Poštovane dame i gospodo, gospodine Pitiću, mi smo još prilikom formiranja one prve DOS-ove vlade negodovali, i gospodin Šešelj je u više navrata, a tada posebno, potencirao nepotrebnost, izlišnost postojanja ministarstva na čijem ste vi čelu, jer takvo jedno ministarstvo je postojalo u SRJ, a i danas postoji u okviru državne zajednice Srbija i Crna Gora, što znači da vi samo nepotrebno za rad svog ministarstva trošite pare poreskih obveznika.
Samo u budžetu ove godine imate planiranih nekih 35 miliona za putovanja. I tada smo vam, kod projekcije budžeta za ovu godinu, rekli da prosto ne možemo da zamislimo na šta ćete sve te pare potrošiti i da li je moguće da ćete sve vreme biti u avionu, leteći oko zemljine kugle, jer biste za te pare mogli 360 dana samo da budete u vazduhu.
Drugo, kao profesor rekli ste nešto što možda jeste lapsus, ali mislim da nije, a rekli ste - imamo pozitivan rast društvenog proizvoda. Pitam vas da objasnite, barem svojim studentima, meni ne morate, kakav je to negativan rast? Drugo, odlično pravim razliku između društvenog bruto proizvoda i društvenog proizvoda, a pretpostavljam da i vi, kao profesor univerziteta, znate koja je razlika.
Pošto vas je i gospodin Šešelj danas pominjao u Hagu i nekog vašeg pomoćnika izvesnog Dražića, kao partnera u onoj Lazarevićevoj advokatskoj kancelariji, koji se, eto, usudio da ode u Hag, iako ga Vojislav Šešelj nije zvao, niti želeo kao advokata, kršeći svoj i advokatski kodeks, jedna prodata duša; to vam je dodatno na dušu, vidi se sa kim sarađujete. Rekao je da ste ministar u kriminalnoj DOS-ovoj vladi.
Ali dobro, da se mi vratimo na one stvari koje, što kažu, život znače. Troškovi domaćih reprodukcionih materijala, izraženo u cenama, u dinarima, za dve godine su fantastično porasli; troškovi radne snage, izraženo kroz plate, bez obzira što je manji broj radnika, fantastično su porasli; troškovi električne energije su tri do četiri puta viši. Sve što se uvozi izgleda, pri tom, fantastično jeftino. U takvim uslovima neto izvoznik, dakle, onaj koji izvozi, koji više izvozi nego što uvozi, prosto ne može ništa da zaradi. Uvoz je postao atraktivan. Na uvozu se fantastično zarađuje, a izvoz je postajao sve destimulativniji, što je opšti zaključak svih onih koji se bilo kakvom privrednom aktivnošću bave, pogotovo sa inostranstvom.
Uvoz je porastao 32%. Ove godine još uvek nećemo dostići nivo izvoza iz 1998. godine. To je apsolutno za očekivati. Izvoz je 1999. godine bio 50% smanjen zbog bombardovanja. To je bila logična posledica. Dakle, statistička osnova, čak i ako posmatramo 2000. godinu, izuzetno je niska. Dominira uvoz robe široke potrošnje, dok je uvoz opreme radi produktivnih investicija i pokretanja proizvodnje i razvoja marginalan.
Ono što najviše boli ove sindikalce koje danas niste pustili na ulice Beograda, nego ste ih zadržali na Brankovom mostu, pa su na Novom Beogradu, a i širom Srbije ima onih koji se protive ovom modelu privatizacije, pljačkaške privatizacije, ja ću se usuditi da pročitam jedan faks koji je stigao, a koji potvrđuje da širom Srbije građani protestuju u okviru sindikata ili zaposleni uopšte, iz nekih preduzeća, koji su opljačkani.
Faks stiže iz Čonoplje kod Sombora - "U vreme zasedanja samozvane tzv. Narodne skupštine Srbije, kada je narodna milicija tukla sindikalce na kiši i smrzli, u Čonoplji kod Sombora se takođe vodila grčevita borba radnika DPP "Bačka" Čonoplja, sa Vlahovićevim "dobročiniteljima", privatnom firmom DOO "Parmons" - Novi Sad, koja je nedavno izvršila dokapitalizaciju ovog preduzeća, vrednog 2.500.000 američkih dolara, sa svojim učešćem, osnivačkim ulogom od svega 5.000 američkih dolara. Vlasnik ove firme, Veljko Momčilović iz Novog Sada, i njegovi pomoćnici su uz pomoć policije, privatnog obezbeđenja, sedam naoružanih civila i bokserskog kluba iz Sombora na čelu sa trenerom Draganom Vučićem pokušali po rešenju naloga Trgovačkog suda iz Sombora da zauzmu ovu firmu, pored činjenice da su protiv Kamenka Zoremskog i tzv. vlasnika Veljka Momčilovića i ostalih pomagača podignute već dve krivične prijave za izazvanu štetu i zloupotrebu u privredi, u ukupnom iznosu od 61.000.000 dinara. No, pored svih tih činjenica, ni Trgovački sud u Somboru, ni Viši trgovački sud u Beogradu, pored niza žalbi advokata DPP "Bačke" Čonoplja, čak i obraćanja Komisiji za praćenje rada sudova pri Ministarstvu pravde, Beograd, ne čine ništa da zaštite radnike DPP "Bačke" Čonoplja.
Nažalost, ovde se radi o onoj istoj firmi čiju su nesreću započeli Milan Zoraja i Siniša Kozlina, direktor i upravnik, koja je već bila predmet rasprave u Narodnoj skupštini Srbije, a povodom saradnje sa sistemom "Lutra", gospodina Mihajlovića, gde je u saradnji dva tima iz DPP "Bačka" preliveno od 1997. do 2000. godine oko 1,5 miliona maraka. Iste su sudbine bila slična preduzeća iz okoline Čačka i Valjeva, Belanovica kod Čačka, Klanica "Divci" i ostali sretnici koji su poslovali sa poštenjačinama iz sistema "Lutra". Na svu sreću, uz korektnu intervenciju policije i pritisaka građana Čonoplje i zaposlenih, ova ekipa je napustila DPP "Bačka" Čonoplja, gde je postojala velika opasnost da dođe do sukoba sa širim i nesagledivim posledicama".
Ovo je, dakle, jedan primer i, evo, prozivka za ministra Vlahovića, da podnese izveštaj o privatizaciji i da ubedi građane Srbije koliko je ovakva privatizacija za radnike dobra. Iako imate utisak da je malo sindikalaca izašlo na ulice, to je samo zbog toga što je malo zaposlenih, a oni koji su ostali bez posla više nisu članovi sindikata i ne mogu kao takvi da demonstriraju, a ubeđena sam da su svi veoma nezadovoljni, što će naravno i izraziti na sledećim predsedničkim, pa onda i parlamentarnim izborima.