Pozvani su svi oni koji imaju prava da uđu, pa tako i zamenik ministra za energetiku, gospodin Nikolić.
Pozvani su svi oni koji imaju prava da učestvuju, da sede u zgradi Narodne skupštine, u sali za sednice, lica koja pomažu predsedniku Vlade, kao što je zamenik ministra.
Molim Administrativni odbor da se izjasni o tome da li je prekršen član 83. Poslovnika Narodne skupštine činjenicom da zamenik ministra sedi u sali za sednice.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Zoran Živković.

Mislim da današnja rasprava, osim ovog dela o čemu je govorio ministar Pitić, odražava i suštinu vašeg zahteva, odnosno vašeg pogleda na to šta danas treba da se desi u Narodnoj skupštini, a, što je još gore, šta treba da se dešava u Srbiji, što je protivno konceptu ove vlade, jer taj koncept je normalna Srbija. Zato ja pozivam predlagače da obavezno glasaju protiv Vlade kada dođe glasanje o ovoj tački dnevnog reda.
Što se tiče izveštaja, mene ne čudi što gospodin Mihajlov ne prati kalendar, pošto me je upozorio da ne znam, da nisam upoznat sa tim da Vlada jednom godišnje podnosi izveštaj. Da vas obavestim da po kalendaru koji mi priznajemo kao država svaka godina traje 365 dana, osim prestupne koja traje 366 dana, da ova godina nije počela 18. marta ove godine i nije završena 1. aprila ili 1. septembra ove godine, nego da ova godina još uvek traje, i oktobra i novembra i decembra meseca. Prema tome, ova vlada će podneti izveštaj o radu za 2003. godinu i tu nema nikakve dileme i to nije nikakvo nepoznavanje propisa.
Što se tiče izveštaja za ranije godine, obavešten sam da su ti izveštaji podnošeni odborima. Odbori su legitimna radna tela Skupštine. Nijedan od tih odbora nije tražio dodatni izveštaj da on bude i usvojen na sednici Skupštine, niti sam upoznat sa tim da postoji predlog bilo kog poslanika da se izveštaj o radu Vlade usvaja na sednici.
Prema tome, otišli ste iz suštinske rasprave, pozvali ste nas ovde da nas smenite, što je potpuno legitimno; vaša argumentacija nije usmerena prema Vladi, što je normalno, nego prema poslanicima koje želite da motivišete da zajedno sa vama glasaju protiv ove vlade. Sa naše strane mi smo došli da kažemo svima koje to interesuje, i vama kao predlagačima i drugim poslanicima i građanima Srbije koji mogu da prate ovu sednicu preko svojih televizora, šta je urađeno i da pokažemo i ovog puta šta je vaša politika.
Vaša politika je da vrlo precizno znate šta nećete i da nemate pojma šta hoćete, i to se pokazuje jako dugo; malo ste preuzeli to od ovog drugog predlagača za treću tačku, jer to je stabilna politika njihove stranke, ali to je poznato građanima Srbije i bez toga da im ja govorim.
Vi ste rekli - dole Vlada, i to je potpuno legitimno. Sa naše strane je cilj, da ponovim ovde, da dođemo i da govorimo o tome šta je urađeno, šta nije urađeno, zašto nije urađeno to što nije urađeno, a šta ćemo uraditi do kraja ove godine, do kraja sledeće godine itd.
Time ćemo građanima Srbije dati priliku da odlučuju o tome ko kakvu politiku vodi u ovoj državi i ja vas molim da sve argumente koje imate protiv ove vlade, čak i one argumente koji su potpuno posledica izmišljenih afera (i to su neki "argumenti"), da ih iznesete sada. Nemojte da trošimo vreme - ni vaše, ni ove skupštine, ni naših građana - u tome da se jurimo oko nekih poslovničkih zavrzlama koje realno ne postoje, koje vi stvarate, a da vas upozorim da ono vreme od 10,00 sati koje je predviđeno za ovu raspravu još uvek nije ni počelo.
Nemojte da optužujete nas da mi odlažemo taj istorijski dan kada će ovaj parlament odlučiti o našem poverenju ili ne, vi ga odlažete. Mi se ne plašimo tog dana, mi želimo da radimo i radićemo i posle tog dana, radićemo i sledeće godine, ali ne znam čega se vi bojite, nećete vi da budete raspušteni ako Vlada dobije poverenje ove skupštine.
Prema tome, uvek je bilo mesta za opoziciju u ovom parlamentu, pa će biti i sledeće godine, i 2005. i 2006. godine itd.

Narodni poslanik Dejan Mihajlov, pravo na repliku na izlaganje predsednika Vlade gospodina Zorana Živkovića.

Sem poznavanja koliko traje kalendarska godina, plašim se da ništa novo nisam čuo od vas. To ste dobro naučili koliko traje prestupna i to je nešto što u ovom trenutku nije dovoljno da bi ova vlada dobila podršku u Skupštini. Ali, ono o čemu ovde možemo da govorimo, to je da vi ovde treba da položite račun za vaš nerad, imali ste prilike da date vaše izveštaje. Pošto vi govorite o kontinuitetu Vlade, o 1000 dana Vlade i tu se vidi koja je računica, odnosno da ste uspeli da sračunate da godina ima 365 odnosno 366 dana, ali 1000 dana još uvek nije prošlo, ni od 18. marta ove godine, a ni od 26. januara 2001. godine nije prošlo 1000 dana, ali dobro.
Vi govorite ovde o kontinuitetu vlasti, pa da vam kažem, s obzirom da niste ni bili poslanik u ovoj skupštini, niti ste bili ministar u prethodnoj vladi, Vlada Republike Srbije nije podnela izveštaj o radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, niti se o tom izveštaju raspravljalo na nekoj od sednica Skupštine. Podnošeni su neki izveštajčići odborima, ali celokupan izveštaj Vlade nije podnet Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je prvo.
Drugo, poslanička grupa DSS-a više puta je pismeno, dostaviću vam i to, tražila od Nataše Mićić početkom ove godine da iskoristi svoje ovlašćenje po Poslovniku i da zatraži od Vlade Republike Srbije izveštaj o radu. Nataša Mićić nam na to nije odgovorila. Mi smo ponovili taj dopis početkom ove godine. Vi ste došli ovde da polažete račun za svoj nerad i to je ono o čemu mi ovde treba da razgovaramo.
Želim da vam kažem nešto, nećete imati prilike da polažete izveštaj o svom radu za ovu godinu, već će to biti primopredaja dužnosti nakon vanrednih parlamentarnih izbora na kojima ćete vi da položite DSS-u izveštaj o svom neradu i da predate dužnost nakon sledećih vanrednih izbora, kada ćemo mi uzeti (na vašu žalost, a na sreću građana Srbije) većinu u ovoj Skupštini i kada ćemo drugačije voditi Srbiju i kada se nećemo dičiti da imamo milion nezaposlenih i da imamo pad proizvodnje, kada to neće biti i spisi kojima se vi dičite i koje veličate kao vaše uspehe. Ako je za vas uspeh da imate milion nezaposlenih i da beležite pad društvene proizvodnje, ne znam šta bi za vas bio neuspeh.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik predlagača poslaničke grupe SRS.

 Pošto smo ovo pitanje raspravili, znači, danas pričamo o rezultatima rada Vlade Republike Srbije, odnosno o stanju u kome se nalazi Republika Srbija od kada je DOS preuzeo vlast, od 25. januara 2001. godine, praktično do današnjeg dana. Imali smo prilike da čujemo da je to sve normalno. Normalno je što radnici ne rade, normalno je da idemo u dužničko ropstvo, normalno je da se trajno zatvaraju neki industrijski kapaciteti, bez bilo kakve perspektive.
Postoji samo jedna stvar koja još nije jasna građanima Republike Srbije, gde otprilike DOS pokušava da kaže da je to pozitivan rezultat, a to je, kako se obično kaže, monetarna stabilnost, siguran i stabilan devizni kurs. Nadam se da gospodin Pitić sluša, s obzirom da ga je i gospodin Šešelj jutros pominjao u Hagu, a pominju ga i oni prijatelji iz Amerike koje ne može da obiđe, da malo obrati pažnju na taj devizni kurs i na te donacije. Imali smo mi prilike da gospodina Pitića slušamo mesecima ovde.
Znači, devizni kurs bi bio otprilike neki vođeni devizni kurs. On se praktično od novembra 2000. godine, ali pošto ovu vladu možemo da prozivamo za nešto od 25. januara, onda znači od 25. januara 2001. godine, u suštini zasniva na potcenjivanju stranih valuta, pre svega, konvertibilnih valuta, a cilj toga jeste da se obezbedi stabilnost i na taj način suzbije inflacija. Naravno, inflacija posle 25. januara 2001. godine, jer u toku oktobra, odnosno novembra i decembra 2000. godine i dobrim delom januara 2001. godine ona prelazna Vlada je pustila rast cena na malo, tako da su za ta dva meseca indeksi rasta cena na malo bili praktično zbirno preko 60%.
Tako je napravljena jedna dobra startna pozicija da u svom mandatu ne prikazuju veliki rast cena na malo i da se prikaže da je inflacija mnogo niža. Zašto je to urađeno? To je urađeno baš u onom periodu kada su krizni štabovi upadali u preduzeća, da li sa puškama, da li bez pušaka ("Metaloplastika", "Galenika" i druga preduzeća); krizni štabovi koji je trebalo da podsete na samoupravljanje, da se promeni poslovodna struktura, a glavni cilj jeste da se uguši proizvodnja i smanji vrednost osnovnog kapitala tih društvenih preduzeća, kako bi došli ovi sa tašnama, kumovi ili poput onog iz Šapca koji je sa tašnom otkupio dobar deo akcija "Soje proteina", a niko ga ne zna, ni ko je ni šta je, niti se u poslovnim krugovima to tretira. Doduše, kasnije se saznalo da je to neki Cane Žabac.
Ta politika stabilnog kursa dinara je dala i rezultate. Gotovo iste rezultate kao kada je velika inflacija, a to je nesrazmeran i neskladan rast cena robe u Srbiji, i to pre svega uvozne robe. Ona je kod nas skuplja nego u zemlji porekla. Dalje, dinar - dolar, dinar - marka, a kasnije evro, odnosno taj kurs, valutni odnos došao je u situaciju da pogoduje samo uvoznicima. Nijednom izvozniku ne pogoduje i zato nema izvoza. Uvoz se isplati, a uvoz je suočen sa problemima, a to znači rast uvoza i povećanje trgovinskog deficita.
Ova vlada će biti prepoznatljiva po enormnom rastu trgovinskog deficita. Naravno, tome je pogodovala i liberalizacija u izmenama propisa i podzakonskih akata koji regulišu spoljnotrgovinski promet, pa smo došli u situaciju da se pretežno na našem tržištu nalazi roba koja konkuriše našoj proizvodnji i našoj robi.
Naravno, tu konkurenciju nije mogla da izdrži naša proizvodnja i bila je osuđena na propast. Ako idemo sistemom brojeva, onda kumulativno izražena vrednost uvoza u periodu 2001. i procena do kraja 2003. godine treba da bude oko 17 milijardi dolara, a ukupan izvoz u ovom periodu treba da bude negde oko šest milijardi dolara. To znači da je taj spoljnotrgovinski deficit, kumulativno posmatran, oko 11 milijardi dolara, a postoje dve prognoze koliko će to da iznosi samo u 2003. godini: to u jednoj boljoj varijanti treba da bude negde oko 4,5 milijarde dolara, mada ima i onih koji procenjuju da će taj deficit biti daleko veći.
Naravno, smanjivao se i procenat pokrivenosti izvoza uvozom, tako da ako ovde godine to bude na 35%, to je otprilike taj plafon dokle može da se ide. Ranije je to bilo mnogo više, recimo 2001. godine 38%, 2002. godine 37%. Ova politika kursa je stimulisala samo potrošnju, ali je i dovela neke da zbog te potrošnje i obezbeđenja elementarnih potreba moraju da prodaju ono deviza što prodaju, a bogami neke i da smanjuju neto vrednost svoje imovine. To je ono čime se opravdava ono što je gospođa Kori Udovički rekla - ako ne možete da platite struju vi prodajte stan. To je neto smanjivanje vrednosti imovine.
Ogroman uvoz, neisplativost izvoza, gubici u poslovanju imaju za posledicu da se jedan deo naše proizvodnje trajno gubi. Mi smo juče čuli da to nije nikakva šteta, da je to normalno, pa bih vas zamolio da odete do "Prve petoletke" i da objasnite ljudima da je to normalno. Juče je bilo takođe i prigovora da se radi o kapacitetima koji su planirani za neka druga tržišta. Taj kapacitet jeste pravljen za neko drugo tržište, a samo da podsetim, od 1998. do 2000. godine ti proizvodni kapaciteti su koliko-toliko radili i imali izvoz i moglo je da se živi. Od kad je došla ova nova tržišna ekonomija i "Petoletka" je pred zatvaranjem. Slična je situacija i sa drugim preduzećima.
Ekonomska logika promene valutnih odnosa, nadam se da me slušate, zasniva se na nečemu što ekonomska teorija ne zna.
(Goran Pitić, sa mesta: Na čemu?)
Evo, sada ću, gospodine Pitiću, pošto ste vi ekspert za to, da čujete. Praktično, na sledećem se zasniva. Ako ove godine vi planirate da će u Srbiji biti inflacija oko 8%, moram da vas obavestim da će u SAD-u ta inflacija biti između 1,5 i 2%. Vi kao stručnjak za svetsku istoriju ekonomije to, pretpostavljam, znate. U Srbiji će doći do pada društvenog proizvoda oko 5%, prema vašim procenama, dok će u SAD-u doći do povećanja za oko 2%. Vrednost dolara u dinarima se smanjuje. Taj kurs je nestabilan i dešava se nešto sasvim obrnuto, da se kod nas 20 puta nešto povećava. To ekonomska teorija još nije zabeležila.
Pre nekoliko meseci kada smo vam ovde ukazivali na nešto što malo liči na Argentinu, vi ste osporavali. Sada je Narodna banka Srbije dobila i službenika MMF-a, nema neke suštinske razlike između Dinkića i Kori Udovički. Oni sprovode istu politiku, a ta politika je politika destrukcije.
Što se tiče donacija, odnosno donatorskih konferencija, vama je rekao ovaj gospodin Busek da ne računate na one četiri milijarde, odnosno na 3,9 milijardi. Nema više donatorskih konferencija, nema, jer su vas otpisali, ne veruju u vas, sumnjaju u način kako su potrošena ova sredstva, jer rezultati nisu zadovoljavajući. To što se vi ovde hvalite, pa izađe jedan predstavnik DOS-a i kaže - Institut za uporedno pravo je ocenio da je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala najbolji zakon, u skladu sa svetskim standardima, obična je laž. Razgovarao sam sa ljudima iz tog instituta, oni su rekli - katastrofa od zakona.
Ovde je izašao ministar za rad, boračka i socijalna pitanja...
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Da, nastaviću. I kaže da ceo Zapad podržava naš Zakon o radu. To uopšte nije tačno.
Juče smo imali prilike da čujemo da nema nijedne ozbiljne primedbe na proces privatizacije od strane onih koji su učestvovali u tom postupku. A zašto bi lopovi prigovarali kada su jeftino došli do kapitala? Zašto bi Cane Žabac prigovarao? Zašto bi Kostić prigovarao? Nema za šta da prigovara. Ovo je vlast koju je finansijska mafija dovela na vlast. Ako meni ne verujete, gledajte Studio B, B-92, emisiju o rasturanju SFRJ i rasturanju Srbije, gde vi sami priznajete koliko ste dobili para od koga, koliko od Amerikanaca, koliko od nekih drugih institucija Vaš premijer je priznao 30 miliona.
Do pre nekoliko meseci u puču su učestvovali predstavnici državnih organa, vi ste ih u međuvremenu pohapsili. Sa vama čovek ne sme da se druži. Vrlo prosto i jednostavno: sa vama se družio Milutinović, završio je u Hagu; sa vama se družio Vuk Drašković, evo ga u teškoj opoziciji; sa vama se družio Sreten Lukić, kopao, kopao pa sebi iskopao, a upozoravali smo ga. Jovica Stanišić koji vam je pomogao, koji vas je i formirao u krajnjem slučaju, evo ga i on u Hagu.
Vreme za mentalno-medijske manipulacije je prošlo. Evo, da vas podsetim, kada su "crvene beretke" bile na ulici, vi ste rekli da to nije dozvoljeno, oni zbog saradnje sa Hagom protestuju i ne mogu da budu u svojim radnim uniformama. Pre neki dan po vašem nalogu u tim istim radnim uniformama bila je policija, i opet protest zbog Haga. Ne znam, nešto tu nije u redu.
Nemamo onaj izveštaj za lekarske preglede još uvek. To čekamo da nam se dostavi. I Đinđić je, jadnik, morao da krije taj izveštaj, jer se razočarao kada je pročitao koje su dijagnoze.
Zašto ste mogli da očuvate taj kurs dinara i da prikažete neku stabilnost? Mogli ste iz prostog razloga što su došle i pare iz inostranstva. Zakon o vraćanju stare devizne štednje ipak podrazumeva da se u kasnijim godinama, a to su godine koje nam slede, povećava obaveza vraćanja. Ovih prvih nekoliko godina je ipak nizak taj anuitet koji se otplaćuje, a verovatno sve interesuje kako ćete da izađete sa procesom denacionalizacije i vraćanja imovine koju ste obećali. Mi nismo, mi smo protiv toga.
Mi vas podržavamo, kada to stavite na dnevni red, kada se zna da će veliki broj ljudi iz inostranstva imati potraživanje na bazi onoga što ste vi obećali. Vi ste došli na vlast zahvaljujući jednoj pogrešnoj iluziji zasnovanoj i potkrepljenoj mržnjom kao sredstvom za ostvarivanje te iluzije. Iz te iluzije ne možete da izađete. Vi ćete u nastavku ove sednice ići po sistemu (evo, to se već prepoznaje) - ne verujete baš mnogo statističkim podacima. Jeste da ste ih nešto malo promenili ali mi citiramo vaše podatke, ono što vi pričate. Potvrđujemo samo ono što vi pričate kada je u pitanju statistika. Znam i neke ljude koji su se bavili utvrđivanjem metodologije statističkih istraživanja i znam šta ste promenili i ne osporavam vam to, ali poražavajući su rezultati i ova statistika ne može da pruži pravi uvid u dubinu ponora u koji smo pali od kada ste došli na vlast.
Ima i dobrih stvari. Godine 2002. je usvojen u Saveznoj skupštini jedan zakon i onda je neko greškom dostavio kao prilog materijal jedne međunarodne finansijske institucije koja govori pod kojim uslovima mogu da se obezbede tranše nekih kredita od 300, 400 miliona dolara. Tamo sve lepo piše. MMF i sistem Svetske banke je odredio kako treba da se utvrdi cena električne energije, pa je uslovio, pa je rekao - ako tu cenu podignete na neki nivo, koji je tamo propisan, onda možemo da pričamo o tome da vam se da neki kredit.
Slično je bilo i sa penzijama. Rečeno je - ako promenite način obračuna penzija i način usklađivanja penzija, pa uprosečite sa rastom cena na malo i troškova života i na taj način se realno smanji penzija, onda možete da računate na pomoć. Ukoliko preispitate budžetsku potrošnju, ukoliko budete izvršili proganjanje onih koji su protiv Haga, ukoliko dođete u situaciju da građane Srbije ubedite da su svi oni koji su se branili od NATO pakta kriminalci, to je vaša teorija. Zato su podnete krivične prijave protiv pojedinih predstavnika prethodne vlasti, da bi se obesmislila svaka pomisao vođenja jedne ispravne nacionalne politike.
Dovodite ljude u depresiju, da kažu da ne može ništa da se promeni. Može da se promeni i svi moraju da cene narodnu volju. Ako idemo sistemom brojki, onda kažite šta radi u ovoj državi, šta proizvodi. Ja moram da vam kažem da ste lepo sproveli politiku koja vam je zacrtana iz inostranstva, uništavate vojsku i krešete socijalne fondove, uz gašenje svih naših proizvodnih kapaciteta. Kada budete završili taj posao, pokupićete se, ima da odete i da kažete - pa to je demokratija, to je normalno.
Iluzorno je dalje da citiram ekonomske i finansijske podatke o rezultatima vaše vlade, ali afera sustiže aferu. Ministri se štite uspostavljanjem imuniteta, Vlada je sposobna, još nije našla odgovor ko je učinio koje krivično delo. Ovo je jedina vlada kojoj ne odgovara da krene suđenje za organizovani kriminal, jer će onda da se sazna ko je šta radio. Ova vlada je produkt organizovanog kriminala, pa bez obzira u kojoj kombinaciji, ekspertskoj, političkoj, međustranačkoj ili nekoj drugog.
Vi znate za izveštaj onog instituta iz Nemačke, koji je rekao još 2000. godine pred izbore da oni više nikada neće doći ovde, jer u 17 političkih stranaka ne postoji nijedna politička stranka po organizaciji, nijedna nije sposobna da napiše program, da izvuče državu iz krize, da sprovede proces tranzicije, a on ima otprilike dva cilja. Prvi, da se uvede malo više slobode, demokratije i poštovanja ljudskih prava i drugi, da zaživi jedna tržišna ekonomija na potpuno drugačijim osnovama, pre svega privatnoj svojini. Ova vlada je dokazala da nije sposobna to da uradi. Nemamo mi potrebe da se protivimo tim ciljevima, ali iskrenim ciljevima tranzicije.
Svi su videli i nije normalno da Šreder bude samo četiri sata ovde. Došao malo da pomogne, pošto se raspravlja o nepoverenju. Nije normalno. Vodi privrednu delegaciju, a nema nijednog privrednika u delegaciji, nego malo da se slika i da kaže - eto i mi smo sa njima, mi ih podržavamo. Niko vas ne podržava. Nema tog koji vas podržava. Vi se međusobno podržavate zbog interesa. Nešto slično kao na prošloj raspravi povodom Nataše Mićić. Svi ste je otpisali, jedino GSS gleda da zaštiti neke svoje pozicije još nekoliko dana, meseci dok ne prođe ili dok se nešto ne desi. Nema šta da se desi. Sve što može da se desi u ekonomskoj sferi biće još gore i lošije. Nema programa, nema kadrova, eksperata, koji su samo eksperti u svojoj kancelariji.
Pogledajte šta ste napravili sa pravosuđem, šta ste napravili sa javnim tužilaštvima. Gde je ta pravda? Ustavni sud neće da se oglasi i da kaže šta je sve u skladu sa zakonom, a šta nije u skladu. Oborio vam je toliko uredbi. Vi u nastavku možete da vladate uredbama, na osnovu člana 2. stav 2. Zakona o Vladi, ali samo pod uslovom ako sprečite da Ustavni sud o tome raspravlja, a inače ovde nemate podršku, kao ni na ulici, kao ni na selu, nigde vi nemate podršku. Vi ste izgubili podršku i u svojim familijama.

Samo obaveštenje da će se nastavak 24. sednice Odbora za odbranu i bezbednost održati danas u 14,00 časova u sali predsedništva.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović, replika na izlaganje narodnog poslanika Zorana Krasića. Osnov za repliku je citat o stranci - Srpski pokret obnove u teškoj opoziciji.

Srpski pokret obnove jeste sarađivao sa drugim strankama u cilju obaranja prethodne vlasti. Srpski pokret obnove je možda dao najveći doprinos u ostvarenju tog cilja. Što se nas tiče, mislimo da smo bili u pravu, jer znamo kakvi su bili rezultati prethodne vlasti - katastrofalni rezultati. Takve rezultate nijedna vlast u istoriji nije napravila. Šta je prethodna vlast ostavila ovom režimu?
S druge strane, Srpski pokret obnove jeste opozicija i ovoj vlasti, jer ne smatra da je ova vlast bolja od prethodne i zato je SPO ta svoja razmišljanja sažeo u paroli da ovi odu, a da se ovi ne vrate ili još bolje da se ovi ne vrate, a da se ovi isprate. Znači, jednaki su i jedni i drugi.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Goran Pitić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mogao a da se ne javim za reč, pošto nam je juče gospođa Gordana Pop-Lazić započela tumačenje teorije tranzicije. Danas je gospodin Krasić rekao, i sa njim se slažem, da je iluzorno da citira ekonomske podatke i stvarno mu predlažem da ih više ne citira. Predlažem vam da se držite onoga što poznajete, a to je pravo.
Mislim da nije loše da razgovaramo o stvarima koje neko poznaje, ali zamolio bih vas da ako nešto koristite kao podatke u ekonomiji da ih tumačite na način koji je valjan, argumentovan, a ja ću vam reći šta ste zloupotrebili, neke podatke i upravo u periodu prelazne vlade šta je rađeno, u stvari pre nego što je došla prelazna vlada, što je obezbedilo da u 2000. godini inflacija bude 120%, ali doći ću na to.
Prethodno, čini mi se da vas negde prepoznajem kao zagovornika onog starog sistema koji je u Rusiji postojao, ali su ga na sreću i Rusi napustili. To je centralno-planski sistem koji podrazumeva da se sve diriguje, da nema liberalizacije, da banke služe za realizaciju onih instrumenata za koje im neko kaže gde treba da investiraju. Vaša argumentacija da je naša proizvodnja prepuštena propasti zato što je došlo do liberalizacije upravo govori da ne prepoznajete konkurenciju kao jedan motiv, kao nešto što jeste osnovni instrument tržišne privrede, a pošto govorite o gubicima u poslovanju upravo ne prepoznajete da se to dešava u segmentima društvene svojine. Mislim da možda i niste toliki zagovornik, ali očito da koristite argumentaciju koja prepoznaje ta dva elementa, a to su centralno-planski sistem i društvena svojina, kao osnov vaše argumentacije protiv konkurencije.
Da vam kažem da čuvena priča o onome što ni vi ni gospodin Mihajlov terminološki ne prepoznajete, i plašim se da je malo veći problem u neprepoznavanju, ne postoji društvena proizvodnja kao termin, pad društvene proizvodnje. Postoji pad industrijske proizvodnje i postoji društveni proizvod. Društveni proizvod ima svoju strukturu i ako vi ne prepoznajete da je u Srbiji trenutno pad industrijske proizvodnje, koji se statistički vezuje, ali da vas ipak, nažalost, informišem da se ove godine predviđa da društveni proizvod bude 3%, pozitivan rast društvenog proizvoda, a ne pad od 5%. Ne znam koje izvore vi koristite.
Postoji pad industrijske proizvodnje, ali iz par vrlo bitnih razloga. Jedan je da se u srpskoj privredi dešava promena u strukturi privrede. Znači, strukturna promena u privredi u kojoj opada društveni sektor, a raste privatni sektor. Privatni sektor, koji nije obuhvaćen statističkim podacima, raste po stopi od 10%; to je opredeljenje ove vlade - privatni sektor - i to je budućnost Srbije. Budućnost Srbije nije društvena svojina, za koju je tačno da beleži pad, i to jeste strukturna promena u Srbiji.
Drugo, Srbija nije, model razvoja Srbije nije opet fabrike (i to je vaš drugi argument koji ste negde rekli), gubici u poslovanju i "Prva petoletka" kao primer. "Prva petoletka" propada, između ostalog, zato što je izgubila regionalna tržišta koja su izgubljena politikom koja je vođena devedesetih godina. Znači, gubici regionalnih tržišta, a dimenzioniranje fabrika na način da pokrivaju ta regionalna tržišta i 10 godina izolacije Srbije od sveta i od regiona uticalo je da je ne samo "Prva petoletka" nego i gomila drugih firmi ostala bez mogućnosti da upravo na tržištu realizuju svoju proizvodnju i da ono što neko centralno-planski misli da treba da proizvode da mogu da proizvode. To ne može. Jednostavno, tržište prepoznaje šta valja i tržište zahteva da se proizvod verifikuje kvalitetom i cenom.
Mislim da vi to ne prepoznajete, a prebacujete odgovornost nama za nešto u čemu nismo učestvovali, nego naprotiv, i to je pozitivan deo priče, Vlada Srbije pokušava u svom skromnom budžetu, za šta nas i te kako međunarodne organizacije prozivaju po pitanju politike subvencija, da za 44 preduzeća u Srbiji koja su izgubila svoja tržišta, u kojima je moguće prepoznati dodatu vrednost u smislu profita i poslovnih mogućnosti, kao što znate, od "Zastave" do Bora, u vremenu koje je pred nama restrukturiranjem obezbedi prostor na tržištu. Politika subvencija nije dugoročna politika Vlade Srbije, nego mogućnost da se oni osposobe da postoje na tržištu.
Samo još dve - tri stvari. Ne znam kako ste došli do toga, verovatno ozbiljnim analitikama, da izvoznicima ne pogoduje kurs. Pogledajte šta je struktura uvoza u Srbiji, pa ćete videti da je investiciona oprema uzela ogroman rast u odnosu na prethodni period, a isto tako da je procenat rasta izvoza 20%. Znači, 20% raste izvoz u Srbiji. Neko će reći da je to mnogo, neko da je malo. Nije dovoljno i potrebno je da smanjimo trgovinski deficit, ali opet da vam kažem, upravo iz razloga što to predajem na fakultetu, trgovinski deficit je jedan od segmenata platnog bilansa. Za stabilnost jedne zemlje ključan je platni bilans.
Ne bih da zamaram građane Srbije teorijama šta znači jedno, a šta znači drugo, ali mislim da je dobro da znaju da kada neko ovde iznosi određene podatke mora i te kako da razume o čemu priča, a ne da izbacuje ovde određene podatke kao da ne znam šta napravi u smislu ekspozicije prema građanima.
Ne razumem ono vaše poređenje Srbije i Amerike, osim ako nas poredite da smo bliski po nekim kvalitetima, da li po veličini ili po inflaciji. Ne znam da li vam je poznato da 120% rasta cena u 2000. godini, da je septembra 2000. godine gospodin Šešelj uticao da rast cena u septembru bude 30%, kada je došlo do oslobađanja cena u pojedinim segmentima na tržištu robe, a da je kontrola cena tada bila 70% u robnom sektoru. Pa, vi vidite o kakvoj privredi razgovaramo kada vi govorite o karakteru tržišne privrede, a o čemu govorimo mi.
Danas je situacija u Srbiji da smo mi imali da se jedino u segmentu energetike i jedino u segmentu za pojedinu vrstu hleba zadržava i dalje određena vrsta davanja saglasnosti, odnosno kontrole. Sve ostalo je libaralni sistem cena, a mi danas imamo jednocifrenu inflaciju u Srbiji, sa veoma preciznom dinamikom usklađivanja rasta cena u narednom periodu.
Znači, mi očekujemo da za tri, četiri godine to padne na nivo Sjedinjenih Američkih Država. Što se tiče društvenog rasta, rekao sam već, vi navodite minus 5% za Srbiju, 2% za Ameriku, da vas ipak razočaram, jer izgleda da ćemo imati pozitivan rast društvenog proizvoda i da smo, kao jedina zemlja u tranziciji, imali u prve dve godine, a evo i treću uzastopno, pozitivnu stopu rasta društvenog proizvoda.
Da vam kažem, a propo donatorskih konferencija, i bez donatorskih konferencija, koje smo imali 2001. godine (18. novembra je predviđeno u Briselu da opet imamo razgovor sa donatorima), već sada je 4.200.000.000 evra predviđeno za Srbiju, a ugovoreno 2.200.000.000, na način da su projekti u toku. Veoma sam precizno nabrojao šta je to.
Kada se razgovara o tome šta se dešava u Srbiji, ja ovo doživljavam ne kao izveštaj ili rezultat, nije bitno kako se zove, ovde je moja uloga da predstavim šta se radilo od strane Vlade, zašto i na koji način postavljam argumentaciju o poverenju, verzus nepoverenju Vladi Srbije. Moja uloga kao ministra i predstavnika Vlade je da govorim upravo o tome šta je urađeno i time da potvrdim da je u Srbiji puno toga urađeno, da ima toga što se moglo i više uraditi. Upravo iz tog razloga, oko kredibiliteta međunarodne zajednice, ne znam da li ste čuli tu vest - za 2005. godinu Beograd je predviđen da bude domaćin godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj, u jednoj ozbiljnoj konkurenciji, upravo kao potvrda kredibilitetu Srbije za ono što je pred nama.
Na kraju, pošto ste rekli još nešto što je vrlo interesantno, pošto je bilo vrlo antagonističkih tumačenja. Rekli ste da ste me slušali mesecima kako govorim o donacijama. To je vrlo dobro što čujem, jer sam isto tako od vaših kolega čuo da ne znaju ništa o donacijama, pa ja jedino pravim jednu sintagmu na tu temu - ako su me slušali, a ništa ne znaju, prepuštam vama da zaključite zašto je to tako.