pitić, ministar koji je u propratnom pismu uz predlog zakona bio označen za predstavnika Vlade, nije položio zakletvu ni posle tri meseca od dana izbora za ministra, predsednik Narodne skupštine je shvatila da je u svojoj osionosti učinila ogroman propust, koji do sada nije zabeležen u istoriji Srbije.
Usvajanje predloga zakona, odnosno rasprava je prekinuta da bi ministar Goran Pitić položio zakletvu i da bi na taj način nekako ublažili posledice, ako je uopšte bilo moguće da se one na neki način ublaže, jer je Goran Pitić, kao građanin, mesecima ovde u parlamentu nastupao kao ministar, a znamo da ne može da bude na toj funkciji ukoliko nije položio zakletvu u Narodnoj skupštini pred narodnim poslanicima. Tada smo jedva nekako sprečili bruku i sramotu. Ali, što je najgore, predsednik Narodne skupštine ni tada nije shvatila dobronamernost gospodina Mirčića. Mogla je bar da mu se zahvali na ukazivanju te negativne posledice koja bi nastupila da smo preko toga prešli.
Ono što nas je sve naročito onemogućavalo u normalnom radu ovde u parlamentu, jeste da, od kada je gospođa Mićić predsednik Narodne skupštine, više ne postoji obaveza Vlade da dostavlja blagovremeno mišljenja na amandmane koje narodni poslanici upućuju na određene predloge zakona. Tako nam se dešavalo da u raspravi u pojedinostima nemamo niti stav Vlade, niti stav pojedinih odbora koji su nadležni po određenim pitanjima.
Postala je praksa da Vlada na svoje predloge akata podnosi amandmane pre otvaranja rasprave i pre nego što su poslanici i imali mogućnost da podnesu amandmane. Zato se često dešavalo da uz svoj predlog akta Vlada dostavlja i svoje amandmane, pa prosto nismo znali na koji tekst treba da podnesemo amandman, da li na onaj prvobitni ili na onaj amandmanski.
U toj čitavoj zbrci najveću muku imali su oni stručni saradnici ili savetnici zaposleni u Narodnoj skupštini, koji su se s mukom snalazili prilikom pravljenja onog konačnog teksta zakona, koji su dužni da naprave pre nego što se on objavi u "Službenom glasniku". Sumnjam da se nije potkrala neka greška i da je sve išlo onako kako je to Poslovnikom i predviđeno.
Izveštaji odbora su vrlo često kasnili, pa se dešavalo da završimo potpuno raspravu o predlozima pojedinih zakona, a onda nam naknadno stignu izveštaji odbora. Predsednik Narodne skupštine je taj koji treba da usklađuje rad odbora, koji u takvim situacijama može da da i pauzu, može da sazove odbor, na kraju krajeva, može da pozove i na odgovornost članove odbora i da kaže da nije zadovoljna i da predlaže razrešenje, kako bismo izabrali nove članove pojedinih odbora.
Kao vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije, kako ona kaže, a tako i mediji prenose i drugi funkcioneri u državi o njoj govore, iako samo obavlja tu funkciju, Nataša Mićić, predsednik Narodne skupštine, donela je odluku o uvođenju vanrednog stanja u Srbiji, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije i zakonima kojima se uređuje vanredno stanje. Zato se pred Ustavnim sudom Republike Srbije vodi postupak ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, jer niko ne bi smeo da se pomiri sa činjenicom da je tom prilikom grubo prekršila i Ustav i zakon, i to i savezni zakon i republički.
Kao posledica tako očigledne neustavne i nezakonite odluke, prestali su i direktni televizijski prenosi sednica Narodne skupštine. Moram da vas podsetim da su sednice Narodne skupštine direktno prenošene od marta meseca 1998. godine i da je to tekovina poslanika SRS, sve do dana kada je Nataša Mićić ukinula TV prenose u vreme vanrednog stanja, a kada je vanredno stanje ukinuto, više niko nije mogao RTS da vrati u Skupštinu i da RTS nastavi da direktno prenosi sednice Narodne skupštine, kako bi javnost kontrolisala nas koje je poslala u parlament, šta radimo i radimo li u njihovom interesu ili na njihovu štetu.
Mi smo ubeđeni da će jednom Ustavni sud i o ovome odlučivati. Ovaj Ustavni sud verovatno neće, jer ovo i nije ustavni sud, nezavisan od parlamenta, nezavisan od Vlade. Ovo je ustavni sud koji je produžena ruka Vlade Srbije i koji donosi odluke u zavisnosti od dnevno-političkih interesa, pa vam se onda desi i da se te neke odluke Ustavnog suda posle vama opet obiju o glavu i vrate kao bumerang. To je situacija vezana za poslaničke mandate, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom. Nadam se da ćemo imati još mogućnosti da o tome pričamo.
Ne bih vas sada podsećala na to da još uvek, nažalost, imamo, delom i zaslugom predsednika Narodne skupštine, 12 građana u ovoj skupštini koji nisu poslanici. Imamo gospodina Stevana Lilića, koji je u pravnoj zabludi dao ostavku, pa sad u pravnoj zabludi misli da je poslanik i čak je u pravnoj zabludi član Ustavne komisije.
Dame i gospodo, to je nešto što mi ne bismo smeli u parlamentu da dozvolimo, što bismo morali da ispravimo, ali takvu situaciju toleriše doskorašnja poslanička većina, sada već, očigledno, u manjini. Ovo su zadnji trzaji i ovog predsednika Narodne skupštine i Vlade Srbije, koja očigledno hoće da dobije malo na vremenu, da se odugovlači malo ova rasprava. Mi ćemo im dati mogućnosti za tako nešto.
Pričaćemo koliko nam to bude vreme dozvoljavalo, dok ne iscrpimo sve argumente. Znamo da im to ide na ruku i nećemo da im kvarimo računicu. Jeste da imamo važnija posla, jeste da su raspisani predsednički izbori, da je kampanja u toku, ali ćemo smoći snage da na dva koloseka radimo, ovde u parlamentu, sutra u Nišu, prekosutra u Valjevu, naksutra u Pirotu i tako redom.
Na sednici nadležnog odbora Narodne skupštine, kada su predstavnici RTS-a pokušali da objasne zašto ne vrše direktan prenos, svi prisutni, a bilo nas je puno narodnih poslanika, naravno niko nije računao da će i poslanici Srpske radikalne stranke doći, ali smo vas i tu iznenadili, mogli su da zaključe da je gospođa predsednik Narodne skupštine dodatno doprinela da se odluke Vlade o zabrani prenosa efikasno izvrše. Objašnjenje je dato. RTS je sada javni servis. Nema ekonomski interes, neće da prenosi sednice Narodne skupštine, ali zato hoće da zavuče ruku u državni budžet, jer se još uvek finansira isključivo iz državnog budžeta.
Kako može neko ko živi od novca iz mog džepa da mi kaže da neće nešto da radi. Kada je Bogoljub Karić sada rekao da će on da prenosi sednice Narodne skupštine, brže-bolje eto RTS-a da on prenosi sednice Narodne skupštine. Sve je postalo jasno onog momenta kada se RTS vratio ovde u parlament, a vratio se na zahtev Nataše Mićić. Jedino je ona to mogla da odobri po Poslovniku, a ona je uradila samo ono što je Vlada Srbije naredila da uradi.
Sve što ne budete čuli od mene, čućete od Tomislava Nikolića u predizbornoj kampanji, a nadam se vrlo brzo i ovde za ovom govornicom, jer nadam se da i ako mu ne istekne ova kazna koja mu je još preostala, od 49 dana, ako pobedi, pa valjda mu Nataša Mićić neće zabraniti da uđe na ova vrata da položi zakletvu ovde kao predsednik države. U to zaista ne verujem.
Sve što je Narodna skupština uradila od 22. maja 2002. godine rezultat je do sada najveće brutalnosti sa kojom se falsifikuje rad i odluke Narodne skupštine, na čijem je čelu Nataša Mićić. Niko ne može precizno da utvrdi koliko Narodna skupština ima narodnih poslanika i "građana", kojima Nataša Mićić dozvoljava da se predstavljaju da su narodni poslanici. O predlozima akata glasaju građani, pa čak i oni koji su, da opet spomenem tu ime profesora Pravnog fakulteta, često bivali u stanju pravne zablude.
Nijedna odluka Ustavnog suda povodom spornih poslaničkih mandata nije izvršena. Takvi poslanici, koji su u pravnoj zabludi, sada vrše hajku na Pravnom fakultetu i protiv onih časnih profesora, dugogodišnjih, koji su generacije i generacije pravnika vaspitavali i učili, ali šta da radimo takva je ova demokratska stvarnost.
Zaključak je, dame i gospodo, ne samo naš, nego svih onih građana koji su barem jednom gledali televizijski prenos naših sednica, da je gospođa Mićić od ove dve funkcije koje obavlja, jednu naravno uzurpirala i prisvojila, a jednu je dobila ovde zahvaljujući volji većine, mada ne znam čime zasluženo, kao predstavnik jedne minorne političke partije, ali to je već stvar unutar same koalicije. Ne bih da u to ulazim; kadrovska politika je nešto što ostavljam njima i ne zameram, mogli su da izaberu koga su god hteli, to govori o njima samima.
Obe te funkcije ona obavlja diletantski, voluntaristički, brutalnim kršenjem propisa, zloupotrebom ovlašćenja i naravno neopravdano dugo bez pokrića u propisima i još više neopravdano i nezasluženo. I, naravno, u suprotnosti vrlo često sa Ustavom, zakonom, najčešće Poslovnikom, koji je naš unutrašnji pravni akt koji ima snagu zakona i na osnovu koga mi radimo.
Neko navodno svoje diskreciono pravo, koje je postavljeno ovim poslovnikom, mada apsolutno neustavno, da odluči kada će raspisati izbore za predsednika Republike, maksimalno je kao predsednik Skupštine zloupotrebila da bi sebi obezbedila što duži boravak na funkciji predsednika Republike Srbije. Kandidat za narodnog poslanika na 160 i nekom mestu izborne liste DOS-a od decembra 2000. godine, spletom nekih neverovatnih okolnosti, našla se u poziciji da obavlja funkcije kojima očigledno nije dorasla.
Građanima je pretpostavljam smešno, ali za državu verujte pogubno da deset meseci Nataša Mićić, predsednik Narodne skupštine, upućuje pisma Nataši Mićić koja obavlja funkciju predsednika Republike Srbije, i da sama sa sobom ili između sebe obavlja svakodnevnu aktivnu državničku prepisku. Pazite, svako bi poludeo da se sam sa sobom dopisuje svaki dan. Neizdrživo je da čovek bude dvojna ličnost. Tu mora da dođe do nekog konflikta. Jednostavno, deset meseci je predugo da bi čovek mogao da u sebi sažme da bude i predsednik parlamenta i v.d., kako vi kažete, predsednika Republike. Doduše, lepa je i ona zgrada, lepa je i ova zgrada, pa pre podne tamo, popodne ovamo, ali dobro.
O svim našim argumentima čućete od nas na velikim mitinzima u Srbiji; svakog dana po jedan miting. Kao primer navešću situaciju i mogućnost da gospođa Mićić nije bila u stanju ni da shvati u obavljanju te svoje državničke funkcije, kao vršilac dužnosti predsednika Republike, šta joj je gospodin Soroš rekao prilikom zvaničnog prijema.
Kada bi imala malo obzira prema funkciji koju obavlja, verovatno bi Sorošu tokom zvaničnog razgovora skrenula pažnju na njegove stavove u pogledu Kosova i Metohije, a setite se šta je Soroš tada izjavio - da je za njega Kosovo i Metohija odvojeni deo Srbije i da očekuje da će biti samostalno; taj njegov stav, ako ništa drugo, možda i nije bio u suprotnosti sa ličnim stavom predsednika Skupštine i nekoga ko vrši dužnost predsednika Republike, ali je u suprotnosti sa stavom Narodne skupštine.
Molim vas, koji je to nivo da neko ko obavlja funkciju predsednika države prima jednog biznismena. To je zaista strašno. Spuštanje na taj nivo države Srbije koju oličava neko ko je na toj funkciji, to je katastrofalno. To pokazuje nezrelost onoga ko se spletom tih okolnosti našao na toj funkciji.
Mogu da izdržim sva vaša smejanja, ali mislim da ja to vama ne činim, draga gospodo, kada ste vi za govornicom. Samo tražim repliku i ako je dobijem, repliciram vam.
Srbija nikada nije imala ovako lošeg predsednika Narodne skupštine, kao što je imala u ovom proteklom periodu od dve godine. To je konstatacija. Ako biste sada izašli na ulicu ispred zgrade Narodne skupštine i pitali bilo kog prolaznika, svako bi vam to rekao.
Meni je prosto nepojmljivo kako, evo, iako ste mi politički protivnici, niste shvatili u određenom trenutku da vam to ne ide u prilog, da vama čini štetu to što se na tom mestu našao neko ko nema dovoljno širine i ko ne ume da vas predstavi ili koji vas je možda predstavio upravo onako kakvi i jeste.
Pošto je taj i takav primer, a nužda nas tera, naravno, da se razreši ova situacija, zbog toga smo zatražili i razrešenje predsednika Narodne skupštine. U ovom predlogu naveli smo nekoliko razloga koji postoje, koji su opštepoznati i koje niko ne može da opovrgne, mada verujem da ćete se truditi da izađete za ovu govornicu da kažete da smo za sve sami krivi.
Predsednik Narodne skupštine koji krši odredbe Poslovnika, a mora da se stara o njihovom sprovođenju, ne sprovodi Poslovnik, nije objektivna i nepristrasna, zloupotrebljava i ono malo ovlašćenja koja poseduje, zlonamerna je, a to je očigledno, deli narodne poslanike, vrlo osvetoljubiva, izriče mere i udaljava poslanike iz sale sa sednice i ponaša se kao diktator, razlozi su zbog čega tražimo njeno razrešenje.
Naša konstatacija jeste, naša politička ocena jeste da je ona zlo za parlamentarizam u Srbiji i protagonista kriminala, i to kao pripadnik organizovane kriminalne grupe za falsifikovanje rezultata glasanja u Narodnoj skupštini.
Podsećam vas, i vas i predsednika Narodne skupštine, gospođu Mićić, da SPS ima tužbu pred nadležnim sudom zbog falsifikovanja glasova; vode se krivični postupci po tužbi narodnog poslanika SRS Stevana Kesejića, koji je doživeo lakši infarkt ovde u sali, zahvaljujući merama kojima je pribegla predsednik Narodne skupštine; po tužbi dr Gorana Cvetanovića, poslanika SRS, koji je takođe imao fizičke povrede; po tužbi gospodina Tomislava Nikolića, koga ste na neustavan, nezakonit i protivposlovnički način udaljili i onemogućili da obavlja poslaničku funkciju, najverovatnije, do kraja mandata ove skupštine.
Pošto joj se bliži kraj i pošto su vanredni izbori tu, ne znam da li će u nekom novom sazivu ili eventualno kao predsednik države, a očekujem da će to biti, zaista moći da uđe u ovu Narodnu skupštinu. Sudovi, koji su se oglasili nadležnim, rešiće, nadamo se, u skladu sa zakonom, i ne znam, bogami, koliko će robije biti dovoljno kada se to sve združi nakon odluke nadležnih sudova i koliko će Nataša Mićić morati da odrobija sve ono što je zaslužila radeći na ovakav način u Narodnoj skupštini.
Dame i gospodo narodni poslanici, profesor dr Vojislav Šešelj, kada je odlazio u Hag, po optužnici koju ste mu napisali ovde u Beogradu, rekao je i zamolio srpski narod da mu oprosti što odlazi, a što nije uspeo da vas skine sa vlasti. Mi smo mu tada dali zavet da ćemo mi to uraditi umesto njega i to vrlo brzo. Verujte, sami smo iznenađeni koliko smo brzo nakon njegovog odlaska uspeli da vas razbijemo.
Iskreno se nadam i ubeđena sam u to, i shvatila sam tek nakon što smo oba ova predloga sinhronizovano podneli i predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, koliko smo to mudro učinili i koliko smo vas oko toga posvađali. Dakle, i jedno i drugo, ubeđena sam, biće usvojeno u ovom parlamentu, sem ako na neki volšeban način ovo stavite na glasanje, recimo, 31. januara 2004. godine, a što je za očekivati od vas, jer ste Poslovnik mnogo puta do sada kršili, pa je moguće da ćete i sada to uraditi.
Možete nas pustiti da pričamo nekoliko dana, pa onda sednicu prekinuti i nastaviti za dvadesetak dana, za mesec dana, hajde da sačekamo predsedničke izbore, pa mnogo toga je u opticaju i oko mnogo toga se kalkuliše. Kako god bilo, mi na gubitku nismo, mi smo uvek na dobitku. Možemo da pričamo sada i da glasamo istog dana, možemo za mesec, dva, tri, ali, verujte, vreme neumitno prolazi, dva, tri, četiri meseca, samo je gubitak za Srbiju, a za nas, narodne poslanike ovde, u tom smislu nije. Mi ćemo izdržati. Kad - tad će se to naći na dnevnom redu za glasanje i tada ste, naravno, izgubili vlast.
Molim vas, to je potpuno bezbolno, to ne boli, to je nešto što je normalno. Čovek, kako dođe na funkciju, tako mora da bude svestan da će jednog dana i otići. Što se pre sa tim pomiri, to lakše i po njega i po politiku i uopšte po demokratiju i parlamentarizam u Srbiji.
Pošto me niste udostojili čak ni čašom vode ovde, iako govorim već sat vremena, napraviću jednu malu pauzu, obzirom da kao predstavnik predlagača nemam ograničeno vreme, pa ćemo onda posle naknadno oko ovih 200 strana dokaza o svemu onome što je Nataša Mićić kao predsednik Narodne skupštine činila u parlamentu, kršeći Ustav, zakon i Poslovnik Narodne skupštine. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, narodna poslanica Nataša Mićić.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

Poštovane narodne poslanice, narodni poslanici, drage kolege, drago mi je što mi inicijativa za ocenu mog rada, kao predsednice Narodne skupštine, omogućuje da još jednom razjasnim neke nedoumice koje postoje u javnosti. Sa druge strane, moram da priznam, nije mi drago da je to inicijativa jedne od stranaka koja je najodgovornija za sve ono što smo porazili na izborima 24. septembra 2000. godine. (Aplauz.)
Moram da priznam da smatram i svojim ličnim porazom činjenicu da su te snage još u Srbiji toliko jake. Nažalost, nisu uspeli pokušaji da neko drugi, bar neko ko je pre tri godine bio na strani Srbije i budućnosti, podnese takvu inicijativu, ali idemo redom.
Kada smo konstituisali ovu skupštinu, građanima je tadašnja skupštinska većina obećala da će promeniti Srbiju, da će promeniti sistem koji je sa modifikacijama trajao 50 godina. Za ove nepune tri godine, ova skupština radila je više nego u tih 50 godina. (Aplauz.) Pre toga, parlament je bio samo farsa, jer šta govori podatak da je recimo, 2000. godine zasedao samo sedam dana, da je, recimo, 1997. godine zasedao samo tri dana.
Kao i cela država i Skupština se menja. Pokušava da stigne tempo koji smo nametnuli, a svakako da ima grešaka i nesnalaženja, ali mnogo je važnije ono što je pozitivno, jer toga ima neuporedivo više od grešaka. O greškama se sudi danas, a o onome što smo dobro radili budućnost, nadam se bliska budućnost, odnosno građani Srbije, već na sledećim parlamentarnim izborima.
Mogu da shvatim nervozu i bes mnogih koji osećaju nostalgiju za starim, za vremenom neodgovornosti. Shvatam strah mnogih od promena, koje će zauvek sprečiti povratak na staro. Voleli bi oni da malo vladaju po Miloševićevom ustavu i zato ne žele da ga promene, bez obzira da li im se u tom ustavu dopadaju neodgovornost i represija koju je Milošević rezervisao za sebe i svoje saveznike ili im se možda dopada društvena svojina.
No, zakonima koje je ova skupština donela izlazimo iz perioda neodgovornosti i ulazimo u sistem baziran na poštovanju ljudskih prava, privatnoj svojini i konkurenciji. Politički konsenzus da obavimo ono što se mora obaviti da bi sledećoj vladi na tom putu bilo lakše bio bi znak da smo ozbiljna država i odgovorni ljudi.
Nažalost, tog konsenzusa nema. Ne samo da nema konsenzusa već se koriste sva sredstva da se taj hod Srbije ka Evropi uspori ili zaustavi, da se Srbija vrati u blato i izolaciju. U tom pokušaju neki od vas, nezreli ili zaslepljeni, duže vreme sprovode stalnu opstrukciju koja prelazi u destrukciju, i o tome stalno govorim, ne učestvuju u kvorumu, podnose besmislene amandmane, psuju, rade razne stvari kojih bi normalan čovek trebalo da se stidi. Ali, ne stide se da posle svega toga samo pričaju o platama i da pri tom podižu svoje plate i dnevnice.
Da ne bude nesporazuma, sigurna sam da su građani koji su glasali za takve poslanike normalni i pristojini ljudi kojima je stalo do boljeg života i budućnosti Srbije. Baš zbog tih građana, vaših glasača, bili ste kažnjavani, kao i zbog toga što bi tolerisanje takvog ponašanja za mene bio čin neodgovornosti i nepoštovanja Poslovnika. Dakle, zaslužili ste sve kazne koje ste dobili. Vi ni ne sanjate koliko sam se uzdržavala da budem još stroža. (Aplauz.)
Idemo dalje, moramo da otvorimo sve teme. U javnosti postoji nerazumevanje za tzv. slučaj "oduzetih mandata". Prvo, i danas, i juče, i pre godinu dana, u svakom trenutku Narodna skupština je imala ustavni broj poslanika, a to je 250. Drugo, nikada nisu oduzeti mandati poslaničkoj grupi DSS. Ne kažem da nije postojala inicijativa, ali ona nikad nije sprovedena do kraja. Nikada nisu oduzeti mandati poslaničkoj grupi DSS. Treće, posle odluke Ustavnog suda da mandati i u proporcionalnom izbornom sistemu pripadaju poslanicima, a ne strankama za koje su građani glasali, teče postupak vraćanja prethodno oduzetih mandata. Reč je o sedam poslanika. Skupština je u lancu tih odluka u sredini, između stranaka i RIK-a. Ta procedura mora da se ponovi i zato to traje, pošto nije samo Administrativni odbor učestvovao u toj odluci, te mandate ne može sam i da ih vrati.
Što se tiče glasanja za guvernera Narodne banke, puno je toga rečeno i u stvari sve je rečeno, ali osećam istu vrstu odgovornosti kao gospodin Maršićanin za aferu "Solun", kada je on bio predsednik Skupštine. Ali, za razliku od njega, učinila sam sve da dođem do istine, ali ne mogu da radim posao opozicije, da stavim primedbu na kvorum i tražim glasanje prozivkom, što oni nisu učinili jer nisu prisustvovali, jer ne poštuju Poslovnik Narodne skupštine.
Neću da tražim sazivanje Administrativnog odbora ili anketne komisije, što su oni imali pravo da učine. Pokrenula sam inicijativu kod Ustavnog suda koji je opoziciji objasnio koja su njihova prava. Nisu poslušali ni Ustavni sud. Od mene je zaista dosta. Ja sam odgovorna za rad nekih institucija, ali to ne znači da treba da radim posao opozicije, to mi ne pada na pamet.
Dalje, raspisivanje predsedničkih izbora. U septembru prošle godine sam bila odgovorna što sam ih raspisala parerano. Neki su hteli vanredne parlamentarne izbore, a Milutinović im nije smetao, smetala im je Vlada. Dobro, to je njihova politika i njihova odgovornost.
Pošto su ti izbori propali, u drugom krugu, zbog cenzusa, mi smo ukinuli cenzus u drugom krugu i raspisali nove u decembru. Ispoštovan je Ustav, baš zbog toga što sam prve raspisala prerano. Znači, imali smo vremena da se obave dva izborna postupka. Zanimljivo, jedino me za te izbore, koliko se sećam, niko nije napadao.
Za Novu godinu sam preuzela funkciju vršioca dužnosti, tačnije 29. decembra prošle godine. Ipak, neki su smatrali da je bolje da Milutinović ostane i dalje, bez obzira što žele da se predstave kao legalisti. Sa njima i danas imamo posla, a ko su oni, to znamo svi.
Zatim je usvojena Ustavna povelja. (Ne koristim govornicu da govorim ono što se podrazumeva, što radi opozicija.) Obavezali smo se tom ustavnom poveljom, koju smo ovde usvojili gotovo dvotrećinskom većinom, da ćemo ustav doneti u roku od šest meseci. Zakon mi je, pored toga, dozvoljavao da ispoštujem taj rok od šest meseci. Optužena sam da želim neograničeno da ostanem vršilac dužnosti. Pošto ustava nema na vidiku, a poštujući zakon i Ustav, u septembru sam po treći put raspisala predsedničke izbore.
Sada mi niko ne prebacuje da želim da ostanem i dalje vršilac dužnosti, već što sam raspisala te izbore kada neki mogući kandidati nisu spremni za te izbore. To su oni kojima je dobar Miloševićev ustav ali ne valja Vlada, pa hoće u izbore po starom ustavu. Možda neko misli da nezrela politika, u stilu deteta, hoću-neću, može da da rezultate, a možda i nemaju bolju, ili imaju neku tajnu politiku koja sa izborima nema veze.
Šta je suština? Suština je da je vreme da tajne politike isteramo na čistinu. Ovde se radi samo i isključivo o politici i ni o čemu drugom. Zato hoću da se vodi rasprava i da se glasa o predlogu SRS o mom razrešenju. Zato bi moja ostavka i dalje ostavila mnogo toga skrivenog od očiju javnosti i ne bi to bilo pošteno prema građanima Srbije.
Srećom, donet je Zakon o lustraciji i uskoro ćemo svi koji se bavimo javnim poslom da se suočimo sa svojom prošlošću. Tu nema demagogije, larma ili dezinformacije neće sprečiti da počne odvajanje žita od kukolja. Svesna sam da se svi mi ovde delimo na one koji od tog čina strepe i na one koji se tom činu raduju.
Ta linija nije linija između vlasti i opozicije, ali nijedan narod sa sličnom posleratnom istorijom od tog suočavanja nije mogao pobeći, naravno ako je želeo da ide napred. Naravno, neće moći ni Srbija. Čak i ako se u ovoj skupštini napravi neka antilustraciona većina, biće sprečeno donošenje zakona o otvaranju dosijea, ali samo nakratko. Neka buduća skupština će sigurno obaviti taj državni zadatak prvog reda.
Za Srbiju je ovo još važnije nego za neke naše susede, jer samo ovde je ubijen premijer prve demokratske vlade. Ti koji su ga ubili bili su zatečeni reakcijom Srbije i samo su svoje planove odložili. Sada su digli glavu i oni koji su aktivno učestvovali u zaveri, i oni koji su za nju znali i potajno joj se radovali i oni koji su je samo priželjkivali. Možda mogu da dobiju ovu bitku, ali rat ne. To im pokazuje i prenaseljenost pritvorske jedinice u Hagu.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam izabrana za narodnu poslanicu, zajedno sa većinom iz DOS-a, imala sam jasnu viziju kako treba da izgleda Srbija i šta treba da uradimo da bismo došli do takve Srbije - države u kojoj će građani imati jasnu perspektivu, koja će zavisiti najviše od njih samih, a ne od države, partije ili moćnih pojedinaca, u kojoj će patriotizam biti bolji život pojedinaca i sigurna budućnost, a ne iracionalne kolektivističke teorije iz prošlosti, gde će biti važno kako nam izgledaju putevi, škole, bolnice, u koju se svi doseljavaju, a ne iseljavaju, u kojoj građani imaju dostojanstvo, koja je poštovana od suseda.
Ove vrednosti delila je većina ove skupštine. Ja sam im i dalje verna. Da li i dalje iza tih vrednosti stoji većina ove skupštine pokazaće, naravno, i rasprava i glasanje o mom poverenju. Apsolutno tvrdim da nikada nisam prekršila ni Ustav, ni zakon i zato sam potpuno mirna, savest mi je mirna. To je za mene u ovom trenutku najvažnije, a vi glasajte, gospodo, po svojoj savesti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, kao predlagač.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Poštovane kolege, da sam znala da će gospođa Mićić održati ovakav govor, verujte da bih svoj ekspoze znatno skratila, jer je njen govor više išao u prilog našoj argumentaciji nego moj. Doduše, ubeđena sam da ga nije sama pisala, mogu da licitiram ko je to, ali ne bih jer mogu da zaslužim neku opomenu ovde od sadašnjeg predsedavajućeg, pa ću ostaviti vama da sami procenjujete.
Ali i ovom prilikom, sa ove govornice, u momentu kada raspravljamo o njenom razrešenju, gospođa Mićić kaže da su amandmani narodnih poslanika besmisleni. To je do te mere neprimereno ovoj današnjoj situaciji, uopšte situaciji u parlamentu. Gospođo Mićić, postoje odbori koji kažu - ovaj amandman je pravno moguć ili nije pravno moguć, ovaj je u skladu sa zakonom, a ovaj nije, zavisi koji se odbor izjašnjava, ali niko nema pravo da kaže da je amandman narodnog poslanika besmislen. To je direktna uvreda narodnog poslanika.
Rekli ste nam da se nameće zaključak da nismo normalni. Mi izgleda zaista i nismo normalni kada smo čekali dve godine da se ova tačka nađe na dnevnom redu. Trebalo je mnogo ranije da ovako reagujemo. Sačekali smo trenutak kada ste najslabiji i kada smo znali da ćemo sa tim uspeti. Tajming nam je, što bi sportisti rekli, odličan. Lepo smo tempirali kada to treba da uradimo i tu vam više povratka nema.
A što se, draga gospodo koji ste aplaudirali i draga gospođo Mićić, pritvorske jedinice u Hagu tiče, mogu da vam kažem da se u Hagu nalazi mnogo kvalitetnija vlada i mnogo kvalitetniji parlament nego što se danas nalazi u Beogradu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Za reč su se javili i po Poslovniku sada reč mogu da dobiju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Za reč su se javili narodni poslanik Dejan Mihajlov, narodni poslanik Žarko Obradović i narodni poslanik Borislav Pelević.

Dejan Mihajlov

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani sugrađani, koji imate toliko hrabru vlast u Srbiji da smo morali dva dana da ih teramo iz mišije rupe da izađu u ovu skupštinu, da polože račun građanima. Toliko su hrabri i toliko su smeli da su se tri dana krili u kabinetima, opasani bedemima telohranitelja. To je ta hrabra vlast koja se ničega ne plaši i koja od svoje odgovornosti ne beži. Ne beži od odgovornosti onda kada je spremna da uceni, korumpira, podmiti, kupi poslanike koji će je podržati u ovoj skupštini.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, podsećam vas na odredbu člana 100. stav 2. i na obavezu svakog od nas da smo dužni da se jedni drugima obraćamo sa uvažavanjem. Ovo je upozorenje.