Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što sam u prilici da učestvujem u ovakvoj vrsti rasprave. Verujte da je ovo samo kvalitet više za politički život naše zemlje, svakako ne neka vrsta problema ili drame. Otvorena su neka pitanja kojima realno i nije mesto u okviru rasprave koja se vezuje za pitanje poverenja predsedniku parlamenta, ali mislim da ta pitanja moraju dobiti svoj odgovor, prosto da se ne bi stekao utisak da odgovor ne postoji.
Kao potpredsednik Vlade ovde želim da prenesem poruku svojih kolega, koji u inicijativi koja je danas pokrenuta, kao i u inicijativi o kojoj ćemo raspravljati tokom naredne nedelje, ne vide ništa drugo do, zapravo, jedinstveni pokušaj preokreta redosleda političkih događaja koji su pokrenuti demokratskim promenama 5. oktobra 2000. godine.
Ovde se ne govori o instituciji predsednika Republike, ne govori se o politici predsednika parlamenta, niti o instituciji predsednika parlamenta, ne govori se o Republičkoj vladi i ulozi koju je ta vlada imala, nego se govori o podeli na aktere i posmatrače događaja koji su se u prethodne dve i po godine odvijali u Srbiji i koji dospevaju u završnu fazu.
Danas je ovde jedino pitanje o kojem mi treba da razgovaramo, ne zato što ne znamo jedni među drugima odgovor na njega, nego zbog toga što smo dužni da odgovorom podsetimo naše društvo da i ono mora da živi svoj život, da raspravimo oko jedne teme: da li su oni koji su danas kritičari politike DOS-a ljudi koji tu politiku kritikuju zbog toga što žele da sprovedu program DOS-a ili su kritičari politike naše koalicije oni koji su poraženi 5. oktobra 2000. godine, zbog toga što je Srbija želela slobodu, i oni koji su u međuvremenu postali nesposobni da joj tu slobodu donesu, jer je sloboda konkretna, a ne filozofska mera.
Rečene su ovde zaista teške optužbe, ne teške za nas kao ličnosti, nego za ovo društvo. Mislim da mi moramo poštovati neke činjenice, da ne možemo sa toliko nepristojnosti govoriti o prvoj ženi predsedniku srpskog parlamenta u tragičnoj dvestogodišnjoj istoriji srpskog parlamentarizma, da makar možemo biti toliko pristojni pa nivo te kritike podići na onaj politički sa onog ličnog, koji se sveo na kriterijum suknje ili oštrine.
Oni koji danas kritikuju spremnost predsednika parlamenta zapravo iskazuju sopstveni kukavičluk, jer su intimno i oni sami dugo vremena bili istomišljenici i saradnici ili makar posmatrači, a ne prepreka na putu politike koju smo zajedno kreirali. Od 5. oktobra 2000. godine naša obaveza je da promenimo ovu zemlju i naš jedini cilj mora biti brza i efikasna promena, uz poštovanje demokratskih principa. Nažalost, demokratija ne stanuje u Ustavu Republike Srbije i u zakonskim okvirima koje smo nasledili 5. oktobra 2000. godine.
Oni koji se prikrivaju iza Miloševićevog ustava i njegovih zakona zapravo pokušavaju Srbiju da zadrže u tom formatu. Zato je konflikt koji se desio u ovoj zemlji konflikt koji se mora raščistiti ne nekom novom parlamentarnom većinom koja će se formirati u ovoj skupštini, nego pitanjem koje će se uputiti građanima Srbije: Srbijo, kako želiš da izgledaš; da li želiš da se menjaš; da li želiš novi zakon o železnici; železničari, da li ćete sutra opet zaustaviti pruge u Srbiji zato što vam je loše; da li želimo novi zakon o energetici; da li želimo da pokrenemo sva ona preduzeća koja su u stečaju deset godina, zbog toga što nemamo zakon o stečaju?
Danas je parlamentarna većina u ovoj skupštini pokazala da tako nešto ne želi i zbog toga u ovoj skupštini više nema potrebnog kvaliteta da bi se Srbija promenila. Taj kvalitet, na svu sreću, postoji u ovoj zemlji.
Zato je jedna pozitivna poruka koja danas odlazi iz ove skupštine ona poruka koju vam je rekao predsednik parlamenta - većina Srbije nije ona politička većina koja misli privremenom parlamentarnom većinom koja postoji ovde u ovoj skupštini, koja je formirana upravo na onim principima koji su za nas neprihvatljivi. Neka izađe poslanik iz opozicije i neka kaže da je bilo kada i u bilo kojoj situaciji plaćen od parlamentarne većine koja je upravljala ovom zemljom dve i po godine za neku odluku. Bilo koji poslanik.
Mi Srbiju nećemo menjati na tim principima, ali ćemo se, isto tako, suprotstaviti političkim pokroviteljima politike ratnih zločina koja se danas kažnjava u ovoj zemlji, finansijskim pokroviteljima, onima koji nisu uspeli da u novoj vlasti dobiju ono što su imali u prethodnoj i ono što su im obećali neki da bi postali sutra vlast.
O tome ćemo govoriti tokom rasprave o radu Vlade. O bankarima i neuspešnim bankarima, o telekomunikacionim magnatima i njihovim ambicijama, o finansijskim lobijima i centrima moći koji postoje, o kriminalu koji je uvek opšte mesto u Srbiji, upravo zbog onih koji nas sprečavaju u obračunu protiv tog kriminala.
Šest meseci je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala bio žrtva nesposobnosti parlamentarne većine koja nije mogla da se formira bez podrške stranke tadašnjeg predsednika SRJ. Srbija je izgubila prvog demokratskog premijera upravo zbog toga što policija nije imala instrumente kojima je mogla da se bori protiv organizovanog kriminala.
Između ostalog, velika neroza koja u ovom trenutku postoji u našem javnom životu posledica je istine koja će se saznati kroz sudski proces koji se očekuje tokom ove jeseni. Između ostalog, zbog tog prava na istinu mi smo dužni da kažemo vrlo jednostavnu rečenicu i pošaljemo jasnu poruku - nema trulih kompromisa, nema kalkulacija, nema traganja za fiktivnim parlamentarnim većinama. Ako treba većina, tražićemo je u Srbiji i od nje ćemo je dobiti zato što smo čestiti, odlučni, energični i hrabri.
Da bi se razumeli, sve ovo ima svoju veliku cenu i o tome treba govoriti. Samo sam opomenuo neke od njih. Danas ste, dame i gospodo narodni poslanici, sprečili stavljanje na dnevni red zakona o porezu na dodatu vrednost. Sprečili smo stavljanje na dnevni red zakona o železnici, zakona o energetici, zakona o stečaju. Time smo sprečili i suspendovali poslednju fazu reformi ekonomskog sistema u Srbiji koja je bazirana na restrukturiranju velikih privrednih sistema. Odgovorićemo sutra građanima Srbije koja je cena toga. Ono što možemo da kažemo danas je cena koja se vezuje za procese koji se ne dešavaju dva puta, koji se pokrenu i pruže nam šansu i ako tu šansu ne iskoristimo nemamo pravo na novi početak.
Ovo društvo je mnogo puta do sada posrtalo. Između ostalog i zbog toga je tako tragično. Oni koji su odlučili da ove jeseni kao svoj prvi prioritet istaknu pitanje parlamentarnih izbora, oduzeli su pravo ovom društvu da svu svoju energiju usmeri ka procesu evropskih integracija. To je naše pitanje, a ne pitanje Brisela ili Evropske unije.
Dvesta godina ova zemlja nije imala odgovor u političkom rukovodstvu, koje bi bilo u stanju da prilagodi interese ovog društva interesima modernog sveta. To se i danas demonstriralo ovde. Suspendovali smo politički sistem u nekim njegovim segmentima, ali je odgovornost zajednička. Opravdanja za tako nešto nisu potrebna, ali je više nego jasno da je pitanje nefunkcionalnosti institucije predsednika Republike pitanje nesposobnosti političkog sistema, a ne pitanje pojedinca.
Oni koji su želeli da budu predsednici svih građana morali su shvatiti da put do tog cilja vodi kroz dobijanje podrške tih građana, a ne samo jedne stranke. Oni koji žele da budu predsednici građana sutra, moraju shvatiti da je politika kompromisa i okupljanja, poštovanja što je moguće šireg interesa, politika koja dovodi do uspeha.
Zbog toga danas mi ovde raspravljamo o Vladi i o parlamentu, u suštini o politici koja se sprovodi u ovom društvu, da bi se sprečili oni procesi koji definitivno Srbiju menjaju. U modernoj Srbiji politika koja je obeležila poslednju deceniju DžDž veka nema šta da traži, ali ni oni koji sebe smatraju protagonistima te politike. U modernoj Srbiji političari čija je referenca neznanje i neobaveštenost nemaju šta da traže, jer građani žele da ih vode oni koji znaju šta rade i koji su obavešteni o onome što se u zemlji dešava.
Na kraju, pitanje odgovornosti. Mi smo kao vladajuća koalicija podelili odgovornost i sa političkim strukturama u društvu, ali i sa onim drugim sistemima na kojima jedno društvo počiva. Podelili smo odgovornost sa sudovima i sa pravosuđem, ali dve i po godine posle toga nismo dobili nijedan odgovor na sva ona pitanja koja smo dve i po godine postavljali.
Zbog toga u ovim danima koji dolaze pred nama mi moramo pokrenuti novu "Sablju" u kojoj će se saopštiti istina, otkriti interesi koji ruše demokratski poredak u Srbiji, a ne nas kao protagoniste tog poretka, jer mi kao pojedinci nismo bitni. Nema tog pojedinca koji je sam po sebi značajniji od posla koji se mora raditi - ni predsednik Vlade, ni potpredsednik Vlade, ni predsednik parlamenta, nijedan pojedinac nije značajniji od šanse koja se ne sme propustiti.
Ta šansa ne može biti iskorišćena ako ovde među nama nema politički potrebne većine za tako nešto. Nema je, i treba otvoreno reći da je nema, između ostalog zbog toga što mi ne pristajemo da tako nešto izmerimo za cenu, kroz političku cenu ili kroz valutu. Tako nismo radili dve i po godine, nismo ni prethodnih deset, kada Milošević nije mogao da nas kupi, nećemo ni mi pristati bilo koga drugog da plaćamo. Bilo bi jako važno da čujemo koji su to centri moći koji upravljaju ovim društvom, zato što smo više nego uvereni da ne upravljaju onim delom društva koji mi predstavljamo.
Godinu dana je vođena kampanja kriminalizacije političkih protivnika u Srbiji samo zbog toga što nije bilo ni jednog racionalnog argumenta kojim bi se oni mogli usporiti. Kriminalizovana je Republička vlada, njen predsednik, srušena je Republička vlada tako što je ubijen predsednik, ali Srbija to nije podržala i isto tako neće podržati ovo.
U ovoj skupštini 5. oktobar još uvek traje. Možda je na drugim mestima trajao jedan dan, možda ga neki nisu videli. Za pojedine sam siguran da ga nisu videli. O njima je govorio Zoran Đinđić na Trgu Republike septembra prošle godine, kada ih je nazvao jedinim imenom kojim bi se mogli nazvati - "trutovi". Izvlačili smo ih iz podruma da bi vas doveli na vlast, niste bili ljudi koji su na bilo koji način preuzimali odgovornost i, verujte, radujemo se izborima u Srbiji ako bude zavisilo od Demokratske stranke.
Ako bude zavisilo od Demokratske stranke i od koalicije koja je u ovoj državi sprovodila reformu dve i po godine, izbora će biti na demokratski način u demokratskom ambijentu i sigurno da će ti izbori biti uspeh za ovo društvo, nikako poraz i šansa za povratak na staro, jer su oni koji danas nisu sa nama između ostalog u toj poziciji što nisu bili sposobni da budu sa nama ni da urade posao koji se u ovoj zemlji mora uraditi.